Krajnji stepen nečije očajničke potrebe za svojom drogom ( bila ona fiziološkog, internet ili sport tipa ) ili nekakvom jako važnom uslugom.
- Aaaa brate, gde si. Imaš net?
- Naravno.
- Sam te bog šalje, Vuku nisam vid'o nedelju dana, majmuni ne znaju da isprave kvar!
- 'Ajde kasnije ili sutra, burazer me smara, eno ga nakačio se.
- 'Alo bre!!! Vuka mi je potrebnija nego Kurdu država! Daj miš i tastaturu 'vamo ili ima da riknem!
Epilog je kratkotrajna satisfakcija zavisnika ili pak još dublja depresija u slučaju eventualne zaboravljene šifre.
Uzrečica koja se poslednjih godina odomaćila među domaćim političarima: od onih u lokalu do onih iz vlade i parlamenta.
Naravno, kad se dođe na vlast odmah u startu je neophodno postaviti određeni alibi za sve poteškoće i izazove pred kojima će se naći nova vladajuća garnitura. Tako je odmah neophodno raskrstiti sa svime što su njihovi prethodnici radili i okriviti ih za sve loše što se dešava u zemlji stavljajući na sve to etiketu: nedomaćinski.
U slučaju predizborne kampanje uvek je neophodno izvući kec iz rukava kojim će se (ponovo) pridobiti glasači, a jedan od njih je da se raniji postupci političkih protivnika označe kao nedomaćinski. To je čarobna reč koja bi trebalo pre svega da utiče na prosečnog Srbendu, dobrog domaćina i pravog prati(j)otu, da glasa za njih i da im se na taj način otvore ili da im ponovo budu otvorene odaje moći koju vlast nosi, a koja počiva negde iza debelih vrata...
*Ja bih hteo da vladam!*
2008. godina
Boris Tadić: "Moram da promenim kremu za noć, opet su počele bore na čelu da mi pojavljuju... Kmm... A u programu smo? Da... Hteo sam da kažem da sada kada sam izabran za predsednika Srbije da ću... (bla-bla-bla-truć)... jer nama je u interesu da potpisivanjem SSP- a konačno prekinemo sa nedomaćinskim vođenjem države koje je bilo odlika politike koju je vodio Vojisilav Koštunica i... (bla-bla-bla-truć)...
2012. godina
Ivica Dačić: "Ko bi rek'o čuda da se dese... A, da! U programu smo... Khm... Danas, kada postajem pionir... Ne, nije to... Khm... Kao novoizabrani premijer Srbije imam čast, ali i obavezu da... (bla-bla-bla-truć)... i da je konačno došlo vreme da prestanemo sa nedomaćinskim ponašanjem u vođenju države i... (bla-bla-bla-truć)...
2014. godina
Aleksandar Vučić: "Ja sam kao premijer Srbije imao pred sobom mnogo zadataka koje sam morao u što kraćem roku da rešim, a... (bla-bla-bla-truć)... i zato moram da naglasim da je nedomaćinska politika prethodne vlasti je dovela zemlju na ivicu bankrota."
Random novinar/ka: "Ali gospodine Vučiću, Vi ste bili potpredsednik prethodne vlade.
AV: "Tišina tamo! Mislio sam na vladajuću koaliciju koja je bila na vlasti do 2012. godine. Kako se usuđujete da ovako provocirate? Mene prosto sramota kako nam dobro ide pored svih velikih napora, a Vi nas vređate i omalovažavate. Ovo je napad na državu."
2015. godina
Vojislav Šešelj: "Mi, svpski vadikali nečemo više da tvpimo da stvani plačenici ovako nedomačinski vode dvžavu!"
Sajt koji tvrdi da za cilj ima da dokaže da su Srbi najpametniji narod.
Ovako to otprilike izgleda:
Otišli ste na sajt, puni samopouzdanja i nade da ćete uspeti da pomognete narodu serbskome da osvoji tron, a i da dokažete sebi da nečemu vredite. Sam test se sastoji od devedesetak klasičnih IQ pitanja koja su, naravno, poređana po težini. Počinjete da radite test, na početku vam ide lagano, a kasnije dolazite do težih pitanja koja od vas zahtevaju da dobro promućkate glavicu. Napokon, rešavate sva pitanja, selektujete dugme ''proveri'' da biste onda sačekali da se stranica sa vašim rezultatom učita. Ali tada, po ustaljenom srpskom običaju, morate da uradite samo još jednu malu stvar pre konačnog prosvetljenja - da platite 300 dinara za test, koje će samo ludak baciti na neku tamo onlajn anketu. Odavde, različiti ljudi će različito reagovati, a u mom slučaju došlo je do naglog povećanja krvnog pritiska i otkucaja srca, naravno praćeno baražom psovki i uvreda upućenim autorima sajta čiji sam ''plemeniti'' cilj hteo da pomognem mojim delovanjem, a koje ne bih sada da pominjem.
http://rs.test-iq.com/
I samo još jedna mala stvarčica..
