Nešto što dolazi sa godinama. Kako vreme prolazi, zaboravljaju se i najosnovnije stvari. Najteže je setiti se nečijeg imena. Znaš apsolutno sve podatke o toj osobi, ali jednostavno ne možeš da se setiš kako se zove!
Dolazim iz škole. Baba mi sprema da jedem i zapitkuje me:
Baba: E gledala sam sinoć onu emisiju što pevaju... Znaš ono na petici.
Ja: Grand?
Baba: E to... I bila ona što je ja mnogo volim. Ona crna, zgodna, ima troje dece.
Ja: Ko ti je bre ta?
Baba: Ma ona sine, što se razvela od muža... Sama gajila troje dece. Ima 2 ćerke i sina...
Ja: E baba, odoh da učim... Šta me briga šta si gledala...
Baba: Joj, sine, ček samo da se setim kako se zove, stao mi mozak.. Ona jedna ćerka joj peva ko Ceca! Isto! Slušala ja... A sin kaže ne voli da se snima, on je onako povučen dečko. Kaže mnogo se napatila u životu, sirotica.
Ja: Ma napatila se, imaju para ko blata a ništa ne rade! Sigurno se napatila.
Baba: Zove se nešto....kako beše... Vera.... Dragana.... Nije, Goca!
Ja: Tržan?
Baba: Niiije. Znam ja tu Tržan, ona ima malu ćerku. I peva zabavne pesme.
Ja: Jel Božinovska?!
Baba: Eee taaa, jeste. Kaže ova starija ćerka ima dečka, oće da se uda, a ova mlađa dobro uči....
I tako dalje.....
Jedno od najzanimljivijih načina za spremanje hrane... Pandan pečenju rakije...
Jutro. Ne budi te nikakav alarm, već te žena viče iz dvorista, sada već dobro prepoznativom rečenicom,''voda vri!". Ustaješ, propisno se oblaciš, sa dva para čarapa, od kojih u jedne uvlačiš duge gaće, i preko njih vunene, koje idu direktno u ribarske čizme. Gore oblačiš duksericu, preko nje džemper, i vojnu jaknu koja ti je ostala još od kad si devedesetih bio u ratu.
Na glavu navlačiš kapu, koja je inače univerzalne veličine, i koju imaš već godinama, koja ti služi samo tokom posečenja. Izlaziš, zajedno sa sinom, ili prijateljom koji ti je od rane zore pritekao u pomoć, i upućujes se prema svinjcu... Ako imaš malog klinca, ostaviš ga duže da spava, pa taman da za doručak ima ražnjiće...
Svinja se već uznemirila kao da nešto sluti... Prisećas se svojih i tuđih doživljaja tokom dugogodišnjeg pravljenja najboljih duvan čvaraka u kraju... Sećaš se kako si kao klinac loše navukao džak prasetu, pa je prase nogama probilo džak, trčalo unaokolo, udaralo gde stigne, dok se samo nije ubilo... A i kako su se tvoji ortaci napili, i hteli da na human način ubiju svinju... Ugušili je butanom, sve sredili, i kako su stavili prase na vatru, čula se eksplozija u radijusu od 300 m... Ali dobro... Bar su se kučići lepo najeli tvojim nazimčetom... A i imaš zanimljive šare na zadnjoj strani kuće...
Sa prasetom već okačenim zadnjim nogama odozgo, kreće i prva tura... Domaćica nudi kafu, i naravno dosipa rakiju iz bureta, jer je flajka već pri dnu... Nema ništa za bacanje, čak je i utroba utrošena, u kojoj uživaju džukci 10 okolnih kuća... Kažeš ženi da pristavi kuvano vino, nešto ladno od jutros... Već se primiče i ručak... Sveže šnicle, i ražnjići kakve u životu nisi jeo...Pečenje čvaraka traje ceo dan...ali nije ti dosadno... Čak štaviše, voleo bi da svaki dan zakolješ po koju svinju...
