Za skoro svaki sport, imaš pripreme (nisam siguran da postoji i za pikado). Najčešće se ide dva puta godišnje, zimi i leti. U mom slučaju, ja treniram fudbal, i nisam u nekom velikom klubu pa ne idem na pripreme u Italiju, ili u Španiju itd.. Najčešće se ide u neku Vrnjačku Banju, u Gamzigradsku Banju, bilo koje mesto koje u imenu stoji reč "banja". Svake pripreme koštaju otprilike 15 000 din. i kako drugačije nego se plaća u ratama. Svaki put uvek ima neke koji nisu sigurni da li će ići, zbog ocena, umrla mu zlatna ribica, raskinuo sa devojkom, nema para. Ali na kraju, svi idu. Trener nam tokom treninga prepričava kakav je hotel, da je u odličnom stanju, da hotel ima 5 zvezdica, da košta više boravak ali trener dobro zna vlasnika pa smo dobili popust. Priprema za odlazak, uvek mi spakujemo ono najosnovnije, ali naravno, našoj mami nije to dovoljno pa u većini slučajeva nam spakuje više nego potrebno. Naravno, 2 meseca pred pripreme dogovorimo se ko će biti s kim u sobi, i uvek se dogovorimo ko će nositi najvažniju stvar a to je Plej Stejšn 2.Naravno unutra mora da bude i najnoviji PES! U busu, svi ponesu slušalice za telefone, ali većina vremena ili jedu ili pevaju, a da ne pričamo o zvanju trenera i pitati ga kad stižemo. Kad se stigne u sobu, dogovorimo se čiji će biti koj krevet iako su svi razlupani. Naravno, zaboravio sam da napomenem da hotel ima 2 zvezdice, ali naš trener kaže da su otpale ostale 3 posle oluje. Jelo u hotelu, prvi dan je pljeskavica sa pomfritom, odlično skuvano, pomislimo se u sebi da će biti odlična hrana. Sledeće ručkovi, su sastavljeni od mesa loše isspečeno, riba koja je upecana u reci odmah pored hotela, musaka, svaki put pred ručak imaš tanjirić sa "svežim" kupusom, i naravno svake pripreme moraju da imaju PASULj! Pasulj jedino jelo koje jedem na svakim pripremama pred utakmicu, i lepo se izduvam tokom utakmice, i svi stojimo jer su nam puni stomaci, naravno, trener ne može da se dere na nas, jer je pre toga popio 5 litara piva, i pojeo pasulj. Tokom odmaranja, igra se PES, ili se igra za pare, ili iz čiste ljubavi. Povratak kući je sličan i dolasku na pripreme.
„У случају“
Proces u kome državni službenici sprovode naređenja, zakone, uredbe, mere i druge pizdarije kojima kače sirotinju. Bilo da su policijaci, sudije, vojnici, advokati, lekari, ćate - svi znaju da se svoje meso ne jede.
Primer 1 (pandur + sirotinja):
- Gospodine, prekoračili ste ograničenje brzine kretanja vozila za 2 km.
- Ne bih znao, jebotekuracneobrezani, kazaljka na Jugiću varira od 3 do 5 km, zavisno od godine proizvodnje.
- Poštovani, to nije "kazaljka" to je pokazivač brzine kretanja. U svakom slučaju, to Vas ne oslobađa odgovornosti. 5.000 sada ili 8.000 ako ne platite u roku od mesec dana.
- Umajkutijebem, jeftiniji ste od onih kurvi sa Plavog mosta! Evo ti 2.000, da se ne ljubimo.
(Uzima pare i okreće glavu) - Obratite pažnju ubuduće.
- `Oću, voziću 30 km na čas, da mi pokazivač ne bi pokazao još 2.000. Prijatnojedigovna.
- Šta si rekao?!
- Prijatno gospodine!
Primer 2: (komandir i gušteri)
- Joviću, dolaz` vamo!