Pod poslednjim razlogom ''Zašto uraditi upravo ovaj IQ test?'' paragrafa na početnoj strani je navedeno, citiram:
''Podržat ćete Srbiju u takmičenju za najpametniju državu na svetu..''
Podržat ćete.. pih.. ''srpski'' IQ test
Merna jedinica. Broj ruku obrnuto je srazmeran kvalitetu.
Šomi: Od koga si ti nabavio ovo belo? Od Seke Sablić? Mogu da namirišem morsku svežinu Meriks oksiekšna.
Žare: Od Kize.
Šomi: Od kad Kiza diluje?
Žare: Ma jok, to on zna nekog lika što mu je rođak diler.
Šomi: Znači treća ruka u najboljem slučaju. A ja se čudim što ne valja...
Vrhunac izlaganja kojim smo toliko pokopali protivnika, da sada njegovo pređašnje mišljenje više uopšte nije bitno. Pravovremen napad , što bi Nemci rekli blickrig. Obično posle ovog famoznog Dakle nastupa predaja od protivničke strane u stilu Daj šta daš.
- Ostavljam te gotovo je, ne zadovoljavaš me, potrebno mi je nešto veće ako me razumeš.
- Aha, pa u tom slučaju, zaboravi na onu bundu što si poručila, kao i na one minđuše sa svarovski kristalima koje si poručila, otkazaću i putovanje u Egipat i ukinuću ti kreditne kartice. Dakle ??
:skače mu u zagrljaj:
- Kad malo bolje razmislim daj šta daš..
Ubica volje za igrom, i jedna od najnepoželjenijih pojava na terenu za basket. Bilo da se radi o klasičnom tipu devojke koja nema pojma o igri, ili o devojci koja je i provela par godina trenurajući, sve se svodi na isto - ona bi da igra, i oni nema šanse da je odbiju, ali je stvar u tome što je igrati basket sa devojkama isto što i da pokušaš da igraš ozbiljno na revijalnom meču za pomoć Japanu. Jednostavno, sve se svodi na zezanje. Problem je u tome što se na basket uglavnom ide na drugu vrstu zezanja, u prevodu, da se istrčiš, iskačeš, izguraš sa drugima i posvađaš sa najboljim ortakom oko toga da li je bio faul ili ne.
Opet, njeno znanje i veština kada je basket u pitanju su skroz nebitni (osim u slučaju da je član prvog tima lokalne prvoligaške ženske ekipe), i koliko god da odskače od tipične devojke koja jedva loptu hvata, nema šanse da da će iko protiv nje igrati ozbiljno. Jednostavno, nema šanse da se ti zaletiš na prodor pored nje, da isprobavaš nove driblinge pored nje, da igraš leđnu tehniku pored nje i lakovima je sklanjaš sa leđa.
Sa njene strane gledišta, postoje dva ugla: Prvi, ako baš nema pojma o igri, i nema ni malo muškog takmičarskog duha, onda ona ni ne obraća pažnju na ovo gore napisano; i drugi, ako je takmičarski nastrojena, zna startnu petorku Juge iz Indijanapolisa 2002. i trenirala je par godina u lokalnoj ekipi, e onda je već došla u tu situaciju da žali za tim što je daleko bolja od svojih vršnjakinja, ali opet nedovoljno dobra i ozbiljno shvaćena za igru sa muškima.
- 'Ajde da odigramo jednu 1 na 1, može?
- Ma nema šanse... Mislim 'ajde, ali ja ću igrati opušteno.
- Ne! Hoću da igraš ozbiljno!
- E to tek nema teorije, ne mogu protiv tebe ozbiljno, ti si... žensko...
- Igraj sa mnom, kao da igraš protiv Dvejna Vejda lično! Molim te!
- Ne mogu, nema ništa od toga, jednostavno, nemoguće je... Kao da me teraš da na svadbi plešem valcer sa najbolji ortakom...
Gotovo neizbežno pitanje u dijalogu imeđu dva ortaka koji su se poslednji put videli pre nego što se onaj kojem je upućeno izgubio u nepoznatom pravcu sa osobom ženskog pola. Početak klasičnog muškog razgovora, pitanje koje će uslediti pre "E, gde si" pozdrava uz neobavezno rukovanje, aludirajući na to da li je rođeni uspeo okvasi svoj cenjeni kurac u međunožju manje bitne cave još manje bitnijeg imena.
Pokušaj dolaska do željene informacije iz prve ruke, jer je prosečan Homo sapiens klasično njuškalo sa fetišem zabadanja nosa u tuđi život, a imajući u vidu da se ćaskanje vodi između dve jedinke sa testisima, šanse da se skrene sa glavne teme u pravcu razgovora da li dotična ima brata ili sestru, gde živi i koju školu pohađa su ravne šansama da se Mirko Alvirović zajebe kod glavne okretnice u Solunu na povratku za Beograd.
Nakon nekoliko "Konju jedan!" i pitanja "Što nisi?" ako je odgovor negativan, ili "Bravo care!" i "To je moj čovek!" uz blaženi osmeh i par tapšanja po ramenu u slučaju pozitivnog, nastavljaju se standardne dnevne aktivnosti. Pivo, kikiriki, novi PES i rasprava ko će igrati na džojstiku, a ko na tastaturi.
