Poznato nam je koliko ove države danas nastoje da nama, necivilizovanim varvarima, pokažu kakvih su oni problema samo imali sa nacističko-fašističkim manijacima u prošlosti jer na našem tlu tada nije bilo rata. Na primer, da nije kanala History mi nikada ne bismo saznali kakve su strahote preživljavali stanovnici okupiranog Luksemburga dok su slušali Radio London i plašili se da svakog časa naiđu Nemci i otkriju ih. A tek priči o hrabrom belgijskom vojniku koji je pijan pao sa osmatračnice i dao svoj život u borbi protiv antifašizma. Nebitno je što je Loznica bila prvi oslobođeni grad u Evropi(oslobodili je četnici) ili što su drugovi ginuli kao pacovi po frontovima i umirali od gladi po šumama, niko ne zna kakve su muke imali narodi zemalja Beneluksa. A ustvari ono što hoće da sakriju je da su tada ispali obične pičketine koje su pobacale oružje i uvlačile se u bulju Nemcima tokom celog rata a sada se nama predstavljaju kao žrtve nacizma.
SSSR- oko 22 miliona mrtvih
Poljaci- oko 6 miliona mrtvih
Jugoslavija(računaj Srbe i Crnogorce jer su Hrvati dali bulju okupatoru,Slovenci kasnije pružili značajniji otpor, Makedoncima pucala kita, a muslimani su bili u teškom položaju pa su gledali da sačuvaju dupe) oko 2 miliona
Ali jebeš to, za kanal History slovenski narodi nisu ljudi pa ko im jebe mater, nek ginu...
Priče koje imaju za cilj da jedinku zbliže sa ostalim jedinkama, iznoseći na videlo stavove i informacije po pitanju nekih krucijalnih ili sasvim banalnih stvari.
Razgovori su uglavnom inicirani prisustvom određene doze alkohola u krvi, ili pod pritiskom dosade u trenucima kada su sve teme za razgovor iscrpljene. Vode ih ljudi koji se već dugo poznaju, ili oni koji su se upoznali pre manje od jednog okretanja zemlje oko Sunca a znaju da se nikada više neće sresti. Jedinka sa kojom se polemiše mora biti iskrena, što je dovoljan, a i neophodan uslov. Koliko god gotivio nekoga, po nekom nepisanom zakonu prirode ne možeš biti načisto s njim ako ne znaš šta bi uradio da se zatekao u Drugom svetskom ratu na čelu SSSR-a, kakav bi stav zauzeo da sazna da mu je sin peder ili da ćerka hoće da bude porno glumica, da li bi popušio crncu za hiljadu evra/učestvovala u igrama bez granica u režiji Marka Dorsela.
Da li smo radoznali ili prosto želimo da potvrdimo tezu da smo svi na neki način pomalo devijantni, nije sa sigurnošću poznato, ali činjenica je da ćete se posle ove teme osećati rasterećeniji, opušteniji, ili ćete pomisliti da je bolje da ste držali jezik za zubima.
"Da li veruješ u život posle smrti?"
"Misliš li da ćemo doživeti smak sveta?"
"Da li misliš da postoje vanzemaljci?"
"Ako bi sutra dobio/la milion evra šta bi uradi/la?"
"Trpaš li ga u/Daješ li rč?"
"Da li voliš da omirišeš sopstveni prdež?"
...
Vo vremja ono kad kod nas bejahu samo I i II program televizije, kablovske TV nemaše nigde, sateliti služahu samo za špijunažu između USA i SSSR, a magnetoskopi(preteče video-rekordera) koštaše kao 5 novijeh automobila, jedini način na koji mogaste da čujete koncertnu verziju neke pesme, beše ta da je taj koncert i snimljen na neku ploču, dakle na vinil.
Jedna od najpopularnijih grupa, bejaše tada vrli i progresivni Deep Purple, sa njihovim najcenjenijim albumom, koncertnim "Made in Japan", inače noćnom morom svijeh mladih muzičara vo vremja ono, koji svi bezuspešno pokušavahu da makar malo zaliče svirkom na one koji na toj ploči svirahu.
Taj "Made in Japan" imaše skoro svako ko imađaše i gramofon, jedinu spravu koju svaki roker moraše da poseduje da bi uopšte i mogao da sebe nazove tijem krasnim imenom - roker.
Na albumu tom slavnom, beše i znamenita pesma "Child in Time", koja beše najslušanija, naročito zbog toga što se tren pre najglasnijeg vriska Ian Gillan-a čujaše pucanj!
