Mnogi iz iskustva kažu da je imati devojku u bendu isti baksuzluk kao i imati devojku na brodu. Kad su dobre ribe u pitanju, zbog takvih se bendovi raspadaju kad se dođe do tačke da se muziciranje pretvara u nabacivanje ostalih članova devojci. Dobra riba se često dovodi i kao mamac za publiku. I takvi bendovi se raspadaju, pošto se ubrzo shvati da publika dolazi zbog ribe, a ne zbog benda.
Kad je gabor riba član benda, obično se pretpostavlja da ima izuzetne muzičke sposobnosti, jer, u protivnom, što bi iko sebi pravio antireklamu?
U Srbiji je jako zastupljen sindrom Nevernih beba među pevačicama, pa često bendovi koji su počeli sa tvrđim zvukom veoma smekšaju kad im dođe pevaljka i na prvoj probi propeva ''Veliki je bog što gleda na nas, hoću da plačem da mi čuje glas''... Postoji i sindrom Tarje Turunen među istripovanim gotičarkama faličnog sluha koje misle da se visoko ce izvlači preko noći.
U svakom slučaju, imati devojku u bendu znači imati jednu osobu manje kada treba da se tegli ozvučenje i motaju kablovi, i jednu osobu više koja će da vam zvoca kad god joj se priide u VC. Dobro je makar to što devojke uglavnom nisu lenje na olovci, pa će svako imati spremnu setlistu pred svirku i tekstove sa akordima, za svaki slučaj.
„У случају“
Ova mantra varira od mesta do mesta. Ne znam koliko je vas kao deca verovalo u nesreću koje donose mačke. U mom karaju obavezno se moralo obaviti par rituala ukoliko vam ista (pogotovu crna) pređe put. Na putu od škole do kuće skupi se standardna ekipa iz komšiluka i tako skupa pođemo pešice u školu. Iz neke avlije istrčava crna mačketina, pravo ispred naših nogu i preseca nam put.Svi tako skupa zastajemo, brojimo 10 koraka unazad, opet zastajemo pljujemo tri puta po asfaltu, i kažemo nešto (sad sam zaboravio šta), i tako se osiguravamo crne magije koju donose mačke. Takođe istu tu crnu magiju smo bacali na drugare, kada bi igrali klikere, crtanjem nekakvih krstova i izgovaranjem kletve "Ovde baka zakopala đaka", sve u cilju da protivnik ne pogodi naš kliker. A ukoliko bi naleteli na kojekakav leš psa ili vrabca, počeli bi da pljujemo po njemu govoreći "Pu dalje od moje kuće". Sad sve to deluje smešno, ali nama, klincima je tada bilo obavezno, jer nedaj bože ko zna šta je se sve moglo dogoditi u slučaju da ne odbrojimo.
Ovde Baka zakopala đaka, i njegove kosti Bože me oprosti.
Sve više rasprostranjeniji iracionalni strah.
-Jao vidi lepoticu kakva je , kako bih je posedovao torima ej!
-Da brate i ja isto.Pa...el ćeš da joj priđeš?A?
-Ma si lud koji ti kurac , noge bi mi se odsekle kada bih je pogledao u oči , omutavio bih istog trenutka i verovatno u težem slučaju pao u nesvest!
-I ja isto brate..
-................Koji ste vi paćenici , ne verujem.......idem da karam ovu drolju što je glorifikujete...
