Dobro jebem joj mater, ali tako to hoda, i ove godine se završila, ode i ne mora se nikada vratiti niti ima nameru. Pogotovo među ljude, koji će.
Ali ljudi su prokleti, oni 'oće, moraju. Pitanje je života i smrti i spasa malih delfina te pingvina s narušenom dioptrijom u bespućima plisnjavog Antarktika koji se topi ki Top-gun pre nego ga Mišković stavi u usta da proveri kvalitet Delte i Sitija.
Gde ćeš, šta ćeš, kako ćeš???
I nije da bi igde, koji 'š kurac igde, noć k'o noć, ki svaka druga, ako imaš pića i dobra je, koj jebe što je lunarizam odlučio da je zadnja nečega i da bi Luna Lu morala s onim noktima i zanosnom figuricom bolje ići u rudnik nego da nam tu valja gluposti, valjak jedan od žene.
Taman i da odlučiš kako te ove godine niko zajebati neće, zove te Mare i Andreja i saopštavaju ti da jednostavno moraš i ti tamo negde i da si pička ne budeš li i da je to nikakva kinta a da će biti Jovana i Jelena.
Ne jedna, naravno, to su prefiksi za najradosnije i najtraženije osobine U žena. Jer jebiga jest da su lepa imena ali Jelena i Jovana k'o govana pa ide detaljisanje.
-Kako koje? Jelena Fuksa, Jovana Svi za jednog, Jelena Petica, Jovana Pušačica, Moja Jelena, Maretova Jovana, Bambus Jelena, Jelen Jelena, Lav Jovana,...
-Dobro, de, shvatio sam. Aj dođem.
Onda kreće besomučno trošenje para, jok nećeš, odlučio si, ima da hoćeš, i tole i šulju i gledaj ovo, opet puk'o kaiš u pičku materinu, kupuj novi.
Žurka je tu i tamo oko tog doba. Nećeš prvi, normalno, nisi luzer.
Op, tu su već Peca i Peki, euforija, ludilo, piju od deset jutros, k k kul...
Zemaš vupi, sedaš, gledaš, ruska se već prelila tri puta preko nekog tanjira.
Svako vadi svoj CD iz džepa i šeretski njuška u pravcu samoproglašenog di džeja, Aj pusti ovo, aj leba ti ovo. Jok, narodnjaci ubijaju...pluća dihtuju k'o membrane zvučnika od hiljadu vati, nije baš da je prijatno, al ajd. Veselje je, valja se.
Neke su cupi već zarile štikle od dvan'est centi u parket i tako usidrene i upakovane u haljinKe plastikanere boje žestinu.
Svi su crveni, vreme prolazi, pička materina na TV odbrojava...
Gledaš na sat i skontaš da tvoj žuri.
Jebiga. Cmakanje, cmakanje, još cmakanja.
Cmakanje.
Balavljenje.
Cmakanje.
Nastupa termin Želje, čestitke, pozdravi, SMS, zvanje, opterećene linije.
Zvaće se kasnije, sad se nema vremena, l00dilo je u toku!
Iš'o bi u WC al tamo se vuče što lajna što Jelena Petica po podu.
Ne ide ti se, piša ti se. Neki su zagrljeni, cmakanje, cmakanje, znojavo cmakanje u znojava čela.
Đole je vani, umiva čemprese peglom pre vremena, ajd dobro, čim povrati što sebe što rusku i mesište vratiće se. Da ne propusti nešto.
Ti sediš u maniru pravog Vukajlijaša i smeškaš se... Koliko materijala...Ko vam jebe mater ionako nisam mislio doći.
Bar nešto od te noći. I mamurluka. Naravno. Hoćeš svoj mamurluk. Platio si pošteno.
A od tih sranja i novogodišnjih odluka-ništa.
Biraj Od sutra ću. Sutra ionako ne umire nikad.
Eee, da ima ljubavi lakše sve bilo bi, reče jednom veliki mag muško-ženskih odnosa, Svevišnji Rade.
Odavno ti je ćaća govorio kako moraš voleti ono što radiš, jer jebiga, ne moš raditi domaći iz matematike, ako tvoj otac ne voli tvoju nastavnicu matematike, jeboga ti. Da je engleski, pa 'ajd čovek da razume, mlada je, tek završila fakultete i ono, moš joj orah o dupe skrcati. Al' 'de nađe onu matoru, izanđalu babetinu koja dostiže vrhunac na Venova rešenja jednačina sa dva razlomka u njoj, 'ćer mu poljubim? Ne ide to nikako...
Eto, uzmi za primer ćaću svoga. Čovek nikad nije voleo školu. Naučio zanat, da l' što voli ili što mora, jebem ga, ali posvećen je tome i to ga čini koliko-toliko zadovoljnim. Naravno, ako izuzmemo to što vodi onog šegrta sa sobom, pa ga mali uvek izjebe da singlira Šveđane, al' to da ostavimo za drugi put.
