Empajr Stejt Bilding, 88. sprat. Kancelarija brokerske oragnizacije. Krešimir gleda u pauka u ćošku, koji se sprema da pohasa neopreznu muvu zapetljanu u mrežu. Tucomir je izašao da svira mokranjca. Ulazi Izvorinka.
Izvorinka: E, aj keve ti pogledaj mi ove proračune, izgleda sam nešto sjebala, kako god da okrenem, ispadne neki minus. Krešimir: E, aj dođi sutra, molim te. Juče sam ceo dan sedeo u parku i gledao decu kako se igraju, sunce kako šparta nebom, lišče koje završava životni vek i kerove kako pišaju uz drvo. To se sve reflektovalo na današnji dan, tako da sam i dalje na 33 obrtaja. Eee...aj dođi večeras do mene. Mislim, gledaćemo neki film, neko Sandra Bulok-Hju Grant proseravanje, znaš i sama da ponedeljkom ne jebem, a i ako jebem, ne mogu duže od 3, 4 sata, pa da ne kvarimo statistiku.
-"Ej a gde je Đole danas, treba nam treći za basket?" "A jebiga, neće igrati bar jedno dve nedelje..." -"Što, zapalio na remo u predsezoni štekara a?" "Ma jok, kamo puste sreće da je to. Nego, znaš da se on loži na malu Maju, Čombetovu mlađu švecu...pokušava da je i smuva." -"Da, znam.....i šta s njom?" "E pa sinoć ga je Čombe sreo u parku kad se vraćao kući sa treninga. Dao mu je čvrsta uveravanja da mala Maja nije njegov tip......jebiga! Prošao je sa čet'ri kopče na licu, sreća pa ništa nije polomljeno."
...kako treba, ali to i nisam morao da dopišem, je l' da?
Elem, difolt srpskog gostroprimstva, subprovinijencije ispraćanje gostiju/onanisanje na svoj lik i delo, koji nedvosmisleno dokazuje hipotezu koliki smo mi Srbi uber-kompleksaši i iz kojih se zapravo pobuda toliko trudimo prilikom kada nekoga gostimo u ataru sopstvenog nam habitata.
Jer, čak je i vrapcima u njujorškom "Central Parku" opšte poznato da boravak u kući jednog pripadnika nebeskog naroda, kakve god on prirode i pozadine bio, pod sobom podrazumeva kraljevski tretman i to u samoj esenciji značenja istog. Srpski domaćin i domaćica će se, naime, potruditi da se u toku trajanja vaše posete na njihovoj adresi ne samo osetite kao kod svoje kuće, već da se osetite i kao kod tuđe, što je, reala - a kako nam to i nezavisna istraživanja saopštavaju - i najzastupljenija tajna želja svih nas. *Šta? Vaša vizita je neplaniranog karaktera?Ništa ne brinite. Dok se vi još budete raskomoćivali uz od strane domaćice svetlosno izneto meze&rakiju, vaš srdačnihoustće u takođe svetlosnom roku odnekud izroditi prase il' jagnje i izneti ga pred vas uz skromno podrignutu floskulu "izvin'te ako se o'ladilo...".Šta? Ipak je u pitanju 2 dan star poziv na večeru i druženje?* Očekujte nešto slično Slavi, samo bez prašnjave ikone Svetog Luke, sada misteriozno nestale iz područja trpezarije.
Ali...svakom treba potvrda kvaliteta, dovoljno glasno priznanje za prikazan rad&trud i ako ste mislili da je vaše već učestalo komplimentiranje na račun ića, pića i ćerkinog Bahovog preludijuma (odsviranog u intermecu između pečenja i doboš-torte; prim. prev.) dovoljno za orgazam vaših ljubezno-galantnih domaćina - prevarili ste se k'o Čeda Jovanović kada je mislio da će da pređe cenzus na poslednjim izborima. Sve u svemu, tada na scenu stupa tradicionalna rečenica iz naslova koja, upakovana uz oval jagnjetine a la zausput i 4 ogromna parčeta dobošice, odlazećim gostima daje idealan šlagvort da još jednom otklone svaku sumnju oko eventualnih "ekcesa" koji su se bili mogli dogoditi tokom dotične "skromne večere sa prijateljima" i tako producentima iste pruže još od pre njihovog dolaska u kuću tako žarko priželjkivani svrš ponosa.
Mislim, šta može da bude, majku mu jebem stvarno.