Već si dobrano pripit. Ipak, trebalo je nazdraviti sa svakim ko je tog dana svratio u tvoju avliju... Red je. Čvarci već uveliko cvrče... Skidaš raniju sa vatre, cediš mast, i vidiš, biće jedno 4-5 kg čvaraka... Srećan si, ulaziš u kuću da večeraš, i da obeduješ u čvarcima koje si svojim rukama napravio... Nemaš neku veliku dobit, a i celu subotu si radio, ali si zadovoljan... Gledaš u sina, ponosan si što je držao noge kad je bilo najpotrebnije... Tvoja krv. Onako pijan, ležes i prespavaš ceo sutrašnji dan... Tvoja misija je uspela, pokazao si se kao pravi Srbin.
Sutradan otvaraš novine i vidiš da EU zabranjuje klanje svinja. Da je nehumano. Ljutito bacaš novine, uzimaš telefon i skupljaš ekipu. U subotu ponovo koljemo. Evropi u inat. Ovo je moja dedovina, ima da koljem kad ja hoću. Koga hoću!
Isto kao i izraz kreveljiti.
Ovo pravljenje raznih grimasa je prisutno uglavnom kod dece, ali može se ponekad desiti da i stariji i malo neozbiljniji ljudi prave svakakve uvrnute face, plaze jezik, rugaju se i usput izgovaraju reči kao "nja, nja, nja, nja" i slično.
1
- Za kaznu nema gledanja tv-a večeras. Pa se ti sledeći put slobodno bekelji i tako ponašaj pred drugima. Pa ti misliš da mi moramo sve živo da ti kupimo?! Pa nisam ti ja Barak Obama pa da imam novca za bacanje na tolike igračke i ostale gluposti. Ajmo još malo pa pranje zuba i u krevet!
2
- Jesi video šta se desilo? Pa se ti opet bekelji likovima koji te mogu nokautirati jednim udarcem. Pa jesi li normalan? Sa obzirom kolika je ono gromada od čoveka dobro si i prošao na kraju.
3
- Da vidiš juče scene... Profesorica prozvala Nenada da odgovara, a on kao i uvek nema veze. Rekla mu prvo da napiše neku reakciju na tabli, a on se počeo bekeljiti njoj iza leđa. Slučajno se ona okrenu i odma' mu spucala keca i poslala ga direktoru... Nije se lepo proveo. Dobio čovek i kečinu i ukor..
Izraz koji se relativno retko koristi a označava kao što u naslovu kaze mešanje guzicom....
Vrlo efektivn u smislu podizanja morala šljakera (fizikalaca) koji su premoreni nakon teškog i dugotrajnog rada na plus 40 .. takodje sluzi i za pokušaj omalovazavanja iste osobe (uglavnom neuspelog)
(plus 40, dva druga i majstor u nekoj vukojebini geografskim kartama Srbije nepoznatoj , šljakaju vec 8 sati bez pauze i prolazi devojka ,veoma izrazenih oblina )
X:(usta razjapljena do poda) Auuu brate vidi ono ! (rukama improvizuje hvatanje i mazenje ,,Atributa")
Y: Za ime boga (vec smišlja scenario za sledece bacanje majmuna).. ,,Kako bih je .. Posedovao"
X,Y: (napaljeni do te mere da su zaboravili i majstora i alatke i kopanje i sve ostalo ) ahhhhh
Majstor: Ajde vas dvojica kuronja nazad na posao ova jama se nece sama iskopati !
( i dalje veoma nezainteresovani za Majstora )
Alo majmuni !Vama se obracam vracaj se vamo lopata zove !
X: uhh još samo malo tako tako...
Majstor: More mame li vam ga spalim Vraćajte se ovamo da ne dobijete po dve ,,vaspitne" ...
