Konačno se ratosiljati fantomskog tereta koji je do nedavno vidno pritiskao leđa vaše odgovornosti. Skinuti s dnevnog reda. Osloboditi se kamena o sopstvenom vratu i jebeno prodisati. Uf!
1. Rodi se, prohodaj i progovori. ✓✓✓
1a. Počni da drkaš...roditelje. ✓
2. Upiši se u osnovnu školu "Borislav Pekić". X ( EDIT: Kurac - tog dana nisu još ni temelje postavili! )
2a. Upiši se u osnovnu školu "Duško Radović". ✓
3. Proslavi bar jedan rođendan u jebenom Meku. ✓
4. Pardoniraj Ivanu Tešić, najlepšu devojčicu u razredu, za jedan ples na ekskurziji u Sutomoru. ✓
5. Poljubi Ivanu Tešić. X
5a. Poljubi Ivanu Tešić ( pokušaj #2 ). X ( EDIT: Ovom prilikom, srdačan pozdrav )
6. Poljubi bilo koju drugu devojčicu. ✓
6a. Nemoj i ti da imaš bubuljice, akne i sl. ✓
7. Završi gorepomenutu školu. ✓
7a. NE budi jebeni Vukovac! X
8. "Ako Boga znaš, NE pij na maturi!" X
9. NE upiši Gimnaziju. ✓
10. Odjebi kevu i njenu fiks-ideju da nastaviš u Srednju Muzičku Školu. X
11. U stilu iskusnog jebača, ekspresno skinuti mrak sa najboljom ribom iz okruženja! ✓ Ok...X
12. Na jedvite jade privedi nešto sa kakvim-takvim sisama i apgrejduj u muško. ✓ ( EDIT: Toooooooo!!!)
13. Zaljubi se. ✓
14. Zaljubi se al' STVARNO. ✓
15. Zabosti ćaletu kola. ✓
16. Dobiti batine od pomenutog šećeraša a u vezi tačke #15. ✓
17. Uništi se od alkohola. ✓ ( EDIT: Bila neka brlja, 'teo posle da zaprosim jednu )
18. Promaši sebe dok povraćaš uništen od alkohola. X
19. Promaši izvesnu Marinu koja se, baj d vej, loži na tebe dok povraćaš uništen od alkohola.X
19a. "Ako Boga znaš, NE pij na maturi!" X
20. Vidi sveta. ✓
21. Jebi kurvu. X ( EDIT: Nije još isključeno iz eventualnosti )
21a. Uleti za ortaka...kurvu jednu mušku! ✓
22. Srolaj džoint. ✓
23. Obogati se i probaj kokain. XX
24. Upiši faks, završi faks, budi nezaposlen posle faksa. ✓✓✓
25. Sretni ženu svog života. ✓
26. Zamrzi taštu svoju. X ( EDIT: Šta ću, mnogo kul žena...)
27. Imaj najmanje jednog sina i kćerku. X
28. Umri srećan i voljen. Nadam se...
Slučajevi kad se preko razglasa traži od prisutnih građana ili od građana koji prate neko dešavanje da nešto vise ne rade ili da nešto rade.
Najbolji primeri javnih apela mogu se sresti na mestima gde se najmanje očekuju. Recimo na svadbama.
Zamislite jednu prosečnu srpsku svadbu, sam 250 gostiju, mnogo alkohola, još više mesa i salata. Svi su pijani i veseli. Muzika trešti a između stolova se provlači "PEVALJKA" u extra kratkoj i tesnoj beloj haljinici.
Uprkos dobroj zaradi koja pevačica ostvaruje na tom hepeningu ipak joj nešto smeta pa odlučuje da ode u generalštab celog dogadjaja odnosno u samo "Čelo" sale, kod glavno komandujućih a to su KUM i STARI SVAT. Nagne se preko stola, Šapne nešto jednom od gore pomenutih. Ovaj razvuče kez od uveta do uveta, uzme mikrofon od pevačice malo se nakašlje i iznese svoj apel. Muzika staje a on kreće:
-"Molu se gosti na svadbu da ne fataju pevaljku za dupe smane ruke, ostaju fleke na novo belo aljinče. Fala vam na razumevanje i u zdravlje. Živeli"
Vrsta cipela. Ustvari, nepriznati potomak cipele i papuče. Ali ne svake cipele, to su one koje su završile svoj radni vek, pa su ostavljene negde u šupi, tavanu, garaži, podrumu, gde već.
