Večita potreba za optuživanjem drugih i ukazivanje istim na pogrešne korake.
- ''Ti radiš to, to i to.'' - ''Ja?'' - ''Ti ti!''
Potvrdan odgovor osobi koja se ne slaže sa vama u vezi vaše prethodne konstatacije i iznesenog stava o njoj samoj, koji je obično negativan, a prozivod je osobinog ponašanja u društvu.
-Ti si bre peder! Kako gledaš Mileta, ne bi me čudilo da ste se već probali u dupe.
-Ja?
-Ti ti!
-Koja si ti jajara. Večito, znači svaki put, ali svaki put - do sada ti to još nijednom nisam spomenuo, sve se pravim lud - svaki put RUKOM ubaciš barem jednu kuglu dok igramo bilijar, a ja ne gledam! I posle kad izgubim, ja moram da plaćam odigrano vreme.
-Ma da, evo svaki put kad s eokreneš ja ubacim dve, ne jednu! Haha!
-Ne seri, ubacuješ!
-Ja?!
-Ti ti, ne pravi se lud, snimio sam te!
Nešto što bi moglo da stane apsolutno bile gde i popuni bilo šta, a opet potpuno je bezvredno zbog slinolikog sastava koji poseduje.
Najvećim delom se sastoji od slina, a pored slina u sastav toga ulazi i guma, žuč, lepak, zgažena žvaka, prašina, želatin i blato. Može sadržati i govno u tragovima.
Iako je u pitanju živo biće, nema znakova inteligencije, mada ume da iskazuje određeni instikt za preživljavanjem, tako što menja staništa, ali i to ne radi na inteigentan način, nego očigledno i vidljivo golim okom, mada svakako mu uspeva, zbog regiona u kom to radi i koji ne napušta.
Organizam je poznat po tome da isisava svakog domaćina do maksimuma, lagano mu se uvlačeći u bulju, koja je generalno njegovo prirodno stanište, a iz bulje svog domaćina osipa neku iritantnu mlaku bljuvotinu po onima za koje smatra da su rivali njegovoj domaćinskoj guzici.
Kada dođe momenat da promeni sredinu u kojoj obitava, vrlo brzo prelazi u bulju novog domaćina, onog na koga je bljuckao iz bulje prethodnog domaćina, pa nastavlja da se bavi isisavanjem svega vrednog, što mu je primarna funkcija.
Nauka i dalje nije utvrdila zbog čega izuzetno uživa u novogodišnjim rasvetama, mada pretpostavlja se da je kao mala mrlja sline često maltretiran baš uoći novogodišnjih i božićnih praznika, pa sada pokušava tako da se oslobodi trauma.
- Gospodine Đilas, najzad ste na izborima pobedili "Onoga čije prezime ne smemo spominjati ukoliko spominjemo i reč peder u narednih 7 minuta". Kakav je osećaj?
- Osećaj je predivan. Iako smo ustvari mi svi drugari, tako da neće biti revanšizma, želim samo da istaknem......PLOK......AU! OP OP!......KHM....
- Gospodine Đilas da li ste dobro?
- Da, da jesam. Samo sam osetio nešto kao....kao da mi je nešto....ušlo u dupe da prostite...da, da....sećam se.....Vesić....Goran Vesić.
- Gospodine Đilas, da li ste dobro?
- Odlično sam. Ne mogu više ja da pričam umesto mene će pričati moja guzica.
- Gospodine Đilas!?
- PLJUC PLJUC....prethodna vlast....BLJUV PLJUC....
Ono što se desi posle ispijanja punog krčaga vina, i naprosto imate želju da nekome ispričate sve, da se izjadate, da vam bude lakše.
Brate kar'o sam ti ženu, izvini, jebiga... nisam hteo. Ili ipak jesam?
- I ja sam tvoju pre no ti moju, opaaaaaaaa
E uvalim ti topaaa. I da znaš i taštu sam ti. Aha, aha, šta je sad ćutimo, a a a?
- E ja sam tebi tasta kar'o i to bez lubrikanata!
Pa brate, znao sam da si peder. Pa jebalo me vino, što li ispričah sve ovo.
Ajmo još po jedno da zaboravimo o čemu smo pričali!
- Pa, dokle treba da te lažem da mi naručiš još jedno?
Znači ovo ništa nije tačno?!?
- Nije jebiga, kar'o sam ga sa lubrikantima...
Naša svakodnenvica. Nešto što nas prati celog života. Nešto što neće prestajati da se vuče za nama. Naša realnost i naša sudbina. To je tako i ne može drugačije da bude.
