Radnja koja Srbima ide najlošije, pored diplomatije, demokratije, ostvarivanja nacionalnih interesa, očuvanja teritorije, ljubaznosti i pristojnosti... U svakom slučaju, ljudima je teško objasniti da prilikom razgovora još na samom početku moraju da kažu dobar dan/ćao/zdravo, zatim da se predstave, a nakon toga i koga traže.
Rođak: Alo... es ti, Rale? E, slušaj, juče sam tužio onog narkomana što mi piša po travnjaku...
Ja: Halo...izvinite, ko je to?
Rođak: Šta bre ko je... s kim ja to pričam?
Ja: Ti si, bre, mene zvao, ti meni moraš da kažeš ime!
Tu, tuuuuu, tu, tuuuu...
2 minuta kasnije...
Rođak: Rale, jes ti?
Ja: Prijatelju, reci ko si, ne zajebavaj me više!
Rođak: Mali, nemoj ti mene da...
Tu, tuuu, tu, tuuuu...
1 minut kasnije...
Rođak: Dobar dan, ovde Sima, jel to Raletova kuća?
Ja: Koji Rale?
Rođak: Jel 23#$&%?
Ja: Jeste.
Rođak: Stan porodice Kratkofitiljić?
Ja: Jeste, dobili ste Kratkofitiljiće.
Rođak: Jel to Raletov sin Stefice?
Ja: Jeste.
Rođak: Pa jel tu Rale?
Ja: Pa koji Rale!?
..........................
Ja: Alo.
Teta sa prizemlja: Alo, šta radite?
Ja: Ništa, šta ti radiš?
Tsp: Evo pijemo kaficu, jel tu mama?
Ja: Nije.
Tsp: E šteta...a mi pijemo kafu, pa ja rešila da je pozovem.
Ja: Eto, baš se potrefilo.
Tsp: Šta se potrefilo?
Ja: Pa da se vama pije kafa,a ona nije ovde.
Tsp: Ajde reci mami da se javi kad dođe, ljubim te, el oćeš?
Ja: Oću.
Tsp: Ajde, sine, ljubim te, ćao,ćao!
Ja: Ljubim i ja tebe.
Posle 20 minuta...
Ja: Mama, zvala te neka žena.
Majka: Koja žena?
Ja: Jebem li ga, neka što ne zna da se predstavi. Zvala te da siđeš na kafu.
Majka: Aaaaa, pa to teta Simka, ona tako misli ti znaš ko je, nemoj tako, ona dobra, čuvala te kad si bio mali....
....................
Bakuta(baba-maćeha bivše devojke): Alo....alo, el me čuješ!?
Ja: Čujem. Ko je to?
Bakuta: Aloooo! Jel to Bogoljub?
Ja: Nije.
Bakuta: A ko je to?
Ja: Srboljub.
Bakuta: Slušaj, Bogoljube! Jel ti znaš da ona maloletna...
Da ne kažem zalutali spermatozoid. Nit' suptilnija, nit' niža uvreda.
- Sećaš li se brate kad smo u prvoj godini srednje svakodnevno slikali guzu one Mire što je sedela ispred nas.
- Naravno, imali smo celu kolekciju njenih gaćica, napamet sam je znao.
- Uvek je nosila plitke farke i stalno joj se videle neke slatke tangice raznih boja.
- Beše lepo vreme, kad se samo setim...
- Koliko sam samo puta razvlačio glistu gledajući ih...
- Jesi, a? Pa i ja sam, da se ne lažemo.
- A gde je ta devojka sada?
- Ja sam čuo da je upisala faks, a onda ostala trudna sa nekim budžom.
- Šteta. Nego, htedoh nešto da te pitam.
- Kaži?
- Je l' čuvaš još taj fon? Baš bih voleo da pogledam te slike još koji put.
- Brate, ko zna gde je to. To je bilo pre šest godina.