E onda počinje njihov drugi život ali ne onaj drogirani što se vodi u Cipelgradu kad onaj deda zalupi vrata pa se digne onaj oblak prašine i krene muzika Šu Šu Šu pipl šumpi dumpi... Ne, ovo je nastavljeni stari život samo nešto više ponižavajući: penzioneri koji moraju i dalje da rade umesto da idu na šah pecanje i te stvari.
Za traputotine se uzimaju one najčvršće cipele i one koje se najmanje klizaju, i onda se potpete i koriste kao vrsta papuča, vrlo korisnih za kišu, zimu i pogotovu ljapavicu. Ništa njima ne smeta rupa na prstima il to što su im otpale pertle kao kosa sa glave, vrše posao i to dobar. Kompatibilne su sa vunenim čarapama jer ionako u one obične papuče noga u vunenim čarapama ne može da stane a i stani ti brajko moj u FLIA penastim papučama na mokre glatke stepenice.
Ime su dobile onomatopejski jer se u njima prilično nespretno trapa, pošto su teške tako da imaju negativne bodove na brzinu ali zato razbijaju u svim ostalim kategorijama, jeftine su, sigurne, prilagodljive, otporne.
Mogu da traju dosta dugo jer više ne stare, skorile su se, užigale, ukrtele, skoro su besmrtne, jedino jebiga što su ružne što bi reko Velja Ilić pa ne deluju baš reprezentativno ispred kućnog praga al ko što kaže narodna izreka: kad zima stisne estetika klisne.
Ispovijest Rada Šerbedžije:
Sjećam se samo da je bila nevina i tanka i izazovna u toj uskoj suknjici, s tom frizurom od Panjkovića ala Johan Sebastijan Bah i veštačkim trepavicama, ah pa ti nokti gospođe Vilme, tek našarani, ko luše, vijugavo, crveno belo, hmm čime ih to nadograđuju baš ukusno deluje malo bih ih lizao ko onaj mali medved - krzno mi je toplo, kad mu onaj Džordže Džorževič Džoržino našara one ledenice pa budu lizabilne... al najviše su mi se ipak svidjele te traputotine od predratnih cokula njenoga dede, taj seksi zvuk po ljapavici dok je išla po naramak drva... ah kako ti bacaju pozadi blato na to utegnuto dupence ko bemiks bez branika ajde ajde šlajfuj malo blato na mene ojha njihaaa vrrrrrm vrrrm ajde mmmmm šljis šljis prskaaaj...
...ah Ines... vjetar, lišće, blato, pio sam vrlo kvalitetno vino iz tvojih traputotina... takav okus na karton i na pete... nikad više...
SK 1016
Kučka je savršena imitacija ljudskosti! Ovaj kao i svaki drugi oblik psihopatije teško je prepoznati ukoliko se ne pojavi situacija u kojoj kučka nužno ispoljava svoju prirodu! Jednako kao što je nemoguće utvrditi da li je neko levoruk ili desnoruk pre no mu se u više navrata baci lopta, tako je i sa situacijama u kojima kučka “objavljuje” sebe! Sve dotle kučku je nemoguće prepoznati jer njeni činovi stalno osciliraju tako da bolnica misli da je za zatvor, a zatvor misli da je za bolnicu! Sinonim za kučku je “bogomoljka” – ženka insekta koja nakon parenja pojede svog mužjaka! Na kratke ili duge staze maksima svake kučke je – “gotov pazar”! Kučka je neizrasla duša koja je tek napustila mentalni raj životinjskog carstva te zatečena u ljudskom organizmu poseduje spontanu faunsku nevinost koja neodoljivo podseća na duševnost (privrženost porodu npr. ili neodoljivost spontanosti niže logike koja na najmanju umišljenost ugroženosti reaguje u skladu sa automatizmom životinjskog carstva)! Kučka je tako u egzistencijalnoj izraslosti tek biološki robot – medijum prirode, suštinski nesposoban da druge zaštiti od sebe! Ukoliko oženite kučku budite sigurni da vas neće pozvati na piće nikad, niti vam samoinicijativno kupiti košulju da bi vas usrećila, osim