Alternativna verovanja rođena u malim sredinama pa potom zbog manjka podrške u narodu presađena u gradove gde služe gospodi kao razonoda.
Moguće ih je prepoznati po tome što se božanstvo bavi nekom sasvim običnom, narodnom zanimacijom što je smišljeno s ciljem da približi objekt obožavanja čoveku u malim sredinama a kod gradskog življa izazove divljenje. Jer onaj iz njihovih krugova koji se bavi nečim tako egzotičnim kao što je zemljoradnja ili stočarstvo mora da je ostvario sve što se ostvariti može na društvenom i ekonomskom planu pa se moren dosadom povukao u divljinu da tamo drvi kurac.
- Radni narode! Čujte i počujte! Danas imate čast da vas poseti mesija glavom, niko drugi nego Svetozar veličanstveni, živi svetac iz čijeg znoja niču ljubičice usred pustare a od mokraće njegove ku'ruz poraste ko levča.
- Šta priča ovaj?
- Nemam pojma Savatije, aj da vidimo koji mu je andrak.
- Braćo! Putem božanskih mikrotalasa primili smo volju svemoćnog THORA i naloženo nam je da je širimo međ' narodom kako gođ znajemo i umijemo. Reč ima Njegov prvi apostol, prepodobni gospodin Svetozar!
- Draga moja buduća braćo po THORU, dobro upamtite reči moje jer one zapisane biće u analima onih koji sledili budu volju božanskog THORA. Oni koji otvore srca svoja božanskoj svetlosti a zatvore ih paganskim običajima svojih predaka dostići će spasenje večno, jer ono najveća je nagrada, blagostanje i prevashodno miropomazanje. Okrenite leđa blagu ovozemaljskom jer ništa vam drugo osim naklonosti velikog THORA potrebno nije. Haug.
- Lepo je to sve, rođače, nego šta bi mi morali da uradimo za naklonost tog vašeg THORA?
- Ne trebuje THOR svemogući postove i ramazane, on ne ima krupnih zapovesti za vas koje svakodnevni život mučnim vam čine i u ostvarenju želja svojih gvozdenim lancima vas sputavaju. Nije potrebno kao kod nekih drugih koje nećemo da imenujemo činiti skupih obreda, krštenja i čašćavati popova lopova, kod nas se plaća članarina! Na godišnjem nivou!
- A koliko je to godišnje, ako smem da upitam?
- To vas, gospodine sa pastirskim štapom, izađe četvoro ozimih prasića, po jedno za svako godišnje doba, četrdeset i osam pilića, po jedno za svaku neđelju u mjesecu i dvadeset pataka, za svaku godinu koju je veliki Svetozar proveo lutajući svetom u potrazi za prosvetljenjem.
- A, pa to je baš jeftino.
- Istinu zbori moj brat po THORU, mi nećemo kao neki da vam pričamo bajke kako je zemlja ravna, i to je šteta jer ima logike i nije mnogo komplikovano, međutim nije istina, zemlja nije ravna, šteta što nije, ali nije.
- Pa šta je onda istina?
- Istina je da je vaš jedini bog, veličansveni THOR, kao i mnogi među vama pastir a zemlja i sva nebeska tijela brabonjci su iz prkna njegove čarobne svemirske koze.
- Kako može ovolki narod da stane na jedan brabonjak? Ja sam čak do Soluna išao a nijesam mu vidio kraja.
- Koza je džinovska, toliko je nezamislivo velika da joj je i brabonjak džinovski.
- I kolko ti ono, komšo, reče pilića godišnje?
- Samo čerdeset i osam, braćo, a šta je to u poređenju sa cenom spasenja vaše besmrtne duše, samo četrdeset i osam!
- 'Oćeš ti da mu kažeš, Savatije, il ću ja?
- Ja ću, u mene je veći, na kurcu te nosam! Dršte ih đeco dok ja umočim motku u đubrenjak.
...
- Eto, reko ja tebi da našeg seljaka ne moš zajebati tek tako.
- Malo je falilo, imao sam ih u šaci nego lukavo je to.
- Imao si ti kurac moj u šaci, a i kud ti je baš koza pala na um, znaju oni sve o kozama. Što nisi izmislio nekog šta mu ga znam, laligatora.
- Vidiš, palo mi je na um nego nisam znao seru li oni brabonjke.