Ono što je bitno u skeniranju ova dva kulturna modela, taj meki Brozov komunizam, koji je već u istorijskom smislu deo prošlosti, i neoliberalizam koji sa izvornom idejom filozofskog liberalizma nema dodirnih tačaka, evidentna je jedna vrsta kulturnog mosta, odnosno kontinuiteta koji proizilazi. Vidimo jedan mutirani oblik, u kojem je Brozov meki egaliterizam mutirao u neomondijalizam i nije ni čudo što su to isti ljudi, bez obzira da li se radi o prvoj, drugoj ili trećoj generaciji partizana, nosioci te ideje. I da je neko ranije rekao da će nosioci celog tog zapadnog pravca biti u našoj javnosti krvni, ili ideološki potomci Brozovih generala iz otetih dedinjskih vila, ljudi bi rekli da je sve moguće, pa čak i da se zemlja okrene naopačke, ali da se to neće dogoditi, a eto desilo nam se. Osnov svega toga je da zapad nikada nije želeo da kod nas ohrabri, proizvede i podrži tu temeljnu, društvenu snagu koja je i stvorila zapadno društvo, tu snagu verujućih, strpljivih, radnih, konzervativnih ljudi. Zapad je zapravo želeo marionetske režime, marionetske pojedince, želeo je da ovde ima svoj interes, i da taj njegov interes bude interes stvaranja nekih banana država, banana republika, da bi ih lakše kontrolisao, a ne društva koja bi bila slična zapadnim društvima. On, gde je želeo da ih stvori, on ih je stvarao i zaokruživao je tu granicu. U slučaju Srbije je očigledno da on ne želi zapadnu državu u pravom smislu reči, već da želi jednu vrstu neke kolonije, a nije ni čudo da taj proevropski srpski čovek zapravo u glavi nesvesno konstruiše Brozovu dembeliju i kaže „Evo, daće nam pare“, baš kako se i Brozov budžet činio neograničen, a niko nije postavio pitanje kako se pravi i stvara taj budžet, u deficitu, ili suficitu. E, tako se o zapadu danas razmišnja, to je jedna psihološka kategorija. I ne zaboravite da se nalazimo na jednoj kapiji duboke finansijske krize zapadnog društva, po mišljenju njihovih vodećih eksperata i ekonomista, koji su u slučaju Sjedninjenih američkih država više nikakvim ekonomskim intervencijama, ali čak ni proizvodnim programima ne može sanirati. A mi sada idemo grlom u jagode u tu zapadnu civilizaciju. Ja smatram da mi moramo ići blizu zapada, ali nije pitanje „da li?“, već „dokle?“ i „kako?“... Tako da ovakav način interpretacije zapadnog sveta kod nas, duboko vređa mislećeg čoveka, oseća se ogroman otpor ka tim starim/novim komunistima koji su svoju mantru bratstva i jedinstva sada zamenili multikulturalizmom i Evropskom Unijom, i ne znam na šta će sve to da izađe, ali ovaj pravac koji sledimo, za mene nije nikakva ružičasta budućnost i da je najveći problem što je jedan deo naše elite crvenu petokraku zamenio žutom, a da u međuvremenu ni korak nije odmakao.
Neka cveta hiljadu cvetova, ali da mirišu po propisu.
Spolja šlag, unutra patišpanj.
Delovi rubrike u oglasima ''Lični kontakti''. Između ova dva se odmah uočava fundamentalna razlika.
--- Naime, muškarci u rubrici ''On traži nju'' uglavnom teže da budu što iskreniji, pa pišu koliko im je godina, da su razvedeni itd, ali obavezno nabroje i svoje vrline, npr. to da imaju diplomu, kako su ozbiljni, situirani, duhoviti, šarmantni, imaju firmu... U svakom slučaju, radi se o očajničkom potezu, čim su morali da pribegnu upoznavanju preko oglasa. Evo par primera:
- Mladić iz Beograda, 30-180-75, lep, situiran, iskren, završio fakultet, upoznao bi pametnu devojku bez predrasuda, radi ozbiljne veze ili braka.
- Penzioner, usamljen, udovac, želi upoznati prosečno lepu damu punije građe, ne visoku, zdravu, srednje obrazovanu, tihe naravi, do 60 godina.
--- S druge strane, žene uglavnom znaju kako da iskoriste očaj i zagorelost ovih muškaraca, pa im oglasi izgledaju ovako:
- Beograđanka, atraktivna, 26 godina, želi da upozna maštovitog i zanimljivog muškarca radi provoda. Cena poziva 25 din/30 sekundi.
- Brineta, zgodna, kovrdžava, traži gospodina za razgovore telefonom. Izgled nebitan. Cena poziva 25 din/30 sekundi + PDV.
- Crnka, 29 godina, lepog izgleda, sa svojim stanom, želi da upozna starijeg gospodina radi intimnih trenutaka. Cena poziva 25 din/30 sekundi + PDV.
Jedan vrlo interesantan sajt. U suštini to je večiti rival Vukajlije. Taj rivalitet se može još i duhovito nazvati, rat "nelepljivih postera" (pogledati NIN iz 23.4.2011) Sve u svemu kao što je to naš dragi Teofil Pančić, slikovito objasnio, ovaj takozvani rat nema smisla. Bezrazložno mnogi će pomisliti, zašto dva sajta koji za cilj imaju, rekreiranje i buđenje intelektualne svesti mladih ratuju. Odgovor je jasan. Reklame. Vukajlija po istraživanju Cesida (sva prava zadržana) ima nešto više takoreći fanova. 59% u odnosu na 41% nije zanemarljivo, pogotovo kada se pogleda tržište reklama. U svakom slučaju, na Fejsbuku se pojavila antiratna grupa "Zaustavimo intelektualno krvoproliće na internetu" jasno ciljajući na ova dva blažena sajta. Naravno mnogi hakeri pokušavaju da razbiju sistem Vukajlije, a kao organizator se spominje takozvani vlasnik Demotivacije N.N. Naravno na kraju ovog teksta se može samo napomenuti, da koliko Demotivacija i Vukajlija, odnosno da dam prednost mom favoritu Vukajlija i Demotivacija jačaju moždane vijuge intelektualaca mlađih od 18 leta, toliko i zbunjuje njihove još ipak nedovoljno razvijene mozgove.