- U pravu si. Sećam se onog dana kad nas je spazila biologičarka dok smo slikali, ali nikad mi neće biti jasno zbog čega sam samo ja najeb'o, išao kod direktora i ostale pičke materine.
- Pa znaš šta, prošlo je dosta vremena, mogao bih sad da ti kažem neke stvari. Mislim, nećeš ti da se ljutiš, prolazili smo i gore od toga.
- Reci?
- Znaš da je tada direktor škole bio moj teča? Znaš. A biologičarka je znala moju kevu. E pa vidiš, ja sam onda rekao da je telefon bio tvoj i da si me ti nagovorio da slikam jer ti bi, kao što i jesi, dobio samo ukor, a ja bih dobio to i plus višemesečne sankcije od roditelja i večitu blamažu kod teče. Ali odavno je bilo, nećemo sad o tome, je l' tako?
- Ma da, nema veze, bilo pa prošlo. Prava si ljubavna flekica.
- Haha...ta ti je dobra!
Opaliti nekome šamarčinu.
Ne običan šamar jer to ne ide uz reč razvući, nego uber-šamarčinu celom, punom šakom, koja pukne tako jako da ljudi u okolnim zgradama misle kako se dogodio neki udes napolju ili neki huligan baca topovske udare što nije potrošio na tekmi.
Razvlačenje šamarčine ne ide iz lakta i ne udara se nekome ko ti je malo digao pritisak, nego ide iz ramena, ima ogroman radijus kretanja i koristi se samo kada te je neko toliko iznervirao. da želiš iz šamara glavu da mu otkineš.
- Ej Đole kad su te pustili iz murije?
- Pre čuku.
- Au tebreks, dobro je da su te pustili. Čujem da je haos bio. Mislio sam u Cezar da ideš garant.
- Ma jok bre. Mislim bio je šou i ne gine mi Palata za ovo, ali vredelo je.
- Pa šta je bilo to? Što toliko usra dečka?
- Zamisli indijanca. Udari mi auto na parkingu. Skroz mi sjebe zadnji deo. Neki klinci ga videli i kažu mi ko je. Ja nabavim broj preko nekih drugara iz njegovog Bloka i okrenem ga. Kažem mu lepo, batice šteta je sedamsto jura, opraštam ti što si zapalio, al 'oću keš do četvrtka.
- I?
- I magarac mi kaže da pušim kurac.
- Au.
- Meni roletna samo pala preko očiju. Posle minut me zove njegov burazer i kaže mi da siđem dole i sa njim se nađem, ima on repa pa će mi dati.
- Navlakuša?
- Ma jašta. Iscimam ja tu par likova iz kraja da siđemo dole. Oni se štekovali iza neke pekare, kad dolazi taj majmun, njegov burazer i još pet likova. Jedan kao drži ruku ispod jakne. Kad sam to video mislim da sam od besa sav počeo da se tresem. Još njegov burazer, onako šmekerski kaže kad sam već tu, da ja njima dođem pet glava, jer sam im sjeb'o branik i haubu.
- Greška u koracima.
- I to kakva. Ja znam da je signal za izletanje bande iza pekare bio "idemo bagro", ali toliko sam ispizdeo, da sam mu samo razvukao šamarčinu preko cele face. To je tako puklo, da su ovi odmah izleteli iz šteka.
- I?
- Hejsel.
U teoriji, vrlo bitan za pravilan razvoj ženskog čeljadeta kao osobe. Nije ni sličan odnosu keva - sin, ćale - sin ili keva - ćerka. Teorija koja je potvrđena u praksi, ali kad svratite na Balkan skapirate da tu i gravitacija ponekad zablokira.
Knjiški primer
Iskompleksirana sredovečna žena jada se psihijatru: - Znate, ja se bojim vezivanja jer mislim da će me muškarci izdati i napustiti. Vidite, kad sam imala šest godina moj otac nije došao na predstavu koju sam spremala, šmrc, dve nedelje šmrc, šmrc... I bojim se, šmrc, da će kmeeeeeeeeeee
Moj primer
- E ćale, bila sam prva na takmičenju.