X: ,, More čoveče jel ti vidiš ono ? uhhh ( faca teškog zadovoljstva zbog pogleda na guzici i teške tuge zbog neposedovanja iste)
Majstor:( sada vec i on zapanjen) More pustite đavolju rabotu da nam meša malter k'o što meša guzicom do sada bismo kucu sagradili
Jako poučni snimci ovog neustrašivog mladića za neke tamo kampere, koji njegove epizode, verovano gledaju na način ''a da ne trepnu'' i maštaju o tome da će nekad biti kao on, Ber Grils. Međutim nama običnim smrtnicima padaju na pamet neke sulude ideje, pa se ponekad javi i sumnja. Jer kao što bi Molder rek'o: ''Istina je negde tamo''.
...Negde u Severnoj Irskoj.
Režija: Ber spremi se za iskakanje.
Akcija!
Ber(iskočio iz helikoptera): Evo nas u gustim šumama Irske, ovde je klima jako nestabilna, u proseku godišnje 367 dana pada kiša. Temperatura konstantno varira, noću pada i ispod nule Ja ću pokušati ovde da pronađem civilizaciju i naravno da preživim.
Stop!
Ber: E, dodaj mi onaj čips, nisam stigao ni koka kolu da popijem jebem ti sunce, šta je danas na repertoaru da jedem.
Režija: Stonoge, mrtvog pacova, i ovcu udavljenu u živom blatu.
Ber: A daj bre je l' niste mogli nesto normalnije da nađete idite u kurac, šta sam pojeo sve u ovom serijalu, neću dočekati drugi.
Režija: 'Ajde sad ide potraga za skrovištem.
Akcija!
Ber: Već pada noć, treba da pronađem sklonište, e eno stonoge bog te, sad ću je smažem. (žvaće i gadi se). UuUu, AaAa ima ukus medveđe povraćke pomešane sa mrmotovom mokraćom, ali ima i dosta proteina.
Stop!
Ber: A u pičku materinu, jebem ti stonogu, želudac da povratim (ispira usta vodom, otvara pivo seda na kamen) Je l' ima neko cigaretu?
Režija: 'Ajde nek' mu neko zapali vatru, pa da snimamo, jeste li doneli mu drva?
Ekipa: Da!
Režija: Idemo Ber
Akcija!
Ber(struže nožem od kamen sevaju varnice, duva, planu vatra): Ovde je noću jako opasno spavati jer tek sad šuma se budi, jednog mog druga su ovde pojeli divlji zečevi tako da moram biti izuzetno oprezan. Dok sam išao po drva, našao sam ovog mrtvog pacova, sad ću ga ispečem i pojedem (jede) UuUu, ima ukus mrtvog pacova pomešan sa mrtvim pacovom, ali je jako hranljivo, a da bih preživeo moram jesti ono što mi priroda daje. Moram se naspavati, sutra me čeka dug put.
Stop!
Ber: O Bože, je l' moguće, pre ću pojesti mrtvog četnika, nego opet pacova, ko se setio da ubaci pacova da jedem pojede mi kurac. Je l spreman šator, hoću da se odmorim i zaboravim ovo. Je l' ostao koji snikers?
Ekipa: Šator je spreman, stiže snikers.
...Sutra.
Režija: 'Ajmo ljudi ovo da završavamo, ubacite ovcu u onu blato tamo, Ber sad ćeš da uskočiš tamo, da malo plivaš i da pokažeš kako se izvlači iz živog blata.
Akcija!
Ber(uskače u blato): Evo gledajte ja sam sad u živom blatu (trte-mrte, kurac-palac, gore-dole, ruka-noga, ovca). Eto tako ćete uspeti da se izvučete iz živog blata. Uzeću ovu ovcu da je jebem, ne da je jedem. Sad ćete da vidite kako čiča guli jarca.(skida kožu sa ovce i otkida parče mesa, meće ga usta, u usta ga jebem) Mmm, konačno nešto lepo za promenu, ukus je predivan, šteta što nemam vremena dispečem, ali nema veze bitno je da unosim jebene proteine. Krzno od ovce poneću da mi ne bude hladno.
(Štrika kroz neke jebene vodopade, doline, planine šume, sreće Batu Živojinović, ubija medveda, žirafu, aligatora, godzilu. Iskače iz šume pravac na asfalt)
Ber: PRONAŠAO SAM NEKI PUT, PRATIĆU GA I PRILIČNO SAM SIGURAN DA ĆU PRONAĆI CIVILIZACIJU!( ne seri da hoćeš, Kolumbo bi ti pozavideo).