- Pa kad ti nisi znao a čitaš svaki dan novine otkud bi oni znali?
- Ma znam nego reko neću da lažem narod, a ni ti se nisi proslavio s tim tvojim bogom, kakav se to bog zove THOR, ja tako psa ne bi nazvao.
- Šta ti znaš, od deset pasa što si imao, osam si nazvao Suljo, jednog Alija i onu kučku što 'ramlje na jednu nogu Dara po svastici. THOR baš zvuči gospocki, vidio piše na akumulatoru što je donio zet iz njemačke.
- Dobro, pusti to, nego da mi bolje zapucamo za neki veći grad, tamo je sve ovca do ovce. Eto, čitam nedavno u Ameriki prodaju priču da je svako od nas reinkarnacija nekih Tetanusa što su nekad davno stvorili svet ali smo zaboravili ko smo i sad moraš da platiš da ti nji'ovi popovi to otkriju, a Ameri bogati i glupi, sve se utrkuju ko će više da ih daruje.
- Sve ti jebem al su beslovesni. Pa daj onda da probamo i mi jebemu miša, šta ima da izgubimo.
- Jašta, skini to praseće govno što ti se zadenulo iznad uveta pa da krenemo.
Trenutno i nevoljno zaustavljanje vozila u pokretu. Posljedica gubitka kontrole i/ili neodržavanja bezbijednog rastojanja sa vozilom ispred sebe.
Krenuo ja juče do primorja, poslom, navatali me oni moji pacijenti iz Kotora. Završili instalaciju i insistiraju da dođem. Ja im reko' da je kraj radnog vremena ali oni ni da čuju, kao obećao sam, kao nije fora da se više izvlačim, i sve tako. Vidim ja, nemam kud, šta ću, pristanem. Pitam ove moje vozače iz firme da me neki od njih prebaci i vrati, na oči ne mogu gledati koliko sam umoran i koliko mi se spava. Oni ni da čuju, kraj radnog, nisu oni dužni da me voze, neće biti plaćeno prekovremeno, bla, bla bla, vidim ja da nemam što više čekati nego put pod noge, da se bar vratim za viđela. I tako, lagano se ja klackam magistralom, upao u neku kolonu, malo vozim a malo drijemam, kad odjednom vidim ovoga ispred mene ukoči naglo i dade žmigavac kao da će da skrene. Ja na kočnicu, stigoh da ukočim da ga ne udarim, kad odjednom BAAAM, zakuca se neki u mene otpozadi. Toliko je jak udarac bio, sav pepeo iz pepeljare bješe poletio po kolima, gledam se u retrovizoru a vidim đeda Mraza. Prepadoh se, izlazim iz kola, računam šteta velika, lijepo sam na put krenuo a pojma nemam kako ću nazad. Iza mene neki fokus nesretni, momak i đevojka, 'odma mi pade na pamet mora da je nogama vozio čim nije stigao da prikoči na vrijeme. Prosulo se auto, hladnjak iscurio, hauba ulubljena, maska, svijetla, khathastrofa na kvadrat. Gledam moja kola, trljam oči, ne vjerujem! Nema štete, sve u redu, ma ni ogrebotine! Eee, rekoh, kuka je majka, spasila me opet i da ti pravo kažem, jebem ti ja auto bez kuke! Izlaze ovi iz fokusa, unezvijereni, ne znaju šta ih je snašlo. Viče vozač, te kako to kočite, kako to vozite, a ovaj prvi, što je cijelu situaciju i izazvao, okrenu mu se i priupita ga pošteno treba li da ga odšlepa neđe. Vidim ja da su našli zajednički jezik i lagano se povukoh sa bojnog polja, da kakav rikošet i mene ne zakači!
Epizoda "Šampanjac" iz latino serije "Cirkus Srbija"
Sinjor Dačko se uskopičio i pomamio, odlučan da više neće trpeti razne ispade vlastodržaca ergele "Srbija". Preterali su, brate mili! A Dačko ima kratak fitilj, kud pogledne - tuda munja sune!!!
Razmišlja se Dača: Ako su sami striktno zabranili da se ne sme točiti alkohol i isti ispijati u krugu hipodroma, i to važi za svaku šušumigu, od trkačkih konja, preko džokeja, do poslednjeg pukog gledaoca na tribinama, e vala će važiti i za vas, vlastodršci! Će da presavijem tabak! Gorka kazna ima da vas snađe!
