Za zaposlenog u određenim službama gde su kontrole učestale ovo je reč koja izaziva naglu promenu raspoloženja od razdraganog i opuštenog ka depresivno-maničnom, u zavisnosti od karaktera individue.
Milan: Nebo te jeblo, ajoj majko moja mila što me rodi, ajoo kuku mene, gde si srećo životna pogledaj me jednom.
Peđa: Šta paničiš bre, kontrola ispravnosti klima uređaja, neće da nas kolju ovde.
Milan: Ajoj, ne znaš ti Mitra, on je to meni namestio, kao klima uređaji a u stvari gledaju papire, pa kad nađu nešto ode sve u propast, prvo kazna 20% na platu, pa jedna izjava, pa druga, pa ostado ja bez posla, žena i deca na ulici, žena traži razvod, banka traži kredit, tašta likuje, jooj neka gorušica me hvata sve me znoj obliva, kuku mene jedinog u majke.
Peđa: Jebote s kim ja radim. Zezam se bre, nema nikakve kontrole, šalimo se malo, rekao sam Zokiju da nazove da se pravi kako je direktor, nema šta da se brineš... Milane, Milane nemoj da mi padaš tu, Milane jesi dobro, Milaneee
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.