Реч која је на изумрлом старољудском језику значила љубав, у доба пре Бога, пре него што су нас преварили законом, душом и кривицом.
Сећаш ли се како сам те држао за руку
(танку и беспомоћну, покушавала си да говориш њоме јер уста су ти била затворена, док сам у теби орао као земаљски анђео оштрим плугом.)
Сећам се како си ме држао за руку
(беспомоћну као птицу без крила, и уста затворена док твоје рало изнутра браздало је кроз мокру земљу, и садио си у мени винограде.)
Хоћемо ли поћи
(на починак, јер наши језици су измешани и наша земља удављена и наши градови спаљени ватром из неба, и љубав нам је забрањена.)
Да, поћи ћемо
(у починак без душе, да ноћујемо, једна крај друге ноћ поред ноћи, а сада загрли ме последњи пут, последњи на свету Човече.)
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
joj romantika +
umjetnost. +++
Ово су били они први, изумрли људи, које је Бог уништио и заменио овом слаботињом.