To je nešto što je moguće samo na zapadu, kad napraviš sranje, pa se vadiš na amneziju ili da si poremećen. Kod nas bi narodu rekli da su te proverili u posebnim ustanovama i da ti nije ništa da možeš da robijaš. A da li si lud ili ne svejedno ideš u buvaru na širenje anala.
Amerika: Pobio dvadeset muškaraca, troje dece, šest žena, silovao 2 dečaka i predao se , rekao da je lud pravio od sebe budalu dobio par godina u ludari, gutao lekove i jednog dana izlazi totalno izlečen, malo ludji od lekova nego što je bio kad je ušao i spreman je na nove akcije. Ponosan što je zajebo sistem.
Srbija: Ubio komšiju jer je njegova grana prelazila u njegovo dvorište a nije mu dao plodove sa te grane. Predao se odma rekao da je lud, bez ikakve provere ide u buvaru, da li je lud ili ne videće se tamo. Ali normalno je da tamo svako malo poludi, ipak nije prijatno kad te drže i šire ti anal.
Slični izrazi:
"A šta fali Moskviču?"
"Ne može to bez kabla!"
Još jedna rečenica koja odražava enormni konzervativizam, naročito pripadnika starijih generacija.
Odnosi se na stav dobrog dela Partizanovaca, kada je pre dve godine gotovo 60 godina stari semafor, popularni "lampaš", zamenjen novim, modernim. I naravno, pošto su Balkanci alergični na tu vrstu promena, usledila je masovna negativna reakcija, zahtev da se stari semafor ostavi (bez obzira što je- iz iskustva govorim- polucrknut barem 10 godina unazad), i da se batali "kinesko sranje" (tj. novi semafor).
Oficijelni spiker: Poštovani gledaoci, ovo je poslednja utakmica u kojoj se koristi naš stari dobri lampaš. Molim aplauz!
Konzerva: UAAAA BRE! Nećemo to kinesko sranje! Zauvek lampaš ovde bre, alo!
Neko pored: Šta se bre dernjaš, bilo je krajnje vreme da tu starudiju nečim zamenimo. Da je sreće, pa da se gradi i novi stadion...
Konzerva: Kakav bre novi stadion, kakav bre novi semafor! Alo dečko, ja sam imao pet godina kada sam šesetšeste bio baš ovde negde sa matorim, i znaš šta je na tom istom lampašu pisalo? "Polufinale Kupa šampiona, Partizan-Mančester 2:0!" Jepse!
***
23. mart 1999, neka kuća u Prčilovcima
Pera: Hej, matori! Javio mi se sada Miloš iz Beč, rekao da će nas sutra stvarno NATO bombarduje...
Ćale: U jebem im i seme i pleme! Ne brini, sinko, deda i ja smo sada baš pričali i rešili smo da im pokažemo zubi!
Pera: Kakvi bre zubi?
Deda: Omladinac, da ti kažem, naš rod od Karađorđa i Kodže Miloša uvek stoji na braniku od otadžbinu. A mislio je tvoj deda na crni dani! I da znaš, spremio sam oružje! Opako oružje da branimo vekovno ognjište, nemoj da si nekome pričao o to!
24. mart
Pera: E, ćale, počelo bombardovanje, evo sad javio radio. Izgleda da su bombardovali kasarnu u Zapizdinu...
Ćale: U sunce im žarko! Tatko, vreme je za akciju!
(izlaze napolje, idu do kačare, otvaraju zadnja vrata i deda skida krpe sa naoružanja- kad tamo: trešnjev top, puška kremenjača i jedna kubura)
Deda: Evo, sinak, ti uzmi kuburu, a tatko može i kremenjaču! Ja ću im obaram avioni iz top! Će NATA da najebe...
Pera: A... šta je ovo?
Ćale: Ahahahahahahahahahaha! Ti si tatko izlapeo načisto! A i ja blesav, pa ti poverovao...
Deda: Ko bre izlapeo? E, bre, pa u Takovski ustanak smo čitav buljuk Turaka naterali nazad s tim...
To je kad dobro uvežbane pesme i razne zajebancije koje su zanimljive hoćeš da predstaviš ljudima na najbolji način.Tad se desi nešto nepredviđeno.Razglas ili ozvučenje koje bi trebalo da gruva izgubi sve ono što je bilo dobro na tonskoj probi...a onda se pojačavaš onaj se oštri i onda još gore sranje...
ljudi!!!ovo kurčić od diode se nije video malo pre,možda nas to jebe...
Pitanje koje moj deda postavlja svakom prilikom kad ja napravim neko sranje, bio pijan ili ne, kao sto kaže ona pesma pod nazivom ''šešir moj'', i onda posle on i ja delimo utiske , a ja kao mlađi naraštaj učim za sledeće prilike šta mi je pametno činiti da ne prođem ''ko Rumljan na Šidskom vašaru'', što bi on kaz'o.
I šta si radio, ime dedino? vidi kakvo ti je oko, pa jel' sam ti sto puta kaz'o da se ne tučes kad se naližes, samo takve čekaju, i uvek dobiješ da se lepo udesiš!
ma nije deda, nego sam iš'o dole kod Ralove Milice na rođendan, i tu bila Radojkina unuka, i ja se malo našpricer'o, i poč'o da pričam sa njom, i ja joj met'o ruku na koleno, i sve dobro, a nisam ni znao da se zabavlja sa onim Vladetom iz četvrtog šora, onaj okrene rudu od prikolice pune ku'ruza, kad me je do'vatio, sve zvezde sam vid'o, a ona kurva mi nije rekla da se sa njim petlja.