Pre nedelju dana, ogrešiše se isti, prosta im duša, o zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na hipodromu, pa će načelnik Gvadalahare morati pozvati na odgovornost i predsednika hipo saveza, zbrčkavog Tomu Karadžu, sa svom vrhuškom cirkusa - grofa Borkija od vaskolike Srbije, gospoja ministarku Super Sneki, i palanačkog funkcionera od San Nikolas de los Garcije, politički povampirenog don Antića od Espeesa. Slavlje ih je zanelo usled pobede grla na kog su se kladili, pa su nemilice gutali šampanj, iako nisu smeli, zabranio im doktor.
Super Sneki se prvo branila da zdravica nije alkohol, pa potom kad je videla da je Dačko odneo šalu, pokunjila se i rekla da će platiti kaznu. Grof nema vremena za izjašnjavanja, treba obići i ostale terevenke po komšiluku, šteta da se prasići 'lade, a svi znamo, jelte, kakvi su prasići kad se olade. Don Antić, uvidevši nove političke poene od penzionera, koji piju ovakve splačine od tv-novela, hrabro istrčao na megdan i rekao da je ovo dokaz da niko nije iznad zakona, i da će on sa zadovoljstvom platiti kaznu. Penzosi su mu za šaku pezosa (meksička valuta) posle toga kliktali. Ali surovi Dačko se neda pokolebati...
Jedino što im preostaje je da se mole svetoj Bogorodici Gvadalupe, sa sve Ljovisnom i Esmeraldom, ne bi li im oprostila grehove, što su na očigled milionskog auditoruijuma pravili terevenku, zazubice uzavreloj masi na stadionu, i time prekršili post.
U sledećoj epizodi "Bacanje prašine u oči gladnom narodu" pogledajte:
Koštuničarka Tandarella se našla ni kriva ni dužna, u vihoru mržnje raspamećene gazdarice imanja, zločeste sinjore Eldepeače Čedilinke, koja brani uzavrelu ljubav između te sirotice i njenog sina don Velje od Čačka.
NE PROPUSTITE !
Sinonim za “drugare” koji su učinili velika dela u nekim od naučno-fantastičnih priča osoba koje nam te priče serviraju. Inače, Manfredi i Džonson se pominju u ”Pingvinima sa Madagaskara”, tačnije pominje ih Major, u njegovim pričama oni su bili deo njegovog tima i ginuli su na više različitih načina. Doduše, Major ih najčešće pominje kao primer ostalima da ne čine greške koje su i oni “činili” kako ne bi, ne daj Bože, poginuli ili još gore završili u zoološkom vrtu u Jagodini, dok su ti “drugari” više plod mašte nekog patološkog lažova.
-Jel’ znaš ti onog mog drugara Jovana, koji je to car
-Podseti me…
-Bio nekad dobar fudbaler, išao je bre čak i na probu u Mančester, proveo tamo 6 meseci, družio se sa Runijem i Vidićem, kaže ne da su likovi...
-A taj Jovan, pa kako njega da se ne setim, on je beše bio sa Anđelinom Džoli i Kejt Hadson, jednu jebo a druga mu pušila?
-A ne, to je njegov burazer Toza, on je možda još i veći car. Joca je jebo Adrijanu Limu, posle kad mu dosadila upoznao je sa Jarićem.
-Nemoj da pričaš. A ono jebote, ja i ti se znamo ceo život, kako to da ih nisam nikad upoznao
-Pa oni ti stalno putuju svetom, i ja ih retko viđam...
-Da me upoznaš sa njima obavezno...
-Eeee, teško, vozili ti oni nekog Kavasaki Nindžu 450 km/h i naleti neki pijani kamiondžija, i Toza pogibe, a Joca ostade bez leve ruke, desne noge i desnog oka. Leteli su 18 milja, to je bilo negde 2004-e
-Uh, sunce ti, pa čekaj bre, kako je ovaj bio na probi u Mančesteru bez ruke i noge
-To je bilo pre toga
-Kako bre pre toga kad Vidić nije još bio u Mančesteru 2004-e, a rekao si da se družio sa njim
-A da, 2007-e je ovo bilo, ja sam nešto pomešao. Ali momci su bili carevi stvarno, šteta što tako završiše
-K’o Manfredi i Džonson jebote...