- Jesi poneo film?
- Jesam, nego, je l' bilo nešto sinoć sa onom plavom?
- E, nije, jebiga. Taman sam je doveo gajbi, pustio HIM i u tom trenutku upada ćale u gaćama u fazonu "Gasi te sekte, ne mogu da spavam, nećeš ti sutra na gradilište!" Ova se pokupila i otišla.
- Što nisi lepo pustio nekog Željka? Ništa ne znaš, budalo jedna.
Ne, Kobe ne jaše Maru, prostačino, nego je to izraz koji predstavlja suprotnost od Win-Win situacije. Nekada su naši dedovi govorili između čekića i nakovanja, a naši matori: To ti je sine mač sa dve oštrice. Za vreme veselih devedestih si mogao da biraš hoćeš šut u but, ili aplauz . Ukratko, prevedeno na jezik današnjice, najebao si ga u svakom slučaju. Izraz je nastao kao voršipovanje filmova Zvezdane staze, gde je Kobajaši Maru izmišljeni brod koji je u opasnosti, a koji budući pitomci treba da spasu. Zna se da su snage neprijatelja toliko jake da će svi izginuti ako se odazovu, a ako se ne odazovu opet će svi na brodu da izginu. Fazon Tamnog vilajeta, ali u 23. veku. Naravno mladi Kapetan Kirk ih sve prejebe, ishakuje program i time dokaže da mu je čukundeda emigrirao iz Srbije na Enterprajz.
Ah, primer... Ima ih toliko i svuda oko nas.
Fakultet
Student1: Kod koga si upao?
Student2: Kod Cveleta.
Student1: Padaš sigurno, on voli samo fimelj studente, a Jovanović mrzi muškarce.
Splav
Pijani lik: Da pošaljem piće nosatoj, ili maloj debeloj?
Konobar: Svejedno je. Ne`š jebat.
Bilo da je javni i da ispred njega stoji prljava ganferka čekajući da joj platiš, bilo da je ortakov a daska zapišana i školjka usrana, bilo da je školski i lavabo napunjen Glorija maramicama a šolja puna opušaka, sigurno će ubiti želju za daljim radom ili vršenjem nužde u stilu - ukloni bakterije,postavi papir na dasku, kenjaj i ostavi tako.
Najveći protivnik varenja i njegove uloge, da će te iz faze "Moram da kenjam, palim gajbi" dovesti do "aj ostanemo još malo". Jeftini toalet papir, flekavo ogledalo i govnjave pločice. U slučaju dodirnih tačaka, određeni deo tela imaće kilo bakterija poput stopala kurve u sandalama što se već sedmi put vraća kod iste svetiljke i prodaje svoj klitoris na metar. Toliko neuredno da bi i beskućnik pre koristio livadu i obližnji žbun i oprao ruke u bari nego koristio tečni sapun razređen pljuvačkom.
Šitčina od klonje za pišanje u lavabo. Zapušten i neuredan toalet što smrdi na mešavinu urina i jeftinog sredstva za čišćenje. Totalna suprotnost mekdonals vecea za jednu upotrebu, da ni nema jebena ulazna vrata. A pored toga što je prozor otvoren ceo dan i dalje se oseća povraćka od sinoć, koja se sad već skorila. Prljavo jebote!
Jes to karo neku nimficu u kabini kad su ti jebena vrata razvaljena i pola kupke isceđeno po zidu?
- Ma da, koristio Niveu tri u jedan kao lubrikant.
Jebote sredi to malo, naseliće ti se laste.
Način da nekome skrenete pažnju na to da ga osetite pre nego što ga vidite.
U svakom selu, a dešava se to i po gradovima, negde sredinom novembra zaludni građani se sete da ako planiraju da na proleće motaju sarme, da moraju da isprazne bure puno rasola, opojnog mirisa, na koje su i zaboravili sve dok im nije ponovo zatrebalo. Miris koji se posle takve akcije širi po okolini, deluje kao pokretač narodnih masa koje se u tom momentu prisete da i oni imaju zaostale buriće od prošle zime, koje nisu mogli da isprazne kad im je bilo vreme, nego ih se setili sad kada ih je zasvrbelo.
Naravno, kako koje bure pristiže, tako se efekat smrada magnifikuje i uskoro se svi nalaze u stanju sličnom onom u kome se nalaze uživaoci teških droga, samo što u ovom slučaju efekat nije uživanje i opuštanje nego trip da te juri neki džinovski trol, sa batinom u obliku govnjive motke, pa si primoran na bekstvo, glavom bez obzira.
A : "Eeeeeeee, gde si....?"
B: "Auuuuuuuuu!! Brate!!"
A: "Šta je?"
B: "Auuuu!! Sine!! Znaš kad sam te nanjušio?"
A: "Što brate, šta??
B: "Znaš li ti, koliko se osećaš?"
A: "Jok brate, a šta sereš, sad sam sa basketa...nije strašno toliko?"
B: "Gde nije strašno rođače, najavio si mi se ko komšija Jova kad najavi sezonu kiselog kupusa, some jedan."
