Oskudno detinjstvo, sa vrlo malo hrane. Srpska dečica su bila iznurena glađu.

Pretpostavka za ovakav zaključak su dečije pesmice koje su nastale kada bi ih roditelji izjuruli iz kuće van, što dalje od šerpe.

Čovek stariji od 60 godina. Strogo se drži kafanskih principa, ne izlazi pre nego što ga konobar najuri dok zaključava lokal. Ritualno se grebe za cigare i turu pića. Po sopstvenom mišljenju najkompetentniji za savete iz oblasti politike, kritikovanja režima i naravno problematike vezane za žene. Uglavnom bivši vodeći majstor pogona neke firme, koja je propala, jer ih je direktor odveo pod stečaj. On mu i dan danas to nije oprostio, uvek se priseća lepih vremena uz dobro poznat tekst: "Eeee, kako je bilo tih godina, sine moj. Dva puta na letovanje, jednom sa ženom, drugi put sa decom, pa stan dobiješ od firme, pa kupiš keca na čekove, a ne ovo danas, vi ne znate ni da li ćete imati sutra za doručak. Beše to lepo vreme. Al, đavo nam nije dao. Dođe nam novi direktor, 'bem mu decu, pa nas zaduži u tri majčine, a stranci samo to čekali i bum. Od onakve firme...ma, dovoljno ti je bilo da vidiš vozni park i sve bi ti bilo jasno. Al, jok. Onaj ološ nam dođe glave ".
Pored stolova, dva reklamna frižidera, starog televizora i muzičkog stuba prve generacije ubraja se u stalni inventar i računa prilikom popisa.
Ima svoje mesto, gde dočekuje goste tokom celog dana, ali ih zato i ispraća zajedno sa zaposlenima.

On! Tako uzvišeno I bitno biće za univerzum, ljude, potpun balans na planeti. On je deo jing janga, čisti, štiti, kaznjava.

Ne, ne govorim o Onom, već o Njemu! Lucifer, u narodu poznatiji kao Đavo.
Ogorcena sam na podele u svetu bilo koje vrste, ne volim rasne podele, fizičke, novčane, statusne, pa ni podele na dobro I zlo. Dobro I zlo ne idu jedno bez drugog. Sve je to jedna celina, I suđeno je da idu jedno uz drugo.
Poenta je da svi Lucifera osudjuju samo zbog jednog, jer kaznjava ljude, okrutan je…sama istina je da ga ljudi ne vole jer se boje da ce I sami zavrsiti pod njegovom rukom, jer njemu idu samo grešni, a svi smo mi cinili grehove I činićemo ih. Jer kad se setimo Danteovih devet krugova znamo da je greh ubiti muvu, zapaliti cigaru, pomisliti na poljubac, seks…eee dragi moji što više mislite na seks pre će pakao vama, jezivo (za onog ko veruje u te stvari). Bolje ga je voleti jer ćemo se u jedno vreme morati sresti sa njim.
Ja se Đavolu ipak divim (kad bi se ispostavilo da postoji). Ziveti u tami, tolikoj toploti, gledati patnju I slušati vrisku konstantno nije nimalo laka stvar. To ti je đavolja rabota sto bi naš narod rekao, ali ovaj put prava đavolja rabota.

Dva elementa ženske kozmetike koje 99% normalnih muškaraca ne razlikuje.

Kad uđeš u WC da obaviš malu nuždu a neko za tobom pa kao nema veze, biće na drugoj strani ništa to ne smeta.