-Ko?
-Isto svetski putnici, možda ih ovi tvoji znaju, ovi su poginuli u Ekvadoru…
-Moguće, moguće, bili su oni i u Africi
-Ekvador je u Južnoj Americi, a Ekvator je zamišljena linija koja prolazi kroz Afriku.
-Pa to sam i mislio, bili su oni i tamo... A reci mi, kako su oni poginuli?
-Šetali se oni tako pored neke reke, i izlete leteće pirane... Ništa od njih nije ostalo, morali kašičicama da ih skupljaju. Možda su se i znali sa ovim tvojima.
-U jebote... Ček, ček, pa sad se sećam, pričao meni Joca da je skupljao nekog Džonsona, i to baš kašičicama, jebote, ladno su se znali, a reče on nešto i za te leteće pirane
-Ma gamad bre, hvala Bogu to kod nas nema...
Razne su potrebe i stavovi ljudi o kompjuterima, mobilnim telefonima,... Ipak, 5 osnovnih karaktera su: ekstremni konzervativac, umereni konzervativac, prosečan, umereni avangardista, ekstremni avangardista
Ekstremni konzervativac- omiljeni kompjuter: Commodore 64 i Spectrum
Stav: "Svi današnji ovi kompjuteri su sranje, i meni ne pada na pamet da trošim svoje pare na to! Ej bre, znate li vi šta je "debeljuca" (Commodore)? Ceo komp u jednoj jedinoj tastaturi. Nakačiš na TV i ceo posao gotov. Pritom, nisi morao da bacaš pare na diskete, hard disk, kurac, palac. Imaš kasetofon i jeftine kasete Lepe Brene koje presnimiš i koristiš kao memoriju... Meni moj stari debeljuca sve završava svaki posao. Ostalo mogu i sam.
Umereni konzervativac- omiljeni kompjuter: Pentium III sa Windows-om XP, ili nekim starim Linux-om
Stav: "Razumem ja da tehnika stalno napreduje, ali ne razumem što svi tako neurotično žure da kupe nešto novo. Evo, ja imam kompjuter star 10 godina i moram da kažem kako mi on sasvim završava svaki posao. Ako hoću da odigram neku novu igru, to mogu i u igraonici, mada mi nešto novije od "Kantera" i ne treba".
Prosečan- omiljeni kompjuter: Dual Core desktop ili laptop sa Windows-om Vista, 7, ili novim Linux-om.
Stav: "Šta ja znam, meni je moj prošli komp posle 6 godina crko pre par meseci i onda sam nekako skupio keš i kupio novi. Sasvim lepo radi i za sada se ne žalim".
Umereni avangardista- omiljeni kompjuter: Ultrabook ili tablet sa Windows-om 7, ili Androidom
Stav: "To što tehnologija napreduje nije ni malo slučajno. Stalno izlaze neke bolje stvari, shodno sve većim ljudskim potrebama. Meni moj tablet završava skoro sve što mi je potrebno, kad zatreba, priključim još i tastaturu, pa mi drugačiji komp i ne treba, a ima jak procesor, pa mogu da igram najnovije naslove."
Ekstremni avangardista (buržuj)- omiljeni kompjuter: najnoviji iPad, iPhone, ili sličan tablet/mobilni
Stav: "U bre! Baš juče sam čuo da u oktobru izlazi iPhone 5! Ne znam gde to ima da se naruči, pravo da vam kažem, već me je smorio ovaj prošlogodišnji iPhone 4S, a čuo sam da je na novom i Siri pametnija. Inače, šteta što ću morati da prodam Samsung Galaxy S3, imam ga samo mesec dana..."
Okrugli, plavičasti oblik na nebu koji se ukazuje seljaku u sezoni prodaje malina.
A sada, najnovije vesti: Poljoprivrednik Milenko Ž. iz sela Donja Vrljika blizu Šapca, tvrdi da je sinoć oko 10 sati na nebu ugledao svetlost koja se kretala velikom brzinom. Lokalni astronomi veruju da je u pitanju neka vrsta NLO-a. Naš reporter Marko Šaponja, uživo iz Donje Vrljike:
- Dobar dan dragi gledaoci, nalazimo se u Donjoj Vrljici, ili Vrljiki... Milanče, kako se ono kaže? Nebitno. Ono što je bitno je sinoćna pojava koja se zbila blizu imanja Milenka Ž. Naime, ovaj poljoprivrednik je primetio čudnu svetlost okruglog oblika kako kruži neverovatnom brzinom oko njegove kuće. Gospodine Milenko, šta ste zapravo videli?
