Dio života kad te ne jebu ni dva posto. Kad preko tebe liječe svoje komplekse. Kad te koriste radi lične promocije. Kada te, opet, koriste da prikriju svoje postupke. Odrasli, odrastite već jednom, budite djeca.
Ispred kuće je dvorište oivičeno ogradom. Ispred dvorišta je ulica. Ulicom prolaze automobili, prilično često i prilično brzo. Nebo je zimsko, blijedo-plavo, sunčano. Dijete se igra u dvorištu. Odmah ispred kapije dvorišta, sa druge strane ulice zaustavlja se automobil, crvena 'Zastava'. Vjetar. Kapija dvorišta je otvorena. Automobilu koji stoji sa druge strane ulice sa uključena četiri migavca. Brzim korakom, stežući šal oko vrata prilazi žena. U dvorištu se igra dijete. Vjetar tutnji. Autobus narandžaste boje koji nailazi iz istog smjera kao i upravo zaustavljano vozilo privlači pažnju djeteta. Vjetar zavija. Lijevi migavac-preticanje. Vozač autobusa nervozno gleda u pravcu crvenog automobila. Dijete trči ka kapiji. Žena koja se sprema da uđe u automobil okreće glavu ka dječaku i sa užasom na licu prati njegovo kretanje. Na maloj kući, okrečenoj u bijelo, otvara se prozor. Vozač autobusa, pod utiskom lica mlade žene naslonjene na vrata 'Zastave', skreće pogled ka dječaku koji i dalje trči ka otvorenoj kapiji. Dječakova majka pomalja glavu kroz prozor i viče. Vjetar i dalje tuče. Vozač autobusa koji je bez putnika žustro gazi papučicu za kočenje. Dječak stiže do otvorene kapije i zatvara je, okreće se i nastavlja sa igrom. Majka istrčava iz kuće, grubo hvata dječaka za ruku, prijeteći mu prstom. Žena koja se sprema uđe u nepropisno zaustavljen automobil skuplja usne i odmahuje glavom. Vozač autobusa koji se spremao da izvede nepropisno preticanje spušta staklo i psuje u pravcu dječaka. Majka širi ruke, izvinjava se. Žena koja svo vrijeme stoji na ulici napokon ulazi u vozilo, koje odmah nakon toga počinje da se udaljava. Autobus se vraća u svoju saobraćajnu traku i nastavlja kretanje. Dječak i njegova majka ulaze u kuću. Vjetar cvili.
Ekskurzije kod svih nas izazivaju lepa osećanja, to je onaj period u životu kad si najopušteniji i kad si samo za zajebanciju. Naravno pre svake ekskurzije pravi se plan putovanja za istu, evo kako to otprilike izgleda.
1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Putovanje na relaciji Srbija - Mađarska - Slovačka. Noćna vožnja.
2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U prepodnevnim časovima dolazak u Prag. Po dolasku, razgledanje grada: Vaclavske namesti sa spomenikom Sv. Vaclava, Obecni dum i Prašna brana, Staromestske namesti, Tynova crkva, stara Gradska kuća, Astronomski sat - Orloj, spomenik Janu Husu... nakon obilaska i kraćeg slobodnog vremena, smeštaj u hotel. Slobodno vreme za odmor. Večera. Fakultativni večernji odlazak u neku od čuvenih praških pivnica. Noćenje.
3. dan (PRAG)
Doručak. Nakon doručka, razgledanje grada: Hradčani, Stadion Strahov, samostan Strahov, Kraljevski dvorac, smena straže, Predsednička palata, Katedrala Sv. Vita, crkva Sv. Đorđa, Karlov most, spomenik Karlu IV, Rudolfinum, Stara jevrejska gradska kuća, Staronova sinagoga... Popodnevna fakultativna plovidba brodićem po Vltavi, sa posluženim ručkom (švedski sto). Povratak u hotel. Večera. Noćenje.
4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak. Slobodno vreme za odmor, ili po želji grupe fakultativni odlazak do čuvene »carske banje« Karlovy Vary. Jedinstvena prilika da posetite najpoznatije lekovite izvore Evrope, koje je provobitno otkrio Karlo IV a nakon toga ćete imati priliku da uživate u lepoti mondenskog gradića gde je sniman i jedan od filmova o Džejms Bondu - »CASINO ROYALE« ... Večera. Večernji fakultativni odlazak u neku od diskoteka. Noćenje.
5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak. Posle doručka odjava iz hotela i polazak prema Austriji. Popodnevni dolazak u Beč, nekadašnju prestonicu dinastije Habsburg. Po dolasku, razgledanje grada: Stephansdom, Figarohaus, Jewish District, Am Hof, Peterskirche, Hofburg, Josefsplatz, Albertina, Karlsplatz, Karlskirche... Slobodno vreme za šetnju i individualno razgledanje grada. Polazak prema Srbiji u večernjim časovima.
6. dan (SRBIJA)
Dolazak u mesto polaska u prepodnevnim časovima.