Ili Segateka kako se još nazivala. Preteča današnjih modernih igraonica,vrlo popularna u periodu novog Avramovićevog dinara,sa kojim je i blisko povezana. Obavezno je bila prisutna kamara klinaca posmatrača i navijaca. Izbor - Šta igrati? - je bio vrlo težak pošto su mogla da se biraju čak četiri kertridža.
Dobijaš od tetke (normalno od tetke,zato što su ti otac i majka sto puta rekli kako je to glupost i bacanje para) novi Avramov dinar i pravac Segoteka.
Kako ulaziš na vrata već se oseća uzbuđenje posmatrača i sledi recenica: "Ju,ima dinar,moze da igra čak deset minuta!"
Plaćas dedi za pultom i uzimas šta drugo do Mortal Kombat 2.Kreće prženje,razbijas protivnika i dolazi finiš deo.
Tad uleće posmatrač s rečenicom: "Joj brate daj meni da ti uradim finiš za Liju Kanga,pretvori se u zmaja,'naš kako je dobro." Naravno pošto je stariji prepuštas mu to zadovoljstvo da ne bi dobio ćušku.Krećes novu partiju i taman kad se zaukćes gasi se TV.U razočarenju gledaš šta se dešava a deda se javlja s blagim osmehom: "Sine pa jesi ti čuo za tajmer?".Odlaziš kući i svaki dan pitaš roditelje: "A kad će tetka opet doći?"
Bicin muž. Pejdžerov otac, ali ne biološki mada on to još uvek ne zna.
Rođen je u naselju Marinkova Bara i još kao mali bio je često tučen od strane oca, teškog alkoholičara pa je vrlo brzo pobegao od kuće i krenuo da se snalazi po velegradu.
Ubrzo je upao u loše društvo i krenuo je da krade i džepari po ulicama grada. Policija ga posle nekoliko meseci hapsi i odlazi u popravni dom. Tamo ostaje nekoliko godina i tu prvi put počinje da pokazuje svoju preku narav.
Po izlasku iz doma beži u Italiju gde organizuje decu da prose i džepare za njega, i tako zarađuje pare da otvori svoj luna park.
U Italiji postaje dobar sa Đoganijem i zajedno sa njim se vraća u Srbiju gde za četiri gajbe piva i dve flaše vinjaka kupuje svoju buduću ženu Bicu, ali Đango nije znao da je ona potajno zaljubljena u Envera i ostavlja je u Srbiji, dok je on išao da sređuje poslove u Italiji.
Međutim jedne noći Enver i Bica obnavljaju staru ljubav i začinju Pejdžera. za koga Đango misli da je njegovo dete.
Đasmin: Rekoh ti ja Ajete. Bio sam tu noć u faveli. Video sam Enverovog konja Zorana ispred Bicine kuće i odjednom se čuo Šaban. A znaš kada se on čuje, mora da je neka romantika na delu. Onda sam ga video posle pola sata kako izlazi i devet meseci kasnije rodio se Pejđer.
Ajet: U majku mu, pa jesi rek'o Gazdi?
Đasmin: Jesam, čim sam doš'o rek'o sam mu al' Gazda kaže da nisam dobro vid'o.
Ajet: PU bre! A da mi okupamo Pejđera pa da vidimo na koga liči? Pejđer dođi 'vamo da te pitam nešto.
Pejdžer Šta je čika Ajet?
Ajet: Aj ulazi u lavor da te iskupamo.
Pejdžer: Pa što bre čika Ajet, pa nisam ništa skrivio? Tatko rek'o da ne moram da se kupam ako sam dobar.
Đasmin: More ulaz' u lavor da te neizbijemo.
Pejdžer: Dobro bre, evo.
2 sata kasnije.
Đasmin: Vi'š šta sam ti rek'o. Isti Enver. Ima i one njegove oći zelene. Ni Đ od Đanga nema.
