Recenica koju je culo svako dete, makar 10 puta (otprilike je toliko dovoljno da se dopre do detetovog mozga i da proizvede neki efekat).
Upucivale bi nam je osobe koje su nas odgajale i vaspitale.
Obicno bi je culi kad bi napravili neku glupost, te slagali nesto u vezi te gluposti.
Nakon sto bi culi tu recenicu nesto bi se u nama "probudilo" i tada bi shvatili da stvano nije u redu da lazemo.
Verovanje je da oni koji to nisu tad shvatili krenu nekim drugim putem, pocnu se baviti sumnjivim poslovima, a oni najgori slucajevi postaju politicari (cast izuzecima).
Mama: Nego, cujem da si bacao balone pune vode sa balkona na komsinicu Miroslavu?
Dete: Neeeeeee, nisam ja, bacali su Mirko, Milan, Ostoja, Nikola,...
Mama: (prekida ga) Eh, pa ne lazes ti mene, nego SEBE!!!
Dete: (pognutom glavom) A jeste, i ja sam bacao!
Rečenica koju najčešće koriste ljudi koji za sve sto loše urade uvek traže nekog drugog koga će da okrive.
Sedim za kompom u sobi, čujem kako se lomi čaša u kuhinji.
Utrčava ćale i dernja se...
- Glej šta sam uradio zbog tebe!! Sediš tu po ceo dan, moram ja da perem sudove!
- Ćale, brate, ko ti kriv što ne znaš čašu da držiš.
- E mali, ustaj odatle idi peri ono i da skupiš staklo, da ti ne zviznem jednu preko pičke sad!!
____________________________________________
Igra se neka kladionica, deli se tiket sa ortakom, on da predlog da se igra na Milana. Milan gubi i to je jedini par koji nas je oborio...
- Brate, zbog tebe smo pali tiket!
- Sine, pa ti si rekao da igramo Milana, nemo te puknem sad!
- Da, al' si ti mogao da kažeš da ne igramo to, nisi mutav, bekni nekad!!
San nekih otrcanih političara o tome kako da u jednom danu sprovedu ono za sta su Tito i Staljin potrosili godine proterujući ljude na Goli otok ili u Sibir. Često korišćen kao oruđe za skretanje teme.
Voditeljaka: Sta ste vi konkretno uradili dok ste bili ministar?
Vladan Batić: Trebalo je da se desi šesti oktobar...
Voditeljka: Vi ste najgori ambasador kog smo imali u Americi.
Milan St. Protić: Trebalo je da dođe do šestog oktobra.
Ortak čija je gajba uvek ( skoro) prazna, i kod koga se sjate ptice lutalice ( kolege studenti - paraziti), da piju, jedu i spavaju.
Prvi slučaj: Brate, ja izgubio dom, gde ću kud ću nem pojma!
Drugi slučaj: Ćuti, i ja isto, isterao me gazda zbog glasne muzike, ne znam kuću!
Treći slučaj: Ja sam gladan ko stoka, prodade me Milan za 20000!
Četvrti slučaj: EEEjj!!!! Ajmo kod Igora, on je bre domaćin čoek!
Svi: Idemoo...
Posledica prekomernog konzumiranja najpoznatijeg akumulatora otrovnih gasova na ovim prostorima. Pasulja!
Prvomajski uranak. Tri ortaka raspaljuju roštilj, dok njihove lepše polovine navodno traže obližnji izvor, a u stvari beže od dima, jer, zaboga, ne žele da im odmah "skupoceni" mirisi i dezodoransi budu anulirani mirisom gareža. Odsustvo dama jedan od ortaka koristi da bezobzirno prdne.
Milan: - Au, brate Jovo...kol'kog goluba si pustio!
Rale: - Golub?! Pre će biti da je kondor!
Jova: - Ljudi, izvinite, trpim od kad smo krenuli, jedva sam čekao da se ove naše maknu. Juče keva napravila takav suljpa, tri tanjira sam smazao! Eto posledica sada.
: u međuvremenu prdne jače i duže nego prvi put :
Rale: - Bre, tebe bi trebalo zabraniti Ženevskom konvencijom! Ti si smrtonosno oružje!
Milan(namiguje Raletu): - Da se kladimo da je sad i gaće pocepao!
Jova: - Milane, izgubićeš opkladu! Koje gaće!? To ne nosim već par godina, ne isplati mi se!