Evo kako to izgleda u praksi:
1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Svi su veseli i raspevani, svi su se već smestili na svoja mesta, neki se sakrivaju iza zavese dok im roditelji mašu, neki uzvraćaju pozdrave, ali su uglavnom svi veseli što se neće videti sa njima nekoliko dana. Neke je čak i baba došla da isprati sa sve maramom na glavi. Prvih 2 sata putovanja je prošlo raspoloženje ne pada, neki slušaju muziku, neki se muvaju, neki se javljaju roditeljima na svakih pola sata, nekima stižu dopu ne od 2 -3 hiljade dinara(a dok si u gradu ne bi ti to uplatili da ih jebeš), neki su već polu pijani od votke koja je zaštekana u next sokiće, neki već jedu a ceo bus počinje polako da smrdi, a dežurni buržuj u razredu visi na fejsbuku sa svog laptopa.
2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U planu je razgledanje grada, svi gledaju da se što pre izvuku i da idu da razgledaju šta se njima razgleda, neki odlaze na kafu a neki u kupovinu neki se slikaju, uglavnom od svih tih znamenitosti na traga ni glasa. Veče je i svi jedva čekaju da se smeste u hotel, u hotelu kreće tumbanje i pravljenje sranja, upravnik hotela pet puta moli razrednog starešinu da smiri svoje odeljenje i govori mu da u hotelu ima još gostiju ali džabe. U večernjim časovima se odlazi u pivnicu, umesto da slušaju šta je pivo kad je nastalo, većina to saznaje u praksi ko da im nije dovoljno što i u hotelu piju. Ukomirani svi odlaze na spavanje.
3. dan (PRAG)
Doručak: Prespavaćeš ga garantovano, manjina koja se punih stomaka vraća u sobu da se spremi za polazak kaže ti da nemaš za čim da žališ jer nije bilo ništa posebno, al zajebi ti to oni su se bar najeli a ti moraš da jedeš sendviče koje ti je mama spakovala i koji su se već ubuđali. Razgledanje grada je otkazano glupi Đorđević se popeo na vc šolju i vodokotlić mu je pao na glavu pa su vodiči morali da ga vode u bolnicu da ga lekari krpe, ali jebiga tebi je dobro i u hotelu.
4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak: Ako si bar malo pametan ovaj doručak nećeš prespavati. Popodnevni odlazak u banju je ništa posebno svi se šetaju okolo i pokušavaju da čuju šta vodič priča. Posle večere se odlazi u neku od diskoteka, svi idu da se napiju i uspevaju u tome, nakon toga dolazak u hotel gde se u svakoj sobi skuplja po jedan muško-ženski par radi druženja.
5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak: Ovaj ćeš sigurno prespavati jel ti nije do jela od šinoćnjeg pijančenja, polazak prema Austriji, situacija u busu: Svi su uglavnom mirni i pospani, Mara gleda kroz prozor i brine se da li će zatrudneti zato što je sinoć sa nekim dečkom spavala bez kondoma još par devojaka brine istu brigu ali to ne pokazuje. Dolaziš u Beč i razgledaš grad već si jako umoran i najradije bi seo u autobus i spavao. Uveče krećeš prema Srbiji uglavnom svi spavaju i čekaju jutro da stignu kući.
6. dan (SRBIJA)
Dolazak u Srbiju u ranim jutarnim časovima, neke čekaju roditelji, neke ne čeka niko, uglavnom svi se pozdravljaju i svi odlaze u svom pravcu.
Vise pretnja, manje odluka, razmezenog deteta, koje nije naislo na razumevanje njegovog predloga kod ostale dece.
Takodje neka vrsta bunta koja se javlja i kod mnogih, naocigled, odraslih ljudi, sa ciljem da izazove sazeljenje u jednu, a strah od njegovog napustanja, u drugu ruku.
Scena 1.
Deca su na ulici. Podelili su se u dve ekipe po troje i igraju mali fudbal.
Medju njima, u ekipi jedan nalazi se i jedno razmazeno dete , koje su roditelji ubedili da je najlepse, najpametnije, da ce biti najbolji teniser, fudbaler i doktor.
Naravno ovo dete "zna" da je superirorno u odnosu na ostalu decu.
Partija fudbala je u toku , a ovo dete biva predriblano milion puta, lopta mu je oduzeta milion puta, a saigraci su ga zamolili da prestane da solira.
On se naravno pobuni.
Razmazenko: "Ja sam najbolji igrac, samo meni dajte loptu i cutite. Sta vi meni pricate kako cu da igram?!!"
Klinac iz suparnicke ekipe: "Marko, nisi u pravu , nemas veze sa fudbalom.
Razmazenko trazi podrsku od svojih saigraca, zatim od ostatka dece.
Ne nalazi je. Zatim besno uzima LOPTU KOJU JE ON DONEO,pa kaze:
"JEBITE SE! IDEM KUCI!" - ocekuje da ga ostali zamole da se vrati.
Ipak, ostala deca slegnu ramenima bez mnogo uzrujanosti i pustaju ga da ode.
SCENA 2.
Na slavi. Svi su za stolom i uzivaju u hrani i picu. Onda jedan "JA PA JA" lik krece da bocka nekolicinu ljudi. Daje neumesne komentare i provocira.
U raspravu sa njim se ukljuci nesto inteligentnija osoba , argumentima mu stavljajuci do znanja da je iskompleksirani kreten i da bi za sve bilo najbolje da prestane da se tako ponasa.
On iznerviran lepo zamoli domacina da umiri coveka koji ga je "spustio na zemlju".
Domacin : "Miroslave, nisi u pravu, sam si poceo da podbadas neke ljude ovde, pa se sad zalis sto su ti u lice rekli sta misle. Iskuliraj i promeni temu, necemo sad da dizemo prasinu oko toga!"