Ajet: U bre, Gazda će načisto da podilkani. Ubiće Envera k'o grom malinu.
Đasmin: Gazdo, Gazdooooo!
Đango: Šta je bre? Šta se dereš?
Đasmin: Okupali smo Pejđera.
Đango: Šta je napravio?
Đasmin: Ništa Gazdo, nego smo ga okupali jer smo nešto sumnjali. Pogledaj ga.
Đango: On.....on.....on....on je isti Enver.
Đasmin: Da Gazdo pa rekoh ti da sam ga ono veče vid'o kod vas kući.
Ajet: A Gazdo, našli smo i onu Armani majicu što volite ispod trećeg sloja blata.
Đango: Ovo samo krv može da spere i to po starim ciganskim običajima. Đasmine. Ideš za Beograd i ubićeš Envera s leđa iz tetku. Sa kurvom ću se ja obračunati.
Ajet: A Gazdo. Načuo sam da se održava neka Parada Romulanaca i da je Enver organizator, čak i da će je predvoditi.
Đango: Kade?
Ajet: Za tri dana Gazdo.
Đango: Odlično. Ubićeš ga tad Đasmine. U sred njegovog najvećeg životnog dela.
Đasmin: Razumem Gazdo. Ajete, dok nisam tu ti voziš ringišpil.
Lično-iskustvena definicija. Linija koja se ne čita sa dlanova, niti pišti na aparatima u bolnici. To je način uživanja i konzumiranja piva. Predmet definicje je prosječan pivopija.
Prosječan pivopija čari piva upozna sa 14 godina (probao ga je i ranije). Tada doživi prvo preforsiranje. Nije u mogućnosti da pije šta valja nego je primoran da pije najjeftinije splačine i posle par litara nastaje beton fikus filadendron stanje. Tada saznaje šta sve ima u njegovom stomaku, u kom stepenu prerade su gljive što mu je mater spremila za večeru, a i kako izgleda i kog je okusa želučana kiselina. Logičana posljedica je poricanje i odbijanje svoje sudbine. Posle par glavobolnih eksperimenata sa vinom, rakijom, obojenim žestama, likerima, vraća se korijenima - pivu.
Sada ima već 16, dobrano srednjoškolac, svi su se propili, a on prednjači na pijankama, eksira krš pivo, guli dvoguze ko da su mu zadnje u životu. Misli da može najviše popiti u društvu. Rigoleta i prekidi filma su standadna pojava, al ko mari!
Došla je i 18. Možda je i položio vozački, možda mu je ćale dao kola. Par izlazaka je ganjo trebe, al kad je skonto da se današnje ribe ne lože na golfa dvojku opet se okreće pivu. Sad je već stasao mladić. Ujak, čiča, baba, đed, rodžer iz švabije mu gurnu u džep neki dinar, pa ima dovoljno da se uradi isred diskonta, i ode posle u neki šatro (šator) klub, popije jedno dva tri komada od po 0.33 jer papci nemaju 0.5 klipače.
19. Ajd na fakultet. Prvi iz familije. Para ko blata za njegov pojam. Tu se pije sve i svašta. Pivo u XXXL količinama, al neizostavno mora da se leši sa jabukovačom od dede cimera iz doma. Kad nema toga izručuje neku brlju od šljive. Ode sa fakulteta i vraća se kući.
Već ima 26. Oni njegovi iz srednje već imaju djecu. Tada do kraja spozanje činjenicu da pivo ima i u povratnoj staklenoj ambalaži. Shvata da pet ambalaža nije za njega, i nabavlja prvu gajbu. Tada nastaje najkonstantniji period u životu pivopije. U zavisnosti od para povremeno izručuje gajbu i tako do penzije.
Došla je penzija. Nekom je to i sa 40 godina. Ona gajba što je nekad nabavio je već skršena. Preživjela je temelj od kuće i prljava je sva od maltera, ima i kokošijeg izmeta zbog svađe sa ženom u vezi pića. Malo je i istopljena sa strane jer je ostala kraj peći na svinjokolji - jasan znak da nabavi prvu kištru za šest pivi.
