Depilacija čistog uma. Jadan mozak je skinut i obeščašćen, odstranjena mu je svaka dlaka pameti i razuma. Od čupavog, prgavog mozga koji je vrlo moguće imao potencijal da napravi nešto pametno nastala je glatka površina koja ima samo svrhu da je gaze i da upija sve gluposti, potom da ih projektuje kao svoje, hvali i čuva. Postepeno ide ka gorem, i retko kad uspe da se pobedi i zaustavi.
Fesjbuk.
Turbo-folk.
Španske serije.
Neke domaće serije.
Turbo-folk.
Fejsbuk.
Nepismenost.
Turbo-folk.
Jedna utopijska ideja, potpuno neizvodljiva, ali samo zamislite hipotetičku situaciju da referendum o pripajanju Srbije Nemačkoj ili nekoj drugoj moćnoj državi prođe kod građana.
Možda će mi sad nacionalisti lupati i minusi u stilu: "Kakva smo mi to država, kada svoju suverenost tako dajemo", mada ja sam siguran da pod Nemcima nikako ne može biti gore nego što već jeste, jer kada prosečan građanin vidi njuške sa domaće političke estrade, njemu je prosto muka.
Recimo da smo dati Nemcima na upravljanje na 50 godina, i moja generacija bi tada imala oko 70-tak godina i kao penzioneri vozili bi se nekim malim Opelom kroz državu.
Za divno čudo Srbija bi bila cela u autoputevima, i zamislite ne bi bilo smeća kraj puta. Termin "srpska posla" bi zvanično nestao iz upotrebe kao nepostojeći i arhaični, jer bi se za 20 godina doveli u red, a za 35 to više ne bi ni bila ista država.
I posle treba da razmisliš i da kažeš: "Čekaj, mi sutra treba opet da budemo "nezavisni" prisećajući se kasnih 00-tih.
I onda je mrmot zavio čokoladu u foliju.
U normalnom svetu, auto se posle par godina proda na otpad, ali kod nas ne.
Besparica radi svoje...
Limarija se krpi na sve moguće načine, mislim, šta ti već dođe pod ruke. Rupe se začepljuju kudeljom, vunom ili papirom, pa na sve to tona gita. Jedan lik je tako pomoću betona zakrpio patos na fići. Tu je svaki komentar suvišan.
Motor se radi do treće specijale, pa šta ti bog da. Ili će blok motora da pukne ili radilica.
Ulje se dosipa prema potrebi, tek toliko da ne zafali.
Gume se krpe sve dok ima mesta za fleke. Spoljna se ne menja, dok ne iskoči žica.
Ostatak delova se uvek može iskopati na auto otpadu ili ukrasti u komšiluku. Ko je još lud da kupuje delove u auto-šopovima, pogotovo ako ima domaće vozilo?
Svi veći teniski turniri imaju neke maloumne izvikane gluposti koje su, nazovi, njihov zaštitni znak. Na Vimbldonu se jedu jagode sa šlagom (tipično huliganski za Engleze), na Rolan Garosu se nose slameni šeširići(tipično pederski), u Australiji su neke koale, kenguri što je donekle normalno, dok u Americi nisam siguran da uopšte imaju bilo šta. I tako Srbi, vole da prate svetsku modu, da ne zaostaju slučajno. Jer šta će reći Rumuni ako čuju da nemamo zaštitni znak teniskog turnira? Možda nas tuže Bugarima. Grupa mladih entuzijasta radi na tome da pronađe pravu stvar za naš turnir i da se po Kirgistanu i Burundima priča o nama. Verovatno najtipičnije što bi mogli da uradimo jeste da prodajemo svinje na ražnju ispred terena. Masne krmke u sosu od radže. Domaće. I da tako vrtimo pečenje ili roštiljamo po tribinama. Dok se ne napiju svi i ne poubijaju međusobno.
25. maj, teniski tereni.
- Helou, hau mač iz dis pig on d stik?
- 100 evra za tebe komašine.
- Kom... Koma... Vat? Aj vil tejk van pig on d stik.
- Oš radžu Švabo ?
- Raža ? Vat iz raža?
- Rakija bem te glupa. Kakvi su ovi Nemci neobrazovani.
- Pliz tel mi vat iz raža ?
- Vidiš, cugneš iz flaše vako i onda Asteriks bum bum. Kapiš ?
- Medžik poušn?
- Jes medžik. Takva medžik da na kevu namiguješ i misliš da si crnac iz Poljske majku ti švabsku.
- Giv mi tu radžas end pig ond d stik. Đoković ole!
- Ole... Pevaćeš ti posle te dve radže Hitler iz majn muder, pa ćeš da bežiš preko Dunava dok te juri besna masa...