- Izvolite, gospodine komandire!
- J`sam l` ja tebe reka` da čistiš klozet?
- Očistio sam ga, gospodine komandire!
- Idi očisti ga opet.
- A, što ne čisti i Bulatović, gospodine?
- Zato što se svoje pleme ne jebe. Jesi l` čuo nekad za tu poslovicu, Joviću?
- Nisam, gospodine, ja ne živim u plemenu!
- E, zato ćeš dobri Joviću, čistit` klonju redovno.
- Da, gospodine pokondire!
- Molim?!
- Rekoh, da gospodine komandire!
Primer 3 (političar i finansijska inspekcija)
- Gospodine, primetili smo da kod Vas postoje neke sitne formalnosti... u pitanju je sigurno greška.
- Kakva greška, gospodine?
- Vidite... prema našim podacima, izgleda da je neka bitanga ukrala ličnu kartu Vašeg brata i onda otvorila firmu preko koje je obrtala veliki novac. Ostaje misterija kako je taj kradljivac uspeo da falšira i izvod iz knjige rođenih, venčanih, knjige državljana, dokaz da nije osuđivan, dokaz da nije dužan porez, kako je prijavio Vašeg brata u APR i kako je izradio pečat. To je sigurno neka greška u papirologiji.
- Bez sumnje. Moj brat ne bi nikada nešto tako uradio, znam ga, častan je to čovek. Prvo bi meni kupio neki stan, jer ne mogu više da živim u garsonjeri sa roditeljima.
- Jeste, to zaista nije lepo.
- Mislim da tu grešku možemo da otklonimo ispravnom papirologijom, kao i uvek. (pruža još jednu kovertu).
- Naravno, gospodine, mi razumemo da se greške dešavaju. Tu smo da ih otklonimo. Što kažu naši stari - svoj se papir ne masti!
Primer 4 (advokat i sudija):
- Gospodine sudija, eto, posle svih iznetih dokaza, složićete se da država nije dužna da isplati zarade radnicima za period kada nisu radili, već po ceo dan ležali na šinama ili ispred Vlade.
- Izvinite, kolega, nisam Vas slušao, jebe me neko govno na androidu, ne mogu da se povežem na Fejbsuk.
- Hteo sam da kažem, časni sudijo, da u ovome slučaju ne treba činiti nikako drugačije - ni po babu ni po stričevima. Već kao i uvek - pišati po sirotinji!
U današnje vreme, na tržištu, se mogu naći najrazličitije vrste, klase i podklase cigareta u slobodnoj prodaji. Kao što se i svaka baba odlučuje za određenu boju marame, tako se i pušači odlučuju za određenu vrstu cigareta koja im najviše odgovara.
Sarajevska drina:
Korisnik je glavni opušteni blejač, ne dotiču ga nikakva spoljna dešavanja. Fura svoj fazon i boli ga uvo za sve! Kad postane deda, pušiće na lulu.
Monte Karlo:
Puši ih zato što svi ortaci iz društva puše Monte Karlo. Nosi trenerke, zato što svi iz društva nose trenerke. Osoba uvek prihvata tuđe ideje. Kud svi, tu i mali Mujo.
Vajsroj:
Nema para za Monte Karlo, a ne želi da se upušta u koštac sa rekama iako je plivač (Drina i Morava). Osoba je obično veoma interesantna za komunikaciju.
LM:
Početnik, osoba koja još nije našla odgovarajući duvan pa trupuje: "Ajd da uzmem ove, ravno su 100 kinti" Ako je oldskul pušač onda je verovatno prešao sa Lakija na LM zato što je Laki poskupeo. Veoma proračunata osoba koja nosi parolu: Prvo ja pa onda svi ostali".