Svako vidi glavnu činjenicu našeg vremena. Usled društvenih, religioznih i ekonomskih prilika čovek živi odvojen od žene. Oni nisu naprosto u paralelnim stazama, oni izgledaju kao dva putnika koji su krenuli sa iste stanice; jedan ide polako, drugi žuri kao lud.
Čovek, koliko god slab moralno bio, svejedno se pomiče putem misli i pronalazaka tako brzo da užareni koraci vrcaju iskrama.
Žena, koja zaostaje, ostaje u brazdi jedne prošlosti koju i sama slabo poznaje. Ona zaostaje na našu nesreću, ali neće ili ne može da ide brže.
Što je najgore, čini se da im se ne žuri da se približe. Čini se da nemaju ništa da jedno drugom kažu. Ognjište je hladno, sto je nem, a krevet se smrzava.
Ljudi ne zapažaju dovoljno, ali na malom prijateljskom sastanku, ako domaćica zahteva slatkim nasiljem da se dva kruga stope, da ljudi govore sa ženama, nastaje ćutanje i nema više konverzacije. Oni nemaju zajedničkih misli, ni zajedničkog jezika. Ako ne bi pazili, pored slučajnih susreta, to više neće biti dva pola, već dva naroda.
I onda se u takvoj priči, kao inicijalna kapisla, pojavi bakica iz komšiluka, koja tu priču hiperboliše do beskraja, pomešanu čuđenjem i pronalaženjem razloga "Koji je taj đavo zaslužan da mali ne može naći nešto za kuću". A ti je kuliraš kao FIBA žalbu Makedonije.
Nema tu mnogo pametovanja. Ako imaš bar 30-32 godine a sam podižeš roletnu ujutru, sjeb'o si se, rođače.

Najčešći hobi kod dece za vreme ručka tj. za vreme čekanja da se iznese ručak. U većini slučaja se završava padom unatraške, ali ima i baš baš spretne dece koja to obavljaju bez ove posledice.

Osobina vještih konobara da izaberu umjesto gosta.

To je onaj lik koji je ubeđen da će se nešto neverovatno desiti a niko mu ne veruje i svi ga proglašavaju za ludaka, obično je usamljen i opsednut svojom idejom. Ovakvi likovi se najčešće sreću u hororima, avanturističkim i apokaliptičnim filmovima, jedina razlika je u tome što su u avanturama to glavni likovi, dok su u druga dva žanra sporedni.

Ako si krenula nemoj da ideš, ako si bila nisi trebala.
Nije tvoj kapacitet i nisi spremna na to. Mani se toga jer bi mogla jako loše da prođeš.
Verzija u muškom rodu je previše gej za autora.

Slaviša Jokanović - čovjek zvani lakat. Uglavu.
Ono što je Vlade Divac za floping, to je Jokan za laktanje.
Za vrijeme svoje igračke karijere primjenjivao je specifičan oblik građenja pri skoku koji je za rezultat imao lakat uglavu protivničkog igrača, ali na takav način da je nesrećnik morao da se izvini Jokanu što ga je tukao.
Ništa faul, ništa crveni karton.

Sony je u Srbalja primer vrhunskog kvaliteta tehnike, nešto ko njemačko auto, pa je raja skontala da kada je već iskeširala silnu lovu, može da ga aka kako joj je volja. Tome ova reakcija na saznanje da je i Sonyjeva tehnika ipak kvarljiva kad se tretira na nepropisan način

Termin koju obično koristimo u poređenju kada želimo da pokažemo da je nešto od krucijalne važnosti.

Glavni razlog mnogih neobjašnjenih boljki koje ovih dana muče babe i dede. Pored promaje još jedan najveći serijski ubica u Srbiji.

Logičan, ne i obavezan, nastavak finansijskog buma.

Djevojka sa raskošnom zadnjicom.
Kao što traktori na zadnjem dijelu imaju uvećanje. Zadnju gumu koja je deset puta veća od prednje, tako i ovaj tip riba ima dupe koje im je duplo šire od ostalih djelova tijela. Postoje dva tipa ovakvih riba.
One kojima ne bi dirnuo ni štapom, imaju 150 kilograma, ruke kao dva balvana, a noge kao četiri.
I one sa kojih ne bi silazio dok ne umreš. Ali puno veći problem je kako bi se prvo popeo na njih. Ribe za koje obavezno trebaš imati bmw-a, tonu keša, i sve najbolje. Kurve.

Reč na naslovnici koja je garant da će neki mediokritet kupiti novine.

Osećaj koji se javlja na šakama i obrazima kad su izloženi hladnoći. Isti je osećaj i kad obraz pretrpi jaču šamarčinu.

Druga šansa. Prilika za kvalifikaciju u završni deo takmičenja, nakon poraza.

Konačno se otvoriti i pokazati svoje prave boje. Ostati bez lažnog srama i povučenosti i zasjati kao jutarnje sunce. Baš kao što biljka od neuglednog zeleniša za koji ne možete sa sigurnošću tvrditi da li je jestivo ili ukrasno bilje pokazivanjem lepote svog cveta uklanja svaku sumnju u svoju svrhovitost.