- Pa ovako, ja sam brao maline sve tamo do negde osam, pola devet, zajedno sa svojom familijom. Tad je počelo da se smrkava. Mi inače svaki dan beremo maline, znate, sad je sezona, a ja imam oko 50 hektara pod malinama, inače, seme je domaće, prirodno, maline prva klasa, imam već nabrano dosta, čekamo kupce. Prva klasa, prste da poližeš!
- Dobro, a NLO, kad ste ga ugledali i gde?
- Šta kad sam ugled'o?!
- Neidentif... Tu svetlost, kad ste je videli?
- A to. Pa to sam video oko deset, pola jedan'est kad sam se vrać'o iz kafane ''Žabokrečina''. Usput sam prebrojavao kol'ko još ari treba sutra da naberemo, moramo požuriti da ne istruli, šteta da onakva malina propadne. Slobodno se vi meni javite, ako ima neki trgovac zainteresovan, povoljna je cena, kvalitet A klase, ostaviću ja moj broj vama, pa vi mene nazovite.
- U redu gospodine, sad nam pričajte o tom letećem objektu, kako je on tačno izgledao?
- Pa bio je plav! Jeste, svetlo plav. To se onako prelivalo nekoliko minuta, i onda se počeo kretati velikom brzinom u onom pravcu. Zvao sam i mog sina da snimi tu svetlost sa onaj mobilan, al' taman kad je on doš'o, svetlost je nestala.
- A gde se to tačno zbilo?
- Pa tu, iznad mog malinjaka. Znate, imam 50 hektara pod malinom, odmah iza onog šumarka. Sad je sezona, beremo malinu svaki dan...
Bio jednom jedan pevac, ali ne onaj o kojem lascivno pevaju panonski govnari, već pravi pevac. Ipak, ni taj pevac ne beše običan, bio je neobično krupan, srčan i drčan pa je ubrzo, oštrim kljunom i mamuzama suvereno vladao čitavim atarom. Toliko je neustrašiv bio da je jednom iz kokošinjca uspeo da otera džinovsku sovu buljinu, pa čak i jastreba što mu je na njegovom rođenom bunjištu napao omiljenu koku.
Naš narod lepo kaže "u dobru se ne ponesi", al jebiga, pevac se poneo i tako ponesen bojnim uspesima i divljenjem ostale živine skočio na krov i dreknuo koliko ga grlo nosi "Ja sam najjači pernati stvor pod kapom nebeskom!" Sad, takva notorna budalaština možda je jednom i mogla da mu prođe, jer svakom se desi da nekad izvali glupost. Međutim jok, umesto da se preispita malo, pevac je to ponovio, i jednom, i dvaput, nakon čega pred njega sleti krilat anđeo i veli "Vidi perja, šta ćeš sad?"
Razume se, svako normalan tu bi video da je vrag odneo šalu pa se pokrio i mudima po glavi ako uši nema, međutim pevac poče "Kako si ti pernati stvor ako imaš perje samo na krilima?" Anđeo se na to nasmeši i izraste mu perje po čitavom telu. Kad pevac to vide, reče "A nećemo tako, ti očigledno možeš da menjaš oblik, šta ako se pretvoriš u štogod što nije pernato tokom borbe?" Anđeo se opet nasmeši i dade svoju moć promene oblika gusanu da je pričuva...
I tako dalje, da ne dužimo priču nepotrebno, nakon što su svi njegovi uslovi zadovoljeni, pevac je zasluženo dobio po pičci. Čiča miča i gotova priča.
Tako da zapamti mladiću, ne spuštaj veće od sebe na svoj nivo, postoji razlog zašto su tu gde jesu. Jer ako se nađu u ravni s tobom to ne znači da ste barabar, to znači da mogu slobodno da te spičkaju, bez truna samilosti, griže savesti i osude okoline.
Međed nije mačka, pa taman i jeo iz kontejnera.