Za zaposlenog u određenim službama gde su kontrole učestale ovo je reč koja izaziva naglu promenu raspoloženja od razdraganog i opuštenog ka depresivno-maničnom, u zavisnosti od karaktera individue.
Milan: Nebo te jeblo, ajoj majko moja mila što me rodi, ajoo kuku mene, gde si srećo životna pogledaj me jednom.
Peđa: Šta paničiš bre, kontrola ispravnosti klima uređaja, neće da nas kolju ovde.
Milan: Ajoj, ne znaš ti Mitra, on je to meni namestio, kao klima uređaji a u stvari gledaju papire, pa kad nađu nešto ode sve u propast, prvo kazna 20% na platu, pa jedna izjava, pa druga, pa ostado ja bez posla, žena i deca na ulici, žena traži razvod, banka traži kredit, tašta likuje, jooj neka gorušica me hvata sve me znoj obliva, kuku mene jedinog u majke.
Peđa: Jebote s kim ja radim. Zezam se bre, nema nikakve kontrole, šalimo se malo, rekao sam Zokiju da nazove da se pravi kako je direktor, nema šta da se brineš... Milane, Milane nemoj da mi padaš tu, Milane jesi dobro, Milaneee
Najverniji klijent vidovitog Milana.
Hobotnica: "ajde molim te reci mi kako će da završi utakmica izmedju Engleske i Nemačke?"
Milan: "slušaj, bre, zoveš me pred svaku utakmicu i mogu da ti kažem kako će da igra Nemačka, ali to da li ćeš da završiš ispod peke nakon šampionata, to je već mimo mog vidovnjačkog umeća!"
Pohabati,izivljavati se na nekom vozilu.
Milan juri kadetom kupljenim pre 2 meseca.
Darko:"Pazi ludaka,vozi ova kola ko da su tudja,nije se setio za dve meseca gume da napumpa a kamoli ulje da promeni,sve mu se isporkivili tockovi"
Andrija:"Ma budala,sve ga je izandjao."
Čašica Amaro 18 Isolabella likera. Miris nevjerovatno podsjeća na miris sirupa za kašalj (brufena, ibuprofena, kog li već), te otuda i naziv.
- Pivo?
- Imaš šta u manje čaše da se sipa?
- Hm... Rakija, ona rakija, znaš?
- Nećemo tu. Milan se presjekao onda od dva gutljaja, a on najbolji alkos među nama.
- Onda... Orahovača?
- Pio danas već.
- Hm... Težak izbor... E, oćeš brufenčić?
- Može brufenčić! Taman da me prođe glavobolja.
Život ga nije mazio. Od malih nogu gledao je mater kako mu se jebe s kim god stigne za kutiju sarajevske Drine, a ćale mu je bio psihopata koji ga je često udarao i do jutra se opijao po gradskim kafanama vucarajući se sa jeftinim kurvama iz provincije. A on je bio fino dijete koje je imalo svoje snove. Igrati jednog dana za Milan ili imati neki dobar posao u inostranstvu, steći neko ime, biti neko i nešto. Volio je da se igra napolju sa ortacima, život provodio na betonu gradskih ulica i gledao život boema. Nije htio da bude poput njih, bojao se toga.
A onda dođoše godine puberteta, marihuana se rasturala po partijima.
"Povuci jedan dim, neće ti ništa biti", bile su riječi njegovih "drugova". Dim po dim, džoja za džojom, pređe u naviku. Opsesija. Opijum koji moraš imati svaki dan. Nemaš para? Ukradi.
Fini dječak iz sokaka postaje ruglo ulice, nevini dječak pretvorio se u narkomana. Ćoman Drogić postaje poznati hašišar. A urbana raja takve voli. Danas si nenormalan ako ne variš, ispao si iz trenda zato što odbijaš porok.
Svima jednom dođe iz guzice u glavu. Ćoman zalazi u godine, dobiva sina sa ženom iz trećeg braka koji ubrzo postaje nalik na oca. Jabuka ne pada daleko od stabla. Svim silama se bori da on ne bude poput njega, da ostvari lijep život, ali ne ide. Mali je već duboko zaglibio. Ćoman često ide do Dunava, gleda u rijeku. Žali za izgubljenim danima, za izgubljenim snovima i svojim jaranima, smije se, a najrađe bi plak'o. Sve je uhak'o. Rijeka pjenu na obalu izbacuje, postaje joj muka, ali ne može da izbaci sve gadosti koje je primila.