- Joooj, kumo, nemoj toliko torte, k'o Boga te molim, deca su mi večeras pojela šećera za godinu dana! - 'Ajde, 'ajde, kumo, pa videla sam ja kako im se dopalo...Recept sam ti stavila u tašnu, da znaš, hihihi... - *E, pa, kume, šta da ti kažem...Hvala vam što ste bili i izvinite ako nešto nije bilo...* - Ma, šta nije bilo, kumaro, sve je bilo savršeno! Kumo, dođi i tebe da izljubim... :mwa, mwa, mwa: - Pa, eto, trudimo se, hehehe...:Aaaaaaaaaaa...: - Doduše, *rakiju* bi, kume, trebalo da poboljšaš, nije ni prineti onoj mojoj, hehe... - Ako ti kažeš, kume...:Pu, crk'o dabogda, prekide mi vrhunac!:
///// Ove godine sam proveo letnji raspust mnogo lepše nego prošle. Baba Stana iz Nemačke nam je kupila Soni. ///// Baba Stana je tatina tetka. Žena tamne farbane kose, braon očiju i kupila nam je Soni. Dobili smo dva džojstika i nekoliko igrica. Ja i moj brat Zoran smo igrali non stop. Jedan dan Zoran je hteo da igra Drajvera a ja sam hteo Teken. Nismo mogli da se dogovorimo, onda sam ga grunuo nogom u stomak kao Jošimicu kad uradi kombo i izbio mu vazduh. On je počeo da plače i onda me je tata tukao. Zoran je mali, ionako kad igra samo priteže dugmiće jako, dere se i ne zna šta radi. Sutradan smo se pomirili i dogovorili da igramo Kreša, pustio sam njega da bude beli medved, a ja sam birao tigrića. Ovo leto je bilo još po nečemu posebno, Milica me je poljubila u obraz. Milica je devojčica smedje kose, krupnih crnih očiju, i to je bila moja simpatija. Dosad me nikad nije primećivala kad se igramo u parku, ali ovog leta jeste. Pitala me je ispred zgrade može li da odigra jednu šemu Sonik Hirouza. Ja sam rekao da može ali da me poljubi, i to se i desilo. Tih dana tata je puštao Mileta Ignjatovića na kasetofonu po ceo dan, a i ja sam voleo da ga slušam dok igram Mortal Kombat. Najviše sam voleo kad pusti Na putu za ludilo, a ja uzmem Liu Kanga i deljem sve redom bar dok ne stignem do princa Goroa, on mi je bio težak baš. Posle smo otišli u selo. Deda Jovo, tatin tata, je pao sa traktora i slomio šest rebara pa je trebalo da se pomogne u selu. Mama kaže da je bio pijan ko letva, a baba da ako prekostane da će da ga ubije vilama. Deda je bio čovek sede kose, i crnih očiju, malo punije gradje uvek me je likom podsećao na Heihačija iz Tekena. U selo nisam poneo Soni, bilo je dosadno tih deset dana, često naveče sam zamišljao kako prelazim level u Fajnal Fantaziju. Posle sam došao kući i počela je škola. ///// Leto sam proveo lepo i nadam se da nam sledeće godine baka Stana doneti jedan džojstik jer nam je jedan crkao, a ne one Ekšn menove ko lane.
Ko nije pravi muškarac: Ne to nije osoba iz rubrika magazina Kosmo ili Džoj, taj mačo tip da depiliranim prsima koji plače na dok gleda srceparajuću scenu romantične komedije sa Meg Rajan, da bi posle uz sveće pred čin vođenja ljubavi recitovao pesme francuskih romantičara sa originalnim pariškim akcentom. Ne to nije osoba iz Mens Helt magazina, koja vaja trbušnjake vodeći se joga-dijet programima od 21 dan, dok na ruci ima švajcarski Roleks sat, kao dodatak stilu i imidžu stabilnog muškarca, nalik na servirani protopip muškosti iz visokobudžetnih reklama sa Antoniom Banderasem ili Džordžom Klunijem. Ne to nije neandertalna životinja koja vođena testosteronom pobuđenim instinktima iz malog mozga, ženku mlatne bukovom toljagom, pa je odvuče da je siluje u svojoj pećini sa enterijerom od stalaktita, i kamenom ocrtanim slikama sa motivima iz lova na bizone.