Video zapis monologa u kome se osoba najpre namršti, zatim počne da priča o nekoj opšte poznatoj stvari sa takvim nadahnućem kao da niko drugi ne zna da je crno crno a belo da je belo, a sve u cilju promocije sebe. Govor obično traje duže nego što je potrebno da se iskaže "poneta" i praćen je neprikladnim i prenaglašenim iskazivanjem emocija. Takođe, karakteristično je da besednik, iako iskazuje mišljenje većine, pokušava da ubedi slušaoca da je njegov "stav" buntovan i marginalan.
Domaće
Strano
Najorganizovanija kriminalističko - teroristička organizacija kod nas i u regionu. Udruženje krojača, poslastičara, zlatara..Koje radi u nameri da te unesreći, upropasti a na kraju stići ćeš i do advokata i sudija. Nije dokazano, ali tvrdi se da u tajnim tunelima i katakombama postoji desetak ženica čiji životi se već decenijama održavaju na aparatima, kako bi ove šile sve potrebno za ulazak žene u instituciju popularno nazvanu brak. Na površini zemlje postoje poslovnice koje su zadužene za prodaju. Novac odlazi na finansiranje ratova, zaječarske gitarijade, snimanja serija domaće radinosti i guranje predizbornih kampanja pojedinih stranaka. Dovode se u viševekovnu vezu sa vatikanom, masonima i drugim tajnim organizacijama, koje putem ženskih tajnih agenata i modnih magazina forsiraju nove svadbarske običaje koje potom eksploatišu. Kada se zgodne kurvetine udaju za bogataše i prirede višemilionske proslave, negde u novinama uvek bude naznačeno koliko je koštala venčanica. Kavali? Dior? Laž. Šije ih Zagorka iz Krive Bare, nestala bez traga1944.
VENČANICA - od 300 eura pa naviše. Služi za to da bude jednom obučena i vraćena. U medjuvremenu mlada se žali kako je neudobna za sedenje, a mladoženja moli Boga da je njegova supruga ne ufleka, kako još ne bi morao da plaća troškove hemijskog čišćenja.
BIDERMAJER - 150 eura (ima i jeftinijih, ali žena sa najjeftinijim nije zadovoljna - jednom se udaje, bar tako misli). Cilj ove kupovine je ceremonija bacanja istog preko glave, kako bi se muškarci zabavljali gledajući tuču nekoliko unezverenih žena, i po verovanju usrećio još jedan mladoženja. Pardon, mlada.
RUZMARIN - za ovu globu zahvali se mladinoj sestri. Ili nekom drugom srodniku, koji se izborio za ovu zgodu (pare idu njoj). Cena je proizvoljna, ali uvek se neko izotvara (neki proćelavi, debeli morž koji se nada da će svadbarski trošak naplatiti opalivši nešto mlado, možda Ruzmarinku) pa je sa osmehom i polumasnim komentarom zalepi hiljadarkom. Šta ćeš, kako da daš dvesta kinti pa da te posle ogovaraju?
TORTA - nejestiva kula na nekoliko spratova sa imitacijom tebe i žene na vrhu. Košta (bolje da ne znaž ako iole planiraš da se ženiš) i služi da zajedno sa budućom suprugom uz pomoć nožekanje iz doba osmanlijskog carstva, a izvučenu iz dedinog šteka, odsečete jedno parče.
BURME - globa koju plaća kum, kako ne bi morao da prodaš kuću da isfinansiraš svadbu. Cena..
MUZIKA - gomila pijanih likova i sisata pevaljka koji će uzeti tvoju godišnju zaradu za nekoliko sati sviranja (uključujući i pauzu za jedenje pečenja). Možeš da ih penješ na drvo nekim vatrenim orušjem, kako bi sebi dao malo oduška.
SLUŽBENICI - pop, opština i matičar. Izuće te iz cipela, a matičara ćeš kasnije s vremena na vreme da kuneš i psuješ.
TI - odelo, košulja, kravata, cipele..Shvatićeš da si prerastao matursko odelo i da ti bar 500 evrića za tvoje upristojavanje ne gine..
PAGANSKI OBIČAJI - razlikuju se od mesta do mesta, koštaju proizvoljno a manifestuju se prelaženjem preko korita sa vodom, lupanjem metlom..Zašto, nije poznato.
NEPREDVIDjENI TROŠKOVI - pored onih predvidjenih za zakupljivanja, hranu, alkohol..Tu su i oni koje nisi planirao, a stignu te u vidu plaćanja lomova i šteta, sudskih troškova. Visina istih zavisi od gostiju i njihove maštovitosti.
DUŠEVNE BOLI - ljubljenja sa 700 ljudi po 70 puta skladištenje kineskih lampi, tostera i ćupova, svadjanja sa gostima, pritužbe rodbine na muziku i gledanje kako familija koju ne poznaješ skida cipele i čarape, penje se na sto i šutira hranu. Na kraju jedva čekaš da se sve završi i legneš da spavaš, pa makar te to koštalo i razvoda..
Ne znam šta, ali nešto sam sigurno preskočio.
