Žuti karton. Predstavlja vrlo zajebanu pretnju, poslednju opomenu pred žešći fizički sukob. Rivalu šaljete poruku da se neće dobro provesti kad vam padne šaka. Raskomadaćete ga, tako da ostanu samo dugmići. Završiće u parampačadi, skupljaće ga, al' im neće uspeti da ga sastave...nikom neće uspeti.
Druga strana izraza je sušta suprotnost. Klasično podjebavanje u krugu ortaka pre nego što, naprimer, ukrstite koplja u pesu.
Poručujete drugu da ćete ga urnisati, biće razbijen kao zvečka.
- Šta je sa Lakijem, de je čo'ek?
- Otiš'o u bife ,,kod Komše'' da pije. Kaže poslao mu poruku neki broj, ne zna čiji je, da dođe da zarakijaju.
- Joj. Biće belaja.
- Što?
- Zna li on da Mile ide redovno tamo?
- Ne bi otišao da zna, tj otišao bi, al' sa pancirom i bejzbolkom za samoodbranu.
- Neće mu ni to pomoći, znaš kakav je Mile, pogotovu ako mu se pare duguju. Napraviće mu rupu u glavi veličine Gandalfovog rukava. U najboljem slučaju ima da ga spakuje, tako da u svakom slučaju neće našeg Lakija sastaviti ni sajdžija. Bog da mu dušu oprosti.
_________________________
- Ajde bre Kejdž više, šta si sad smislio? Okozih se jebote.
- Ništa, stavio sam novu taktiku da bih zatvorio tvoja brza krila. Oplodiću te sa Unireom bre, iako mi je Apostol demoralisan, plav. Razvaliću te, neće te ni sajdžija sastaviti.
Torta koju Radio Televizija Srbije servira već godinama da umiri široke narodne mase u teškim situacijama.
Recept za kriznu tortu:
Sastojci:
- Otpisani - 13 epizoda
- Bolji život - 82 epizode
- Srećni ljudi - 70 epizoda
Priprema:
- Pomenute serije puštati u kontinuitetu, to jest, bez prekida u programskoj šemi. Reprizirati serije u toku prepodneva kako bi ih pogledali i oni koji nisu stigli u večernjim časovima.
Služiti posle Dnevnika u kriznim vremenima.
* Napomena:
- U slučaju produžetka kriznog perioda u kojem se torta služi, u mešavinu dodati i 36 epizoda Porodičnog blaga.
Emisija koja traje onoliko koliko i kvalitetnih puteva imamo. Glavni razlog njenog emitovanja je pokazati narodu da se na našim putevima nešto radi, pa makar to bile i najobičnije banalne stvari.
Na deonici Pečenjevce - Leskovac u toku su radovi na putu. Kosi se trava sa strane pa se vozačima preporučuje na opreznu vožnju da traktorom ili frezom ne bi udarili radnike gradskog zelenila koji obovljaju posao.
Na deonici magistralnog puta M-2 Kučevo - Majdanpek u toku varenje ograde, te je savet da ne gledate u pravcu vara, lošo je za oči. Ipak vežite pojas u slučaju da udarite ogradu, svež var je loš var.
Za saobraćaj je zatvoren ceo most preko potoka Višnjica na regionalnom putu Matijevac - Nakučani. Trenutno su letnji, vreli dani pa je đečici dozvoljeno skakanje sa mosta u potok. Nedaleko od mosta je napravljena rampa za preletanje potoka, te u tom slučaju vežite pojas i držite minimalnu brzinu od 60 kilometara na čas da biste se propisno prizemljili.
Još jednom vas opominjemo da ne pijete dok vozite, svratite u neki od restorana pored puta, hvala Bogu pa ih ima na svaka dva kilometra. Ne zaboravite, izašao je i novi Jelen Strong od 7,3% alkohola, udara u vuglu i do dva puta brže. Prijatno.
Predmet koji uglavnom na ulici, parku služi kao džak za vežbanje borilačkih veština. Krošei, aperkati, dupla leva, kontra desna, lou koki, itd. U primeni su i ostali borilački potezi, kate i finte koje nastaju posle 3-4 piva, u najgorem slučaju posle jedno. Želja za lomljenje iste je neograničena. Ona se javlja istovremenom sa postavljanjem prve kante u gradu. Relativno lako je izvodljivo sa plastičnim i aluminijskim kantama, prilikom lomljenja istih stiče se osećaj i utisak nadljudske snage. Iskazivanje nadljudske snage na betonskim kantama uglavnom nije preporučljivo, mada bilo je primera da su i te kante napukle, što svedoči o neverovatnoj upornosti i istrajnosti u nameri da se kanta sjebe. Uglavnom se starije osobe sa radošću prisećaju kontejnera u tri boje u kojim se posebno stavljao papir, staklo, plastika. Tu je nezmernu radost predstavljalo kod razbijača da gde piše staklo stavi plastiku, gde piše plastika tu papir, i na kraju, palenje ove sa papirom.