Uvlakuša obrazovanih ljudi koja za cilj ima ukazivanje govroniku, koji je upravo završio svoju reč, o potpunoj posvećenosti i pažnji njegovom izlaganju, kao i ukazivanje na eventualni propust u govoru.
Koristi se na raznim seminarima, poslovnim sastancima, ali i u prosveti, od strane alavih štrebera koji je vide kao najsuptilniji prodor u profesorski rektum.
- ...dakle kada govorimo o Afrobrazilcima, treba još samo napomenuti da su oni kao i u Esedeu dovoženi i prodavani iz afričkih zemalja, kao robovi. U ovom slučaju prvenstveno iz ostalih portugalskih kolonja kao što su Angola i Mozambik. To bi bilo sve za danas o demografiji Južne Amerike.
- Profesore, ja bih još samo da dodam Afrobrazilci danas predstavljaju oko sedam odsto stanovništva te zemlje.
- Tako je, kolega. Zahvaljujem.
Jedina sveža stvar u radnji koja obiluje ne tako svežim proizvodima.
-Šta ćemo bre u Matijeviću da kupujemo jesi ti šašav? Pa bolje da smo zaklali mojeg Švrću, makar bi znao šta sam pojeo!
-Ma daj bre tebra ono je sve bila medijska hajka. Svi proizvodu su im sveži.
-U najboljem slučaju im je vazduh svež, mada i on sumnjivo miriše odkako su stavili one švargle u izlog, a i učinilo mi da se nešto miče ispod onog buta.
Sintagmica koju, ironije li, koriste više ženske osobe nego muške. One to govore ostalim pripadnicama skupine kad neka od njih počne da ispoljava osobine, zbog kojih su napravljeni stereotipi o ženama. Tim naglašavanjem tipičnosti pokušavaju da pokažu ostatku svijeta kako su one jedinstvene, ne spadaju u klasični šablon, ne mogu da se porede sa drugima, zbog svoje sposobnosti da se odupru stereotipima i izađu kao pobjednice. Da, da, kako da ne.
Istraživanja su pokazala da su muškarci manje sujetni, te da je upotreba ovoga svedena čisto na upotrebu pri blažim pokušajima ismijavanja nekoga, bez neke posebne uvredljive namjere.
- Ih, ona Marija nikad da se smuva sa Markom, još čeka da on nju zovne..
- Ma glupača, tipično ženski! Sad ću ja njemu da pošaljem poruku, nemam šta da izgubim, a i, znaš kako kažu, ko prvi djevojci (u ovom slučaju momku) - sam u nju upada!
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ko li se ono parkirao onako, pitam se, pitam..
- Ma, Maja je, znaš da ona petkom radi od sedam, ko će drugi..
- Aahhahahaha, tačno sam znao! Tipično ženski!
Redovan komentar starijih ljudi i teoretičara zavere na letnju vremensku prognozu i saopštenja o trenutnoj temperaturi.
voditeljka - Danas je u celoj Srbiji izuzetno toplo i sunčano vreme. Trenutna temperatura u Beogradu je negde oko 38-og podeoka a tropske temperature nas očekuju do kraja nedelje!
Baba - Kako lažu! Sram ih bilo! Ima više! Živorade, donesi termometar!
Deda - Evo ga! Pokazuje 43! Opet lažu narod, mamu im jebem! Ovaj Studio B drže demokrate, nije ni čudo!
Baba - Nije to samo Studio B! Lažu bre na svim kanalima! Konstantno nam zamazuju oči ti iz hidrometeorološkog zavoda! Kako su smeli juče da pričaju da je bilo 39 kad ja pouzdano znam da je bilo minimum 45 stepeni!
Deda - To je zato što bi u slučaju da priznaju morali da proglase vanredno stanje i onda bi samo bolnice radile. A oni to neće, hoće sve da nas pobiju polako, da ne osetimo!
Unuk - Ne lažu nas nego daju tačne podatke. Postoje određeni standardi kako se meri temperatura. Za Beograd se meri na Avali, na visini od 2 metra, u zaklonu. Tačno je da je na asfaltu mnogo toplije ali ti podaci nisu validni zato što ...
Baba - Dakle lažu! Lepo sam rekla! Neću ja levitirati na Avali, na visini od 2 metra, pa da me to zanima! Ima da umrem sutra u redu za penziju!