Laki Strajk:
Ako je meko pakovanje onda se tripuje da je šmeker i frajer, ako je tvrdo pakovanje onda planira da pređe na meko pakovanje pošto će onda postati šmeker i frajer. U drugom slučaju je osoba od poverenja koja uvek ima da ponudi pljuge, i jedini je koji ih stavlja na sto kada ode u kafić.
Malboro:
Ima se može se... Cigarete koje se kupe samo pred izlazak da se osveže pluća, inače puši jeftinije. Obično ih puše kamiondžije.
Davidof:
Imam pare i mogu šta hoću! Ovakav korisnik puši tu vrstu zato što su: uvozne, nemačke, skupe. Nema veze što su gadne kao da pušiš karburator od Juga koji je prešao 999999 km. Jednostavno osoba sa rasipničkim načinom života. Tatin sin, mamina maza.
Crni sobrano:
Nikola Kojo
Šareni sobrano:
Glumi u hrvatskoj sapunici.
Tema zbog koje feministače štroje, ako im se šta zameriš.
A takva je tema, da je nemoguće ne zameriti im se.
Nekad su naše babe (ne "bake"; slovima: B-A-B-E) držale čitavo domaćinstvo radeći istovremeno bezbroj poslova, ne bi li sve završile do počinka. I tako svaki dan, dokle je ne pokrije zemlja. Čak su i tad kivni na nju što je otišla, a nije im sve pozavršavala. Elem, jedna od njenih dužnosti je da ide sa korpicom kilometrima daleko, preko sedam gora, do livade, ne bi li nahranila svog muža koji kosi, i koji izgladneo guta, kao čuma decu, sve šta mu je spremila i donela.
A donela mu je: domaću šljivku, proju sa čvarcima, pitu s mesom, punomasni sir, slaninicu s belim lukom, med sa orasima, baklavu, i bidon čiste izvorske vode. Njoj tako umornoj, joj je jedino ostalo da se moli u sebi, da mu se ne digne od tolikih prirodnih afrodizijaka, jer kod kuće ima još tristo poslova, koje valja svršiti dok ne padne noć. Ali mužu je ipak nešto preče...
Sad ti emancip-feminist-žena (skraćeno EFŽ), kad je mrzi da kuva, kaže: "Jedi, bre, govna! Idi kod majke, pa neka ti ona kuva!", ili ti u najboljem slučaju kaže: "Nisi ti oženio roba, dosta mi je poslova za tri dana!".
Nekada naše babe, dok su bile trudne, nisu smele ni pomisliti da mogu tako bremenite da izvoljevaju, izmišljaju i prenemažu se. Kada se porode (a to su najčešće radile bez ičije pomoći), odmah su gurale sisu detetu u usta. Sise su se, usled iscrpljivanja od sedam odojčadi za sedam godina, spustile sve do kolena.
EFŽ nisu trudne, već u drugom stanju, i nemaju sise, već dojke, koje čika hirurg po potrebi razglavljuje. Kad se konačno porode, ponašaju se kao da su rodile prestolonaslednika. Ako im ne doneseš po porođau, u prenesenom značenju - "mleko od izumrlog pterodaktila", slobodno ih ne čekaj kod kuće.
Nekada su se naše babe porađale sat ili dva, uz prisustvo seoske babice, ako su imale sreće. O njenim bolovima niko nikad nije ništa znao.
Sad se porađaju dan ili dva ispred čitavog navijačkog kluba; a nisu šašave a da se nisu "uradile" sa epiduralnom anestezijom, da ne bi ništa osetile, ni bol, a ni pokret.
Nekad su naše babe, odmah po porođaju u ruke dobijale motiku ili kutlaču; danas ako je ne dočekaš sa zlatnim nakitom i skupom garderobom, kunu ti se da ti neće više nijedno roditi.
Nekad su naše babe život učile gledajući, slušajući i razmišljajući;
danas su EFŽ potpuno zaglupljene usled saveta statističara, naučnika, kvazi-naučnika, kvazi-naučnika-u-emisijama-Lee-Kiš, članaka iz magazina koji u svom imenu imaju: lepota, zdravlje, beba, priroda, & bullshit.