- (buljeći u vrh cigare) Kakvom takmičenju?
- Onom iz hemije, rekla sam ti dva puta juče i tri jutros, znaš kad sam ti vrištala pred kupatilom da izlaziš već jednom, a ti opet zabagovao celo prepodne. Kakva krmeljava i raščupana sam došla, mogla sam ladno na njivu da plašim ptice.
- (još uvek buljeći) Aha, bravo. (došlo nešto iz dupeta u glavu) Nego ćero reci ti tati, koliko šuški ti dobiješ od toga, a?
- Hemijsku i blokčić, i plasman na republičko. I da, sad sam se tuširala i posekla stopalo na kadu što si samo zakrpio a još viri ono govno. De ne budi Piroćanac, kupi kadu i daj rakiju da dezinfikujem, opet nema hidrogena.
- Joj sine mani me, imam samo onu Džoovu, šteta za spoljašnju upotrebu. Daće ti tajo ali ako ćeš da stavljaš unutrašnje obloge :namig, namig:
- Jes, a kasnije i dop da mi nabavljaš, je li?
- E sine, ne mešaj te drogeraše i ovu Džoovu. Znaš, ja kad sam bio...
- Nemam vremena, jeste da ne idem nikud, ali ako treba idem da uplatim struju.
- More mrš u pičku materinu nekulturnu, ko te tako vaspitao?
- Pa ti očigledno ne... Ej, aj kad je još Markov auto tu daj mi da provozam po bloku, da vežbam za vozački, a? Mogu ti pomoći da popraviš ono što tandrče kad ideš u rikverc.
- Ma ti meni da pomažeš, bolje da ga ispoliraš da se cakli k'o...... k'o te tvoje oči. (sebi u bradu) Ona meni da popravlja auto. (dere se) Oooj ženo, daj ovom detetu oklagiju nek mesi nešto, nisam jeo baklavu ima već pet dana.
20 godina kasnije
- Pa, ovo prestižno priznanje iz hemije je velika čast. Želim da se zahvalim svojoj porodici na podršci...
Odgovor osobi koja sve svoje neuspehe opravdava nedostatkom sreće, nikada ne pomislivši da je razlog za to što joj se dešava, zapravo, ona sama.
-Ivan: Gde si brate, nisam te video 100 godina... Šta ima novo?
-Milojko: Ništa brate, prati me neka nesreća, baksuz neki me tera, ne znam šta je.
-Ivan: Što, šta se desilo?
-Milojko: Ma pao sam onaj ispit. Reko mi Joca da je učio 3 dana i položio, ja reko kad je on onako glup naučio za 3 ja ću za 2. I dadoše mi neka teška pitanja, samo tu oblast nisam bio prešo i eto... Nesreća! Ali nije to ništa, da vidiš tek sinoć! Bili mi u nekom klubu, zezali se, kad ja primetim jedna ženska stalno gleda u mene. Popili po nekolko piva, kažem ja gotovo moram da prilazim ovoj. I tako priđem ja njoj, počnemo da pričamo, kad ispade stvarno joj se sviđam! Kaže gledala me celo veče, sladak sam! Raspričamo se tu, ja joj izbacim neku foru, znaš ono kao ona kaže „osam“, a ja kažem „Na kurcu te nosam!“ Hahahahahahaha. Znaš osam-nosam?
-Ivan: Znam znam...
-Milojko: I taman tu da je smuvam, kad ona pogleda na sat i reče da mora kući. Bilo je 2 i 15, a njoj zadnji autobus u 2:23. Zamisli kakva slučajnost, koji sam ja maler.
-Ivan: Baš šteta. Jesi uzeo bar broj?
-Milojko: Ma nisam, zamisli baš taj dan izgubila mobilni, a internet i fiksni nema... Ne znam šta da radim. Ne znam šta mi je sve neki baksuz za baksuzom!