Deda a.k.a Đed. Čovek odrastao i ostario na selu. Ovce, krave, kokoši prepisao babi, jebiga, đe si ti video da se muško bakće živinom. Vidiš da to čovek voli, čim onako umilno tepa ovčici po imenu Belka... ma, o čemu da ti pričam kad i sam znaš da je milion puta pričao kako ti je oca ostavio da prenoći u drugom selu, jer mu se krava telila, pa nije otišao po njega. A i ko ga jebe kad juri žene po drugom selu, zar ne?!
Dakle, da rezimiramo... moraš voleti ono što radiš da bi bilo neke koristi. Ne računamo to što voliš 'leba bez motike, pa računaš da Rozenburg može da dođe 3+ prvo...
.. da sledeći put znaš ej, bi, si, ef, dži k'o Oče naš, jebem li ti sto majki!
-Dragane, ne tuci dete po glavi, sto puta sam ti rekla!
-Ništa neće da mu fali! Delikvent, ne zna najprostiju stvar na svetu! Ufff, kad te ja do'vatim...
-Odoh na posao, ne mogu da gledam ovo... ne možeš ni da učiš sa njim, a da ga ne mlatiš, sirovino... tras...
-Ćale, 'de je mojih soma dinara što sam se pravio da ne znam?! I po stoti put, ide: si, di, i, ef, dži...
-Ko mu klacka koske, k'o da je bitno... drži, ljubi tajo šiljokurana svog!
-Tata?!
-E, kurče?
-A, što ti toliko voliš da ideš na otvorena vrata kod moje engleskinje?
-Razumećeš jednog dana, lepi...... dvadeset godina kasnije...
... i razumeo sam ga... jes' dobra bila, mamu joj...
Aludiranje na ortakovu seksualnu aktivnost koja je u rangu aktivnosti Milijaša van kruga oko centra dok je igrao u Zvezdi. Nula, takoreći...
-Debeli, jesi ti opleo šta skoro?
-Pravi gospodin nikad ne priča o svojim poduhvatima u krevetu..
-Pod jedan, ti krevet nisi video mesec dana. Spavao si na tri stolice u kafani, u šinobusu na relaciji Sombor-Bogojevo, i ispod drveta dok je bilo još toplo.
-Ti znaš..
-Znam, i slikao sam sve to. No, na stranu te egzibicije. Ako se dobro sećam, ti si zadnji put kundačio za osmi mart, kad ti je kum platio Cecu radilicu s Kaćke petlje, pa si se posle žalio da te svrbi tamo ’di ne treba.
-To mi je izašla alergija od stomaklije.
-Jeste, i meni bi izašla da sam posisao flašu i po u prvoj smeni i grickao onu grančicu iz nje. Nego, jesi razmišljao da predješ u kastrate? Em ti taj jad dole ničemu ne služi, a i znaš ceo repertoar Gvozdena Radičevića i Milančeta Radosavljevića napamet. Da bar uzmemo koji dinar...
-Puši ga malo, bolidu jedan!
Kada si poreklom sa sela a nekim nesrećnim slučajem se nađeš u velikom gradu, plan za preživljavanje krize se obavezno pretvara u nadrealizam.
Vraćam se ja tako stanu, sav ispijen, iz srednje škole te daleke, daleke '97...
Di ste matori Malikućani? Stigoh... (čuje se neko bolno cijukanje)
eeeee sine vidi, nabavismo pilića, sveži, tek iz inkubatora izašli!
:fejspalm: E mama, a kako ti planiraš sa živinom u stanu da se rveš?
Ih, čuj njega! Pa šta će nam tolika terasa??
da, da (ček samo da čuje ova gadura dole)... Ok odo da se plaknem...
EEEE čekaj, čekaj.... Tamo je luk mladi i krompir... Donela nam tetka ljubica... To je onaj zlatni... Ko med!
I gde ču ja sad??? Ovako štrokav i gadan???
Ništa se ti ne brini, eno dovukao je tata korito u dnevnu, tamo je sad taman i smederevac, imaćeš uvek tople vode... Mož i da gledaš TV i da se kupaš !
I tako,ja dan danas imam fobiju kada nekoga zovem u posetu...
Još jedna u nizu improvizacija karakterističnih za Srbiju. Ovo je vrsta pice na koju se, radi pokušaja ekskluziviteta, stavljaju SVI sastojci koji idu na ostale pice.
Gazda Pera: lokal-iznajmljen, kredit za pokretanje malog i srednjeg biznisa-podignut, zajebano ime koje zvuči italijanski-registrovano u APR... Samo da smislimo jelovnik i možemo da krenemo....
Dragica: Pa imaćemo onu kaprićozu, margaritu, kvatro stađone, fruti di mare, mađaricu, možemo i neku posnu, vegetarijansku.... i uz to recimo da služimo špagete i palačinke.... biće dosta.