I ovako se može terati do besvesti...
Ali jedno je sigurno, deca se moraju rađati, pa makar i bila kilava usled prenaduvanih must-to-do predporođajnih obreda, koje proklamuje svaka medijski poznata šušumiga (skraćeno MPŠ).
"Majčinstvo je najlepši dar prirode. Ne bi taj blagoslov nikada menjala" - (MPŠ ispred kamera)
"Pička ti materina, ponovo si se usralo u pelene. Aaaa, kud ne rodih kamen! (dere se na muža) Bolje da si me poslao u Alkatraz, nego što si me osudio na ovakvu doživotnu!" - (MPŠ iza kamera).
Čitam danas jedan tekst o tome koliko su srbi bili visoki u prošlosti.
Veliki istoričari sa tog foruma došli su do frapantnih podataka da su u Srbiji živeli ljudi visoki i do dva i po metra!
Naravno nisu se bavili košarkom nego su nosili koplje od 50 kilograma, štit od 10 kilograma, mač od 30 kilograma, oklop od 50 kilograma, šlem od 5 kila, gaće od medvedove kože i plašt od zmaje kože. Jahali su srpskog konja (neka rasa što je izumrla kad su došli turci) i vodili pse silvane (kao ona pevačica) koji su direktno nastali od zmaja (ne zmaja što pljuje vatru, nego nekog još starijeg kera po kojem je ime dobio i Red Zmaja ?!!!) i klali konje i turke u bojevima.
Slavko Vraneš bi se bogami pomučio da uđe u gardu cara Dušana po njima visinom (da ne pričamo o snazi).
Sada da vidimo koje bi junoše od njih u Slavkovom vremenu mogle da čine srpsku reprezentaciju i da pokažu srpski inat i rasnost Drim timu crnih arapina ili još jednom Turskoj, što da ne.
To će biti tim u kome neće biti mesta za jednog Nikolu Teslu (2,10) i despota Stefana Lazarevića (2,15) iako su oni prve rezerve.
Centar
Najveći crnogorac u istoriji, a da nije Slavko Vraneš. Najveći srbin među crnogorcima i najveći crnogorac među srbima. Po mlečanima i sitnim žabarima bio je visok tri metra. Dobro da ne preterujemo. Da se oslonimo na pouzdne podatke. Crnogorske podatke. Tvrde "pouzdano" da je bio visok 2,28. Gle čuda, kao Slavko.
Naravno znate o kome pričam. Peter Gorski Vijenac Petrović Njegoš. Po raznim izvorima bio je čigra na konju i mogao je dići sablju sa zemlje u trku na konju. Bio bi odlična petica.
Verovatno možete da zamislite i tetovažu Ostroga na njegovoj desnoj mišici i stajling a la Raško Pilana Katić.
Krilni centar
Kapiten u našem slučaju. Čovek koji je zadužio srpsku istoriju, a nije onaj tip što je zavukao kurčinu Cibosima 0,06 sekundi pre kraja. Nije ni onaj ćelavi tip što je to isto radio.
On je veći od njih. Kažu istoričari 225 cm. Sila od čoveka. Car što bi se reklo. Kucao bi preko Skorcijanitisa i nosio ga na "koplju" od Tel Aviva do srpskog glavnog grada. Skoplja, u njegovo vreme. Da, pričam o kraljini naše istorije, caru šta više. Dušan Silni Nemanjić
Krilo
Da ne kažete da sam nacionalista zbog srpskog konja, srpskog psa, srpskog cara, srpskog Skoplja, srspog koplja... da napravimo izuzetak i da stavimo na poziciju krila nekog naturalizovanog stranca. Jebi ga, nemamo u istoriji igrača koji bi igrao na poziciji crnca u srpskim klubovima pa da stavimo jedno strano krilo. Levo krilo tačnije. Ne, nisam prešao na fudbal. Levo krilo srpske konjice našeg kapitena. Gospodin i vitez Palmin Breht. Ja bitte. Nemac, dobro ste pročitali. Da i 1331 za Srbiju su nastupali internacionalci. Bio je član garde cara Dušana. Visok 220 cm. Jebi ga, morao je da bude niži od kapitena po njegovim zakonima, ali ne i niži od dva deset. Vrhunski vitez, sjajan skakač, robustan. Ostavlja srce na terenu. I druge organe naravno. Protivničke.