-Ivan: Auu brate tebe baš poteralo. Da ne padne devojka na foru osam-nosam. To je neki težak maler. Odmah da nabaviš detelinu sa četiri lista, ne igraj se glavom!
Opaska upućena 2 ili više sagovornika, kad njihov međusobni razgovor kumulira svađom oko teme koja je potpuno besmislena i nevažna. Obično se izgovara ironičnim tonom, kako bi društvo o'ladilo.
Šomi: Jao, šta mi se pre neko veče desilo, užas...
Marko: Šta, ae pričaj
Šomi: Idemo Peca i ja pre neko veče sa žurke, mrkli mrak, na ulici ni žive duše. Kad, na 20 metara od nas vidim onog mog jezivog komšiju sa 7 sprata koji retko izlazi i jedva da komunicira sa ljudima. Kako nam se približava, kreću meni po glavi da se vrte svi horori koje sam odgledao do sad. Prolazi on pored nas, ovaj Peca, idiot, drobi li drobi, kako čovek može toliko da priča posle onol'ko piva i 2 peglanja ja stvarno ne znam. Ja se nekako javljam, komšija promrmlja nešto u bradu i nastavi dalje. Sva sreća ostadosmo živi.
Marko(kroz smeh): Šteta, a baš mi se jelo žito.
Šomi: Ma zezaj se ti samo.
Dolazi Peca
Peca: Ej, 'de ste.
Šomi: Ćao, evo pričam Šomiju našu dogodovštinu od četvrtka.
Peca: Jao, znam onaj Ciga ne da je izgledao jezivo, nego strašno
Šomi: Šta pričaš, bre, kakav Ciga, to je bio onaj moj komšija.
Peca:Ne, nije, video sam bio je Ciga, još je terao one kartone .
Šomi: Brate, ti si izgleda bio pijaniji nego što sam mislio.
Peca: Znam šta sam video, a video sam Cigu.
Šomi: E stvarno se nekad zapitam dal' si ti normalan.
Peca: Sine, 'nači video sam šta sam video.
Šomi: Da, onako pijan k'o majka si mogao da vidiš i golu Kristinu Hendriks.
Marko: Ae, molim vas sad se lepo pobijte, stvarno bi želeo ono žito.
Aukcije, rasprodaje, kupovina kofera na aerodromima, licitiacije i slična sranja koja su trenutno aktuelna na kanalamima kao što su Discovery ili Nacional Geographic..
Sve što ti treba je nešto keša i taj neki lovački njuh koji imaju glavni protagonisti emisije. Doduše, ne može baš svako biti toliko inteligentan da na osnovu kvaliteta i težine kofera skonta da postoji mogućnost da se u njemu nalazi nešto vredno.
A stvari koje ljudi ostavljaju u koferima su fascinantne. Ploče Bitlsa sa potpisima, samostrel Viljema Tela, blago Asteka ili faraonova maska.
Pošto neke skupocene stvari ne mogu baš da stanu u kofer pa da ih čovek tamo izgubi, on ih ostavi u garažama koje posle zaboravi da poseduje, sa sve Dodž Vajperom iz 67'me u njemu. Opet samo treba da te usere. A usraće te sigurno, sad je samo pitanje dal' će to biti Vajper ili ploča Bitlsa.
A na kraju zašto ne bi i komplet kuću ispraznio, možda i tu ima nešto. Tu uskaču likovi što ruše kuće. al prvo se jelte pregleda ista da slučajno nema neka istorijska relikvija u njemu. A mora biti. Makar repetirka iz Američkog gradjaskog rata, sa sve posvetom nekog generala i par ordenja pride.
- Nadam se da će u ovoj velikoj torbi da bude nešto zanimljivo i skupoceno, jedva čekam da je otvorim.