...zbog nekoga ili nečega? Pauzirati taj svojevrsni vid umetnosti? Stati i okrenuti glavu na drugu stranu?
Mora da je u pitanju nešto baš baš, neki ideal čim si nateran da pribegneš toj radikalnoj meri stiskanja "pause" ili "neki off kurac" dugmeta. Možda je Gladbah ušao u trećem minutu sudijske nadoknade, a tebi ušlo par somova u džep i sve to dok nekoj gospođi ulaze u zlataru ili razvaljuju vrata od košare? Možda si perifernim vidom kroz prozor ždraknuo da ćale ugoni novu bembaru u avliju, a tebi 18-ti rođendan za koji dan? Možda čuješ kroz zid komšijin glas kako se dernja da je tek treća četvrtina, a Jokić 34 poena i 17 skokova? Dobro, za ovo poslednje je mala verovatnoća, ali verovatno ima slučajeva.
Dakle, da bi zaustavio porno film treba da se desi nešto krajnje monumentalno. U svakom drugom slučaju šanse za tako nešto su jednake verovatnoći da moj brat ili ja jebemo Aleksandru Gudelj u pasažu preko puta AIK banke u Kragujevcu. Postoje, ali su male. Ma kurac postoje, ne postoje.
- Jaaaaaao, pa to mi reci. Odoše gaćice, jujuju, pa tako volim kad skin...
- MOMČILO, SINE, IZLAZI IZ SOBE! BABA SE OBESILA O KRUŠKU U AVLIJEEE, KUKUUUU MENEEEEEE CRNIIICAAAAA!
- U, jebo te život!
Motivi za bavljenje sportom su mnogi, pogotovu ako je u pitanju profesionalni sport. Igra se za pare, slavu, ribe...biraj. Naravno, tu je i ljubav prema sportu, jel'.
U slučaju amaterskih, niželigaških klubova situacija je malo drugačija.
Slava se tu svodi na nivo birtijskih legendi, u kojima se prepričava kako je, recimo, Kiza štoper izlomio nogu na 2 mesta onom malom pederkastom centarforu, pa išamarao sudiju kad je ovaj potegao crveni karton.
Pokoja žemskinja možda i naiđe, ali daleko od onih koje saliću profesionalce, a najčešće vuku i kojekakve hepatitise. Kad dođe do materijalne koristi, ista se svodi uglavnom na metar drva ili kantu sira po pobedi, eventualno i pljeskavicu od predsednika kluba.
U čupavim trenucima, kada trener mora da digne moral ekipi, mora da primeni ustaljenu taktiku štapa i šargarepe. Pošto od pomenutih vidova šargarepe će igrači imati slabu vajdu, štap je najdelotvornija opcija.
Primenjivanje štap taktike će značiti najverovatnije najteže moguće najebavanje igrača, eventualno i pokoju telesnu povredu.
- Momci, znate i sami da naš sponzor, ''Agrokombinat Dragiša'', nije baš u najboljoj finansijskoj situaciji. Pre ove utakmice smo izgubili 6 u nizu, pa ako ne pobedimo ovu, Dragiša neće da nam da kombi da idemo na gostovanje.
- Ma ko mu jebe mater, ja ću vozim u mog Tamića!
- Da, zamalo da zaboravim za tebe, Stanišo. Reče mi naš vođa navijača, Paja Kasapin, da će ako ne daš barem 3 gola da ti slomi obe noge, pa reguliši to, 'leba ti.
Muškarci imaju selektivan pogled kad su žene u pitanju. Vide samo ono što njih zanima. Mogu da primete i pravilno procene sve primarne ženske atribute za tren oka. Čak bi i iz aviona u uslovima slabe vidljivosti videli da li neka žena ima sve strateški važne obline. Ali kad su detalji i svakodnevne promene izgleda u pitanju, tu je većina muškaraca slepa k'o krtica. Ta slepost deluje frustrirajuće na neke žene koje očekuju da muškarci uvek primete svaku i najmanju promenu koju su uradile na telu. Valjda ne razumeju da ih muškarci ne gledaju na isti način i da oni imaju neke druge prioritete. "Zar ne primećuješ da nisam nalakirala nokat na malom prstu?" ili "Je l' si provalio da sam jedan pramen kose izvukla drugom nijansom?" su neka od nezgodnih pitanja koje žena može postaviti svom dragom a koja u slučaju negativnog odgovora mogu odvesti u svađu. Što je intezitet neprimećivanja takvih "detalja" veći, veće su i šanse za pojavu varnica na relaciji muškarac - žena.
