Крајњи степен нечије очајничке потребе за својом дрогом ( била она физиолошког, интернет или спорт типа ) или некаквом јако важном услугом.
- Аааа брате, где си. Имаш нет?
- Наравно.
- Сам те бог шаље, Вуку нисам вид'о недељу дана, мајмуни не знају да исправе квар!
- 'Ајде касније или сутра, буразер ме смара, ено га накачио се.
- 'Ало бре!!! Вука ми је потребнија него Курду држава! Дај миш и тастатуру 'вамо или има да рикнем!
Епилог је краткотрајна сатисфакција зависника или пак још дубља депресија у случају евентуалне заборављене шифре.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Ником чистом не би недостајала у стању у каквом је сад. Ипак, шљус.