Bek šuter
Razmišljao sam da stavim Zvekija snajperistu, ali neću. Ima naša istorija i bolje šutere od njega i Uroša Tripkovića. Izbor se sveo između osobe koja je dobila mesto u prvih pet i još jednog rasnog šutera koji je punio hrvate u stilu Dušana Kecmana. Šta više bio je i radikal. Puniša Račić. Samo ne trojkama, već kuburom. Puniša ipak ostaje prva rezerva, a na parket će istrčati golobradi šuter o kome neću trošiti reči što bi naši reporteri rekli. Svi o njemu znate sve. Znate kakvu je meku ruku imao u presudnim trenucima. Hladna glava, vrhunska preciznost, spremnost da preuzme odgovornost na sebe.... (zamislite sad da se derem kao onaj tip što najavljuje boks mečeve) Gaaavrilooooo "Šuter" Princip
Plej
Nećemo da postupamo kao naše kolege iz bivše nam države pa da angažujemo crnca za poziciju crnca. Mada rekoh već, malo je crnaca kroz srpsku istoriju (ne računa se Crni Đorđe) izuzmemo li crnog Arapina koji je igrao jedan na jedan sa suviše hvaljenim, a malo je pokazao Markom Kraljevićem.
Neću da idem ni na suviše niskog pleja mada sam imao u planu Malog Radojicu. Jeste da može da podnese pritisak, ali me podseća na Jarića zbog Anđelije koja bi po narodnom pevaču verovatno danas bila model Viktorija sikreta.
Zato na poziciju pleja ide Čiča pravo sa Gurovićeve tetovaže. Aleksandar Čubrilo naše istorije. Čovek koji je mogao mnogo više, a malo je pokazao. Đeneral Draža Miiiihailović. Nadam se samo da ne bi morao da nosi traku preko lica.
Mnogo osporavan od strane stranih stručnjaka poslednjih godina, a bogami i čovek kome nije data šansa i koji je šikaniran u srpskim klubovima u prošlosti zaslužio je itekako poziv selektora. Zato što ja ovo pišem i zato što hoću da ga stavim. Jebite se bando crvena! Neću ni da vam objašnjavam zašto. Čiča skini kokardu i stavi na znojnicu i povedi ove momke u nove pobede. Bog ti pomogo!
Znam naći će se ljudi koji će baciti drvlje i kamenje što nisam pozvao ovoga i onoga. Reći će da ima Srbija mnogo dobrih igrača koji zaslužuju mesto u nacionalnom timu... bla, bla. I to je sport. Neka se potrude Karađorđe, Miloš Obilić, Car Lazar, Miloš Obrenović, kralj Milutin, Toplica Milan, Uroš Nejaki (ne Tripković nego kapitenov sin), Stefan Visoki pa se možda i od njih bude jednom Bodiroga.
Slobodan Šarenac:
"...iii Njegoš lepo gradi reket i hvata ovu loptu. Baca je do Mihailovića koji pokazuje da će igrati pun napad. Ostalo je samo petnaest sekundi do kraja, a naši momci gube poenom razlike. Ajmo đeneralo, ajmo diko naša. Mihailović na nekih deset metara od koša. 10,9,8,7,6,5... Baca loptu do Dušana silnog koji se lepo otkrio ali on je daje Principu koji je u uglu. Princip šutira!!! Kooooooš!! Srbija je šampion sveta! U kurac te Gavro ljubim! Kakva istorijska pobeda, kakva utakmica!"
