или, да се изразим мало модерније "ходање по ивичњаку".
Омиљена форица код деце свих узраста и свих генерација. Може да се изводи практично било где. И није ти потребно никакво посебно знање нити техника нити ишта друго - само ти и ивичњак. Можеш потпуно празних руку то да радиш. А и пожељно је да се ради празних руку, да би лакше могла да се одржи равнотежа...
Само се попнеш на ивичњак и полако ногу пред ногу. У случају да се заљуљаш, само рашириш руке. Ко жели може и брже, ни то није против правила. Мада правила и нема... Само затвориш очи и замислиш да ходаш по жици као они у циркусу...
Од куће до школе, од школе до куће, по парку итд.
Још ако негде налетиш на неки ивичњак који се постепено уздиже, иде у висину - е, то је права уживањција. А тек филинг кад са таквог ивичњака, кад стигнеш до краја - скочиш!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.