Karakterna osobina, odlika odabranih genija ali i onih manje genijalnih, gde je zastupljena u obrnuto proporcionalnom odnosu sa intelektom, kompenzujući nedostatak istog. Lik čelične volje obično bude nezgodno-zajeban i za saradnju a tek kao protivnik. Upornost je njegovo srednje ime, uvek je spreman i daje maksimum, opaki takmičar, pa makar se iz dosade igrali tablića ili mica. On je mašina, radilica, borac... jebeni Kareljin što ulaže nadljudske napore. Poster Gatuza visi mu na zidu, Roki II na vratima, mit o Sizifu omiljeno štivo, al' sa uglavljenim kamenom na vrhu. Ne mogu kao opcija ne postoji, poraz ne dolazi u obzir... Talenat, šta je to, jel' nešto bitno? Rad je osnova svega... potrebna je samo veća lopata.

Čovek, Beograđanin, lingvista, pisac, umetnik, jedan od prvih koji je imao dovoljno hrabrosti da ukaže na sve kontroverze, nameštaljke i spletke vezane za B92 i Drugu Srbiju. To je učinio najpre svojim filmom Slobo-Klintone (1999), zatim angažmanom u prvom srpskom web-zinu "Krompir" (1999 - 2005) i sve to krunisao alegorijsko-satiričnim romanom "Leposava" (Kornet, 2007) kojim je uzburkao strasti u redovima Druge Srbije i za svaki slučaj od strane najuticajnijih njihovih predstavnika (Teofila Pančića i Nataše Kandić) proglašen za fašistu. Ovaj roman nominovan je za NIN-ovu nagradu, a Ćosić posle toga više nije pisao romane, ali je objavio kapitalni "Rečnik sinonima" ("Kornet", 2008.) koji predstavlja ogroman korak u savremenoj srpskoj leksikografiji. Koliko je moguće saznati danas, bavi se pisanjem svog drugog romana za koji se nada da će, kako navodi u intervjuu za srpsku Wikipediju, dostići jednak uspeh u Srbiji i Hrvatskoj i time ponovo po nečemu postati PRVI.
Inače, Pavle Ćosić je delovao u umetničkim trupama "Pipi kola", "Talent Factory" i "Ilegalni poslastičari". I dalje predstavlja deo srpske andergraund, avangardne umetničke scene.

Poznato je da je voće zdravo. E sad, nekad se govorilo da zdravlje na usta ulazi. Međutim, danas, sa razvojem hedonističkih tehnologija i tehnika seksualnog užitka, moglo bi se reći da voće, odnosno zdravlje ulazi preko kurca!

Popularni naziv u vojvođanskim selima za mesto ispred ili u blizini seoske prodavnice, na kom se okupljaju ljudi, domaćini i počinju celodnevno lokanje. Takođe, smatra se da je čučavka jedan od prvih vesnika proleća, obzirom da startuje sa prvim toplijim danima i traje sve do decembarskih snegova.

Tradicionalni deo ženske garderobe nekih, prvenstveno islamskih, zemalja.
To je jedna vrsta hlača od vrlo laganih, svilenkastih, materijala sa veoma širokim nogavicama, podvezenim neposredno iznad gležnjeva.

Kad žena hoda u dimijama, one oko njenih nogu lepršaju u ritmu tog hoda.

Iako su smišljenje da prikriju ženske čari, dimije u principu imaju sasvim suprotan, erotski, efekat. Naročito kad su tanjušne i prozirne.

Pojava da vlasnici ugostiteljskih objekata u određenom periodu godine višestruko podignu cene pića kako bi za par dana zaradili više nego za ceo mesec. Naravno, bez prijavljivanja poreskoj upravi.

Евергинови.
Легендарне песме које никад неће застарети, песме које ће се слушати много година после данашњице, мелодије које ће заувек изазивати дивљење и обожавање нових клинаца.

Sleng koji se koristi u situacijama kada se ne slažeš sa govorancijom kojom baron pokušava da te obasipa. Spust na zemlju liku koji ubija u pojam i čija priča preljeva ko patriotski govor Bogoljuba Karića. Način kojim daješ do znanja ortaku da mu je spika trula ko list u jesen, a da su šanse da se ostvari san koji ti prepričava toliko velike, da ih ni metuzalem neće doživeti. Malo morgen služi za gašenje radioaktivnih gluposti koje ni Gajgerov brojač ne može da izmeri, gluposti koje se šire kao tifus među našom vojskom u I svetskom ratu. Priloška odredba za nikad.