Taj pucanj bejaše pucanj Japanca iz publike na tom koncertu, koji tada sam sebe ubi...u transu zbog lepe svirke - tako svi misleše.
Mnoge godine prođoše od tada, proletoše kao jato ptica...i ja u jednoj zemlji dalekoj, upoznah čoveka koji bejaše jedan od mnogih majstora za zvuk na tom koncertu u dalekom Japanu! U tami noćnoga bara dušu svoju krepismo, pa se ja posle nesebičnog i dugačkog krepljenja setih toga pucnja, te mu ga i pomenuh.
On me pogleda, osmehnu se, pa mi reče da toga nema u sećanju svom, ali da dobro pamti da baš tada, u tom trenu o kome govorah, njima pade rampa za svetlo, polupa reflektore nekakve i veliki prasak pritom napravi...
...
Ponekad i nije lepo da sve čovek zna. Onako je bilo romantičnije.
Nešto što je u totalitarnim državama isto što i Top-šop reklama u Srbiji.
Bivši SSSR:
-Zahvaljujući drugu Staljinu mi, ponosni građani ove zemlje, živimo bolje i sigurnije nego za vreme carstva. Ali to nije sve, ovo je još i slobodna zemlja.
*****
Kuba:
-Zahvaljujući Fidelu Kastru naša zemlja je razvijenija i bogatija nego u vreme Batiste. Ali to nije sve, ovo je još i slobodna zemlja.
*****
Severna Koreja:
-Zahvaljujući Kim Džong-Ilu ćemo svi izginuti od testiranja njegovog atomskog oružja, ali NE još. Ali to nije sve, ovo je još i slobodna zemlja.
Još jedno od bapskih verovanja, kojim nam sudbina daje upozorenje o važnosti nekog nastupajućeg događaja. Po bapskoj priči, "igranje" levog oka je znak da će nam se desiti nešto lepo, željeno, prijatno.
- E matori igra mi levo oko. Šta misliš da to treba da znači?
- Pa znači da treba da odeš kod lekara da vidiš šta je. Možda imaš neki nedostatak vitamina, il' tako nešto...otkud ja znam.
- Ma ne kenjaj bre. Meni je baba govorila da je to dobar znak! Mora da ima veze sa onom malom što je salećem već tri meseca. Hehehe :zadovoljno trlja ruke:
- Aha...pa jeste. Ako od time podrazumevaš da dobiješ čmičak veličine SSSR-a, pa ni rođena majka neće želeti da te pogleda, onda jeste dobar znak! Idi leči se budalo!
Adolf je jos kao mali pokazivao veliku zelju da pomogne ljudskom rodu i da omoguci ravnopravan zivot svim ljudima, bez obzira na nacionalnost. Uvek je isticao da mu je majka Jevrejka i hteo je da upise slikarstvo, kako bi proslavio svoj narod, oslikavajuci njihove obicaje. Antihristi mu nisu dali.
Posle je osnovao politicku partiju i posto je narod prepoznao njegove humane ideje izabran je za vodju. Prvo sto je uradio jeste da je omogucio svom narodu oruzanu nadmoc, da ih zastiti od raznih tlacitelja koji su vrebali. Takodje se zalagao za ljudsku slobodu, cim je cuo za los polozaj rudara u Poljskoj, odmah je objavio rat. Rusija je u pocetku delila humane ideje, ali se kasnije i ona iskvarila. Zbog toga je pokusao da zausme SSSR i omoguci slobodu ruskom narodu, koji se nije slagao sa vlascu i koji je takodje bio veliki ljubitelj rudara. Nazalost, ma koliko se zalagao, nije uspeo, antihristi mu nisu dali!
Ipak uspeo je da prepozna slobodni duh naroda u Italiji i malom rodoljubivom Japanu, koji su se jos od nestanka samuraja zalagali za cast i postenje. Video je da je i narod Francuske nesrecan, pa im je omogucio slobodu, kasnije su mu podigli Ajfelov toranj.
Pokusao je i da mladim Englezima omoguci bolji zivot, antihristi mu nisu dali, cak su i zabranili narodu da samovoljno prepliva do Francuske i pokloni se svom oslobodiocu.