Miroslav: "E , znas sta, ocekivao sam da ces da me ispostujes. TI I JA SE ZNAMO GODINAMA , a ovde neke znas mnogo manje. Ne znaju oni kako je nama nekad bilo dok oni nisu dosli u drustvo. A i ti si kreten kad ih podrzavas!
JEBITE SE, IDEM KUCI!!"
Demonstrativno ustaje od stola.
Ljudi ga zabezeknuto gledaju. Ipak niko ne progovara.
Domacin kaze svojoj zeni:
"Marta , isprati Miroslava i daj mu jaknu."
Zatim se okrece ka jednom od ljudi za stolom i pita zainteresovano:
"Dragane, kako ti je na poslu, jel ti je uspeo onaj projekat? Pricaj"
Predstavlja najunosniju delatnost u Srbiji. Dele se na vise grupa u skladu sa nivoima patetike koju koriste u izvlacenju para kod ljudi. Grupe su sledece: 1.rodjaci 2.staklari 3.dojilje 4.gistro indvalidi 5.deca.
Rodjaci su najbezobrazniji, koriste price u kojima im je neko od porodice, familije bolestan, pa moraju da obezbede lecenje ili operaciju: ¨A bre, mom sinu kraca leva noga, daj koji dinar, za banju,za lecenje, da nesto pojede, za salamu, daj neki dinar!¨ Najpoznatiji pripadnik ove grupe je vec legendarna seda zena, cetrdesetih godina, koja ordinira po beogradskom centru i koja skuplja pare za operaciju sestre vec 20 godina. Baste su joj omiljene, jer nema konobara na vidiku pa moze da skupi i do nekoliko stotina dinara po basti. Zalazi svugde, kafane, barovi, restorani, jednom sam je video i u Nemackoj. Internacionalna zvezda, dala je i intervju za CNN. Ovu grupu nema sanse da izbegnete, jer ste stacionarni, ne krecete se i rodjacima ste laka meta.
Druga grupa su staklari. Ko vozi auto po Beogradu, nema sanse da bar jednom na semaforu nije video i cuo legendarno: ¨Daj bre batko, sto ti prljav stakal, nemoj se sramotis pred devojku¨, da bi potom usledilo cuveno razmazivanje po soferci, neke supstance koja lici na vodu, a nije, i mirise na mokracu sto svakako jeste. . Ako ste se uvek pitali gde ovi staklari nadju toliko vode za pranje tolikih soferki, eto vam odgovora. Iza drveta, u lonce,pa na vase staklo. Ti potezi koji slede su slicni potezima Pabla Pikasa i Van Goga, to je umetnost u malom, traju par sekundi ali odisu sjajnom lepezom pokreta i ritma. Tesko ih je izbeci jer ste uglavnom u koloni, ali i mi vozaci smo razvili taktiku, koja se sastoji u tome da se ne zabijete mnogo uz kola koja su ispred vas, nego ostavite malo vise mesta, pa kad se staklar zatrci sa svojim vodenim oruzjem, vi samo malo gas i dobili ste bitku. Ali samo bitku, posto vas na sledecem semaforu ceka sledeci staklar ratnik. Vrlo su teski za obracun jer koriste najubojitije oruzje, takozvanu psiholosku zamku, naime on vam kao pere prozore i ocekuje da vi to cenite i da date svojih omiljenih 20 dindzi koje ste ostavili za sutrasnji Kurir. Znaci cista zamka, kao ne traze nista za dzabe, nego kao rade.
Sa njima nema zajebavanja, nece vam pomoci ni sto ste upravo oprali auto poslednjim ostacima plate, a ni sto zurite kod taste u posetu. Oni posao moraju da odrade i da budu placeni. U maloj ste prednosti ako vozite opasan auto, po mogucnosti neki dzip, jer se tada i oni malo zaplase, pa po principu bolje da zivim jos malo, preskacu skupe automobile pogotovo ako im vozac istog uputi zajeban pogled. Mozete i vi da probate sa zajebanim pogledom, al sumnjam da ce uspeti, pogotovo ako vozite neki raskantani jugo ili ne daj Boze ford eskort.
Treca grupa su dojilje. Tu nema sta puno da se prica. Obicno su to romkinje koje furaju po bastama grada, uz put pokazujuci dojke, i koristeci najvecu od svih psiholoski zamki, a to su deca. Deca na zenskim grudima, uz boleciv pogled i recenice tipa ¨Daj neki dinar da ne bude gladno¨, tesko ce vas ostaviti ravnodusnog. Iako znate da su svi prosjaci upleteni u organizovano prosjacenje, sa sve nekim glavonjom krimosom koji im uzima sve i daje neki procenat, opet ne mozete da budete ravnodusni. Ovde bitku uglavnom izgubim, ukoliko romkinja nije bas bezobrazna.