Malo morgen će američko zlo doveka da hara svetom, malo morgen će Ana Ivanović da se vrati u formu od onomad, malo morgen Tom Kruz nije sektaš, malo morgen je Merlin Monro ubijena, posle 7000 tableta za spavanje koje je popila u svom životu. Morgen Pižon sam sastavlja reprezentaciju, morgen Džon Malkovič nije najluđi glumac ikada, a Norton najharizmatičniji. Morgen će Bred Pit I Di Caprio da dobiju Oskara nekada, kao i Dule Vujošević da izgubi meč, a da na konferenciji ne krivi korumpirane sudije. Morgen Čeda forsira jednakost iz ubeđenja.

Potpuno izgubljeno vreme provedeno na jednom mestu.

Vrsta komunalnog otpada za kojeg nema klasifikacije.

Nova vrsta sisara otkrivena u gomilama pudera. Naučnici kažu da u njima ima ostataka mozga i da imaju bolju sposobnost kamuflaže od kameleona, ali ako se dobro zagledate, ispod naslaga pudera i roletni, koje one nazivaju šiške, možda vidite i lice, mada ovo je moguće samo uy godine i godine iskustva. Takođe, ove životinje imaju i slabosti, a najveća je zavisnost od solarijuma i žute farbe za kosu, ali uvek možete naslutiti njihovu pravu boju, jer apsolutno sve imaju izrastke. Takođe, postoji još jedan način za prepoznavanje, a to je njihov način pisanja koji ih je prvi izdao kao neljudska bića.

Jesti u stojećem položaju.

Karakterna osobina, pozdrav međ' najbližim prijateljima, izraz razočarenja.

Ma daaa, svi smo gistro fini i šatro ne primećujemo kad neko muca ili ne zna "r" i "l" !
Svi nameste facu k'o Brankica u Insajderu, potpuno se udube i trude svim mogućim silama da ne prasnu u smeh i krenu u zajebanciju. Opušteno, nije to hendikep, to je najnormalnija stvar, k'o kad imaš boginje koje ne nestaju.

Moderne provodadžike.Mesta gde stidljiv i zbunjen traži zbunjenu i stidljivu zbog braka i dugog i srećnog života ,a pri tome ni jedno ni drugo ne znaju da rade na kompjuteru i imaju averziju prema internetu...

Neće biti reči o popularnom ječmenom sokiću poznatijem kao ''Jelenko'', niti o nesrećniku čija deca liče na poštara, ne.

Reč je o još jednom u nizu opšteprihvaćenih naziva za Ðavola, najljućeg takmaca Bradonje. Zna se, u pop kulturi Sotonu obično prikazuju kao rak-crvenog, repatog stvora sa kozjim nogama i trozupcem, uz neizbežno prisustvo roščića na mestu gde bi trebalo da budu zalisci.

Često i iz neposnatih razloga zapostavljeno biće od strane svojih unuka.

Sposobnost koju Balkanac dobija rodjenjem. Nešto kao disanje ili sposobnost da vari hranu. To je zapravo mogućnost čoveka sa ovih prostora da već posle prvog odsviranog takta prepozna pesmu, njen tekst i ritam.
Prosečnom Balkancu je potreban jedan put da čuje pesmu da bi je memorisao za vijek vijekova. Tada njegov mozak automatski rejtuje muzičku numeru i od ocene zavisi da li će pri svakom sledećem reprodukovanju doći do određene gestikulacije rukama. Dakle, ako numera ima dobru ocenu, Balkanac će polako uzdignuti ruke iznad glave i najčešće izgovoriti: "Đe me nađe?!" na odgovarajućem maternjem jeziku. Naravno, taj čovek neće tu gestikulaciju ponoviti ako dođe do reprodukcije neke numere koja spada u žanr neodgovarajući trenutnoj situaciji u njegovoj okolini. Ako, pak začuje note neke pesme urbanih, često nazivanih "pederskijeh" bendova, dolazi do upotrebe jedne malo agresivnije gestikulacije, kao što je prevrtanje stola, šamaranje di-džeja ili u težem slučaju upotrebe nekog oružja, hladnog ili vatrenog.
Slučajevi Balkanaca koji imaju slabiju sposobnost prepoznavanja muzike često budu odbačeni od okoline proglašavani izrodima, nakazama, pederima ili narkomanima.

Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.

Osoba velike fizičke snage i malih intelektualnih sposobnosti. Ne vodeći računa o drugima snagu uvijek i bezobzirno ističe u prvi plan, tako da mu grubost postaje i jedina upečatljiva osobina, lako uočljiva gotovo cijeli njegov život, uveliko zasjenjujući i njegovu glupost.