Joj, ime dedino, pa 'di ćes u nekošeno, šta sam ti ja kaz'o za tu malu još jesenas, pa baba joj je ista tak'a bila, kvarna ko šupalj zub, još si i dobro proš'o!!!
jesi deda, kaz'o si, ne kažem, al' šta sam mog'o, obukla kratku suknju, ja odma' zin'o...
Ma znam ja sve te suknje, vataj ti bolje onu Jagodu dole iz sela, ta je za tebe!
Deda,ima 34 godine,vata zadnji voz, jes' ti lud???
pa tak'a ti treba, da te nešto nauči, učiteljica života, mani se ti ovih pilića, vidiš šta si tu dobio!!!
Alkos kog poštujemo kao tinejdžeri, onda kad je život sranje i niko te ne voli, pa planiraš i ti da te jednog dana bole kurci za sve kao njega, da ločeš onaj vinjak i budeš idol maloumnicima koji mrze da uče, treniraju i idu u školu, klincima koje mama i tata nisu bili pa beže od obaveza ko baba od smrti.
Jedna od najomraženijih ljudi u Srbiji, pored policajaca i političara. Mržnja proizilazi iz toga da se među poštom ponekad nađe i neka plava kovertica, odnosno poziv iz suda za neko sranje koje smo ranije napravili. Iako je poštar ni kriv ni dužan, Srbin ko Srbin mora da svali krivicu na nekoga, a ovaj je uvek najbliži.
Lik 1: Gde si bre Mare, nisam te video sto godina.
Lik 2: (nervozno) Evo me, je l' me vidiš valjda.
Lik 1: Šta ti je bre, Što si tako nadrkan?
Lik 2: Ma pusti me u pičku materinu, malo pre mi bio Dejan poštar, doneo mi poziv za sud, jebo ga konj da ga jebo.
Lik 1: To što si polomio nos onom Saletu što ti gledao ribu?
Lik 2: Da.
Lik 1: E jesu govna ovi poštari, ne možes od njih da živiš.
To je ono sranje sto je cale okretao svaki put kad donesem novog asa buducnosti iz matematike, ili kad ga ubodem tako iz nekih egozticnih predmeta, tipa biologije, hemije, istorije, sto moras posle da propisas majcino mleko da bi ga popravio kod debele profesorice, koja jedva ceka priliku da nekog dzabalebarosa i neradnika drzi u neizvesnosti do avgusta meseca...
"a pa necemo vise tako, od sutra okrecemo novi list"
( u jebo ga taj novi list, uvek ga okrece pred vikend, i to uglavnom ne onaj "ubi Boze" vikend, nego vikend kad se dogovorim za pecanje, za rostilj ili za odlazak kod babe i dede na selo, gde necu ni pomisliti na situaciju na svom Bliskom Istoku, nego samo kako da sto duze sviram kurcu...)
Simpatičan ukras grada, punk staramajke koje ne dozvoljavaju da ih vreme i godine pregaze. Njihova horda se kreće po gradskom prevozu, poštama i ambulantama, a na ziljave pičke koje nose šiške preko jednog oka i pertle različitih boja bacaju hejt podjednakog intenziteta kao i mladji istomisleći naraštaji.
Veruju da je svet sranje i da je sve otišlo u kurac, ogorčene su na konzervans u kompotima i pekmezima i stava su da je revolucija neophodna, baš kao i svi drugi pankeri.
U stvari, ljubičasta kosa je znak raspoznavanja pripadnica tajne komunističke organizacije, i zadatak im je da štab izveštavaju o stanju u donjim slojevima naroda. Sve vide, prikupljaju informacije, i čekaju da dodje njihovo vreme..Kada će preuzeti svet.
Južnajčki izraz koji bi danas mogao komotno da se prevede kao kvarcovati, jebiga...
Inače se prle kokoške posle klanja i opipavanja perja... uzme se novina, poželjno Politika, a može i bilo koje drugo dnevno sranje, potpali se i obezglavljena i obezperjena kokoška se par puta provrti iznad vatre i tako se odstrani i ono najsitnije perje, naša koka dobije bronzanu bojicu, a posle termičke obrade završi i na trpezi.
Jao, kako ti je super bojica, gde si se to prlila?
Uf sto mrzim ovo pitanje! Obicno ga praktikuju ljudi sa kojima ste bliski i na koje ne mozete lako ili dugo da se ljutite, a ni oni na vas (roditelji, brat/sestra etc.). Time vam stavljaju do znanja da ce nastaviti da zive sa vama pod istim krovom, iako ste napravili sranje, ali da bi trebalo da povedete racuna o svom ponasanju sledeci put i blabla i trucdrnzvrc...
Keva: Sta si sad uradio?
Ja: Prosuo cackalice (ili nesto jos banalnije)...
Keva: Pa dobro zasto si kao slon?
Ja: Izvini, slucajno sam...
Keva: A sta ja sada imam od tvog izvini?