Cetvrta grupa su invalidi. Najpoznatija podgrupa su gistro gluvnonemi. njihova taktika je sledeca: napisu neku molitvu na papiru, nekad je to pesmica, nekad i neko obavestenje tipa ´ ja sam gluvonem´, stave vam na sto dok sedite u baru, i tako stave na sve stolove u baru, dajuci vam vremena da procitate njihovu telenovelu i eventualno se sazalite. Onda krenu od stola do stola, uz cuvenih 5 sekundi. Sta je 5 sekundi? To je neprijatnost kojom vas izloze, u trajanju od 5 sekundi, tako sto stoje pored vas kao mumije i cekaju vase tesko stecene pare. Po Marfijevom zakonu, tada ceo bar gleda u vas, kao u jednu potpuno nadrealnu scenu, a u stvari psiholosku borbu izmedju dobra i zla. Obicno stariji ljudi to prekidaju socnom psovkom ¨Goni se u kurac¨, ¨Mars u pizdu materinu¨ a mladji ¨Daj bre keve ti, prodje mi neka sisata iza tebe, nista nisam video¨ ili nesto slicno, sto gluvonemom stavlja do znanja da misija nije uspela i da je vreme za promenu taktike. Taktika jednog mog prijatelja, potpuno je ogolila svu nespremnost gluvonemih prevaranata. On je u jednom trenutku saopstio gluvonemom, da mu se neka buba prikacila na majicu na ledjima, na sta je gluvonemi odgovorio sa ¨Gde?Gde?¨ 1:0. Point blank.
Inace, ima i pravih invalida ali vecina su teski prevaranti, koji su maznuli stake od bakutanera iz parka pored C marketa, nameste se obavezno na neki prolaz, uglavnom je to na Zelenjaku, legnu na beton, razvuku stake i traze neki dinar. Nekad vas cepe i po nogama, ako se vec pravite da ih ne vidite. A ako ste neoprezni i trcite za autobusom na Zelenjaku, nemojte da se iznenadite ukoliko vas sapletu u pokusaju da postanete kao i oni. Mozda vam nesto i udele. Sledeci put.
Peta grupa su deca.Uglavnom su mesana, bela i romska deca. Prodaju razne dzidzabidze, vodice za bioskope i pozorista, sto su inace veoma popularne kulturne institucije u Srbiji, prodaju i razne slikovnice, priveske i sve ostalo sto je im je brat pokrao u zadnjem obilasku gajbi oko Dorcola.
Prodaju i cvece, za romanticne parove, ne znam samo otkud ta ideja, jer ako niste vec kupili devojci ruzu kad ste se sreli, tesko da ce ruza ubrano-ukrana raspaliti strast vase veze. Ova grupa ne spada u grupu agresivnih prosjaka, ignorisanjem cete ih uvek oterati, mozda vam nekad zalepe psovku ali to se desava vrlo retko.
Ako imate neka pitanja, slobodno, borba za vas dinar nikad ne prestaje.
Legenda mog kraja.Obitava u lokalnom frizerskom salonu,gde svakodnevno ispija pivo.Preko zime,kada se sakupi dosta nas u salonu,i neko donese domacu dzibru,on nas,kao u stara,u zivotima nasih pradedova zarobljena vremena,kada su se noci prekracivale prepricavanjem dozivljaja uz po koju casicu,okraj ognjista,okupi u polukrug oko stola,i zabavlja nas svojim seansama na kojima bi mu i Minhauzen licno pozavideo.Sledece dogodovstine sam zaista cuo od njega.Nije-to-nista lik je za njega Mladi gospodin.Pa vi vidite.
Mica:Nego,deco,jesam vam pricao kad sam bio u Francuskoj sedam godina,od '71 do '73?
Ja;Ali kak...
Mica:Igram ja na vasaru u Dizonu fliper,pijem neko pivo,i,posto sam se zaneo u igru,nisam ni primetio da mi je neko prisao.Potapsa me taj po ramenu,ja se okrenem,kad ono-Alen Delon!
Ja:Ni manje ni vise!A otkud Alen Delon na vas...(sviram kurcu,ne cuje me ic)
Mica:Kaze on meni,mnogo lepo izgledas,i imas simpaticno lice,da li bi voleo da glumis u filmu sa mnom?Kazem ja,ajde,sto da ne.Proslavim se ja tu,picke,kola,hoteli,i mene pozovu neki fudbalski menadzeri,i ponudise da odigram tri sezone za pola miliona franaka u Dizonu.Ja pristanem.Za to vreme sam mnogo proputovao,9x Spanija,7xBelgija,Nemacka,Engleska,Italija,Rusija,Poljska,Holandija-ne brojim.
Ja;Mrf...
Mica:U,kad pomenu Italija,tamo kad nismo izginuli,sunce ti poljubim!Krenuo ja sa nekim drugarima na Kalabriju,da lupamo samare mafiozama i da im jebemo zabarke,vozili neki Lambordzini,teramo mi preko dvesta,kad nailazi nizbrdica,i nama na deset metara sleper!Nismo imali kad ni levo ni desno,nego mi pravo ispod slepera,podvucemo se ispod kamiona,on nam samo skine krov,i nastavimo da vozimo kabriolet!
Ja:Dio mio...
Mica:Uf,danas sam isao na Moravu,vadio neka drva..Je l znate vi kako ja struzem drva?Ja zagrizem testeru,zagnjurim u Moravu,i pod vodom struzem drva,i sam izvlacim debla na obalu!
Ja:PA JEL MOTORNOM TESTEROM STRUZES TA DRVA POD VODOM?!?(ma kakvi,ne jebe me dva posto)
Mica:Au,jebem ti lebac,jesenas mi u Kupusinsku sumu po drva,ja se vozio u prikolicu,a Tika Flasa u traktor,i mi niz onu nizbrdicu na Karauli,isli smo sto,garant,otkazu kocnice,i on bam u drvo!Ja izletim iz prikolice,leteo sam jedno stopedeset metara,i pravo ateriram u stog sena!