-- Ne to je samo luster, on nema neku vrednost. Ali šta je ovo ispod, a ovo bi moglo da bude premija. To je usna harmonika marke Hohner. Idemo sad kod mog prijatelja Džima on je ekspert za usne harmonike.
- Zdravo Džime, imam nešto za tebe.
- Da, to je to. Usna harmonika marke Hohner, ovakvu je imao Bob Dilan. Možda je ovo baš njegova. Sad ću da proverim.
- Čoveče, nadam se da je ovo harmonika Bob Dilana, to će mu zasigurno podići vrednost.
- Da, na donjem delu harmonike vidimo izgrebano Bob + Sara, njegova žena u to vreme.
- Tooo.. Ovo će biti uspešan dan, samo šteta za onaj luster što nije stariji.
---------------------------------------
Nažalost, u ovoj garaži nismo ništa našli. Izgleda je bila greška što smo ovu garažu uzeli. Tepisi, kosilice, bazen i ostala sranja. Brajane izgleda da smo pogrešili.
Ne Džime, našao sam nešto. Nisam baš upućen al mislim da je ovo snajperska puška marke Karkano. Idemo do mog prijatelja Tima on je eskpert za snajperske puške marke Karkano.
- Zdravo Time, pogledaj ovu pušku.
- Da da, to je to, karkano je mačka. Nema rata bez karkana ja kažem. Saćemo je pogledati, vraćam se za minut.
. Momci ovde imamo deo američke istorije. Ovom puškom je ubijen Kenedi. Li Osvald je uspeo da puca četiri puta za sedam sekundi sa ovom starudijom sa kojom ne možeš ni jednom pošteno repetirati za to vreme. Ali tako je CIA rekla i mi u to verujemo.
- I mi verujemo, jer će nam to doneti keš, je li tako Time ?
- Momci, boli vas kurac do kraja života i ne morate više da se blamirate u ovom raspadu od emisije kad ovo prodate.
Deo koji administrativno pripada Beogradu a teritorijalno Vojvodini, najebao jer na obe strane žive..Srbi.
Srbija. Godina 2088. Beograd i Novi Sad ulaze u treću rundu pregovora, okončanje tridesetogodišnjeg hladnog rata još uvek nije na pomolu. Prelazna vlada Republike Subotice koči iznalaženje konačnog rešenja, zemunski gerilci zahtevaju otcepljenje od Beograda i potpunu samostalnost.
Kontigenti kamiona tajnim kanalima dopremaju brašno iz Vojvodine na beogradsko crno tržište, gde kilogram dostiže cenu od 1,5 konvertibilnog dinara, tj. četiri prosečne plate. U nemirima na pijaci Zeleni venac, koji su izbili zbog protesta penzionera koji se na silu ugurao u red, poginule su četiri osobe a više desetina je povredjeno. U napadu pristalica brdjanske jedinstvene koalicije rakija - koktelima na zgradu vlade Srbije spaljen džip patrijarha i pričinjena veća materijalna šteta.
Istovremeno, u šabačko - valjevskom kantonu vodi se žučna rasprava dve zemlje, Srbije i Vojvodine. Sednici prisustvuju visoki zvaničnici ujedinjenih nacija, kao i predstavnik evropske unije iz Brisela: Reč ima vojvodjanska strana:
- Gospodine molim vas, pa ceo svet zna da je teritorija Novog Beograda oduvek bila i biće srce Vojvodine! To dokazuju i brojna kulturna i antropološka nalazišta, dokle mislite da muzete našu napaćenu zemlju? I zar je u Srbiji SPS još uvek na vlasti?
- Predstavnik srpskog pregovaračog tima, oštro negirajući navode suprotne strane, obećava da Novi Beograd nikada neće biti otcepljen od matičnog Beograda, i optužuje vojvodjansku vladu za saradnju sa Zapadom i izdajničkim terorističkim zemunskim frakcijama. Optužuje predstavnika koalicije vojvodjanskih Madjara da je izgradio imperiju na švercu kukuruza kokičara.