P: Ne, čekaj... kao da nešto fali..... ZNAM!!!! Ponudićemo pizzu na koju ćemo staviti sve vrste nadeva koje imamo u ponudi, i nazvaćemo je po našem malom restoranu! Toga se sigurno niko nikad ranije nije setio!
D: Ti si genije!----------------------------------------------------------
U nekom društvu se poveo razgovor o picama:
Žika: Ma OK je sve to, ali nikad neću zaboraviti kad sam jeo "Al Capone" pizzu.
Mile: Kakva je ta, ščime je?
Ž: Pavlaka, kečap, šunka, slanina, suvi vrat, kulen, jaje, morski plodovi, feferone, 4 vrste sira, masline, i nutela
M: Da, dobra je ta, samo se ne zove tako, nego "Omerta"
Bole, koji sve sluša iz prikrajka: I pretpostavljam da si je jeo u istoimenoj piceriji.
M i Ž, istovremeno: KAKO ZNAŠ!?
Izraz za osobu koja nakon obilnog utovara u McDonald'sa, u WC-u obavi toksični istovar.
Filip i ja: Vedrane, di si bia?
Vedran: Bia sam u Mekića. Satra sam se nemilice. Pojea sam 3 krilca, 3 Big Maca te Chicken McNuggets, ali srednji, puno je 20, nisam krme. Ne zovu bezveze predobra kombinacija.
Filip: Nisi ti krme, ti se već davno preša tu razinu.
Ja: Jeba te Mekić, reci McDonald's, klošaru jedan. Brate, idemo nešto sekund do mene. Da ti nije palo napamet istovarit se u mene.
Vedran: Neću, znaš me.
Filip: Pa nije blesav.
Ja: Prvo, sila ne pita, drugo znam te i zato ti i govorim. Još da mi na kuću navučeš državnu agenciju za nacionalnu sigurnost te ne budem moga uć u kuću sljedeća 2 miseca.
Filip: Još i dobiješ kaznu za nezakonito odlaganje radioaktivnog otpada, haha.
Ja: Daj, nemoj me i ti sad podjebavat. Nisam od volje. Od same pomisli mi umrlo govno u meni.
Nema dalje. Svi otvori i pore su razjapljeni, lipti sa svih strana, ali to nije dovoljno. Kad ti mokraća i proliv krenu istovremeno sa riganjem restovanog krompira od sinoć, dok ti braon kolomast viri iz ušiju, a znoj, suze i sline naviru od silnog naprezanja i neimanja dodira sa stvarnošću...
Uzrok? Pa, uglavnom neko početničko giga-pijanstvo.
Eventualno, figurativno odslikava rezultate intenzivnog smaranja.
- Šta je sa gospođom Hadži-Guzina, ne viđam je više na ovim Vašim čajankama?
- Ah, mila, znate kako to ide kod ovih novokomonovanih bogataša, Dedinje i Senjak nisu bili dovoljno dobri za njih, pa su odselili na Bežanijsku Kosu.
- Čudno, činilo mi se da se baš lepo uklopila.
- Ma dajte, preterivala je sa pričama o teniskim treninzima sa Bobom Živojinovićem i o izboru novog čistača bazena. I kako joj je tutor iz francuskog rodom iz Bulonja, i kako su petrogradske predstave tako posebne. Da normalan nobles poveraća na lakat od tolikog neukusa. Kao da nismo saznali za njeno plebejsko poreklo i silazak sa obronaka Peštera i onog njenog dinaroida...
- Razumem Vas u potpunosti! Sada ćete me izvinuti, žurim na čas esperanta pre nego odem na masažu, pa se vidimo sutra posle Vaše saune i sesije sinhronog plivanja.
- Di kele šuneli, htedoh reći: dogovoreno!
Čovjek prepun informacija o nečemu.
Ne nužno korisnih.
Nešto kao hodajuća enciklopedija, samo uže specijaliziran.
NAPOMENA: neke ljude je bolje ostaviti zipovane!
- Koje ono godine pogibe Senna??
- A tamo negdje devedesetih, činimise..
- Ma zar nije prije?
- Ne znam, majketiga, ja se rodio 93...ako te to toliko zanima, eno ti ga Dean tamo, taj ti je zipovana Formula jedan!!!
- Joj daaa...e, ajde da mu tiskamo majicu F1.zip_____________________________________________________________________
- Dosta mi je ovih režija ovakvih. Zašto mi plaćamo komunalije bar 10% veće od zgrade pokraj naše samo zato što ona spada pod drugu ulicu...sad ću da se žalim!!
- Di će da se žališ? Uredu za istraživanje ruda??
- Ima da zovem Predraga, on je portir u Gradskoj skupštini, sigurno zna...
- Ama da se nisi usudio zvat Predraga!!
- Štoooo, ženo?
- Lik je zipovao politiku!! Znaš li ti šta je to, kad ga jedom otvoriš!!??
- Paaaa...neka...Predrag zna....
- Ma da on išta korisnoga zna napravit sa svim tim informacijama, ne bi bio portir!!! Mani me se!