- Čujem, Mare, opasna salaukovina pala sinoć, mali Krle dobio po tamburi?
- Dobro čuješ, bio ja tamo od početka. Šteta samo što ih nije dobio ranije od nekog slabijeg, otkad je počeo da pimpla neki kik-boks opasno je pustio muda.
- I, šta je to bilo?
- Ko što reko, pustio mali muda, ne znam koji mu je bio da oplete po skinsima a tamo u ćošku sedi Kiza s verenicom.
- Auuu, mali nije čitav, mislim dobar je Kiza ko da nije Kiza, ako me razumeš. Al opet ne da nije pametno da ga diraš nego...
- E baš to, svi znaju da je duša od čoveka, reko bi monah od Budizma da mu obučeš one njihove haljine a ne naci. I tako, uzo mali "Skinsi su ti pičkice kad ih nema bar dvaes na gomili" i sve tako u tom fazonu.
- Ajoj...
- E, Kiza ga sluša, sluša pa kaže "Mali dođi vamo, tu stani, na ovu liniju u stavu mirno. Oćemo sad napolje da mi pokažeš kakve su to skinsi pičkice?"
- A on?
- U kafiću muk, svi slušaju a mali se malo usro, nije mislio da će ovaj da ga diže al opet misli izvuće se na foru. "Ja bi, al šta ako izvadiš ćakiju?", veli, "Znam da imaš".
- Jebem ti budalu. Da je rekao samo "Izvini Zoki neću više nikad, šalio sam se" ovaj bi ga pustio garant. Čujem, voli da kenja ona njegova mala kad joj zapadne da mu čisti krv i creva s cipela pa nije zgodno.
- To i ja kontam, al malom steroidi mozak popili. A Kiza po-be-le-o, vadi skakavac, vadi bokser, stavlja na sto "Evo i mobilni ću da ostavim da ne misliš da ću njim da te kundačim".
- Gotovo...
- Jašta, uzo Mića za šankom unapred da zove hitnu, al čekaj sad, malom đavo ne da mira. Veli "A cokule? Ja sam došao u patikama".
- Uf uf uf...
- Mića prekida vezu i traži broj pogrebnog, Kiza ćuti a više nije bled nego zelen ko gastoski merdža. Skida jednu cokulu pa onda drugu, šutira obe u ćošak tako da je vrata od klonje odvalio, onako bos vata Krleta za šiju i izvlači na ulicu.
- A tamo?
- Ma crtani filmovi boktejebo, Svrabiša i Češko šou, pola nas nije smelo da gleda. Eno ga mali visi na aparatima, konzilijum još ne zna ni s koje strane bi krenuli da ga sastavljaju.
Poznato je da mi umetnici volimo da zalijemo. Ovo je imaginarni sastanak ili divanjenje vukajlijaša. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcija na ovaj razgovor, posavetujte se sa dilerom ili mozgom.
Ulazim u seosku kafanu Monako.
U desnom uglu standardni hroneri, Mrča i Cane. Ne obraćam pažnju na desni ugao kafane. Začuh veoma poznatu rečenicu: '' Ovo moram da prokomentarišem ''.
Da l' me uši varaju, ili je to stvarno CKM?