Ono što smo izgovorili nakon prethodnog dubokog i velikog uzdaha i zvuka žaljenja i predaje. Naš poslednji vapaj za život i hvatanje za poslednji stepenik životne lestvice. Pokašaj da se koliko - toliko vratimo u realnost i shvatimo šta bi, zapravo, moglo da se desi da nismo uradili to što smo u radili. Flešbek. Vraćanje filma. Riplej. Shvatamo da smo imali mnogo bolji i uspešniji izlaz od ovog izabranog. U stvari, to nije bio izlaz, to je bio put kojim ćeš da kreneš, mogao si da biraš, ali si izabrao ovaj pogrešan. Jebeš mu mater sad, ali bezuspešno i bez pravog razloga za to. Niko ti nije kriv, sam si sve upropastio. Ti si najveći, najodgovorniji i što je najgore - jedini krivac za sve što ti se sad dešava.
Ovo je rekao otac sam sebi kad je shvatio da mu je sin peder. Tukao ga je i ubio od batina. Krivo mu je sad što mu je sin ovakav. Što mu nije dao da se igra sa ostalom decom, nego ga je ostavljao da sedi sam u kući i postane to što je postao. Ovo je rekao momak u najboljim godinama kada je sedeo sam na klupi sa cigarom i flašom piva u ruci, dok je gledao ostale vršnjake na televiziji kako igraju fudbal u reprezentaciji, a on se udlučio za drugi put. Ovo je izgovorila majka troje dece kada je plakala kod majke u selu. Shvativši šta je izgubila i čega se odrekla. Ovo je izgovorio dečko kada je prevario devojku i izgubio ono što je, zapravo, voleo. Ovo je prošlo kroz glavu kada je student potrošio poslednje očeve pare na alkohol i cigare, umesto hrane i stanarine. Ovo je izgovorio čovek u kladionici kada je potrošio novac koji je bio namenjen za dečiju obuću.
Ovo smo svi mi izgovorili kada smo se našli u sličnoj situaciji u životu. Ovo izgovoram ja, sada, kada shvatam da onog dana nisam trebao da odem sa njim na taj put. Ovo izgovora on, po ko zna koji put, kada je shvatio da nije trebao da ide tolikom brzinom.
Sleng je obično alternativa standardnom načinu izražavanja i koristi se radi sočnosti i živopisnosti govora, radi intimnije i opuštenije atmosfere, te da bi se izbjegla dosada koja nastaje zbog stalnog korištenja standardnih "zvaničnih" termina. Međutim postoje riječi koje su mnogo uobičajenije u slengovskoj nego u "normalnoj" varijanti i tu je korištenje slenga neophodno, jer ako upotrebite standardni izraz, zvučaćete prezvanično i izvještačeno.
Dakle prije ćete reći:
pare, a ne novac
šrafciger, a ne odvijač,
šaraf, a ne vijak
kola, a ne automobil, čak ni auto (mada to i može proći)
derpe, a ne homoseksualac (osim ako vi niste to), čak se i peder izbjegava jer zvuči suviše brutalno, dakle kad naiđete na nekog sumnjivog kažete "Vidi onog derpea!"
kuća, a ne stan
digitron, a ne kalkulator
riba ili cura, a ne djevojka (djevojka implicira da dotičnu posmatrate s određenim poštovanjem)
keva, ćale, stara, stari, a ne otac, majka, mati, mama, tata (pogotovo ova dva zadnja termina izbjegavate pred rajom, jer zvuče klinački)
Ima takvih slučajeva još, al mi se ne da dalje pisati.
Isticanje mane sagovornika nakon što ti se ista popela na kurac.
- Jesam li ti rekao sinoć da obrišeš prašinu sa televizora? Je li?!
- Nisi.
- Molim?!
- Možda nisam čuo.
- 'Bem te gluva, sad da si ustao odatle i da se ona šklopocija glanca, razumeo?!
- Evo!
_____________________________________________
- Šta uradi ono na žuraji, majke ti!?
- Počela neka likuša da mi vrcka oko glave, povikah "SILOVANJE!" i pozvah muriju.
- Jebem te glupog, mi ti sredili da se omrsiš a ti ispadneš partibrejker! Što si peder, brate?!
- Pa ovo je za mene šećerna vodica, znate, neće se više ponoviti...
Skrasiti se na nekom mestu posle dugog lutanja baš kao što to rade mornari posle duge i naporne plovidbe. Zastati na neko vreme i osetiti sve čari koje mirna luka može da ponudi umornom putniku, a onda sve iz početka. Dizanje sidra, pa ponovo na pučinu, kroz oluje i talase...
- Dobro veče.
- Izvolite?
- Ovaj, ne znam kako da pitam...
- Molim vas, samo bez ustručavanja.
- Šta vam je najjeftinije od pića?
- Imamo neku šomu, četres' dinara čašica.
- Daj dve duple! Božo, ovde spuštamo sidro večeras.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Idemo, brate. Vidiš da smo upali na peder bal.
- Buraz, piće je džaka. Idi ako hoćeš al' ja ovde spuštam sidro.
- Aj' dobro... A i onaj slatki plavušan me šmeka.