Ocena kompetentnosti i stručnog znanja od strane ljudi koji nemaju ni osnovnog.
- Ja moja ti. I tako ti se ja spustim dolje u čaršiju i dojdem u Dom Zdravlja sva kukavna, nabadajući jedva na ovije moje dvije štule.
- I što kaže dokturka Joko, veli li što ti je?
- Ma ti đavla i zdravlje. Nego se sa mnom cirkus pravi po tamo.
- Ajme meni, kakvi cirkus?
- Šće me šilje dijetu da me premeta po ordinaciji.
- Ju ju ju! Kud će ovi svijet?
- Ne, vičem ja. Dajder ti mene kod moje dokturke Jankovićke.
- E ona ti je ponajbolja. Di ćeš čeljadetu u ruke.
- Ma veli ona meni naka što je čkole učila po Beču.
- A ti?
- Ni maket. Il kod Jankovićke il u grob.
- A kajem ja, ponajbolje kod nje.
- Ma zna žena, vidi se. Nije još za penzije što ovi viču.
- Kaka penzija sunce ti bogovo? Ona ti je mog Mila lečila za života.
- Nek mu je laka ova naša crnica.
Jeđenje govana u nekom poslu u koji se razumeš k'o Velja Ilić u kvantnu fiziku.
U principu, umetnost majstorisanja se sastoji iz toga da ti zasereš posao za koji bi realno trebao da pozoveš majstora, i to uz nivo samopuzdanja veći nego Čarlišin pred sobaljivanje mlađanog pičića.
Mužu, pokvarilo nam se ovo grejanje. Di se deno onaj broj od majstora?
-Šuder ženo ubijotebog, ja sam bre u vojsci osamdesdruge grejanje popravljo po kazni. Dođe upravnik, pita ko je sjebo, svi ćutimo, on posumnja na mene, a ja nisam a znam ko je, al' ipak ćutim. Eeee kad se setim... To je bila vojska, a ne ko ovi danas, mesec dana i mrš kući, i kao služio vojsku. Teraj to u kurac, ja na straži sa šiptarom i balijom, al' nas boli kurac, zajebavamo se. Čak šiptar poneki put i rakiju donese pa pijemo da se zagrejemo na minus pitajkurcakoliko.
-Dobro Dragoslave, samo pazi da još nešto ne zajebeš.
-Ma neću bre, šta ti je.
:buuuuum:
-Pa jebote štae ovo koj kurac pa ovo je gas?!
-Pa jok, no šta je.
-Pa otkad bre to?
-Pa tis lično peticiju piso nama u kraju da uvedu pička ti materina.
Naslov hita iz sedamdesetih, ujedno i apsurdno opravdanje žena za najrazličitije ispade i poniženja koje doživljavaju od strane svojih partnera.
- Čekaj, Ljubice, hoćeš da mi kažeš da je tvoj Mirko sinoć na slavi na tvoje oči pipkao domaćicu za sise ispred svih?
- Ne samo to. Onda je, držeći joj levu sisu, istovremeno krenuo da otkopčava kaiš uz diskretno mrmljanje "Uf, što mi se sad meće i u ovu prekoputa, da l' mi ovo tašta, jebem li ga..." , zatim je shvatio da mu se piša, pa je ustao i pitao kuma di mu je žena da pođe da mu ga pridrži. Kad se vratio iz wc-a, obratio mi se sa " Kurvo, sipaj mi kilo- kilo da ti ne jebem mater! "... Ali nije me baš tako jako ošamario, ostala sam u stolici.
- Je li, bre, a što si ti uopšte sa tom budalom, a?
- Pa, vidi... šta znam. Mislim da me on ipak voli. Da, voli me. Na svoj način.
- Ima ovaj novi lek za mozak od 1000 miligrama, mislim da bi ti bio interesantan.
Pokeraski sleng za menjanje cetiri karte.
-Opet se kasno vracas kuci. Obeco' si da neces da kockas i pijes.
-Ma br-rre, ni-isam!
-Nisi, nisi, sta cu s'tobom jadna!?
De si do'sad?
-Ma po-omago' Mile-tu da sree-di neki namestaj... Da-a E-e, uf!
-Kuku majko mila, sta'me snadje!?
Aj da jedes i u krevet crni Dobrivoje, cccc...
*Ovaj nalakcen nad stolom jedva gleda dok mu zena ugurava tanjir medju laktove i kasiku u ruku, cusne ga po labrnji da ga razbudi i drekne:
-Ajde kukavce, da jedes...
*razali se jer ga je jako munula, pa se ovaj ufatio za glavu i napravio bolnu grimasu...
-Ajde Dobri moj, ajde... ima sarme, spremila Mara svojoj mukici, ajde... Da mi lepo ruckas...Pizda ti materina pijana... Pa da te sutra lepo izgrdim kad mi se probudis trezan... Voli moj dzukac sarme, zna Mara to... Ajde kolko' ces?
-Mmmpfh! Aamm...