Jednu moju drugaricu, koja inače ima prirodno crnu kosu i crne oči, nisam video tri meseca i kad smo se konačno sreli u međuvremenu je ofarbala kosu u svetlo narandžastu i stavila zelena kontaktna sočiva. Kao, malo za promenu. I ništa, pričamo mi tako jedno pola sata i odjednom ona meni kaže: I? Je l' ti se sviđa moj novi imidž? A ja u fazonu: Tvoj novi šta? A, imidž? Da, da, naravno. Super ti stoji. Mislim, baš sam to sad hteo da prokomentarišem...
Ključna lokacija u svakom srpskom neproevropskom domaćinstvu. Na pragu se odigravaju neki od najvažnijih elemenata za očuvanje integriteta i suvereniteta kao i za sveopšti napredak domaćinstva i očuvanje istog od svih zlih sila. U jednom tako malom predmetu kao što je kućni prag kriju se sve moguće i nemoguće zle, duhovi i aveti.
Kako bi domaćinstvo bilo uspešno i kako bi se iz započete kuće isterali i prognali svi zli duhovi treba prilikom zidanja kuće na pragu zaklati domaćeg pevca. Mladoženja treba mladu da prenese preko praga kako mlada ne bi slučajno zgazila na prag i time probudila zle sile. Novorođenče koje neko pogleda urokljivo pa ono počne da plače treba tri puta, simbolično, dobro umiti upravo na pragu.
Da li to znači da oni koji nemaju pravi prag nemaju ni duhove u kući ili se njihovi duhovi kriju na nekom drugom mestu poznato je samo lokalnim bakama. u svakom slučaju, kad prelazite preko praga, budite veoma oprezni, nikad se ne zna šta može da vas snađe.
Zamka agonije i bola za izgladnele divlje kerove sa smrtonosnim ishodom.
- Moram nešto da kresnem u skorije vreme, pa makar to bila i Maja!
- Mojne brate! Ima da dobiješ sve poznate i nepoznate boleštine. U najboljem slučaju će sam da ti otpadne!
- Jbt, pa staviću kurton i na jaja...
- DžABA!
Penzos koji uživa u životu. Za njega se može reći da zna zašto živi.
Ustane ujutru, ode na pijac i cenka se sa svima redom, i kad mu prodavac najzad spusti lešnike na 15 dinara kilo, kaže mu: ''A koji će meni kurac lešnici, nit imam zube da ih krcam, a čekićem bih skrcao više prstiju nego li lešnika''.
Ondak ode do Kluba penzionera i dok liže rakiju (zabranio mu doktor da preteruje, al ko jebe doktora) kraducka domine ekipi koja igra za susednim stolom pa se oni međusobno svađaju ko je varao dok se on kikoće.
Kad pođe na autobusku stanicu, svrati do parka i nahrani golubove i zajebava parove koji se žvalave na klupama tako što ih gađa mrvicama. Onda ode na bus i pošto ima besplatnu vožnju vozika se u busu negde do ručka i zajebava klince koji se vraćaju iz škole i nemaju gde da sednu, a penzioneri se raštrče po busevima ko Kinezi po Srbiji.
Ondak dođe kući da ruča. Pokuša da poljubi ženu ali proteza izvrši skok bez padobrana, pa mu sa oštećenim vidom treba tri sata da je nađe, a ona se kurva sakrila ispod kauča.
Kad ruča ode do ambulante da mu izmere pritisak (boli njega pimpek za pritisak, ali tu su zgodne (i nadrndane) sestre). Tu sa ''kolegama'' prozbori koju, ustanove ko je otiš'o na onaj svet da ispostavi račun Svetom Petru i da se dogovore ko sledeći ide.
Vrati se kući, odgleda ''Dnevnik 2'' i ide na spavanje, osim ako nije svaki drugi petak u mesecu kad Dom penzosa organizuje igranke. U tom slučaju ode tamo, izgazi sve ženturače dok pokušava da pleše, ispljuje konobara dok naručuje (još nije našao protezu), kao nosilac Partizanske spomenice posvađa se sa Chetniks Crew, pa raspravljaju ko je koga tukao na Jablanici '43.
I na kraju svi srećni i zadovoljni idu kući.
Amin
