Čovek koji može da od najprostijih stvari poput duvanja gume, pranja sudova ili bilo kojeg drugog posla, za koji bi normalnom čoveku trebalo 5 minuta, napravi posao od par sati. Naravno, na kraju taj isti posao uradi još gore nego što bi trebalo.
- E desi braćela šta ima?
- E'o brate 'oću da napravim klupicu, imam tu neku dasku pa reko da sklopim neš'.
- Ohoho sad ću ti ja pomoći, imam nekog mahagonija kući i neki alat, eto me za par minuta.
- Nemoj čoveče sad ću ja to časkom sam...
- Ma niš' ti ne brini!
- (u sebi) A u pičku mater'nu samo mi je još ovaj komplikator falio...
Posle sat vremena evo komplikatora sa par tona drveta i isto toliko alata.
- E'o braćela sad ću ja to časkom, ajd' ti skuhaj kavu.
- (u sebu) tri lepe $#%"!&%$!
Posle 36 sati 18 minuta i 39 sekundi napornog rada klupa je najzad završena.
- Alaa brate, pravo remek delo.
- A šta kažeš, znam znanje?
- Neg' šta, vidi ti to, sa jedne strane Mona Liza u duborezu, još i obojena. Sa druge strane Sikstinska kapela u ulju a po sredini Mikelanđelov David u drvetu i to u prirodnoj veličini. Nego reci ti meni, gde ja ovde da sednem?
- ...
Simpatični slogan iz reklame za prirodne voćne sokove iz koje smo mnogo naučili. Nije svejedno samo koji sok piješ-sve ostalo je svejedno.
1) Svejedno je za koga glasaš, naročito ako u glavi imaš misao da je bolje izabrati manje zlo. U strahu da ne ostanu mala, zla su postala veoma pokretljiva, kooperativna, nepredvidivi timski igrači i saveznici pa se lako spaja nespojivo i više se ne stidiš kad na TV vidiš poznati lik i pogrešno kažeš: O,vidi ga Božidar Dačić, jer sada bar znaš da su tu negde i Čeda Čanak(dosov izdanak) ili Pešić Vladan(podrške vlasti gladan)
2) Kad u parku vidiš dobermana kako kaki svejedno ti je koga nećeš da opomeneš- i pas i vlasnik ne nose korpu.
U primeru 1) spamovale su me neke očajničke rime *-pa listu primera dopunite sami...
Trenutak kada teoretičar zavere '' shvati '' da se ceo svet angažovao, da postoji cela jedna grupa naučnika, sa sve Buzanom na čelu kreativnog tima, koji su svoje živote posvetili traženju tog dugmeta koje će žrtvu vratiti na nivo Homo habilisa, u stanje uma Kristijana Golubovića. Drugim rečima,tripuje da ga neko troluje.
I dok Džukac prelazi ulicu ponovo ugleda baba Milunku, snajper babu tog huda, zaboravlja na Kaću i one tri pičke što nekim čudom nije smuvao, i na Peru što ga ceo dan podjebavao, pička mu materina, i počinje da razmišlja o čudnom spletu okolnosti koji se sinoć dogodio...sledi Džukcev mnogo zajeban monolog.........ček, saće.......evo:
'' Hm, Milunka... oduvek me je zanimala njena uloga u svemu ovome. Znam da ju je Pera unajmio, video sam kad joj dao lovu, kao ''vraća keva baba Milunki pare''. Vraća kurac. Ti si joj dao. Da bi mene sabotir'o. Da bi imao za šta da me zajebavaš. Ona je sve vrema skupljala informacije i to slala preko onog dede, što je ''slučajno'' uvek na onoj klupi u parku kad ja prolazim, ili ''slučajno'' igra šah sa penzionerima. On je verovatno posle tog.. eno ga deda jebem li mu sve!
:strelja dedu pogledom dok prolazi pored klupe u parku:
...khm, posle toga sve rek'o Maretu, Mare Kaći i ona na kraju onim ribama. Još kao posle raskinuli Marko i Kaća zbog neke Sanje neke pičke materine....ma daj....