- Sa druge strane, optužuju Beograd da ne želi da odobri azil Romima koji su se pobunili protiv zakona po kom svaki pipadnik romske nacionalne manjine stariji od devet a mladji od šezdeset godina mora da vuče rikšu u širem centru grada. Kroz prozor uleću cigle. Spolja dopiru povici razularene svetine, NBG JE SRBIJA, KO SU VAM BILI PRADEDOVI, KARADžIĆU LOPOVE i NEĆEMO SPLAČINE. Izbija sukob u kom gine nekoliko članova ekstremističkog ogranka novosadske antife i dva skinheda banjičke otačastvene levice. Izbija požar u zgradi pregovora i nalaže se vanredna evakuacija. Dogovor, ni ovaj put, nije postignut.
Sve nam treba. Hajmo kupiti flaširani vazduh, ona fina teta na tv-u kaže da nam treba. Hajmo negovati perut, moramo imati osveživač prostora sa mirisom lavande u obliku vaze. Ako wc šolja ne miriše na limun, možemo se baciti sa mosta. Ako ne koristiš pastu koju je preporučila većina stomatologa, ili nemaš sopstvenu šaumu, nećeš jebati. Daj, daj, daj. Kriza?Ali mi imamo duck fresh diskove! Tvoja mama NEMA novi trik? Kupite novu mamu u Idea marketima za samo 999.99! Ne rodila nam kruška ako kupimo "drugi" deterdzent.
Dobar dan gospodine, izvinite što prekidam, ali primetila sam da ste kupili jedan od skidača laka za nokte iz našeg asortmana. Da li bi mogla da vam preporučim i nešto za negu zanoktica?
Pa ne znam gospođo, meni nema potrebe da preporučujete, meni je krema za negu zanoktica potrebna isto koliko i ovaj aceton. Sad molim vas, žurim, čeka me trudna žena.
Pa dobro gospodine, možda da je iznenadite jednom ovakvom kremom, sigurno će to ceniti.
E ovako. Ja se gospođo ne razumem mngo u modu i lepotu, ali, barem po mom mišljenju, zanoktice se ne neguju. Za mene, znate, to je ona kožica sto izgrickam kad me nervira. Nikad do sad nisam razmišljao da je potrebno da ih negujem. Ja nekako smatram da su nepotrebne, al ako vi kažete, od sad neću da ih grizem.
Pa ja...
E, a za negu vaši jel imate nešto? I one zaslužuju negu. Nemam vaške, al znate, ako ih dobijem. Desilo mi se jednom kad sam kao mali išao spavaćim kolima. Baš bi mi bilo krivo kad bi slučajno pomrle. A jel imate možda mala roze odela, kao za pse, ja volim kad moje vaške izgledaju flafičasto.
Pa ovaj...
Nemate? Šteta. A barem mašnice? Ne? Aaa evo, ja volim malo da radim u bašti, imate li nešto za negu korova?
Pa, ovaj, nemamo, ali gospodine...
Nemate? E sad sam stvarno razočaran. VI gospođo, totalno niste IN. Idem ipak ja kući, da zalijem korov, da ne uvene bez odgovarajuće nege.
Gospodine, ja mislim da...
Mislite? A ja sam bio ubeđen u suprotno. Baš mi je drago zbog vas. A sad bih stvarno morao da idem, čeka me žena.
...
Deveti krug pakla. Ko preživi, pričaće. A i taj će mucati i imati tikove.
Likovi: Ć - ćale K - keva M - mučenik
Ć: Ustaj stoko neotesana, već je 10! Polazak u 10:45, nemoj da si zakasnio, najebaćeš!
M ustaje i iznenađuje samog sebe brzinom kojom se spremio. U 10:41 sa osmehom na licu, umiven, doteran i obuven ulazi u hodnik da sačeka polazak. U 10:45 postaje skeptičan. U 10:48 odlazi da izvidi situaciju.