Stara slovenačka marka televizora, najprisutnija u domovima širom bivše Jugoslavije. U početku je na crno - bijelom ekranu prikazivana crno - bijela slika idile i blagostanja u zemlji. Omasovljavanjem proizvodnje televizora u boji, i naše oči su počele da gledaju na dešavanja kroz prizmu svih boja: netrpeljivosti, sukoba, etničkog šarenila. Svjedoh velikih uspjeha i neuspjeha bivše države.
1984. Olimpijada u Sarajevu
Napolju je bilo jako hladno, napadao je snijeg i iz kuće se izlazilo samo u slučaju preke potrebe. Ipak, u kući je bilo prijatno, vatra je pucketala gutajući suva bukova drva. Tih dana je sve bilo nekako svečano i veselo. Čak nam je i majka davala da nosimo odijelo koje smo nosili samo kad dolaze gosti.
Upalili bismo smo naš stari crno - bijeli Iskra televizor i utonuli u njegov svijet. Ushićeno i ponosno smo gledali Sarajevo, Koševo, Jahorinu, Bjelašnicu, najbolje sportiste iz svih dijelova svijeta koji su došli u našu državu. Nema veze što nismo vidjeli boje njihovih zastava, nama je tih dana sve bilo šareno, veselo, predivno. U našu sobu su stalno dolazili ljudi iz sela koji nisu imali svoju Iskru. Nismo imali dovoljno kafe, kolača da ih sve počastimo, ali svi su bili nekako presrećni. Tih dana je bilo lijepo biti Jugosloven...
_____________________________________________
1992. Rat
Upalili naš novi, skoro kupljeni Iskra televizor u boji. Smušeno smo slušali vijesti koje pristižu s ratišta. Već odavno nisam više bio dječak, nekako mi se činilo da sam na svijet gledao drugim očima. Nova Iskra je blještala u punom sjaju, prosipajući boje po sobi. Ipak, meni se tih dana sve činilo crno - bijelo...
Kada sve mora da bude po tvome, pa makar ne birao sredstva. Kada si čak spreman da probušiš kondom iglom da tvoj partner ne vidi rupu, a da ona ipak bude dovoljna za (ne)željeno dete, pa se kasnije vadiš na to da je Bog tako želeo, jer ti kao nije jasno kako se to moglo drugačije desiti.
- Šomi, brate moj, šta radiš?
- Šta 'oćeš?
- Pa dobro bre, zar ne mogu svog najboljeg brata na svetu da pitam šta radi?
- E, mala, nemoj da mi prodaješ te priče. Nit me zoveš bratom, nit Šomi, nego u najboljem slučaju konju. Šta ti treba?
- 'oću da idem na koncert Ćetkovića, ali mi ne daju keva i ćale osim ako ti ne ideš sa mnom. 'oćeš da me vodiš?
- Hahaha, kako si me dobro nasmejala. Da te vodim na nekog tamo Željka? Pali!
- A molim te, molim te, molim te!
- Nema šanse. Izlazi iz sobe.
- E stvarno jesi konj! (besno zalupa vratima i uzima telefon)
- Ići će on meni, hteo to ili ne. Šta on misli? Da sam ja neka prava? Halo. Ana! Šta radiš? Da li znaš da ima koncert Ćetkovića u SC?! Stvarno?! I ja ga obožavam! Da li bi htela da me vodiš na koncert? Meni moji ne daju bez pratnje. Misliš da bi nam Šomi platio karte? A jeste on divan. Ajde zovi ga, pa mi javi. Ljubim!
(posle par sati na vrata njene sobe dolazi burazer sav besan sa kartama)
- Šta je šmekeru? Ne znaš devojčici da kažeš ne?
Vest koje se novinari sete kad god im ostane praznog prostora. Taman da popune jednu stranicu u svom listu.