Duvanski dim zavijača polako se razilazi, i vidoh nekoliko spojenih stolova. Prišao sam malo bliže, i ostao u neverici. Svi su tu. Pridružio sam se ekipi. Kurd povika: '' Konobarice! Donesi krčag istine, i još tri gajbe piva ''. ''Legla plata, a?'' Prokomentariše Al, naravno. Veverica kreće neku spiku o maloletnicama. Nešto u fazonu da bi plodio sve što mrda. Završava konstataciju rečenicom '' Najbolje sam met'o u devedesetpeto '' Nestade struje. Pozovite električara reče bata. Nema struje, nema muzike. Luks je predložio ovo mesto. Kakva je ovo kafana bez muzike. Opaa, stigla struja. Sve je u redu. Gde je mile upitah? Trsio je sve i svašta. Dobio krivičnu prijavu, i morao da proda bubreg da ne bi zaglavio u prdekani. Opravlja se polako. Reče bruc-e. Smorka je nešto smorena. Dog pokušava da je oraspoloži, ali ne ide mu. Nervozan je. Irac je tu. Bes navire. Obojica su malo popili. Oseća se neka napetost u vazduhu. Da li će doći do pičvajza? '' Tišina! Ne pravite sranja da vas ne bih ban..., ovaj izbacio'' povika ko drugi, nego Zajk. Mrtva tišina. Čak i Rem nema šta da doda. Konačno. Strasti su se stišale. Za muziku je zadužen Prof. On to radi profesorki. Ponestaje tema za razgovor. Dešava se ono što nije predviđeno. Cane povika: '' Šta si ti? Neki kurajber, a? Flajke poleću. Prvi je krenuo Agi, a za njim i Paninaro. Ništa se ne vidi. Rakun je opet bacio fleš. Opšti metež. Vidra i Ela biju Mrču. Veverica , Proviron, i ja se nalazimo u ćošku sa Crnom. Ponela je bong. Odjednom, tišina. Na vratima se pojavi glavni baja iz sela. Kaizen. Čovek sa zmajevom glavom. Napustismo kafanu u tišini. Najviše štete je naneo Sreta. Da se Otac nije pomolio, ishod bi bio katastrofalan. Manijak i Peri su zakasnili na ferku. Šteta, poneli su Boksere. Sve se dobro završilo.
Unapred se radujemo novom okupljanju, i prisustvu mnogih drugih autora koji su hteli da navrate.
Svi smo gledali film, i svi smo poželeli većinu atributa koje je posedovao Tajler. Možete poricati, ali svako od nas želi da kara, iskaže bunt, i s vremena na vreme se nekažnjeno glupira kako bi se osetio živim. Ali to sa sobom nosi i odredjene posledice, nekad lakše, a nekad nešto teže..
.."Crnu rupu koja je trajala prekinuo je iznenadni puls i dotok adrenalina u sivu masu. Bio sam skoro skroz go, za mnom su trčali organi reda..Graja i hladnoća. U ruci mi je još uvek bila daska od wc šolje koju sam okačio na ruku Miletića, vandalizam zbog kog bih u najmanju ruku dobio gadne batine u stanici. Noge su mi bile skroz mokre, ne znam šta sam sve radio..Ali nije ni važno. Smejao sam se divljački..Mora da je bilo dobro".
Stan nam je neodoljivo podsećao na rupu iz filma. Mora biti da sam onaj što je podvojena ličnosdt, šizofrenija je već uzimala maha, a ljudi su još odavno počeli da zaziru od mene. Nisam siguran zbog čega, ali slutim da su razlozi bili razumni i brojni.
Lavabo je pao još prošle nedelje, tako da su se funkcije najosnovnije higijene vršile nad nekad belom kadom. Sudopera je umrla, sa svim što je bilo u njoj. Na terasi je nicalo malo drvo koje se borilo za svoj zračak sunca, dok je sifon u kadi upropaštavao stan ispod. U sobi pored se neko glasno jebao. Dužni smo i državi i narodu, iz stana ne mogu da nas izbace jer bi im ostala nenaplaćena šteta. Druge nije bilo: moralo se napiti večeras.
Studentima koji nesdavesno troše dane i ono malo roditeljskog novca, nije teško naći društvo za orgijanje. Reših da napravim malu prezentaciju slike koju sam radio mesec dana, koja je bila namenjena rukama sa velikim noktima i srcu oko kog se nije valjalo preterano zamajavati. No za pouku je bilo kasno, a obećanje je ipak obećanje. Do slike i svega što je mogla doneti mi i onako više nije bilo stalo.
Prekid.
Nerazumne scene.
Prekid.
Jutro, beton glava, ruke otrembešene kao izduvani baloni. Grč. Blaženo neznanje i ledeni crv sumnje - iščekivanje priče šta se sinoć izdogadjalo. Telo me je bolelo više nego što je to bilo razumno kada se alkohol razlaže u krvi. Ko zna šta sam radio.
Bio sam toliko pijan da sam na kraju polomio orman, u pokušaju da hodam po stanu a ne dotičem pod. Tad su rešili da me odvedu na kej i bace u Dunav kako bih malo došao sebi. Pobegao sam im. Na nekoj punk svirci u crnoj kući sam se gadno išutirao sa ljudima. Zaradio sam šljivu, krvav nos, ogrebotine i podlive po celom telu. Ništa nisam smuvao.. Pri povratku sam se popeo na fontanu u porti, i sa vrha upao u vodu..Novembar.