K: Jao, pa sad ćemo, samo da tata završi u veceu, malo sam jače zaljutila paprikaš pa mu teško palo.
Ć(iz vecea): Sunce ti jebem, pa ovo je crveno i zeleno. Oćeš da me otruješ, jel to oćeš, a?
Posle pola sata čoporativno silaze do kola. Ulaze u ista i kreću ka pijaci.
K: Slušaj, tamo imaš da parkiraš samo sa one strane gde su...
Ć: Jesi ti KRŠTENA? Pa ja sam VOZAČ ovde, reko sam ti sto puta, kola su moja briga! Ti misliš da ja ne znam gde da parkiram, a?
K: Nisam to htela da kažem. Ja znam šta sam htela da kažem...
M: Ljudi, aj nemojte sad... Ćale, skretanje,
Ć: Molim? (produžava pravo) Jao! Pa trebo sam da skrenem! Konju jedan, pa što mi nisi rekao? Ja trebam da pazim na put, a vi me tu zajebavate!
Lik ispred staje jer je zeleno na pešačkom.
Ć: Majmune smrdljivi, idiotski! Šta staješ sad koju pičku materinu?! Tako je, čitaj mi s usana, jebem li ti sestru!
K: Jujuju! Kakih sve vozača ima, ccc, strašno!
Ć: Sine, otvori prozor da mu nešto poručim!
M: (propada u zemlju od stida i gura glavu u jaknu)
Stižu na pijacu. Misija: kupiti M ski pantalone. M i K izlaze, Ć produžava da nešto ,,obavi'' u kafani.
K: Jao, sine, znaš ... mnj mnj mnj... skrc... ćmd
M: (ne čuje jer kola prolaze i glava mu je 40cm od kevine, vertikalnom linijom) Da,da.
Dolaze do štanda, priključuje se i prodavačica.
P: Evo gospodjo, ove su vam najbolje. Da dečko proba?
M probava XL model.
P: Ma ko salivene! Nema dalje ni da gledate!
K: Jel ti odgovaraju? možda su kratke, a?
M: Dobre su, ajmo odavde.
K: A da probaš ipak XXL? Aj dajte XXL.
P: Dobro gospodjo al ja vam kažem, ove su prave.
M probava XXL model.
P: Odlično! Bolje ne može! Gospodjo ove mu savršeno stoje!
M upućuje pogled pun koncentrisane mržnje P.
K: Jel ti odgovaraju? možda su kratke, a?
M: Samo kupuj!
K: A da probaš opet one prve?
M: Kupuj! (plačni pogled)
Pantalone kupljene. K prelazi na kupovinu cveća. M stoji na prolazu. Guraju ga 2 babe. Uručuju mu besplatne novine ,,Ja volim Vojvodinu''. Baca ih u prvu kantu. Prilazi mu P od koje je kupio pantalone.
P: Jel, mali, a de ćeš na zimovanje?
M: U Crnu Goru. (okreće glavu i moli Boga da je otišla)
P: Jel, a na kolko dana?
M: 7. (ista procedura)
P: Jao, znaš moj sin...
M: Vas upravo zove! Eno tamo preko! Ajte, brzo!
P: Jao, šteta, baš sam htela da ti ispričam nešto...
P odlazi. M dobija ,,Ja volim Vojvodinu''. Baca ih u prvu kantu.
Izlaze s pijace i idu do Ć. Ć uručuje M ,,Ja volim vojvodinu''. Baca ih u prvu kantu.
Na putu do kuće svraćaju u mesaru.
K se zadržava kao da kolje svinju. M dobija prve tikove. Kreću ka kući.
Pešak prelazi ulicu na zeleno. Ć koči, a M opizdi koleno.
Ć: Vidi idiota! On oće da pogine, a ja da budem kriv!
K: Jujuju! Kakih sve pešaka ima, ccc, strašno!
Stižu kući. M odlazi u svoju sobu i plače...
Sutra idu na buvljak.
