U narodu srpskom, poodavno odomaćeni eufemizam za "one koji će najebati". Nešto kao ona famozna imena kojima su se pre 200 i kusur godina kitile indijanske poglavice u nadi da će tako zaplašiti svoje brojnije, moćnije i - ispostaviće se isto godina kasnije - GOJAZNIJE neprijatelje. Laskava titula koja se velikodušno dodeljuje svakoj novoj generaciji od strane one stare a uz, razume se, značajnu količinu problema i sranja koje joj je ova potonja ostavila u amanet.
I tako, dok nam naši matorci, profani i brojni ostali predstavnici te "iskusnije" ekipice uglas grakću kako je nekada bilo mnooogo dobro i išlo se, zamislite, "dvaput godišnje u Igalo" ( a ukoliko je sindikat to smatrao za shodno - i treći put ) a da je danas "očajno, užasno i strašno" jer "nema više Josipa, Broza i Tita", mi se zbunjeno češkamo po glavi i pitamo koji nam je kurac sve to trebalo, zašto smo uopšte jebeno i rođeni i trebamo li poput gorepomenutih indijanaca i sami da budemo istrebljeni, otplaćujući dugove naših predaka? Tja. I posle nas će doći neki novi nesrećnici...
Skraćeni spisak ajtema ostavljenih na korišćenje budućim naraštajima u Srbiji:
- 1 x nebeski narod
- 1 x Kosovo
- 1600000 x Orci...pardon, Šiptari...pardon, "kosovski Albanci"
- 1 x topla, ruska braća ( damage: 0, shield: 0 )
- 1 x BusPlus ( EDIT: jebeni; prim.prev.)
- 1000000 x nezaposlenih
- Bog zna koliko x bez osnovnog školskog obrazovanja
- 1 x Jelena Karleuša
- 1 x fudbalska reprezentacija
- 1 x košarkaška reprezentacija
- 1 x Miloš Teodosić ( pa, dodaj je jednom barem, pička ti materina štekarska... )
- 4 x godišnja doba ( to nisu mogli da zaseru )
- 1 x Kosovo ( Šta? Već je bilo, a? )
- 1 x bela kuga
- 1 x ubijeni premijer
- ? x dana bez struje, vode, šećera, ulja...
- ? x nesrećnih detinjstava...
I da vidimo, koliko još sranja može da stane na ovu planinu govana?
Stari dobri, provereni sistem iz doba komunizma u kojem su rafovi u prodavnicama bili prepuni proizvoda samo jednog proizvođača da narod ne bi gubio vreme i rasipao novac birajući između pet i više vrsta mleka, 'leba, kafe, i tako dalje.
- Kakvo je bre ovo ulje "Bižuterija"?
- Neko rumunsko. Nemaju "Dijamant". U stvari, nemaju nijedno drugo, bojkotuju mogućnost izbora.
- Nije ti palo na pamet da skokneš do pijace, i tamo ima prodavnica, znaš?
- Znam, ali ovako smo uštedeli 40 dinara.
- Pa ovo miriše na motorno ulje.
- Taman da spremiš nešto na brzinu, da ne gubiš vreme.
Dan u kojem nešto jednostavno mora da se desi za naš narod, bilo prokleto dobro ili prokleto loše. Nama je u istorijskim čitankama barem polovina gradiva uvek povezana za ovaj dan...
1) Čuvena Kosovska Bitka, u kojoj se ne zna ko je pobedio, ko izgubio, ali se zna da su svi redom poginuli
2) Ubistvo Franca Ferdinanda od strane Gavrila Principa, početak Prvog Svetskog Rata, još jedan rat u kojem se barem zna ko je pobedio, ali se nema pojma ko je sve poginuo
3) Mir u Versaju, kraj Prvog Svetskog Rata, barem nije bilo nekavih ubistava, ali je sporazum po mnogima uvod u Drugi Svetski rat
4) Kralj Aleksandar proglašava Vidovdanski Ustav, prvi ustav SHS koji su nažalost bojkotovale polovine političkih stranaka
5) Infobiro objavljuje čuveni spisak nepoželjnih komunističkih lidera, što dovodi do raskida SSSR i Jugoslavije, što je na kraju bila i dobra stvar, ali ipak vrlo opasna
6) Sloba objavljuje svoj čuveni govor na Gazimestanu
7) Sloba odlazi u Hag
8) Crna Gora postaje članica UN
Kao prvo, potpuno debilan natpis na vratima pojedinih radnji. Podrazumeva se da ćemo vrata otvoriti i bez uputstva...
Kao drugo, koliko smo debilan narod ni uputstvo nije korisno pojedincima...
GURAJ-VUCI
Mušterija: Ma šta je ovo, je l´to radnja zaključana? (vuče nazad svim silama)
Alo tiiiii, otvaraj, vidim da si unutra! (lupa šakom u vrata)
Prodavačica: Gospodine, piše vam lepo na vratima da gurnete vrata napred!