Ko jeste pravi muškarac: Pravi muškarac je nešto dosta bliže, kategorija koja je na ovim područijima bila široko zastupljena u dužem vremenskom periodu, nažalost sada ta vrsta muškaraca zamire polako. Pravog muškarca možete da vidite u slikama iz starih albuma iz sedamdesetih i osamdesetih godina iz bivše Juge. Veseo čovek, stabilan, odgovoran prema ženi i deci. Imao je žutog Fiću ili belu VW Bubu, obučen je bio u farmerke i teksas jaknu sa univerzalkama patikama. Odlužio je narodnu armiju, imao JNA tetovažu. Karao Slovenke, Slovakinje, Čehinje, Makedonke. (Šta je istina od ovih ljubavnih pohoda, a šta legenda, tu ne ulazim u analizu.) Zaposlio se u firmi, oženio se sa nasmejanom, lepom ženom, sa dugom kosom, jedrim butinama, koja je lepa bila i bez nekih dijeta iz časopisa i majmunskog pućenja usana. U slobodno vreme išao na fudbal sa prijateljima, za Prvi maj okretao prase uz gajbu piva. Nije se gledalo ko sluša rok a ko narodnjake, bitno je bilo da se raja veseli. Pravi muškarac nikada nije veliki materijalista i karijerista jer dobro zna da materijalizam ubija dušu. Nikada ne vodi prosebno računa o izgledu, jer je stabilan i siguran u sebe. Ali, daleko od toga da je neuredan. Pravi muškarac je većinom preldžija. Žene je zavodio šalom, muvao ih je tako što je svirao gitaru sedeći na klupi u parku.
Takvog pamtim svog pokojnog starog. Takav otac nas je učio na ne budemo pička od čoveka, da muški podnosimo poraze. Kad nas siledžije u školi diraju, da ne plačemo, neko da im razbijemo pičku, da se borimo za sebe. Naučili su nas da odrastemo sa nekim vrednostima, znalo se kad igramo fudbal da se sklanjamo kad dođu stariji na igralište, znalo se šta je brak, da se koliko-toliko poštuju roditelji i neke druge ljudske vrednosti.
Osnove kućnog odgoja i kulture bez koje nijedno ljudsko biće ne može očekivati da postane neko i nešto u ostatku svog života.
Vidim završio si fakultet sa visokim prosjekom, tečno govoriš tri jezika i ideš na napredni kurs Japanskog a baviš se i muzikom u slobodno vrijeme, nego da ne odugovlačim nećeš dobiti posao u našoj firmi jer si bahata stoka koja je premlatila starca u parku.
Ali to je bilo davno bio sam mlad i duvalo mi kroz glavu neće se ponoviti obećavam.
Žao mi je sinak ali džaba ti ovaj ukrašeni CV i desetke sa privatnog fakulteta kada nisi savladao najjednostavnije lekcije u kući. Džaba to što je slika fina i vrijedna ako nije uramljena kako treba propada vrlo brzo.
Sindrom koji se dešava svakome ponekad kada je jako zamišljen i/ili rasejan.
Ja : Ako me Sima ispali za onu vutru, najebaću mu se mile majke, ovo je stoti put, uopšte više neću da ga tolerišem što mi je drug i što se znamo sto godina, ispalio me je kao pička poslednja, pun mi ga je kurac bre. I za onu malu sa prvog isto me sjebao, a zna da sam se ložio na nju, kakav smrad... Keva : Zvao te Sima. Ja : (Uf, da li sam pomislio ili sam rekao na glas?!) Što mi to kažeš? Keva : Pa, zvao te,kad si bio napolju, kažem ti. Ja: Aaaaaa (olakšanje), dobro. Keva: Da nisi opet našao nešto u parku kad se tako čudno ponašaš?
Glumački izraz za podilaženje publici. Negde usput se preneo i na široke narodne mase koje su mu malkice modifikovale značenje i nemilice ga eksploatišu kao izraz krajnjeg uvlačenja, šlihtanja.
Društvance u parku cirka pivo. Dolazi pandur. - Pandur: Dobro veče momci. Lične karte na pregled. - Marko: Izvolite gospodine. Baš lepo veče, tako? Mora da je naporno celu noć patrolirati po gradu. A niko ni da pomisli da vam poveća platu. Šteta, a obavljate tako važan i odgovoran posao. - Pandur: (pošto je pregledao lične) Dobro momci, polako s tim pivom.(odlazi) - Ivan: Ajde Marko jebote, mogao si providnije da šmiraš. Kako te nije blam? - Marko: Ma pusti me, već imam jednu prijavu, od onda kad sam pijan pišao na zgradu opštine i vikao pandurima da su pičke. Ne treba mi više sranja.
