
Крајњи степен нечије очајничке потребе за својом дрогом ( била она физиолошког, интернет или спорт типа ) или некаквом јако важном услугом.
- Аааа брате, где си. Имаш нет?
- Наравно.
- Сам те бог шаље, Вуку нисам вид'о недељу дана, мајмуни не знају да исправе квар!
- 'Ајде касније или сутра, буразер ме смара, ено га накачио се.
- 'Ало бре!!! Вука ми је потребнија него Курду држава! Дај миш и тастатуру 'вамо или има да рикнем!
Епилог је краткотрајна сатисфакција зависника или пак још дубља депресија у случају евентуалне заборављене шифре.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Ником чистом не би недостајала у стању у каквом је сад. Ипак, шљус.