ukoliko iza toga ne postoji skriveni motiv! Kučka živi od patnje i poniženja svejedno prolaznog ili stalnog partnera jer njena škrtost je pre svega emotivna, a zatim i materijalna! Kučka se tako manipulacijom održava u socijalnom ekvilibrijumu! Ukoliko ovakvim načinstvom ne uspeva da sakrije svoje bezmalo apsolutno egzistencionalno neznanje kučka sve gura “pod tepih”, ostaje “u pravu” ili odćuti svaki očigledni dokaz nekorisnosti i objektivne štete koju nanosi na ma kojoj životnoj ravni svojim činjenjima! Kučka ne razume da nije smešno ako se svi ne smeju! Ona može da se smeje i dok drugi plaču, jer njena faunska imitacija saosećajnosti ne doseže dalje od mirisa feromona! Težište svesti kučke je u zakonima i običajima krda, jer njen mental je osuđen na oponašanje, budući nesposoban da vlada sobom bez povoca socijalne uslovljenosti! Tako je kučki najviše u politici – stanju opažanja koje isključuje svaki oblik svesnosti! Kučkin krajnji domet “vertikalnosti” je ritualan i završava u najboljem slučaju sujeverjem i crkvenim obredima! Svaka logika dalja od “il’ je crno il’ je belo” iz stanja opažanja jedne kučke - nesumnjivo je “ludilo”! Kučka razume nežnost kao i svako ispoljenje prirode, ali dalje od ličnih prohteva razume samo ogoljenu silu koju joj može pružiti samo “džukela”! Kučka sve što je dobro uzima kao vazduh, a sve greške sakuplja u špil sa “adutima”! Lukavost je mudrost kučke! Kučku je nemoguće egzistencionalno opismeniti jer je svo njeno “znanje” – baratanje prikrivanjem neznanja! Kučku opismenjava jedino samo životno preobraženje putem retroaktivnosti, to jest objektivnim vrednovanjem onog što je izgubila blefirajući moć putem lukavstva! Tako kučka stiče mudrost onda kad je ne može više primeniti!
Još jedan način grupisanja i kategorisanja ljudi na osnovu boje kose koju prirodno imaju, ili za koju su se opredelili. I koji je naravno, u 99% slučajeva sasvim pogrešan.
Mada će vam više o osobi reći ova druga kategorija, ali obe neće potvrditi ama baš ništa.
Pa su tako plavuše glupe, crnke strastvene, brinete najbolje za oženiti, riđe zajebane, crvenokose i roze su kurve itd...
A devojka sa vrišteće rozom kosom će vam indirektno reći samo jednu stvar: ''Volim rozu boju. Volim da budem primećena. I sasvim sigurno neću da se krešem sa tobom zato što misliš da sam laka riba, a ako na osnovu boje kose zaključuješ kakva je ko osoba, nećeš se ni kresnuti u ovoj deceniji.''
Događaj od prošlog utorka:
Sedim u internet sali, čitam vesti na sajtu ''Blic-a'', sala skoro prazna, što je samo po sebi čudo neviđeno.
Neki lik mi govori iza leđa: ''Jao, što ti je lepa kosa.''
Okrećem se, inače sam crvena (nije jarka, ali nije ni mahagoni, nešto između): ''Hvala.'' I opet se okrenem ka monitoru.
Lik seda do mene i nastavlja. ''Da, da. A i šiške su ti super...''
I budem ti ja tu fina, većinom ga ignorišem, lik se muči i posle 5 minuta brzometnog muvanja i Mercedesa koji je nonšalantno ubacio u razgovor objavljuje da ide nešto da popije i očekuje da i ja idem sa njim.
Ja se tu izvlačim, nisam od jutros jela i gladna sam, nisam još našla građu za seminarski, bla, bla, bla... Nisam zainteresovana u prevodu.
Na šta on glatko odgovara da kod njega u stanu ima u frižideru neku dimljenu piletinu i belo vino.
Ja mu kažem: ''Kakve to veze ima sa mnom?'' Ustajem i odlazim.
Na pola hodnika čujem zvuk besnog bacanja stolice na pod koji dolazi iz internet sale. Kezim se kao mačak iz ''Alise u Zemlji čuda''.