Trr...Tri-pa-jed-nuu-uf!
DEMOKRATSKA STRANKINJA
Cura iz stare građanske, beogradske porodice (bez obzira što živi u Nišu, recimo) čiji je jedan deda pre rata posedovao polovinu svega, a drugi deda drugu polovinu. Ipak, ona shvata da su se vremena promenila. Da Srbija treba da bude modernija. Ona traži muškarca koji ima svoje mišljenje i čvrst stav, i koji je spreman da ga menja u zavisnosti od situacije i pravcu duvanja vetra. Ona je lepa, fina i zaljubljena. Ne u tebe, doduše, već u predsednika stranke. Pre toga je bila zaljubljena u predhodnog predsednika stranke. Treba da joj objasniš da se i ti, na prihvatljiv način, diviš lepoti predsednika stranke i da možete zajedno da ga pratite po Srbiji, i uživate u njegovoj pojavi i veštini da govori nekoliko sati , a da ne iznese nijedan konkretan stav.
RADIKALKA
Sviđa ti se radikalka? Pa, dobro... Ima ljudi koje pali da ih nego gazi štiklom, ima onih koji vole kožu i gumu... Nisam ja tu da sudim. Ako želiš da je, kao slučajno, sretneš, ne propuštaj gužvu u busu, na pijaci, niti naučne skupove u Sava centru (sledeći je na temu "Vojislav Šešelj protiv smrdljivih kurvinih sinova - govnara, a u borbi za istinu"). Radikalka voli sve što je narodsko (a pogotovo narocko). Lakše malo sa sapunom, a oštrije sa rakijom. Ubedi je da si njen princ u narandžastom "stojadinu" iz 1979. sa kojim će jedne nedeljie ići kod njenih, a druge kod tvojih na selo. Reci joj da maštaš o petoro dece koja možda neće biti stalno sita, ali će biti nacionalno svesna. Zamišljaš vaš radikalski stan. Jednosoban, sa drap tapetama, i stalnim mirisom domaće kuhinje.
KOŠTUNIČARKA
Ovako stoje stvari, DSS cura mašta o gotovo istim stvarima kao i Radikalka, a razlikuju se po tome što je Koštuničarka završila neki fakultet (istoriju, recimo). Put do njenog srca vodi preko njenog duhovnika. Dakle, prvo moraš da se dopadneš njenom svešteniku. Ona ništa neće uraditi na svoju ruku dok se ne konsultuje sa popom. E sad, bitno je ne naleteti na popa kome se dopadaju osmogodišnji dečaci, jer tu nemaš prođu. Ako si i to sredio, ostaje ti samo još jedna "kvaka 22" - DSS ženu može da privuče samo muškarac koji ne misli na žene, nego je posvećen nacionalnom i duhovnom. Čim ti nju muvaš, biće da si nekakav komunista, ili liberal u duši, a takav joj ne treba. Pročitaj nešto od Bećkovića, on zna kako se to sređuje...
VUKOVKA
Iako se SPO promenio do neprepoznatljivosti, cure članovi to ne priznaju i ne odobravaju. One traže ravnogorca sa dugim stažom. Nekoga ko poviše od Valjeva roštilja i šenluči od 1990. i čiji je deda isto to radio tokom Drugog sv. rata na tom istom svetom mestu. Da bi stekao njene simpatije, moraš da nabaviš izuzetno skup komad hardwarea. Treba ti "Draškovićizator". SPOpadija jednostavno pada u trans kada čuje glas svog lidera. Draškovićizator se priključi na mikrofon i sve što izgovoriš on spušta 2 oktave niže, pretvara automatski u deseterac, a savremene izraze zamenjuje arhaizmima koje ni najstariji sveštenici SPC ne poznaju. Opcija prevođenja na engleski priča je za sebe.
CURA IZ DRUGE SRBIJE
Pred sobom imaš šetačicu, udaračicu (u šerpe i poklopce, nažalost) i nezadovoljnicu opšte prakse. Bila je u DS-u, bila je u GSS-u, ali sada je našla svoj pravi politički dom. Shvatila je ono što i tebi treba da bude jasno, ako želiš da je smuvaš. Ona svim svojim bićem voli i želi Čedomira Jovanovića, i jedini način da je imaš je da budeš Čedomir Jovanović, lično i personalno. Možeš da gostuješ u "Peščaniku" svake nedelje, možeš imati najviše postova na web forumu B92... sve je to lepo, i ona će misliti da si cool i ok ali dok god nisi Č. Jovanović nećeš osvojiti njeno srce i dušu. Moraćeš da se zadovoljiš samo telom, što uopšte nije utešna nagrada, jer u ovoj pratiji imaju vrhunske kadrove po ovom pitanju. Srećno.
G17 + PROVIZIJA
Ona je i DSS i DS i SPO i leva i desna i sve što treba. Za kintu, naravno...
Izjava arogantnih ljudi skloni nepriznavanju vlastitih grešaka.