Mušterija: Aaaaa, a što lepo ne stavite kvaku, nego natpis mesto kvake?
Ljubav ove nacije prema životinjama najverodostojnije se prikazuje u njihovim dobropoznatim emisijama o opstanku i životu životinja. Kada to gledamo, ne znamo da li da se više divimo onim predivnim predelima, savršenoj tehnici snimanja ili hranjenju stepskog bizona podignutom na dramski nivo. Posle ovih emisija još dugo ostajemo pod utiskom - kakva je to briga i ljubav prema životinjama...Ah... Ali kada bi smo nekom američkom reditelju rekli da njegov narod ne voli te životinje jer ne voli ni ljude (što su dokazali za to kratko vreme svog postojanja) on bi u najmanju ruku bio zgranut.
U isto vreme, srpski narod je mnogo pragmatičniji i voli životinje svim svojim bićem, a posebno one koje su mu često na oku. Tako preovlađuje ljubav prema telićima, prasićima, jagnjićima, govedima, ovcama i mnogim drugima, te to deluje zaista dirljivo.
Kroz vekove smo kao narod bili neslozni,zato smo na kraju valjda i stigli
ove gde smo.Ipak kada bi ispostovali "4-S" uvek smo prolazili dobro,
pogotovo u ratovima!
SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA!
Mlekadžija. Ali mlekadžija prevarant.
Poznat u selu kao neko ko ima krave koje muze, a mleko prodaje. Mleko? Pa shvatio čovek politiku firmi Moja Kravica i Imlek, pa se i sam počeo da vara već dovoljno napaćeni narod koji jedva sklapa kraj sa krajem.
Narod, ubeđen da je domaće najbolje, da je mleko neophodno deci u razvoju, naručuje od vodonoše litar mleka dnevno. Umesto da kao domaćin, ustane rano, pomuze stoku i dostavi narodu naručeno mleko, on ga prvo obrađuje: prokuvava ga, a zatim skida kajmak, koji zasebno prodaje na pijaci, a u mleko sipa vodu, kako bi povećao količinu. Meša ni manje ni vše nego u odnosu 1:1. I takav proizvod dostavlja naručiocima, a naplaćuje ko punomasno, sveže, domaće mleko.
- Ženo, jel tebi bljutavo ovo mleko?
- Ne znam, nisam još probala. Doneo mlekadžija Slobo jutos. Treba da mu platimo tri hiljade za ovaj mesec.
- Čuj mlekadžija! More, kakav mlekadžija, običan vodonoša. Platićemo za ovaj mesec, a ja ću mu reći da mi ne donosi više!
- Milorade, sramota je tako. Već tri godine nam čovek donosi mleko. A greota je i zbog dece. Rastu. Treba im za jake kosti.
- Vode ima i u slavini, ako će im pomoći da porastu. Bre, Slobo počeo da vodi politiku - skine kajmak, proda ga na pijaci, a nama mleko meša sa vodom. Dok sam ja živ, tako ne može. Ako treba za decu, ima da nabavim kravu, pa da je lično muzem, a ne da me neko pravi budalom.
Žurka prirode. Dan navuče tamne kišne zavese, ubrza dolazak noći i mestimično oduva po koju uličnu rasvetu, kao desetogodišnjak svoje rođendanske svećice, prekine neki kabl i dotok struje da bi ugasio radoznale prozorske oči i u tami započeo sa orgijama. Stabla šire svoje grane ka nebeskom crnilu, koje se međusobno, najpre stidljivo, a onda sa rastućom drskošću, dodiruju i mrse, na mahove prkoseći vetru da ih ne polomi, na mahove zahvaljujući mu što im je omogući da se konačno međusobno onjuše. Nebeski strob u pratnji par hiljada bubnjeva, jačih nego na stadionu, povremeno pojačava konture mokrih prirodnih oblika, koja blješte kao oznojena tela u nekom skladištu uz tehno muziku. "Tonight, God is a DJ". Sve se njiše u pravcu pozornice, predajući energiju vetru, koji je dalje diže u visine i akumulira za sutrašnji vreo dan.
Tajni kod pristalica opozicije tokom 90-ih.
-----
Lokacija: Beogradski spomenik smešten između dva pozorišta - Narodnog i Boško Buha, pa kad se na oba otvore prozori nastupi nesnošljiva promaja zbog koje okupljeni narod viče - "Vuče!!!" /M.Gutović - Kabare/
Moj poznanik Apostolis, tadašnji student stomatologije iz Grčke je tek par meseci bio stanovnik Beograda.
8.marta, na Dan žena, konačno upozna jednu slatku Beograđanku i u kratkom razgovoru, pošto su žurili, dogovore se da se sutradan nađu "kod konja".
On se sutradan pojavio na dogovorenom mestu ali nije uspeo da je prepozna!
Pitate se zašto?
Godina je bila 1991!!!
Narod koji je toliko napredovao u svim oblastima i odjednom nestao.Moja teorija je da su ljubili žice jer su se toliko obradovali kada je došla struja.