Nisu sigurni gde sam pronašao plavu dasku od wc šolje, ali mi je poslužila za iskazivanje bunta protiv socijalističkog mišljenja. On da gadja katoličku crkvu pikadom? Hoće kurac.
Stvari sam prethodno okačio na spomenik da se suše, dok su neki savesni ljudi pokušavali da me skinu sa istog kako nas sve zajedno ne bi pohapsili.
Ostalo je istoija. Dobro jutro juče. Radni naslov beskraja..Sifon u kadi je još uvek curio.
Ako je tačna ona da rokenrol nije umro, već izvršio samoubistvo, onda je možda ostavio i testament, i to u vidu petominutnog sladunjavog spota.
Nekoliko meseci pre nego što će čitava država i sistem njenih vrednosti definitivno otići u pičku lepu materinu, gotovo svi značajni srpski rok muzičari su se našli u studiju 3K, kako bi snimili optimističnu novogodišnju čestitku, iako je do tada već valjda svakome iole mislećem biću postalo jasno da razloga za optimizam nema mnogo.
Enivej, da bi atmosfera bila što svetlija, kao dekor u spotu se pojavljuje predškolska dečurlija iz cele zemlje, a i šire, a koja će potom da odrasta uz turbo-folk i razne slične derivate.
Neki od učesnika koji bodu oči iz današnje perspektive:
Vampiri- glavni "bojz bend" svog vremena, kome su mnogi predviđali dugu i perspektivnu karijeru. Nije jasno šta im se desilo posle par godina, samo su nestali. Lično kontam da su su poskidali cvikere, zamenili odela nečim običnijim, pustili duge brade, otišli na neku planinu i jebu koze, pevajući "Ja volim slatku malu, ramalamalamaramalamadingdong!".
Voja Nedeljković- ako je ovaj čovek bio glavna personifikacija Trećeg kanala, onda se idealno pogodilo to što je sa nestankom dotičnog programa i sam nestao iz javnosti. Što verovatno i nije šteta, imajući u vidu da je verovatno njegov humor bio smešan samo njemu samom. Da ga Mićko iz drugarske kurtoazije povremeno ne zove u neke emisije, kontam da bi mu ime bilo spomenuto tek 2044. godine, kada jave da je umro.
Margita Stefanović Magi- prvu polovinu 90ih je progurala još kako-tako. A onda, kada su Milan Mladenović i još neki svi redom poumirali, povukla se i pretvorila svoj život u heroin, koji joj je na kraju i došao glave. Ako ništa, jedna je od dosta njih koji su izabrali taj put.
Neša Galija i Dejan Cukić- dva kralja antiharizme. Dok Neša nema šta naročito da žali, jer njegova grupa nikada nije ni svirala pravi rok, Dejan Cukić se pod naletom novih vremena povukao sa scene na TV, gde je vodio top-listu, a potom se sa TV-a preselio na književne večeri (sa odgovarajućom tematikom, doduše), koje je zamoljen da napusti, jer je svojom energijom uspavao nekoliko prisutnih akademika.
Željko i Milica Mitrović ex Pašić- prosto ne znam da li da kažem "pizda vam najveća materina" ili da slegnem ramenima. Dakle, dva trojanska konja ovog spota. Ok, Žeks, ako se ne varam, tada si već uveliko imao muzički studio, tako da ne možeš da govoriš kako si 90ih morao da se snalaziš kao i ostali. Dobro, i da razumem to što si pristupio JUL-u, moralo je od nečega da se živi. Ali, pobogu, ti si (bivši) roker, basista jedne od solidno značajnih grupa tog vremena i na kraju odoste i ti i žena u sasvim drugu krajnost estradne scene, bez ikakve namere da se vratite, iako su se te famozne 90e završile pre 15 godina...
Što se tiče ostalih, njihov izbor se posle ovoga uglavnom sveo na: 1) utapanje u nove tendencije radi uhlebljenja 2) utapanje svog života u žuti ili beli prah. P.S: mada češće žuti, kriza i jeftinije je bilo, a i većinom su se navukli već 80ih na hors, ili jednostavno 3) nestati, ispariti, iščeznuti, zamonašiti se, otići u inostranstvo ili na Zlatibor i čuvati krave.