Ja:Ali,otkud stog sena u sumi,jebote?!?
Mica:Ja ustanem,obrisem prasinu sa sebe,otrcim do traktora,izvucem Tiku iz kabine,i mi da vidimo sta je sa traktorom,ono samo napukla pumpa i hladnjak!
Ja:Ja vas pozdravljam.Mico,hvala.Proslavicu te na Vukajliji,jebes mi sve.
Mica:Aj,mali,ziv bio!
.......................................................................................................................
Odoh kuci.Da nahranim ribice.Akvaristika mi je Hobi.
Kultni japanski crtać (za ove što se bačaju stručnim izrazima: anime) koji je uspio da objasni osnove ekonomije, fizike, mračne državne politike i porodičnih odnosa bolje nego četiri godine u mašinskoj školi ili tri sezone bilo koje serije đe se likovi gledaju po pola sata bez riječi. Ovdje sve puca od akcije, zavjera i životnih lekcija koje te pogađaju pravo u glavu.
U osnovi čitave priče i ove njihove alhemije leži Zakon ekvivalentne razmjene, što u prevodu na naš jezik znači: „Nema džabe ni u stare babe“ ili „Ako misliš išta da dobiješ, moraš debelo da platiš ili da dâš nešto iste vrijednosti.“ Dakle, nema odloženog plaćanja, nema rada na crno, nema veza preko ujaka da ti sredi papire, i nema ulaženja u minus kod banke. Čisto kosmičko knjigovodstvo đe se svaki račun svodi odmah.
Priča prati dva rođena brata koja su kao klinci pokušali da izvedu najstrože zabranjenu operaciju — da vrate pokojnu majku iz mrtvih. Pošto kosmički sistem i poreska uprava univerzuma ne praštaju neovlašćene radove i rad na crno, kazna im je zakucala na vrata brže nego elektrodistribucija kad skineš plombu sa sata. Starijem bratu je uzeta noga, a mlađem cijelo tijelo. Da bi spasio brata, stariji daje i desnu ruku kako bi bratovu dušu jedva vezao za stari limeni oklop od dvjesta kila koji je stajao u ćošku.
Nakon tog životnog šamara, njih dvojica kreću na put oko svijeta da vrate šta je njihovo, a ekipa izgleda ovako:
Edvard Elrik (Čelični alhemičar): Stariji brat, koji je konstantno nadrkan i pati od teškog kompleksa jer mu fali pola metra visine da bi mogao opušteno da dohvati hljeb sa najviše police u Tropiku. Lik je visok metar i šumska jagoda, pa ga ljudi redovno miješaju sa pokretnim stepenicama. Ako mu u prolazu samo šapneš riječ „mali“ ili „patuljak“, dobija takav nervni slom da je u stanju da pljesne rukama i od najbližeg trotoara napravi zid, mač ili raketni bacač brže nego što ekipa na zabjelskom gradilištu popije dvolitarku piva. Umjesto desne ruke i lijeve noge ima ugrađene metalne proteze (automejl) koje škripe kad god se mijenja vrijeme, pa mu komšije redovno dolaze na kapiju da ih posavjetuje hoće li padat' kiša da znaju oće li skupljat' robu sa štrika.
Alfonz Elrik: Mlađi brat koji je, ni kriv ni dužan, završio zarobljen u džinovskom limenom kostimu. Iako spolja izgleda kao obezbjeđenje sa splava u Budvi koje te jednim pogledom može prelomit' na tri dijela, momak u duši ima glas nevinog djeteta, zvuči kao da priča kroz praznu šerpu, skuplja napuštene mačiće po ulici i krije ih unutar oklopa. Najveća muka u životu mu je što nema želudac pa ne može ništa da pojede, pa čitavu seriju provodi gledajući kako drugi krkaju pršut i sir iz ulja, dok ga babe po komšiluku gledaju sa strahom da će im obit' podrum sa zimnicom.
Državni aparat i ekipa iz sjenke:
Roj Mustang (Alhemičar plamena): Klasičan primjer državnog funkcionera koji je skontao sistem. Nosi fensi vojnu uniformu, sjedi u kancelariji Preko Morače, naređuje drugima, a kad zagusti, samo pukne prstima i zapali pola kvarta brže nego kad bačiš šibicu u suv plast sijena. Najveći životni cilj mu je da sjedne u fotelju vrhovnog komandanta kako bi zakonski natjerao sve žene u vojsci da nose minice. Kad pane i najmanja kiša, lik je beskoristan jer mu se pokvase rukavice, pa ga podređeni zajebavaju da je običan upaljač bez plina.
Skari (Ožiljak): Nadrkani lik sa vjersko-fanatičnim pogledom na svijet i ožiljkom preko cijele njuške, koji ide okolo i vrši de-alhemizaciju državnih službenika tako što im bukvalno rastavi glavu na fabrička podešavanja. Čista personifikacija ljutog inspekcijskog organa koji ti zatvara lokal jer nisi izdao fiskalni račun za produženi sa mljekom.
Glavna životna pouka: Ne čačkaj oko zabranjenih stvari i narodnih običaja ako nisi spreman da platiš debelu članarinu. Pažljivo čitaj ugovore i sitna slova prije nego što potpišeš bilo šta sa sumnjivim tipovima, i zapamti da metalni oklop uopšte nije dobra odjeća za ljetnje mjesece u Podgorici na plus četrdeset stepeni.