Sleng za fudbalsku loptu, ali se također koristi i kao naziv za kondom, zbog one stare: "Lopta i kondom su muškarcu najdraži gumeni proizvodi".
:Momak se žvali s djevojkom na klupi u parku:
- Čekaj, narod nas gleda! Ne diži mi suknju, hajvane! - Šta se pjeniš, neću te pojest'?! - Eno ga ide i onaj tvoj drug Ostruga, uozbilji se.
- Pa šta ima, momčadijo? Vidim trejler je u toku. Neka, neka. Nego, brale, jesi ti ponio fudbu? - Nećete valjda da igrate fudbala? A ja? - Pa i ti ćeš da igraš. Ti braniš, a ja ti pucam penale.
Dvadesete si proveo gluvareći i džabolebareći. Pokušao si kao nešto da studiraš, ali si brzo batalio. Umesto toga družio si se sa besposličarima i propalitetima, kao što si i sam. Glancali bi klupe po parku, žicali za pivo, i obavezno trkeljisali o tome šta bi radili da imate lovu kao ovaj ili onaj. Kući bi se dovlačio ujutru, spavao bi do tri popodne, pojeo šta keva spremi pa bi buljio u TV ili komp dok se opet ne odvučeš na ulicu. Povremeno bi radio negde kao konobar ili noćni čuvar, ali to te smaralo, mala kinta a dosta posla. Probao si čak i pomalo vutru da valjaš, i tu te zamalo navatala murija .
Onda se roditelji reše da spasu svoje mladunče i izvedu ga na pravi put. Ćale potegne neke veze da te zaposle u lokalnom para-državnom industrijskom gigantu. Jura Leskovac, Rafinerija Pančevo, Železara Smederevo, TE Kostolac ... U konkursu stavili da traže silno tehničko znanje i iskustvo, pa si se malo zabrinuo i čak počeo da tražiš knjige iz srednje tehničke. Posle vidiš da od toga nema ništa, čista fizikalija. Rmbaš, gledaš da ti nešto ne padne na glavu, zabušavaš kad šef ne gleda, čekaš da ti prođe šihta, pa onda na radnički bus kući bez ijedne misli u glavi.
Keva sa svoje strane uzme da ti nađe devojku, pa te upozna sa ćerkom neke svoje poznanice. Prvo te malo bude blam što ti keva traži ribu. Ali posle vidiš da i nije tako loša ... niska je, ima pomalo krive noge i debeljuškasta je, ali slatko lice . Što je najvažnije, ne smara te mnogo. Valjda i ona jadnica vidi da ne može da nađe boljeg. I tako, u vezi ste skoro godinu dana .
Pokojni deda ostavio neku kućicu na periferiji. 40-50 kvadrata, podrum i šupa u dvorištu. Ima struju i vodu. Treba da se prekreči i da se zamene neki crepovi. To ćeš na proleće, ostalo kad skupiš pare . Važno da imate gde da se uselite.
Gledaš da kupiš neki auto. Srce bi htelo neki sportski kupe, ako ne može Audi A5 onda barem Alfa GT. Ali znaš dobro da od toga nema ništa. Jer trebaće ti auto da s njim vučeš džakove kupusa sa pijace i dečija kolica. Ti si sad ozbiljan čovek i prošlo ti je vreme za zajebanciju.
Savetuju te da kupiš Opel karavana ...
- Ćale, vidi kakva je . Yamaha R1. 2005. godište , a k'o nova. Traži čovek šest 'iljada, ali spustiće na pet. Ja imam tri, aj dodaj još dve. Šta kažeš, a ?
- Jeste, a posle da nađem još dve da ti pravim spomenik. E bre Fićo, budalo jedna, tri'es godina si u dupe nabio a još se ponašaš k'o klinac. Daću ti ne dve nego pet hiljadarki, ali ne za motor, nego da lepo uzmeš onu tvoju Adrijanu pa je dovedeš gore na sprat. Napravimo svadbu kako dolikuje, tvoj ćale da dočeka unuče. Pa onda kupiš Opel karavana k'o čovek, a ne te tvoje Jamahe i balave gluposti.