Ipak mozda bi stari Adolf i podario slobodu svetu, ali je naleteo na jedno krvozderno pleme Serbskog naroda. Nemacki vojnici, koji su postovali sve kodekse ratovanja, bili su nemocni protiv divljaka koji su ih svakodnevno uzurpirali. Cak su pokusali da zamole to pleme divljaka, da makar postede zene i decu, ali jok. Srbi su unistavali sve, od kuceta do maceta, antihristi jedni!
Kada je jadni Hitler video da mu ta sacica pagana zadaje tolike probleme i rusi humane ideje, znao je da svetu nema pomoci, jer ko zna koliko takvih jos ima. Razocaran u ljudski rod, otisao je u crkvu, pomolio se za spas covecanstva, a onda izvrsio samoubistvo.
Sjedinjene Bakarne Države ili skraćeno SBD je aliansa velikih ciganskih kraljevina koje su davno pokorene i nestale. Uređenje je bilo slično kao u SSSR-u ali velika razlika je u tome što se resursi ne dele nego se kradu od svih od kojih se može krasti. U SBD-u postoji sve od nuklearnih bombi do igračaka za decu.
Poglavar SBD-a je Cigan Kan ili Džipsi Kan(eng.Gypsy Kan). Po tituli možemo zaključiti da je SBD bio sličan starom mongloskom carstvu, sa poglavarom Džingis Kanom.
Glavno prevozno sredstvo su konji i ko je imao za cigomobil.
Kada je u pitanju vera, u SBD-u imamo novu veru, Bakar-Bog i Bakarni duh.
Bakarni duh krade od loših ljudi i daje ih onima koji su manje loši.
Pad SBD-a je bio tragičan jer je velika imperija bakra propala sa svim resursima koje su ukrali. Ostatak carstva je pobegao pd zemlju i u planine u kojima su napravili neprobojne tvrđave.
SCD je nastao u bronzanom dobu kada su se ujedinila sva carstva cigana.
Carstava je bilo 7:
1. Cigan Mala (glavni grad: Bakarijevo)
2. Kartonska Dolina (glavni grad: Karton Siti)
3. Ciganlija (glavni gradovi: Cigan Grad i Cugan Siti)
4. Sjedinjeni Rudnici Bakra (skracenica - SRB) (glavni grad: Bakarnida)
5. Bakarna Klisura (glavni grad: Kamen-bakar)
6. Džipsanos i Ciganos (skracenica - DžiC) (glavni grad: Kartos i Bakaratis)
7. Kartonadija (glavni gradovi: Bakresa i Bakronići)
Neki Sjedinjene Bakarne Države zovu i Sjedinjene Ciganske Države iz očiglednih razloga.
SBD i dalje postoji u skrivenim bazama i mestima i možda jednog dana vrati svoju snagu i zemlje koje je izgubila. Večina upoznatih sa ovom temom je imalo kontakt sa SBD-om. Od njih smo saznali da je glavna baza na Balkanu i Africi. Takođe smo saznali da postoji mnogo špijuna iz SBD-a koji posluju po prestonicama Balkana.
Evo nekoliko suvih činjenica o ovoj vrsti filmskog lika:
- u većini slučajeva reč je o serijskom a ređe o novopečenom ubici
- Postoji nekoliko profila negativca: lokalni krimos koji rastura drogu ne bi li sakupio novac da jednog dana zapali za Mexiko/špijunu unajmljenog od strane Kineza(ranije SSSR-a)/ teroristi kome se u san javio njegov ideoloski vodja ili Bog lično ne bi li mu detaljno izložio šemu za spravljanje otpad bombe / zakleti osvetnik (npr.u toku jedne policijske racije zalutali metak mu je ubio brata, sestru, šurnaju te od tada reži na značku i ne gleda „Njujorške plavce“/ isteran iz policijske službe, pri tom prezire svog bivšeg kolegu (inače glavnog lika pozitivca) kome je ovaj uvek ispred nosa preotimao nagrade tipa: Policajac sa najdekorativnijim kacelarijskim stočicem Santa Barbara okruga/...sa najbolje opeglanom uniformom/...sa najviše napisanih kazni za mesac septembar )
- Poseban soj negativaca jesu oni tipovi koji se ne zadovoljavaju savršenim zločinom već svom progonitelju postavlju i zajebane mozgalice(koristeći se gotovo zaboravljenim narodnim umotvorinama/ šah mat potezima/ stihovima iz Biblije). Članovi good boys ekipe cesto timskim zalaganjem uspeju da provale rešenje zavrzlame brže nego sto običan smrtnik sa neengleskog govornog područja (gledalac filma) uspe da pročita titl te iste.
