Ова мантра варира од места до места. Не знам колико је вас као деца веровало у несрећу које доносе мачке. У мом карају обавезно се морало обавити пар ритуала уколико вам иста (поготову црна) пређе пут. На путу од школе до куће скупи се стандардна екипа из комшилука и тако скупа пођемо пешице у школу. Из неке авлије истрчава црна мачкетина, право испред наших ногу и пресеца нам пут.Сви тако скупа застајемо, бројимо 10 корака уназад, опет застајемо пљујемо три пута по асфалту, и кажемо нешто (сад сам заборавио шта), и тако се осигуравамо црне магије коју доносе мачке. Такође исту ту црну магију смо бацали на другаре, када би играли кликере, цртањем некаквих крстова и изговарањем клетве "Овде бака закопала ђака", све у циљу да противник не погоди наш кликер. А уколико би налетели на којекакав леш пса или врабца, почели би да пљујемо по њему говорећи "Пу даље од моје куће". Сад све то делује смешно, али нама, клинцима је тада било обавезно, јер недај боже ко зна шта је се све могло догодити у случају да не одбројимо.
Овде Бака закопала ђака, и његове кости Боже ме опрости.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
+ za komentar
I kod mene su slični običaji. =)
A ispravi početak 3. rečenice 'leba ti =D
Ja se sećam neke vradžbine o tri noža i kući,ma užas,gde li smo kupili ta sranja ? +
Ajde ne zajebavajte... još je to u vama...
Zašto da krijem, i danas kad prođem pord neke crkotine, provučem rukom kroz kosu, jer smo kao mali imali tu neku bajalicu (tako se to zove, a ne vradžbine), da kad vidimo leš koje životinje, uhvatimo se za kosu i kažemo, uz suprilno pljuvanje:
''Pu gade ko te dade, moja kosa ne opade''
I tako... ni danas kad mi, recimo, mačka pretrči ispred nogu, ili me ujede besno kuče, ne uzimam to kao dobar znak!!!
Mašalah Pljus inače!
Ja se ovoga ne sećam :(
Znam samo da smo zvali duhove i da smo pričali sa mrtvima ali to su uglavnom devojčice, ne znam za klikere... o.O