I kako jebote uvek crveno svetlo na semaforu!? Kako nekad ne ubodem zeleno? Možda žele da stojim tačno na ovom mestu? Neko me prati! Eno! Onaj sa prozora me gleda! PRIČA SA NEKIM TELEFONOM! DOLAZE! Čekaj! Ne paniči! Oni me poznaju, znaju šta ću sledeće da uradim, po mome mozgu su pravili ovu šemu...MORAM DA RADIM ONO ŠTO OBIČNO NE RADIM! ŠTA RADIM ŠTO NE RADIM? ZNAM.....moram da nađem nešto da jebem! Odmah! To neće očekivati.
Izraz koji pišonoše koriste za totalno nezanimljivo žensko čeljade.
- Đole, idemo mi po vops i da pirnemo neki buksnić u parku. Pošto si ti, jelte, sportista, ne piješ, ne pušiš i te forice, ostani s Darom na gajbi da ne bude sama.
- Brate, daj da idem s vama! Ne ostaje mi se s Darinkom, smoriće me dibidus.
- Aj' ne kenjaj majke ti, šta ti fali?! Zabaviće te Dara već nekako.
- Tja... Ne bi me zabavila ni kad bi sisu izvadila, al' ajd...
- Toliko te smara?
- Vjeruj da mi je zanimljivije gledati svježe ofarban zid kako se suši.
- Ok, ok. Aj' onda leti po pivo hnjo hnjo
Naziv za nekog ko je dobrano isprebijan ili pretnja onima koji idu tom, već odavno utabanom stazom.
-Šta je sa Pavlovićem? Evo već sedmi dan od kako ga nema na predavanjima.
-Profesore dileri ga napali u Picinom parku, bio im dužan soma jevreja, sad je k'o koverta iz MUP-a...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Misliš li ti da radiš nešto ili da drkaš smoki ispred kompa?
-Ćale, znaš da mislim al' slabo razmišljam o tome.
-Ustaj da ne budeš k'o koverta iz MUP-a, majku ti jebem!
-Idi slobodno je taslači što se mene tiče, samo me zaobiđi u širokom luku dok ne odgledam Kalifu do kraja...
Svako leto je skup međusobno isprepletanih dana mrmota, začinjenih povremenim odstupanjima od svakodnevice (kao i ostatak godine, uostalom).
Šablon letnjeg raspusta (odmora) trpi minimalne promene u različitim životnim dobima. Sve se svodi na ubijanje vremena ili prikupljanje novca koji ćemo utrošiti na isto.
Branje malina. Kupanje na Adi. Rad na građevini. Pikanje Menadžera. Konobarisanje. Put na Zakintos. Spremanje ispita. Varenje u parku. Spremanje popravnog. Muvanje riba. Odlazak međ' familiju po harač. Skakanje u prašini Bir festa.
Raskalašna rodbinska svadba nije baš aktivnost koja će vam obeležiti leto i biti stvar po kojoj ćete pamtiti godinu, ali to nije ni maraton treševa ili filmova sa Van Damom. Ono prvo se, ipak, ne dešava na nedeljnom nivou.
Nekoliko sati vožnje izakanim Opelom je dobar predznak za torturu koja sledi pod okriljem ceremonije venčanja i bahanalijama koje slede. Ritualno pozdravljanje sa mnogobrojnim članovima šire porodice ume da pojede još nekih sat ili dva.
Onda sledi crkva, cika dece i vika brkatih žena po dvorištu iste, i još sijaset neprocenjivih trenutaka vrednih mesta u albumu sa slikama, dok konačno ne dođe momenat kada će mladi par prihvatiti uslove korišćenja.
Mali skok unapred i nalazimo se u velelepnoj sali obližnjeg hotela.
Dok sam sedeo, ispijao rakiju i bockao kupus, posmatrao sam mlade devojke sa mladine strane koje su energično đipale unaokolo. Pogledom sam preletao prostor, pitajući se da li su ovo stvarno moji koreni. Na stolici pored mene primetio sam daire na kojima je pisalo ''jebeš zemlju koja Guče nema!''.
''Uvek deli ženama komplimente'', prenu me iz razmišljanja jedan od deda-stričeva svojom mudrošću, ''ništa ne košta, a ne znaš kada će da valja''. Završio je svoje kratko izlaganje slistivši ko zna koji dupli viski i tutkajući mi crvenu u džep košulje.
Ugledao sam jednu, naizgled poremećenu (nadam se da je to politički korektan izraz) ženu, kako ustaje. Pratio sam njene pokušaje da shvati složenu mehaniku kola dok sam se borio da zadržim silne đakonije i rakiju unutra kiselom vodom.