Njihovim Ekselencijama je to jedini "ustupak" koji mogu dopustiti i kojim dokazuju da su i oni smrtnici.
Naravno, neće biti popraćeno sa skrušenošću već u stilu što sada gnjaviš ili praviš galamu od ničega kako bi se pogreška što prije pomela pod tepihom.
Dugotrajnost toga propusta bi izazvalo raspadanje ega što si individiua ne može i neće dozvoliti jer on smatra da je netko od velike važnosti.
- Kakva je ovo gužva u skladištu?
Di je zapelo?
- Ima nekih stvarih što su u drugom skladištu, pa nas nema dovoljno.
Ne stajemo, šefe.
- Nemojte me muljati, radia sam i ja ovdje na početku; prošao sam sito i rešeto.
Imat ćete čast da ću vam dat ruke.
Uzet ću ovaj račun: sjedeća garnitura Firenca.
5 minuti kasnije, spušta se s podesta s garniturom.
- Evo Vam, gospodine.
Cap, cap.
Ispričavam se što ste čekali i ugodan dan.
Eto momci, tako se radi.
Pola ure kasnije, u uredu:
- Šefe, ne mogu naći garnituru Firencu.
- Pa kako ćeš je naći, mamlaze, kad sam je ja iznio?!
- Šefe, ispričavam se, ali ona je iz 3 komada.
Niste valjda, iznijeli svih 8 komada odjednom?
- Pa, ovaj, daj mi papir.
- Evo.
- Nazvat ćemo mušteriju.
- Šefe, isplovio je trajekt već za Palagružu.
- Pa, ovaj, dogodi se.
Makni taj cerek i mrš na radno mjesto.
Riješit ću s knjigovodstvom.
Veštački smeh na chat-u, kada želite da odjebete nekoga, a nećete da ga stavite na block, da vas ne bi smarao kad ga vidite.
(L) Maya (L): ej breeeeeee pa di si tiiii
Ja: ma tu sam :D
(L) Maya (L): pa shta ima?
Ja: ta ništa, evo čitam tu nešto na netu... ti?
(L) Maya (L): ta evo tu mi Mica, pa se malo minkamo i tako...
Ja: e pa lepo, uživajte :)
(L) Maya (L): jao e znash kako sam widela swatkog dechka sinotj u klubu... meeeden je bio, onako plav i sve to
Ja: heh
(L) Maya (L): hihihi
(L) Maya (L): e, pazi.. ja se njemu nasmeshim kao fol i on meni isto i ono nastawim da igram i posle dva minuta neko me uhvati za ramena
Ja (već smorena, odjebi fenserko, mamu ti): uuuu
(L) Maya (L): kad ono on! ja swa sijam i to... i on mi pruzhi pitje i neko ga gurne s ledja na mene... a ja ono kao zemljo otvori se :((((
Ja: ajoooj
(L) Maya (L): a on imao neku belu majicu onako je bio saw tzakan i to... i pazi, dolazi njegov ortak i kao tu ga neshto zaebawa a meni zhao dechka... jadnichak
Ja: heh
*ja stavljam status appear offline*
(L) Maya (L) is writing a message... (traje tri sekunde)
(L) Maya (L) is writing a message...
(L) Maya (L): e dusho jesi tu?
(L) Maya (L): nishta, swtze, jawi se kad dodjesh
(L) Maya (L): mwa
(L) Maya (L): :****
(L) Maya (L) is offline.
Program za popunjavanje punog radnog vremena svake televizije.
- A danas nešto što moja djeca prosto obožavaju! To je apsolutno pre-di-vno! Somalijsko Svazilendski hibrid guske i gokua!
- Za ovo remek - dijelo kulinarstva nam je potrebnan gore pomenuti hibrid, i još jedan goku, u slučaju da vam ovaj ispa'ne, 3/4 lista maslačka, pola jetre nekog Srbina, jer alkohol nudi poseban šmek, 20 grama mrva sa jednog prosječnog poda, i surdulički kajmak.
- Hibrid propržiti na jetri, a za to vrijeme, napravite salatu od maslačka i surduličkog kajmaka. Mrve baciti u kantu, higijena mora da bude na nivou.
(Posle 20 minuta)
- Prosto ne-ve-ro-va-tno!
- Ovaj specijalitet servirajte na tanjiru, jer šerpa ne može stati u vaša usta. Preporučujem vam jelo bez kašike i viljuške da goku nebi izgubio svoje moći, jer metal utiče na njegovo magnetno polje, srkanje daje neverovatan osjećaj snaga i nadmoćnosti. Servirati uz poznato Palilulačko vino.
Hvala vam što ste bili uz nas, sutra Čupakabra servirana u konjskom testisu.