Razlog je što su Tanja Bošković i Dubravka Mijatović imale premale honorare (pravo čudo za 1993. godinu) pa su uletele manje poznate Zlata Numanagić i Jugoslava Drašković. To je svima bilo jasno odmah, ali nije problem da se svake godine iznova iznenađujemo.
1996.
Otkriveno zašto su promenjeni glumci u hit seriji.
1999.
Ekskluzivno! Glumice otkrile zašto su napustile seriju.
2002.
Neverovatno! Deceniju nakon snimanja serije, režiser otkrio tajnu...
2004.
Mislili ste da znate, ali evo pravog razloga...
2007.
Tanja Bošković u životnom intervjuu šokirala Srbe. Otkrila zašto je napustila seriju.
2010.
Šokantno! Popularna TV serija bila pred gašenjem, ali su ipak uspeli da nađu zamenu glumicama...
2012.
Konačno otkrivena tajna Srećnih ljudi. Evo zašto su Tanja Bošković i Dubravka Mijatović napustile snimanje.
2014.
Tanja Bošković ulazi na "Farmu". Hoće li je konačno Ognjen Amidžić naterati da otkrije tajnu...
2016.
Neverovatno! Dobili smo izjavu od kamermana čuvene hit serije koji posle dve decenije otkriva tajnu. (FOTO)
2018.
Dobro veče poštovani gledaoci. Ovo je emisija "Intervju" produkcije Balkan Info. Ja sam Teša Tešanović. Naš večerašnji gost je glumica Dubravka Mijatović koja će nam objasniti zašto je pre skoro 25 godina napustila hit seriju.
2021.
Isplivali dokumenti CIA. Koliko je strani faktor doprineo promeni glavnih glumica u seriji...
2023.
Konačno otkriveno ono što tišti svakog Srbina. Dragan J. Vučićević ekskluzivno progovorio o slučaju serije...
2034.
Šokantno. Pavić pred smrt umesto ispovesti otkrio tajnu Srećnih ljudi... Evo njegovih poslednjih reči.
1) Tmina, pomrčina, inače prirodno stanište guja, akrepa, babaroga, karakondžula i drugih bauka. Omiljena lokacija vampira i gremlina. Ima ga pod krevetom, po podrumima, tavanima, i u frižideru, kada se zatvore vrata.
2) Zloća, mračnjaštvo, odsustvo svakog moralnog nazora i čovečnosti. Potpuni manjak inhibicija i spremnost da se učini najstrašnija pakost i nitkovluk.
3) Provincija, vukojebina, svako mesto gde se svi sklanjaju u kuće kada padne mrak, a društvene norme potiču iz (mračnog) srednjeg veka.
4) Izvanredan, fantastičan provod, obično vezan za mračne klubove (gde se u mraku događa svašta), sušta suprotnost prethodnog.
5) Neizvesnost, u koju odlazi protagonista filma nezavisne produkcije, kako bi se istakla njegova moralna ambivalentnost i podvukle umetničke ambicije režisera.
6) Nevinost, njufer (inače najčešća upotreba pojma na Vukajliji).
7) Vrhovni neprijatelj svakog komuniste, u nedostatku buržuja, kulaka i drugih narodnih neprijatelja. Mrak je ono retrogradno i nazadno u našem društvu, koje moramo iskoreniti da bi postali "prosvećeni" i "napredni". Veoma popularno i kod savremenih liberala i NVO, koji "mrak" izjednačuju sa "seljaklukom" (vidi gore pod 3).
8) Mesto u kome su, prema Hegelu, sve krave crne. Koristi se (pogrešno) kao kvalifikacija situacije, u kojoj su svi podjednako oštećeni.
9) Maglovitost i nejasnost Heraklitove filozofije, zbog koje je ovaj dobio nadimak "Mračni".