Primjer:
(Otac i sin popravljaju stari automobil u dvorištu)
Sin: „Tajo, vidiš li ti ovog Edvarda iz crtaća? Lik samo pljesne rukama i od obične zemlje napravi nov blatobran i auspuh za sekundu! Što mi tako ne popravimo ovaj naš krš?“
Otac: „E moj sine, to ti se zove ekvivalentna razmjena. On da bi napravio taj blatobran, morao je da baci gomilu gvožđa i potroši silnu energiju. A mi da bismo popravili ovu našu rbinu, moramo da žrtvujemo gajbu piva za komšiju automehaničara, moje živce, i tvoju subotnju dnevnicu. Kod nas ti je alhemija još surovija, zato dodaj taj ključ 13 i ne pametuj mnogo!“
Ne mora sve biti savršeno. Neke stvari su savršene takve kakve su, i ne treba ih dirati. Ne traži dlaku u jajetu. Ostavi, bitno je da si pogodio suštinu. A forma, ma jeb'o je ti, zadovolji osnovno i dosta. Odradi glavninu posla a o detaljima koliko ti vrijeme dozvoli. Odredi prioritet i šibaj. Ovako jureći za sitnicama izgubi se čovjek pa ne zna je l' doš'o il' je poš'o.
A i život je peder prema takvima, loži ih samo tako, oni jadni se stisnu kidaju, i kad pomisle da je sve savršeno ovaj stari zajebant im ubaci kamen u cipelu, iako je to sitno, dovoljno je da pokvari savršenost. Život to radi iskusno, može on satrati i cjepidlaku i ladimuda očas posla ali on to pomalo, ali konstatno jebe, pa ako si dovoljno pametan odustaćeš od ispravljanja krive Drine i naći neku prihvatljivu mjeru, dovoljno ispravljenu krivu Drinu i uživati.
Jebeš ga, nije svako Šešelj.
Mamurno jutro, napolju košava ja tražim bijelo u očima pred ogledalom... Did svojom kevom odškrinu vrata...
-Đe si mali? Vidim opet bortaš, jesi i sinoć der'o rebra od šank?
- Ma jok dide znaš i sam da sam lak na suzi kad gledam „Orlovi rano lete“ pa kad ona mala maše partizanima, ubi me , nego 'aj sjedi . Oš šta piti? Kava?
-KHM! JOK!
- SOK, ima i onaj što pršće u nos, hehe?ž
-HKM! C!
-Bijele kave?
-Mali dokle ti mene misliš jebati ovdje da prostiš?
-Dide znaš šta je doktor rekao jeb'o ga ti...
-Znam, prvi put da imam TBC i da mi nema spasa, drugi put kad me kombi spuco da mi je glava pukla, treći put da imam rak i da možete rezervisati raku.
-Konjak?
-TU TE ČEKAM!
-Nego poslom sam ja došao. Vidim ja onu malu što se prikrada uvijek oko kuće k'o jejina... I drago mi je da poštujete tradiciju, oboje, rijetkost je to danas, a treba da se čuvaju običaji. Eto baš u ponedjeljak na Prskovdan, čujem ja nju đe viče „POPRSKAJ ME POPRSKAJ ME“ kad ste ono bili sami, e tako smo i mi na Prskovdan svaki Veliki Ponedjeljak obilježavali, ašikovali pa priđeš ljubovci, ili je malo kiselom varenikom poprskaš ili kasnije kolonjskom, falio sam te i ćaći...
-ŠTAS RADIO, JEBEM TI SUNCE BLENTINO, KAKI KURČEV PRSKOVDAN, JESI TI LUD ČOVJEK!
-Sad ja tebe malo zajebavam, čisto da ti vratim za ono maloprije. K'o da ja ne znam šta vama znači prskanje, jebem li vam pero sjajno, pa omakne se i meni nekad kad se ne da zaspati pa ko velim da pogledam Treći Dnevnik, a ono tamo skika stala onije curica. Majke mi, trebaju ono zvati TV „SVE U 16“ a ne TV1000.
-Dide, skoncentriši se.
-U redu. Sine ili se ženi ili ću napraviti škulja od tebe, a ti vidi.
-A jeb'o ga ti dide, nije to baš lako.
-Nemoj ti meni nije lako. Znam ja da bi ti pos'o, kuću, avto i 30000 na banku da se metne, al' ne ide to tako, ne bi bilo zanimljivo. E sad što je ova tvoja debelguza i što bi ti bolju pičku, to je već stvar režije. Samo nisi ni ti više mlad, i tica ti gnijezo na tjemenu svija već, razmisli ti. Jeb'o ga ti ne udaje se svaka počešljana, polako. Daće Bog i golji gaće. Et', ja ti rekoh a ti opet vidi sa sobom.
- Dide bolan, ona ima dijete sa drugim.
-Krava sa teletom je uvijek skuplja bila. Nek ima
Već na odlasku...
I recide joj nedljie ti da se ne pentra više na prozor, nije ona dijete, a i ne prave se ramovi više u dimenzijama njene guzice. Aj zivio.