Alternativni rock bend, koji su činili 6-torica momaka sa Balkana : Darijo, Janez, Vukota, Edin, Toše i frontmen Živorad. Bend je sastavio menadžer Josip 1945. godine i predstavljao je pravo osveženje na svetskoj muzičkoj sceni posle višegodišnje vladavine naci-death metala. Pošto se njihova muzika nije mogla svrstati ni u jedan od dva postojeća muzička žanra, njihov menadžer ga je nazvao nesvrstanim i tako stvorio novi žanr. Svi bendovi koji su svirali ovakvu vrstu muziku, okupljali su se na festivalima nesvrstane muzike a prvi je bio u Beogradu 1961. godine.
Sve je funkcionisalo savršeno. Njihove pesme su bile slušane a članovi benda poštovani širom sveta. Njihov hit "Hleba i igara" postao je evergreen i sinonim za dobru pesmu. Iako su zastupnici neutralnog žanra činili većinu njihovih fanova, bend je bio simpatičan i poklonicima ostala dva žanra. Mnogi su im i zavideli zbog jačih pojačala i kvalitetnijih instrumenata. Bend je dobro zarađivao, tako da su svi članovi benda bili zadovoljni svojim primanjima, a od viška novca su bili potpomagani manje popularni izvođači poput Hašima.
Čak i posle smrti menadžera Josipa 1980. godine, bend je opstao i nastavio sa uspešnim radom, zbog čega su se mnogi menadžeri utrkivali da preuzmu bend. 1980-te izdaju album "I posle hleba hleb" s kojim uživaju slavu narednih nekoliko godina...
Bend je nekako uspevao da izrdži čestu smenu menadžera sve do 1991. kada dolazi do raspada benda zbog sve češćih nesuglasica, da bi nešto kasnije došlo i do krvoprolića zbog autorskih prava. Raspadom benda dolazi i di raspada fan kluba među kojima se stvara netrpeljivost i mržnja...
Prvi iz benda odlazi Janez a neduga posle iz benda odlaze i Draijo, Edin i Toše, da bi Živorad i njegov brat od tetke Vukota nastavili da rade kao duo. Počeci solo karijera svih članova nisu bili laki ali ni njihove pesme nisu bile kvalitetne. Zbog slabe prodaje svojih albuma, svi članovi su pored muzike počeli da se bave i kriminalom...
Janez, kao najuporniji, prvi je dobio priliku da se kao solo izvođač pokaže na evropskoj sceni već 2004. godine, što i koristi i krupnim koracima grabi ka main streamu. Ostali su nastavili da lutaju između amaterizma i undergrounda.
Fanovi dua SRJ, nezadovoljni poslednjim albumom, 2000-te smenjuju dotadašnjeg menadžera Slobu a bend pod novom upravom pokušava da pravi veseliju muziku iako za nju nema optimističke tekstove.
2003. godine, Vukota, umesto da samo svira, počinje i da peva, zbog čega bend menja ime u SCG. Tri godine posle, zbog nemogućnosti uklapanja tonaliteta, Vukota i Živorad se sporazumno razilaze i započinju svoje solo karijere. Da bi iskazao svoju originalnost, Vukota izmišlja novi jezik, proglašava ga za maternji i počinje da piše pesme na svom "maternjem" jeziku.
Živorad sa novim menadžerom Borisom počinje da stvara komercijalnu muziku, koja nažalost još nije pronašla put do evropskih slušalaca. Po poslednjim informacijama, demo snimak koji smo poslali evropskoj izdavačkoj kući najšao je na pozitivne kritike, ali do sticanja prava na snimanje albuma trebaće nam još puno godina dokazivanja.
Zbog nedostatka novca za opstanak karijere, menadžer Boris je prinuđen da na međunarodnoj berzi rasprodaje zlatne ploče i gremi nagrade ostale od benda SFRJ za budzašto, iako se fanovi oštro tome protive. Pored svega toga, dugogodišnji muzički saradnik Hašim planira solo karijeru i već je skupio tim menadžera i napisao pesme za vodeće svetske muzičare, međutim još nije pobrao dovoljan broj simpatija ostalih svetskih izvođača, koji bi mu dali saglasnost za izradu radne dozvole.
Situacija na balkanskoj muzičkoj sceni je neizvesna i napeta. Očekivanja su velika iako su mogućnosti male. Menadžeri obećavaju samo hit pesme a najbolje što dobijamo jesu loši remixi stranih izvođača. Dok se ostali članovi bivšeg benda nalaze na dobrom putu, Živorad je previše zaokupljen ličnim problemima, tako da na novi album i eventualno pojavljivanje na evrosongu možemo očekivati tek oko 2018-te godine.
Mnogo nostalgičara se nada ponovnom okupljanju benda, međutim želje su jedno a realnost nešto sasvim drugo.
Izraz nastao u Vojvodini. (od mađarske reči falat-zalogaj) Brzo i neumereno i velikim zalogajima trpati hranu u usta. Ili nešto drugo...
-Odvukli ste pijanu Cacu štreberku na gajbu?
-Aha...
-Nevera. Malo njih se može pohvaliti i da je za sisu ufatilo, a kamoli nešto više. Pa Caca je štreberka i svetica.