Kažemo kada neko posle dugotrajne apstinencije svrši.
Odnosno, kada posle perioda jedenja vode i pijenja vazduha, konačno omrsi pravo meso. Ne pičetinu, al' može i to. Nerealno veselje za jednu osobu, dok za druge predstavlja nešto trivijalno.
- Je li, Nato, kad se vrnuo onaj tvoj sa deminiranja u Iraku?
- Hihi, pre neki dan...Sinoć smo "slavili" Bajram. Ako me razumeš.
- Ne razumem...
- Pa, kako da ti objasnim? Nije bio tu dugo, pa se uželeo...
- Čega?
- Aman, ženo, je l' ti moram crtati? Samo ću reći da je sinoć bilo više belog, nego što kupim jogurta za mesec dana.
- Kakve veze to ima? I otkud tebi toliko jogurta odjednom? A?
- Ne vredi...
-------
- U, jebote! Kakvi su ti to podočnjaci?!
- Ma, jebeni debili...
- Ko? Jesi ti uopšte spavao?
- Nisam ni oka sklopio. Znaš one moje komšije, Gancije, što žive iznad?
- Aha...
- E, pa oni. Do juče su jeli železo, a sinoć dobili velike pare. Poslali im rođaci iz Nemačke.
- I organizovali slavlje?
- Upravo. Zemlja se trese, meni lusteri i zidovi počeli da spadaju.
Nakupovali banana i sušenog mesa. K'o da se Bajram slavi. Onoj deci iskočile oči po podu kad su videli sladoled.
- Strašno...
Vremena nema, prevoz ti izmiče jer ti je falilo 10 m da ga stigneš iz prethodnog busa, kasnićeš sat vremena. Ali, ko rizikuje....
Vraćas se u prethoni autobus, koji u tom trenutku zatvara vrata, svi te belo gledaju ali ti već imaš izraz lica čoveka koji ima viši cilj, pa te niko ne dira. Strateški se probijaš do prednjih vrata, da skratiš distancu izmedju buseva, nabijaš se na onu šipku kod vozača i bečiš se na bus koji uspeva da prodje semafor na kom je sada crveno. Maler! Odmiče i stize na stanicu, ali bus u kom si nikako da ga stigne. Ljudi preskaču preko tebe, dok braniš svoju poziciju i tako par stanica do poslednje šanse tj stanice na kojoj ima više ljudi, a nakon koje se linije razdvajaju. Nekim čudom bakuta gnjavi sa izlaskom iz lovljenog busa, tvoj vozač je skapirao akciju i otvara vrata u toku stizanja na stanicu. I najzad, izleceš iz vozila u pokretu i preskačes sitnu decu i torbe po stanici, ulećeš u bus i srećno se ušuškavaš u zagrljaj vrata i podgrejanih sugradjana.
Način dolaska mnogobrojne nam rodbine, na neki važan događaj, podučeni iskustvom da svinja kao po pravilu sere u hodu, i razmak izmedju svinjskog izmeta je identičan.
- O evo nama kuma, de si kume ljudino :cmok, cmok, cmok:. Deder ženo ovde sve redno za kumašina nam, supa, iz supe meso, sitni kolači pa opet u krug, xe xe...
- Naravno ljubavi, za kuma ima sve da bude redno ako me razumeš, nego dođi na čas u predsoblje da ti nešto šanem na uvce.
- Jebem li ti milosnu majku, i tebi i kumu i sestri ti iz novog sada. Ređaju mi se ovde ko svinjska govna, na svaki pola sata dolazi po neko, sve noge obi na ove jebene stepenice. Ne znam koji si kurac dizao kuću ovoliko u nebesa, kad si mogao da je pružiš po avliji i da živimo ko grofovi, u prizemlju. Drži ovu kecelju, zabole me više ova moja da ti služim goste, moju rodbinu si svu rasterao i ona moja jedina sestra, jadna zavejana u Kosjeriću doći će mi tek u Avgustu kad odjuži, jebte se kako znate više ja odo da spavam.
Naslednik onog Alije koji je poharao dvore Banović Strahinje, oteo mu Andju i na kraju stao na crtu velikom junaku. Kao što znamo, stajanje na crtu je platio glavom.
