Kažemo kada neko posle dugotrajne apstinencije svrši.
Odnosno, kada posle perioda jedenja vode i pijenja vazduha, konačno omrsi pravo meso. Ne pičetinu, al' može i to. Nerealno veselje za jednu osobu, dok za druge predstavlja nešto trivijalno.
- Je li, Nato, kad se vrnuo onaj tvoj sa deminiranja u Iraku?
- Hihi, pre neki dan...Sinoć smo "slavili" Bajram. Ako me razumeš.
- Ne razumem...
- Pa, kako da ti objasnim? Nije bio tu dugo, pa se uželeo...
- Čega?
- Aman, ženo, je l' ti moram crtati? Samo ću reći da je sinoć bilo više belog, nego što kupim jogurta za mesec dana.
- Kakve veze to ima? I otkud tebi toliko jogurta odjednom? A?
- Ne vredi...-------
- U, jebote! Kakvi su ti to podočnjaci?!
- Ma, jebeni debili...
- Ko? Jesi ti uopšte spavao?
- Nisam ni oka sklopio. Znaš one moje komšije, Gancije, što žive iznad?
- Aha...
- E, pa oni. Do juče su jeli železo, a sinoć dobili velike pare. Poslali im rođaci iz Nemačke.
- I organizovali slavlje?
- Upravo. Zemlja se trese, meni lusteri i zidovi počeli da spadaju.
Nakupovali banana i sušenog mesa. K'o da se Bajram slavi. Onoj deci iskočile oči po podu kad su videli sladoled.
- Strašno...