65. Ide u diskont. Nabudžio je korpu na biciklo u kojoj drži kištru. Uzima svaki drugi dan po kištru jer ne smije više pošto ima bajpas.
Pivska linija našeg primjera se završava kad lokalni alkos ispije posljednje pivo ispod šatora na sahrani našeg pivopije.
Ovo piće nastalo je skrnavljenjem alkohola. Omiljeno mladim naraštajima kad žele da se ubiju ko Nemci, prepariraju,diskonektuju se . Uglavnom počinje da se primenjuje u prvom razredu srednje škole. Što se prestanka konzumiranja ovog pića tiče, ono je promenljivo.
U prvom slučaju, kada konzumenti ne žele da ispadnu pizde zato što piju sokiće, a ipak ne žele da se ubiju, konzumacija đus-vodke ume da dosegne do kasnih dana treće godine, kada na osamnaestim rođendanima saznaju za postojanje drugih oskrnavljenih oblika alkohola, sač es borovnica-vodka, džin-tonik et cetera. Vrhunac se dostiže kada ovakvi konzumenti saznaju za keglevič. Oni preziru konzumente iz drugog slučaja, smatraju ih klošarima i alkosima. Kada takvi ponedeljkom u školi prepričavaju ludosti&gadosti koje su radili prethodnog vikenda, ovi kolutaju očima, napuštaju krug i odlaze u ćošak da uče (eventualno sa istomišljenicima ogovaraju klošare).
U drugom slučaju, konzumenti imaju samo jednu želju-da sjebu centralni nervni sistem, izgube se i po mogućstvu okrive alkohol za sva bludničenja koja su počinjena prethodne noći (ne kažu ljudi zalud Upropastiću te k'o djus-vodka maloletnicu). Takvima često vrlo brzo postane nedovoljno ispijanje razblaženog alkohola, zato postepeno prelaze na jače varijante đus-vodke, da bi na kraju počeli da piju čistu vodku (duple doze, na eks, jer samo pizde piju kratko piće u više cugova). Takvi podjebavaju konzumente iz prvog slučaja, smatraju ih pičkama i pozerima. Obzirom da ovi konzumenti ne umeju da odrede jasnu granicu između odvaljivanja i bacanja pegle, vrlo brzo (uglavnom negde u drugoj godini), dođe trenutak kada konzument usled velike količine vodke sadržajem svog želuca počasti vece lokalnog kafića, kafane, ortakov ili u najgorem slučaju, vece svojih roditelja. U poslednjem slučaju, neka mu je Bog u pomoći. To je trenutak kada se konzumentu vodka ogadi za sva vremena, zakune se da neće u životu da je okusi (konzument iz prvog slučaja će sa zlim osmehom prokomentarisati:"Ko ga jebe kad ne zna za granicu.") Druga strana medalje ove zakletve je da se konzument ni u jednom trenutku nije zakleo da neće okusiti i druga alkoholna pića. E, za njega tada tek kreće zabava.
Nemate vi pojma sta je baksuz.To sto vas profesor prozove prvog a niko nije ucio ili ako pobegnes sa casa a oni uce nesto novo,to nije baksuz to je neznanje i neinformisanost.
Recimo,meni smeta sto kad god odigram iole solidno-pristojan realan tiket,uvek padnem ( posle velikog nerviranja, cupanja kose, i bacanja stvari po kuci) na ako ne na zadnju,onda predzadnju utakmicu,i to je uvek predvece oko 10,pred izlazak u grad...
Nervira me dalje to sto se dopisujem sa devojkom jedno 4,5 meseci, pritom smo izasli 3 puta, i ona mi na kraju citira Boru Corbu - Ostacu slobodna,necu se vezati...Vec sutra se smuvala sa nekim drugim :)
Ubijem se od ucenje predmeta,dobijem 79,5 poena ( 80,1 naravno, devetka) i naravno to je osmica, bez pogovora i ja moram da budem srecan i sa tim.Ok,ajde jedan,drugi,ali 7 takvih ocena? i posle mi moji kazu kako imam slab prosek...