Nebrojeno rakija, numera o ženidbi sina i evara koji su leteli na sve strane kasnije, opet sledi transportovanje pijanih guzica (istim, tragičnim, Opelom), ovaj put kući.
Već sutra sledi novi dan mrmota i krckanje preostalog vremena označenog kao letnji raspust.
Definicija je pisana za takmičenje ''Pačija škola".
Teško objašnjiva disciplina dvoje mladih i ushićenih ljubavnika.
*Dvoje u dvadesetim godinama*
A: Jeste vas dvoje u vezi?
B, C: Molim?? Nikad!
___
*Opet to dvoje u svojim tridesetim godinama uhvaćeni dok ona njemu masira astronauta usnom dupljom.*
___
A: Jel to neka veza na pomolu?
B,C: Ma šta ti je, mi smo samo drugovi.
___
*Dvoje u pedesetim, sedmoro dece imaju.*
___
A: Zavidim vam, baš imate skladan brak.
B,C: O čemu ti pričaš, samo se malo više družimo, ništa posebno.
___
*Dvoje u sedamdesetim, sede na klupici u parku, deda ustade i ode da piša.*
B: Pst... Ej pst...
A: Mene zoveš? Reci.
B: Pitao me da pođemo, ne znam šta da radim.
A: Vi mene zajebavate 50 godina bre!
B: Mislim da ću da ga iznapušavam, neću da mu dajem lažnu nadu.
Slatkojebivi američki filmić koji je lak i razumljiv, naravno, sa dobro nam znanim američkim motivima življenja. Naime, on opisuje životnu sreću, blagostanje, jebene porodice koje mrnđaju žitarice sa svojim očešljanim retriverima, klince koji kipe od odgovornosti te žele da se izvuku iz usranog geta, majke pune razumevanja, očeve koji su požrtvovani do daske, tinejdžere koji džogiraju, a ne jebu se, učitelje i profesore(kao inovatore) koji prave cirkus u učionici kako bi razbudili maštu i volju učenicima, decu koja su nadarena za sve i još hrpu toga. Likovi ,takoreći, ne pišaju urin, nego kolonjsku vodu...a ne seru govna, nego bisere!
Postoji nekoliko tipova američke limunade:
1. LJUBAVNA KOMEDIJA (Uglavnom:...tu su dvoje koji su usamljeni do jaja,..igrom slučaja potpuno slični, odlaze u isti kafić...bla, bla, bla...sudare se!!!njoj ispadne sve iz torbe, on to sve pokupi,...naveče su već na večeri, poslije toga tucanje i dalje znate...mala prepreka...oboje sami, tuguju(on se opija, a ona tuče kante sladoleda i gleda filomove gde se vole, HAH!)..pomire se!!!..opet se tucnu itd, ...Tu su i neke "komične scene": mažu se šlagom po licu, ganjaju po parku...ma da pukneš od smeha...)
2. TINEJDŽERSKI FILM
A. Može biti priča dvoje zaklepanih tinejdžera...On je najveća faca u školi, pomalo uobražen, ali potajno nežan...trenira bejzbol ili šta već...Ona je slatka, ali sjebana, nema love i niko je ne gotivi...Ona je žrtva stalnog provociranja školskih kurvi, a on je herojček-kuronja koji je štiti...Sladunjavo da ti srce ispari!...Uglavnom:završna scena-ljube se na stadionu ili tako nešto...
B. "Borbeni"- grupa neprihvaćene dečice sa SUPER TALENTOM! oni osnivaju plesne grupe, pevaju, glume i zajedno postaju "najbolji na svetu". Film po pravilu okončava njihovom zajedničkom izvedbom pred hrpom ljudi koji se veštački smeju ili pak plaču...Tu su najčešće i njihovi roditelji koji ih do tada nisu podržavali u njihovim životnim namerama...veselo aplaudiraju ...plaču, ...
3. Komi -akcija (ubedljivo najgori oblik američke limunade. Likovi su ili glupa mafija ili glupi policajci. Voze se u kabrioletu, jedu roze krofne i kao prebacuju neke fore, a mi im se "pišamo od smeha"...Najveći fazon je u tome što oni neprestano upadaju u neprilike, naravno otužno predvidive...i tako to...90 minuta, blago rečeno, mentalnog silovanja!)