Za razliku od svog idola, ovaj novi Alija je jako temeljan. Dugo je proučavao razloge neuspeha svog predhodnika. Višegodišinji trud, rad i posvećenost daju svoje rezultate, što je i logično.
Uvek je u vašoj blizini ali ne previše blizu. On je jedan od onih koje ne možete zapaziti makar i svakog dana prolazili pored njega. Lice bez boje, oči bez dubine, a glas piskav, nekako gej. Nikad ne brza, uvek je proračunat i staložen. Izbacio je iz sebe sve ono što ga sputava. Nema kod njega mesta za ponos, iskrenost i istinu,a o junaštvu ni pomisli. Poslednji put se suprotstavio nekom još u vrtiću, dobio par udaraca i odustao. Našao je svoj put, zna svoj cilj i zadovoljiće svoju potrebu. Uvek želi ono što je tudje. Možda je nesrećnik, baš on taj na kome se ostvaruje davno bačena kletva neke unesrećene majke. Možda je baš Strahinjina majka bacila kletvu na potomke djavola koji je unesrećio njenog sina, kletvu da večito žudi za tudjim.
Prekasno saznaš, tek onda kad to on poželi, kad pomisli da je naneo dovoljno štete. Nadješ se u totalnom mraku koji treba da te proguta i natera da sam sebe ubiješ, to on i priželjkuje jer zna da nije sposoban za završni udarac. Mač ti neće pomoći, samo čisto srce. Ono može da ga zaustavi ali ne i pobedi.On pobedjuje čak i kad gubi, rodjen je da ruši.
Alija:
``Dušo moja, Strahinjina ljubo!
Nemoj mene, no udri Strahina.
Nigde njemu mila biti nećeš.
Prijekorna ćeš biti do vijeka.
Koriće te jutrom i večerom,
dje si bila sa mnom pod čadorom.
Meni biti mila do vijeka.
Odvešcu te Jedrenetu gradu,
narediću trideset sluškinja.
Nek ti drže skute i rukave.
Raniću te medom i šećerom,
okititi tebe dukatima,
savrh glave do zelene trave.
Udri sade Strahinjića bana!``
Moderni Alija:
Pile moje okupano rosom,
po parketu gazim nogom bosom.
Sve zbog tebe radim ja,
ti si moja velika ljubav ta.
Ostavi ga, kupio sam burme,
ne muči ga, neka ga nek umre.
Oprostiti taj nikad neće moći,
ne može razumeti, nećeš mu pomoći.
Vodiću te Amsterdamu gradu.
U Beograd dolazimo za gej paradu.
Od uvek sam sanjao da promenim pol,
al` nikako ne mogu da podnesem bol.
Kupio sam otrov, sipaj mu u jelo,
neće ga boleti, biće mu sve belo.
Mesto ispred kultne kafane u gradu, gde svake noći, kao sinhronizovane grupe ljudi izlaze da isprazne svoje utrobe umorene besomučnim ispijanjem i slušanjem pevaljke, pritom izazivajuci zabezeknute poglede i povike zgroženih prolaznika koji su se tu zadesili.
Vrata (trassss)
Izlaze Mićko, Dejan, Milan, Saša i Ksenija (da, da i ona, nju je dečko nogirao)
Guraju se ko će se prvi dohvatiti ulične rasvete jedinog sigurnog oslonca u tom trenutku, i počinjeeeee.
Mićko - možete videti da je jeo sarmu a pio crno vino...Dobitna kombinacija za divnu bordo boju.
Dejan - veliki fan brze hrane iz svoje utrobe ispušta sareni mlaz pice i kuvane rakije.
Milan - mamina pita sa zeljem i belo vino daju odličnu boju masline.
Saša - ooo, pa njegov mlaz šara pločnik oker bojom kombinacije piva i boranije.
Ksenija - pa, očekivano gomile sladoleda kojim je utapala tugu, poneka liska zelene salate i sve od navedenog, jer se tuga u svemu utapa.
U pozadini čuju se psovke o široj i daljoj rodbini, pitanja da li imaju roditelje i konstatacije o dekadenciji današnje omladine. I konačno sirena, to crveno beli kombi održavanja dolazi po njih da ih vodi na mesto drugog nastupa.