- Zloća je u većem delu filma uvek za bar dva koraka ispred potere ali se u neko doba toliko osili da cak stane da popuši pljugu/ popije đus te tako izgubi prednost u koračanju.
- Na kraju filma primoran je da se bori za goli život ne bi li se u nekom trenutku okliznuo na koru od banane(koji je inače glavni baja filma namerno podmetno)/ naleteo na metak ili presudni majgeri. Hapse ga i ostatak života provodi iza rešetaka/ umire na najgori mogući način(naboden na šiljke/ upada u sveže zabetoniranu jamu...)
Zvanje nastalo u SSSR, koji je već tada gubio tehnološku trku ali je u naučnoj teoriji dugo držao prvo mjesto. Označava vrhunac akademske karijere. Nakon ove titule za samo godinu dana postaje se redovni profesor. I danas postoji u Rusiji i ostalim postsovjetskim zemljama sa različitim stepenom izmjena. U Rusiji je sve do bolonjskih reformi ,koje su u toku, održavana u izvornom obliku, dok su malo zapadniji postsovjeti(Poljska i Ukrajina) i prije bolonjskih reformi mijenjali strukture studija, s namjerom da se usklade sa evropskim akademskim sistemom. Takođe nešto slično je postojalo i u Jugoslaviji. Izuzetnost titutule je u tome, da gotovo nigdje u svijetu ne postoji odgovarajući akademski ekvivalent. U Sjevernoj Americi slična diploma ne postoji jer oni to posmatraju kao postdoktorske studije. U Njemačkoj nešto slično sovjetskom doktoru nauka bi bila habilitacija, koja je u stvari proces postajanja redovnog profesora. I prvo i drgo suma sumarum kraće traju i manje su formalne stdije, više kao radno usavršavanje. Slično stanje je u cijeloj Zapadnoj Evropi. Zvanju Doktor nauka prethodi zvanje Kandidat nauka koje bi se moglo izjednačiti sa našim bolonjskim PhD. Prosječno samo deset procenata kandidata postanu i doktori, i to sa pedeset plus godina; primjera radi matematičar Grigori Perelman koji je dobio Fildsovu medalju je Kandidat nauka. Ono što je zajedničko ovom i našem sistemu je da se degradira bolonjskim reformama, na primjer naši stari magistri uz godinu dana studija postaju PhD po Bolonji. Od prilike za postizanja zvanja profesora bilo kojih nauka(sem vjerovatno medicinskih) po sovjetskom akademskom sistemu potrebna je jednako duga akademska karijera kao kod nas za zvanje profesora medicine. Generacija Jugoslovenskih profesora(u prvom redu medicine) mogla bi vjerovatno najbolje da parira pomenutim sovjetskim. Ineteresantno postaje kada Evropljani ili Ameri pokušaju da ovo zvanje prevedu na svoj jezik.
-Ima neko predavanje profesora medicine iz Rusije, oš da idemo?
-Je l' to onaj Juri Prof Dr Sci. med Dr?
-Jeste
-Idemo tebra, ima više titula od Deneris Targerijan mora da je dobar.
Dan u kojem nešto jednostavno mora da se desi za naš narod, bilo prokleto dobro ili prokleto loše. Nama je u istorijskim čitankama barem polovina gradiva uvek povezana za ovaj dan...
1) Čuvena Kosovska Bitka, u kojoj se ne zna ko je pobedio, ko izgubio, ali se zna da su svi redom poginuli
2) Ubistvo Franca Ferdinanda od strane Gavrila Principa, početak Prvog Svetskog Rata, još jedan rat u kojem se barem zna ko je pobedio, ali se nema pojma ko je sve poginuo
3) Mir u Versaju, kraj Prvog Svetskog Rata, barem nije bilo nekavih ubistava, ali je sporazum po mnogima uvod u Drugi Svetski rat
4) Kralj Aleksandar proglašava Vidovdanski Ustav, prvi ustav SHS koji su nažalost bojkotovale polovine političkih stranaka
5) Infobiro objavljuje čuveni spisak nepoželjnih komunističkih lidera, što dovodi do raskida SSSR i Jugoslavije, što je na kraju bila i dobra stvar, ali ipak vrlo opasna
6) Sloba objavljuje svoj čuveni govor na Gazimestanu
7) Sloba odlazi u Hag
8) Crna Gora postaje članica UN