10) Neodređeni fluid koji Lane Gutović pušta iz slavine na kraju svake emisije "Pustolov".
1) (Baba viče sa prozora) Đuro sine, dolazi kući, sad će mrak da padne!
2) - Je li, jesi li čuo da su Ameri bombardovali vrtić u Avganistanu zato što su snimili da vaspitač hoda u belom i nosi bradu?
- U, brate, koji je to mrak...
3) - Kod mene u kraju meni nisu dali da izlazim sama, nego samo sa starijim bratom, i to sam morala da se vraćam kući do 9, sve dok se ne udam. Jednom rečju, mrak! Sreća pa sam zapalila ovamo...
4) - I, kakav je bio film?
- E, mrak! Bili su neki roboti koji se pretvaraju u dinosauruse, i bljuju vatru iz dupeta!
- Ludilo...
5) - I onda on odlazi u mrak, što simbolizuje...
- Ae, brate, nemo' da kenjaš, to je Betmen, on uvek odlazi u mrak!
6) - Srećo, pa ti si njemu skinula mrak?!
- Pa ne zovu me za džaba Svetlana?!
7) - Padaj silooo, i nepraaaavdo, naaarod ti je sudit' zvan, bežte od nas noćne tmineeee....
8) Čest citat u Hegelovim kritikama Šelingovog apsoluta, ili u pritužbama koje suspendovani policajci šalju internoj kontroli. ("Sprovođenje člana 21 pravilnika u slučaju vršenja dužnosti iz člana 7 je, da citiram Hegela...")
9) Sokrat: Kod Heraklita šta sam razumeo dobro je, a siguran sam da je dobro i ono što nisam razumeo...
10) Da pustimo sada jedan prašumski mrak iz Amazonije...
Vrsta često poređena sa patološkim lažovima, kleptomanima, kurvama i trgovcima- na veliku uvredu pomenutih. Istina je da se ova bića mogu porediti sa...pa ni sa jednim drugim. Kurve ne prodaju svoj duh, kleptomani kradu predmete manje vrednosti, ni jednom trgovcu se nije omaklo zajedno sa robom proda i državu.
Ko je onda političar?
Poreklo vodi od čoveka (Homo Sapiens). U domaćem vodama često dolazi iz manjeg mesta, ili iz siromašnijeg dela gradskog asvalta.
-Školu je dobro učio ne zahvaljujući talentu već tupoj, glupačkoj upornosti nastaloj zbog želje da pobegne od prosečnosti sredine i radničkog hleba
-Fakultet je završio kao pritupi štreber/nolajfer koji se već u II godini priključio toj i toj političkoj partiji
-Učesnik svih legendarnih studentskih protesta, iako ga danas niko od vođa istih ne prepoznaje
-Neizbijanjem iz dupeta nadređenih partijaša brzo postaje "mladi lav" te partije
Tada kreće njegov uspon ka zvezdama:
*Od korisnika studentske menze postaje stanar u ekskluzivnim restoranima
*Zarđali bicikl, autobus GSP-a, kasnije Juga kupljenog pozajmicom zamenjuje zverkom od 5500 kubika i 120 000 eura. On je naravno ne poseduje već je na korišćenje dobio od supruge, prijatelja ili od supruginog švalera.
*Studentski dom, kasnije iznajmljena garsonjera biva smenjena vilom na Dedinju. On lično nema sklonost ka takvom luksuzu, ali su ga, jebiga naterali "zbog bezbednosti porodice"
*Tragovi nekadašnje hladne i zatvorene ličnosti nestaju pred navalom uvek nasmejanog licemera, spremnog da prizna i Boga i evoluciju ne bi li dobio koji glas više
Vrsta prepoznata kao Političar prestaje to da bude kao mrtav čovek, uvek nevini zatvorenik, i u najboljem slučaju razočarani mudrac-filozof koji piše knjige na temu sredine koja ga nikada nije ispravno shvatila i prihvatila.