Ko nije bio u stanu u kojem žive dva ili više studenata, ne zna šta su krš i nered. Nisu svi studentski stanovi u očajnom stanju, ali većina njih ipak podseća na ostave penzionera, ratna područja ili polomljene hotelske sobe u kojima je boravio Billy Idol. Kako god, taj svinjac koji se naziva "naš stan", treba ponekad i srediti. Pošto stanari padnu u depresiju kad vide šta sve treba da se skloni, opere, obriše i pobaca, brzo izgube volju za bilo kakvim aktivnostima, i radnu akciju odlažu što duže. To odlaganje ipak prekida neminovni dolazak gazde po kiriju, ili nekih gostiju koji su ti važni, a žive u ubedjenju da si uredan i odgovoran (roditelji).
Pošto je velika mogućnost da će se cimeri negde ispaliti kada taj dan dodje i da ćeš ostati da se boriš sam, ne gine ti da jedan dan provedeš posvećen mestu u kojem živiš. Iz iskustva, evo ti par korisnih saveta:
- Podeli stan na područja, sobe, kuhinju i kupatilo, i ako imaš terasu. Pusti neku muziku, jer tako će ti sva ova muka malo lakše pasti, nabavi potrebne deterdžente i rekvizite i pomiri se sa činjenicom da te ne čekaju provod i zajebancija.
- Kuhinja
Brzo ćeš uvideti da svi oni super-silni deterdženti sa reklama ne peru sudove sami od sebe, pogotovo ne u hladnoj vodi. Postoji mogućnost da vam u kuhinji živi sudovište (čudovište iz sudopere), pa u pomoć pozovite nindža kornjače, koje su mutirale u frižideru još pre dve nedelje. Ako imate štipaljku, dobro će vam doći kada dignete poklopce od šerpi. Ukoliko imate veliku kadu, sudove možete i u nju da potopite, ali kada na red dodje spremanje kupatila, kajaćete se ako to učinite. Ne zaboravite da treba srediti i rernu u kojoj se pekao sav onaj silni krompir, a ni frižider sigurno nije u sjajnom stanju..
- Kupatilo
Iznesi sve što bi moglo da se pokvasi. Ako si u mogućnosti, pozajmi ili kupi ronilačko odelo, kako ti kiselina ne bi nanela opekotine po koži. Ako ništa drugo, uzmi bar gumene rukavice, i ostavi neki prozor otvoren kako ne bi umro od udisanja isparenja. Oko kade, šolje i lavaboa moraš da zapneš, a što se tiče pločica na podu i zidovima, možeš jednostavno da ih istuširaš.
- Ostava i terasa
Kada vidiš koliko flaša od raznih sokova i alkoholnih pića si pobacao po raznim ćoškovima, setićeš se svih onih ljudi koji su se žurkisali i kampovali sa tobom u stanu, a koje sad boli ona stvar da ti pomognu. Pošto si i na terasi sigurno napravio pravu malu deponiju, predlažem ti da iz prodavnice uzmeš nekoliko kartonskih kutija, kako bi to sve mogao da popakuješ. Nemoj gadjati kontejnere sa terase kao što to neke komšije rade, ne mora baš svako da te proziva na osnovu mesta odakle si došao, a i to nije ni lepo ni higijenski. Jeste da ćeš morati da ideš u više tura i zasmrdiš lift i hodnike, ali djubre ne bacaš svake nedelje, a i tebe komšije mogu malo da istrpe.
- Veš
Pošto ga ne pereš dok imaš šta čisto da obučeš, nije teško pretpostaviti da si ga nagomilao. Možeš da ga pereš dok radiš ostale kućne poslove, a oko širenja po stanu ćeš morati da budeš domišljat. Ako ćeš već posle da ga peglaš, ispeglej ga sedeći, jer od stajanja bole noge i ledja, a i imaš ga pun kurac.
- Prašina i ostali krš
Potrudi se da obrišeš prašinu makar na vidnim mestima, pre nego što stvari budeš stavljao na svoje mesto. Nešto možeš i da šutneš pod orman ili krevet, a ponešto uguraš u ostavu ako je beskorisno a može da zatreba. Tepih dolazi na kraju, i ako budeš morao samo da ga usisavaš, ubo si premiju. Sa flekama na zidu ćeš morati sam da se snalaziš, jer njihovo uklanjanje zavisi od zida i farbe.
Ako posle ovoga još bude ostalo života u tebi, napuni kadu vodom i okupaj se, ne možeš takav medju ljude.
Ne ocekujte to od roditelja.
Odlucio cale da se da u trosak pa da kupi sinu novi racunar,tacnije kuciste.I sad odemo mi u jednu prodavnicu gde se takve stvari prodaju.Naravno,posto stari nista ne zna o PC i tehnici uopste,dao je meni prednost u izboru kucista.Gledam ja RAM,graficka,procesor,hard disk..sve komponente i na kraju nadjem onaj koji mi odgovara.Medjutim cena ne odgovara mom starom.(necu cenu da pisem,jer nije kljucna).Vidim ja caletu oci ispale kad sam pokazao na kuciste,kad ce on meni :
-Ali sine nemoj te nove gledati,to amerikanci prave,vidi ovamo imas polovnih racunara,a odlicni su(naravno cijena je 3 puta manja).
Gleda stari kucista i nadje neko jeftino sranje.
-Made in Japan...sine kada Japanac napravi mora da valja.Stara kucista su najbolja,ova nova odu za mjesec dana,a jos su i skuplja.Aj da uzmemo ovo?!