Na kraju krajeva, bolje da ste seli u avion, navatali dva random svedoka i venčali se na Barbadosu po tamošnjim običajima. Nećete se usrećiti ni jedno ni drugo, ali makar posle možete da se kurčite da ste bili na Barbadosu..
Fenserajsko-šabanski atribut koji se pripisuje najreprezentativnijem proizvodu neke kompanije kako bi time konkurenciji poručio marketingom uvijeno hajde da ga merimo, što ove vešto prenose i na upecanu ciljnu grupu.
Nastalo je od engleske reči "flagship" koja se koristi za najveći, najpoznatiji i najbolje naoružani brod u floti sa kojeg započinje lanac komandi, a tu se i završava opravdanost ovakvog etiketiranja. Danas ga marketinški stručnjaci poznatih kompanija koriste kako bi označili model koji donosi inovacije i nudi najbolje mogućnosti. Mamac za naivčine spremne da sede celu noć ispred prodavnice kako bi pre ostalih kupili i imali poslednju reč tehnike i o tome posle tvitovali i kurčili se čitavih godinu dana do perioda kada im aparatura za merenje i poređenje sa ostalima biva sve sićušnija. Ali tada sledi izbacivanje novog, zategnutijeg i po svakoj karakteristici za čitavu decimalu istog... uh, greška - jačeg i dužeg modela.
U modernom govoru ne koristi se nužno za tehniku i nove gedžete, ali ni za najskuplji produkt iz asortimana. Na primer, domaće piar mađioničarke iz Bambija i Štarka maštovito ističu Plazmu, odnosno Bananicu kao svoje flegšip proizvode.
- E, jesi li video moju kolekciju fotki Jelene Jensen?
- To je ona što joj je jedna sisa primetno veća od druge?
- Dobro, jeste, ali ova jedna je zato flegšip model.
Mehanički uređaj za proizvodnju muzike. Ne u smislu sviranja jer je sviranje umetnički, stvaralački čin nego u bukvalnom smislu proizvodnje. Kutija sa nazubljenim valjkom čiji zupci "okidaju" zvončiće, strune i čekiće sakrivene u unutrašnjosti dok majstor verglaš kurblom obrće narečeni valjak.
Ono što je kod vergla karakteristično jeste činjenica da može proizvesti jednu jedinu melodiju koju do besvesti ponavlja. To ga je naročito činilo zanimljivim u sprezi sa vašarskim vrteškama na kojima su mlade gospođice sedele na ružičastim jednorozima u pratnji brkatih oficira i ministarskih sinova. A dok oni ašikuju siromašni dečaci su na gornjoj loži vrteške, skriveni od pogleda, snagom svojih ruku okretali ceo sistem.
U mobilnoj verziji, vergl je imao jednu "nogu" na koju bi ga majstor verglaš nasadio dok mu sa ramena bleji mladi majmun držeći limeno lonče za prikupljanje novčića. Majmun u šarenoj livreji, iskežen u parodiju osmeha.
I dok vergl svira jedno te isto, majmun se ceri prolaznicima koji mu daju novac za ništa, miriše šećerna vuna i karamel kokice, oni dečaci vrte svoj ko zna koji krug zagledani u toplu večeru koja im sleduje. Nije im do ringišpila, ali ga svejedno vrte.
Ono što će odgovoriti svaki/a turbofolker/ka na pitanje da li prati šta se dešava u drugim muzičkim pravcima na našoj sceni i ko je po njemu/njoj najbolji.
Vendi: Pa, ovaj, šta da kažem. Za mene je Zdravko Čolić institucija, čovek traje toliko godina...
Aco Pejović: Pa ne znam, ja najviše preferiram strani rok, ali sa domaće scene izdvojio bih Zdravka Čolića koji je zaista institucija.
1. U svakodnevnom razgovoru sa drugim ljudima često koristite chat skraćenice, a rečenice završavate zamišljajući prst na ENTER-u.
2. Vidite sebe kako kucate dve tačke, crticu i zatvorenu zagradu onda kada vas neko slatko nasmeje.
3. Čak i obični natpisi po gradu i nazivi ulica asociraju vas na nickove: Nebojša kula, marina Dorćol, luka Beograd...
4. Svaki put kada se neko dere na vas, pali vam se lampica za CAPS-LOCK pred očima.
5. Domaće i strane filmove klasifikujete kao QWERTZ i QWERTY.
6. U ličnoj karti obavezno tražite prvo e-mail i IP adresu.
7. Često ste u tripu da vam na čelu piše TYPING... kad god hoćete da izustite nešto.
8. Zbog izobličenja jagodica do neprepoznatljivosti više vas ne mogu identifikovati putem otisaka prstiju.
9. Web-kameru palite i kad treba da se obrijete/našminkate.
10. Imate više od 300 kontakata na MSN-u, a ni sa desetak od tih ljudi niste makar jednom otišli i seli negde na kafu.