Kraj je OBAVEZNO sretan i prikazuje onu "istinsku" moralnu formu, kao u fazonu "tako to treba da bude"....koješta...
Ne gledajte u slučaju da imate bar gram mozga!
Način na koji Bog saopštava popu da bi želeo da ga uzme u službu.
-Desi Aurelije, lafčino, idemo u neko bludničenje, razvrat i iživljavanje nad sirotinjom rajom večeras? A?
-Gajuse, ja nisam deo tog života više. Takve stvari popločavaju tvoj put do pakla, pokaj se pre no što bude kasno. Ja sam osetio poziv da služim Njemu i sada sam kao preporođen.
-Kakav pakao, maćoree, pa mi smo neznabošci? Kakav poziv, o čem ti to?
-Bog mi se obratio u parku, govorio je iz nekog granja, rekao mi je da uzmem i čitam Bibliju. Sada sam drugi čovek.
-Pa dobro neko granje matoree, opet pržiš, a? Al sam ti ga šookno!
-Pržićeš se ti u paklenim vatrama do beskonačnosti. A i posle nje. He he.
Aksiom ljudskog postojanja u kojem je promjena jedina konstantna, što se u konkretnom slučaju odnosi na ljudsku prirodu, a manje na postulat fizike. Baš poput medvjeda i čovjeku dosadi dugoročno obavljanje radnji na isti ili previše sličan način. Zbog toga se trudi pronaći bijeg od rutine, mijenjajući subjekte i objekte unutar svijeta u kojem egzistira, tražeći iluziju sreće ili makar privid zabave i uzbuđenja; te čari koje se vremenom provedenim u čauri monotonije istroše.
Iako žeđ za promjenom ima svoj korijen u evoluciji i nagonom čovjeka za poboljšanjem, zbog čega se civilizacija uzdigla do nivoa moćnog društva primata u odjelima, na ličnom planu je stvorila brojne probleme pojedincu koji vapi za drugačijim. Upravo zbog svoje pohlepne prirode i traženja "leba preko pogače", čovjek se dovede u situaciju da zbog nagona za mijenjanjem dobre prilike ispusti, samo kako bi jurio fatamorganu koja se često, baš poput oaze u pustinji, pokaže kao iluzija. Takvo ponašanje čovjeka može da odvede na prosjački štap jer repetitivan, ali solidno plaćen posao, iz puke dosade zamijeni karijerom DJ-a koja propadne brže od demokratskih reformi u Kini.
Još ćešće se dešava da prosječni ljudski specimen, vođen nagonima koje ne može kontrolisati, usljed nedovoljno izgrađenog sistema filozofskih vrijednosti ili religijskog straha od boga, svoje dobro, ali dosadno ženče sa kojom ima misionarski seks bez pušenja dva puta mjesečno, proba zamijeniti rasnom, jedva punoljetnom klinkom sa odličnim sisama. Kada se potreba za ubijanjem dosade ugasi usljed privremenog zadovoljenja hormona, neurotransmiteri se vraćaju u balans, ali tada često bude kasno, jer su ponašanja koja su dovela do tog zadovoljenja učinila tektonske poremećaje u redovnoj stvarnosti, što se manifestuje kroz nepovratni gubitak statusa kvo. Tada se kreće ispočetka, sve dok medvjed ne pronađe pećinu, prezimi u njoj nekoliko kalendarskih sezona i onda se, pod provalom hormona, opet počne vrtjeti na ringišpilu emocija, zaboravljajući prljavštinu jaruge u koju ga je luda glava već jednom bacila. Jer dokon um đavolja je rabota.
- Moj ti Mare, toliko mi je dosadila Živka da mi više dođe nekog skrndelja da nahvatam u Picinom parku. Makar malo da promjenim rupu i da dobijem pušenje.
- Jel toliko loše?
- Jebiga. Deset godina smo skupa, stalno istu rutinu imamo. Kad se penjem na nju, k'o da se penjem na rođenu mater.
- Znaš kako, i medvjedu dosadi stalno spavati u istoj pećini. Tako da te razumijem s te strane. A pošto nisi ni ti neka prilika, jerbo i ličiš na međeda, drži se ti Živke da ti ne bi neka klinka izmuzla sve pare koje imaš, a da te onda i Živka napuca. Tad možeš isto k' medvjed da tražiš drvo, al' ne da se češeš, nego da se 'besiš.