Ja gledam u kuciste pa u njega i razmisljam ajde nema veze uzecemo to kuciste,kriza je,mada znam da cu se poslije pokajati.I kupimo mi kuciste.Ispocetka radio je kao da je nov,ali posle nekog vremena racunar iznenada postade spor.Otisla graficka i HD prvi mjesec,ali stari proguta knedlu i dade mi pare za novu opremu.I tako je vrijeme prolazilo....
Kad,jedan dan upade mi stari u sobu sa nekim cd-om:
-E sine ajde pusti mi ovo na kompjuteru da pogledam.Donio sam film o Drazi Mihajlovicu,kaze komsija Marinko da je super,gledao on.
-Ajde nije problem.Daj da ga pustim.
Uzmem ja cd i stavim u plejer,dok se stari namjestio u pozu za gledanje na stolici pored mene.Medjutim,sporo se ucitava.Nece film da krene.
-E sine jel moze to?
-Evo sad ce jos malo,odgovorih mu.Nego odoh ja do WC-a da serem dok se to ucita.Nesto me stomak zeza...
Tako i bi,odem do WC-a.Ali,dok sam se vratio posle 5-10 minuta,imao sam sta i videti.Stari otvorio nekako kuciste i sav znojav i crven od besa trazi nesto pogledom po njemu.
-Stari,sta radis,sto si otvorio kuciste,vdis da si i saraf odvalio!
-Sto nece ovo sranje da mi pusti film,zagalami on.
-Ma polako jbg,polovan racunar,sporiji je malo.
-Sta sporiji cekam 10 minuta nista se ne desava!Jebacu mu majku ako ne ubrza!
-Polako cale,jesi ga ti izabrao.Nisi hteo da dasa pare za bolje kuciste.A i sam si rekao da su bolja polovna!Sad tu cekaj i cuti...odgovorih mu smireno i lagano izadjoh iz sobe.Dok sam hodao cuo sam da stari lupa po kucistu i prica nesto kao: -Mrs picka ti materina kineska,jebo me onaj ko me nagovori da te kupim takvog.
Naravoucenije: Kolko para tolko i muzike.
Nije to ni osećaj, više strašna pomisao i zebnja. Bojazan da se u svakom trenutku, apsolutno svi, razbijaju od jebanja. Svi, sa izuzetkom vas.
Sedim tako kući, lepim sličice, Sverir Ignason izvučen po petnaesti put, no big deal, gledam svoja posla, planiram da stavim onaj čaj sa osamnaest biljaka, puštena kompilacija white noise od osam sati, tražim neki svoj zen posle dugog dana, i evo je:
Kao strela, prođe kroz glavu ta užasna misao. I dobar deo nje ostane u lobanji zariven, na duži period.
Neko se bre sada jebenda. Ne, precrtaj to. Svi se u ovom trenutku jebendaju. Precrtaj. Ne mogu svi, ovi ljudi na ulici koju gledam kroz prozor (a moraš panično da pogledaš kroz prozor kada dođu ovi momenti da vidiš da li je svet još uvek tu) se očito ne jebu. Ali su na putu kući, gde će to da rade. Komšija zaštitar iznad mene sada prca. Upravo sada prca onu njegovu dupatu. Skinuo je neku retardiranu seriju sa njom, tipa neki Kvantiko jebeni i na pola epizode je rešio: ''Hej, zašto ne bih ovu guzičaru malo trpao''. Likuša sa trafike gde kupujem papirne klonove Sverira Ignasona je upravo zatvorila i otišla kući, ne da kuva ručak za sutra, ne da briše prašinu, nego da se neotesano, napatvoreno, neobuzdano kara, da joj neki sasvim prosečni kurac glupavo ulazi u pičku, kilometar kurca po odnosu, dobro, ne kilometar, ali svakako daljina koju sam pešačio od škole do kuće kao klinac, a nisam blizu živeo.
Kako pada noć, misao je sve intenzivnija. Jer noć je, tradicionalno, doba za kresanje. Apsolutno sve ribe sa kojima sam bio, koje sam muvao neuspešno, koje sam želeo, upravo u sebi imaju meso, solidni komadi mesa u svim njihovim šupljinama, a to nije moje meso. Pre samo par godina sam im slao sms-ove gde ih zovem na piće, epilog: Ovog trenutka stenju pod težinom nekog drugog čoveka, šta to radiš čoveče, pa dosta si ti to radio, daj sad malo ja. Ne daje. Ni ne obraća pažnju na mene dok ne svrši. Posle me samo onako pogleda podrugljivo, kao što pogledaš nekog kada mu zalepiš najbrutalniju bandžu na basketu, a previše si velika faca da bi vikao ''BANANAAAAA, OBRIŠI SEEE'' kao orangutan.
I ne samo one, žene. Svi moji drugari sa posla, iz škole, likovi sa vukajlije upravo imaju žestoke seksove. Autor Debilko i Moronko ima seks sada. Sverir Ignason, taj vikinški nadčovek razbija svoja čelična muda o neko dupe.
Krene mi krv u glavu, vrućica neka, lice mi ima milion stepeni, odem da se umijem. Skucam par bromazepama. Jedan sažvaćem i progutam. Drugi se otopi pod jezikom. Pustim osmočasovno zujanje fena na jućubari. Ošamarim se konsekutivno jedanaest puta, jer to je moj srećan broj.
Pogledam kroz prozor. Svet je i dalje tu. I ljudi su tu. Sada izgledaju malo manje pohotno. Kriza je prošla.
Do sledećeg puta.