To je kad neko nesto uradi kako valja ( ili bar misli da je dobro ), odmah potom mu se desi nesto mnogo gore.Suprotno od sreca u nesreci.
1.Srecan si. Ides u New York. Posle 15 godina rmbacenja u Srbiji po kojekakvim njivama,dzunglama i fabrikama ides na zasluzeni petnaestogodisnji odmor.Obilazis znamenitosti, nikad nisi bio opusteniji i srecniji.Vidis dve velike zgrade i neko ti kaze da je to svetski trgovacki centar.Ulazis unutra cisto iz znatizelje da vidis panoramu grada sa nekog viseg sprata.Odjedno prolazi ti kroz glavu sve sto si radio prethodnih 35 godina i vidis samo Muslimana u kokpitu kako se moli...
2.Napokon kraj skolske godine,zavrsio si skolu sasvim solidno,a sad ides da blejis sa drustvom, na bazen, da se vidis sa devojkom sa kojom toliko dugo planiras izlazak i naravno na more.Odes jedne veceri sa drustvom na fudbal i oni ti sjebu nogu."Doktore prognoza?" - Sutra ce biti suncano i lepo vreme oko 35 C."Ma ne vreme,noga?" -A,to morace da nosi gips naredna tri meseca i morace da lezi,a sad me izvinite,idem na more....
3.Ostalo ti 3 dana do ispita mislis se :"Ma lako cu ovo je pi*kin dim",uzimas prelistavas sve ti poznato mislis nema potrebe da ucim toliko.2 Dana do ispita :" Aj da pogledam jos malo,al sta kad sve znam" i vidis jedan primer koji ti zapada za oci sasvim slucajno, proucavas ga, ali ti je gradivo totalno nepoznato, kao da nisi to ucio.1 dan do ispita: "E Marice,reci, sta se radi?Sta, kakav Faradeyev zakon,cije pravilo,kakav kriterijum?" ostavlja te zbunjenog u nadi da je ona nesto pogresila.Ispit je stigao a ti si shvatio da ne znas onoliko koliko si mislio.Pitanja:1.Faradeyev zakon,2.Lopitalovo pravilo,3.Kosijev kriterijum ?!#$%%@^ Izlazis posle 2 minuta skamenjenog gledanja u pitanja i predavanja praznog papira. Posle sat vremena saznajes da je trebalo da sednes sto iza,seo si u pogresnu grupu,po peti put u ovom roku...
4.Turnir u jambu,nagradni fond 20 000,finale.Ostalo ti je jos jedno polje,tj tri bacanja.Vec se unapred zna da ako bacis 4 keca,imas kolonu i bolji si u razlikama,i dobijas partiju ako protivnik ne baci jamb.Drhtis,svi oko tebe navijaju,vicu, kao na borbi petlova.Ruka ti drhti a sa njom i kockice.Bacas jednog keca.Steta."Ajde breeeeeee",vices u sebi.Drugo bacanje nema keceva.Ostao ti jedan kec i jos jedno bacanje a fali ti 3 keca od 4 kockice. Vec ti je muka,svi ostali su se pozdravili da si izgubio.Bacas kockice,kreces da ustajes i da begas,ali vidis 4 keca.Dobio si.Neverovatno 20k.Svi ti cestitaju.I ne gledas bacanje protivnika,ipak si ti bacio 4 keca u zadnjoj ruci.Cisto da odgledas vracas se za sto.Nisi posteno ni seo.Tvoje slavlje nije trajalo duze od 10 sekudni.Coek je bacio rucni jamb sestica( to vidjate u svakoj 26-oj partiji u proseku).Tvoje slavlje nije bilo dugog veka,zapravo nije bilo ni dugog minuta.Odlazis od stola onako kako si planirao,potisten,ponizes, svi koji su ti cestitali i vikali sad su otisli kod njega.Vratices ti njemu sledeceg puta...