-Brate, Caca je nekad bila svetica.
-Alal vam vera. I ko se osevapio?
-I ja i Šaja.
-Ne seri?
-Aha, al imala je mendžu pa nije dala penetraciju, al nam je zato poduvala za medalju.
-Ložiš me zato što sam je jednom iskulirao? Priznaj...
-Tebra, kad je uzela kite u ruke i krenula da falata. Mislio sam da ću da prsnem. Trpa jaja u usta, pa vićgla, pa sve naizmenično. Ne zna gde će pre. Lu-di-lo! Takvo falatanje nisam ni na svadbama video, kad iznesu pragnje.
-Majko mila! I?
-Dal treba da ti kažem da nismo isprskali tepih?
-Guta?
-Jok, ti gutaš...
-Idem ja!
-Kuda jadan?
-Pa kod Cace!
-Stani puška te ubila! Pa tek si sa robije izašao!
-Bole me kurac! Falataće i meni, nezvao se ja Šilja!
Pisanje ogorčenih statusa na fejsbuku, satiričnih defki na Vukajliji, lepljenje protestnih plakata, šaranje pretećih grafita po zgradama, otvaranje grupa i strana na fejsbuku koji pozivaju na proteste jer zimnicu razvlačimo preko leta, jedemo pasulj za doručak, ručak i večeru i grejemo se na ringlu od šporeta. Na pozive na protest odgovori 20000 ljudi od kojih se na zakazanom mestu u zakazano vreme pojavi 20, pa i oni na kraju odu u kafanu.
Glasnogovornik: Ljudi, ovo je stvarno previše! Mi ovde nemamo za leba dok se guzonje greju u foteljama! Pa ne može više tako!
Masa: Jeste! Treba to sve srušiti, zapaliti, da vide oni ko smo! Dole vlast! Svi na ulice!
Reporterka: Mi smo sa televizije , da li neko želi da da intervju?
Glasnogovornik: Ma bež' bre, šta me snimaš, otkaz da dobijem zbog tebe bre!?!?
Masa: Šššš... evo ih ovi sa televizije...šuš...ajmo mi lepo kući dok otkaze ne dobijemo, zajebi ti ovo.
Kod kuće, za kompjuterom: status: "Dole vlast! Svi na ulice" (60 lajkova), grupa: "Svi mi koji ponovo rušimo vlast" (5000 članova, 12546 lajkova), "Protest ispred zgrade opštine" (2000 članova, 10000 lajkova).
Sutradan, ispred zgrade opštine: 20 ljudi sa dva plakata "Hoćemo posao" i "Di su naši novci" čeka petnaest minuta a onda svak' svojoj kući da se pravi zimnica (velika, i na leto da ostane, pa da se šteka za more).
Stari, dobri izraz nastao još u vreme davne savezne nam, federativne, družetitomitisekunemo, republike Jugoslavije.
U to lepo vreme cvata domaće industrije i preduzeća, cvetao je i nama dobro poznat Balkanski lopovluk. Znalo se da kontrole na kapijama preduzeća nema a i da ima, služila je samo kao još jedno radno mesto za one kojima srednja škola beše strana reč.
Upitna rečenica "jesi li pod teretom" upućena od strane jednog radnika drugome značila je samo jedno - imaš li štogod od imovine preduzeća zabodenog ispod jakne ili u dubini torbe.
Tu se nalazilo od cevki i delova mašina pa sve do kiselih krastavaca (ako je prehrambena industrija bila u pitanju). Potreba i pristup je diktirala sadržaj "tereta", domišljatost i umeće su određivali tehniku skrivanja i iznošenja.
U današnje vreme, kontrola ponekad radi svoj posao do kraja ali opet gubi bitku sa domišljatošću teretnjaka.
O zdravo majstor Milane.
- Desi Gole.
Je `l te to neko naguzičio skoro pa zatrudnio ili mi se čini da nešto nosiš? Jesi li pod teretom?
- Ta dašta sam idi u moj kurac. Leđa mi se iskrivila a ti me još naš`o da jebavaš.
Može li se znati šta nosiš, ak` nije greda?
- Šta nosim, nosim, moja briga!
Dobro majstor Milane... Ako već nećeš da kažeš onda će portir da pregleda šta nosiš...
- Jesi luuud? Nemoj da te zmija ujede pa da me prijaviš.
Pa kad nećeš da kažeš...
- Dobroo! Pokazaću ti al samo da prođemo kapiju i ove lovačke kerove. Ne boj se, nije majstor Milan nikad bio stipsa. Di kaplje, kanuće i tebi. Ništa se ti ne sikiraj.
Ma opušteno. Zajebavao sam se. Ne bih te prijavio. Još mi samo to fali. Šta misliš što šantam na levu nogu? Nisam sigurno sjebo zglob na fudbalu.
- Jao mamicu ti! A mene si našo da jebeš.
Aj sad ĆUT! Evo ga portir. Ne obraćaj pažnju.