- ŠKK?!
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Mare, je l' dolazi Žile na proslavu mature?
- C! Od kako je spustio sidro ona njegova veštica mu ne da da mrdne.
- A bio je dobar lik...
Proces koji se odvija u glavi čoveka.
Natera osobu da promeni svoje ponašanje drastično, na bolje ili na gore, nebitno, bitno je da se osoba više ne ponaša isto. Što bi naše estradne umetnice rekle, život mi se obrn'o za 360 stepeni.
- Miki, šta ti bi pa si se obuko k'o čovek?
- Nešto mi je kliknulo, i rekoh sebi, ne može više po starom.
- Što bre?
- Svi mislili da sam sektalinka sa onim duksevima i čizmama, pa da promenim malo imidž da na mene gledaju k'o na čoveka.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ćale, moram da ti priznam nešto.
- Šta sine?
- Izlazim iz ormara.
- Ne razume te stari otac, pa ne stojiš u ormanu.
- Peder sam ćale, razumeš, nešto mi je kliknulo, ne mogu sa ženama, pa rek'o da probam sa muškima.
- A to li je, što ne kažeš, ŽENO, PUŠKU!!!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Gospodine Brejvik, šta vam je bilo pa ste pobili onolke ljude na Utoji?
- Nešto mi je kliknulo.
Ekvivalentno sizifovoj raboti, ulagati trud koji ne donosi rezultate.
Tmuran zimski dan, - 6 celzijusa, radijatori brboću, brojčanik gasa se neumoljivo okreće, Bajatović negde spokojno zarađuje ovomesečnih 15 000 eura, crk'o dabogda peder. Ja vežbam matematiku brata od ujaka, prosečno glupog polaznika drugog razreda tehničke škole, koji je iz'o maksare ispred kuće i kome svira cela himna zvezdina svakih pet minuta kada mu stigne poruka (e poslaću mu vala jednu u pet ujutro neka ga probudi i neka mu presedne!)... I tako, ja u monologu, on me gleda kao transparentnu materiju, utom stiže stara sa posla, pita veselo: "Šta rade momci?"
Ja: "Evo, mali postoji, ja učim puževe da marširaju..."
Ne ljuti se čoveče je igra koju smo kao deca često puta igrali sa ortacima i rodbinom. Sada, kada smo malo stariji, zagolica nas to što se neko tako brzo uhvati za oređenog čovečuljka.
Crveni- To je lik koji se maksimalno trudi da bude super dominantan. On želi da sve bude po njegovom kao i to da će sve uraditi da igra prvi. Lik bi opušteno popušio sam sebi po cenu da igra prvi i u svojoj glavi bi postao faca, a sve to bi radio pa makar mu puklo i koje rebro. On grabljenjem želi da dokaže da je alfa-mužjak. Drug Tito je uvek bio crveni čovečuljak.
Zeleni- Za zelenog čovečuljka se uglavnom hvataju vegetarijanci, ili pak muslimani, to im je u krvi valjda, ko će ga znati. E sad, ako se za zelenog čovečuljka uhvati neko ko nije ni musliman a ni vege, stiče se utisak da se za zelene čovečuljke uglavnom hvataju dileri, koji po svojoj prirodi posla imaju kontakt sa vutrom. Muamer Zukorlić je uvek zeleni čovečuljak.
Žuti- Za žućka se hvataju uglavnom furundžije, ali ne one agresivne, več oni emotivci koji se zaljubljuju. Ukoliko se za žutog uhvati neko ko nije peder onda se sigurno radi o tome da su svi ostali pokupljeni i da je to poslednji preostali čovečuljak. Elton Džon je uvek žuti čovečuljak.
Plavi- Za plavog čo`ečuljka se hvataju domaćini, preldžije, prave junačine koje ne žele sebe da stave u prvi plan kao ovi što se grabe za crvenog, već svojim delima na tabli pokazuju ko su i šta su. Taj će te obavezno skenjati ako te stigne, ali nikad ispred kućice, ukoliko nije poslednji. Kapa dole za plavog čovečuljka. Rade Lacković je uvek plavi čovečuljak.
Dodatne boje:
Beli- Totalni neutralac na tabli. Njega boli tukidid za dešavanja na terenu. On je tu da popuni broj ako treba ili da zadovolji nečiji ego time što će dozvoliti nekome da ga pojede, mada neretko se dešava da beli baš pobedi u ovoj igrici. Čeda Jovanović je uvek beli čovečuljak.
Crni- Jebena metalika, a ako se desi da onaj koji se uhvati za crnog nije metalika, onda još uvek nije otkrio da je metalika. Njemu je cilj da pojede što više takmičara na tabli po cenu da sa jednim istim tera do kraja igre prolazeći u krug iznova i iznova. Nataša Kandić je uvek crni čovečuljak.
Navijačke boje takođe imaju uticaj na odabir boje.
