Шаљива изјава која се користи док боравите у западном делу Црне Горе, а у датом тренутку у вашој околини одјекују звуци слични топовским ударима или мецима, на пример рафалне петарде или којекакав ватромет.

Алудира на претпоставку, да не кажем чињеницу, да Хрвати, стрпљиво, као већ вековима, прате ситуацију и чекају погодан тренутак непажње или преокупираности Срба нечим другим, па да на исте ударе.

1. Ориђинално главни виноградар.
2. Брат са најбољим вином у друштву. Вински делибаша.

Опште позната ствар да је у последњих пар десетина година војна обавеза постала највеће зло и да данас није кершме онај ко одслужи војни рок, већ онај који га избегне, па стога је и тај исти коверат, најчешће плаве боје, у којем се налази злокобно писмо, најбоље одма поцепати и затворити се у топлину подрума док не дође војна полиција да те води. Шалим се, не мораш у подрум, лагано мож да искулираш дину, дину и по, осим ако баш немаш среће.

Но, фазон је у томе да је због тога што је лако цепљив, овај израз добио скроз други смисао. Гледано из мушког угла, пошто само они су и добијали позиве за војску, кад се искористи са заменицом женског рода, може да значи да би је откинули од курца, тј појебали је јако, да пуца јер је много јебозовна рава. Онако с мераком!

Са заменицом мушког рода је другачије, осим ако нисте припадник ЛГБТ популације па вам дође исто ко и у овом случају са женама. Кад се користи тај облик значи да би га угазили, раставили, отворили и јебали му све по списку неким помагалима, нпр водоводним цевима, палицама за голф или буздованом. Одрадили би му операцију промене идентитета џабалеску. Значи класична доминација.

Јеб’о бих је. И то квалитетно. Ускочио бих јој у сред 16 и трсио док не падне у несвест. Снимао бих порнић са њом категорије Свит тин хев а хардкор секс вит а манстер дик бој.

Физички подсећа на Тању Бошковић из млађих дана. Добра сиса, кожа глатка, лепо лице, гуза слатка. Ал’ зато по интелигенцији подсећа на Венди. Не дао јој Бог да проговори. Њено мумлање звучи као фузија говора Пижона и Драгана Ђурића. Кишне глисте и амебе се спрдају на рачун њене интелигенције, док парамецијуми доживљавају трансфер блама кад се прича о њој. Ма јебеш то што је просто проширена реченица мит за њу, битно је да напаљени клинци пуне веце шољу свршотинама, замишљајући како им одрађује блоуџаб.

Ovaj izraz koristimo u situaciji kad nas neko pita za neku stvar gdje smo je kupili, a sramota nas je da kazemo da smo je kupili u nekoj jeftinoj prodavnici.

Пробај, види како је, покушај, ако не иде, увек постоји други пут.

Дан када домаћини српских села погођених огромном кишом, градом и поплавама реше да све то троструко да наплате од државе и осигурања. Ту постоји пар неписаних заповести - како се што боље окористити елементарном (не)погодом.

Уколико је нешто страдало, учини да изгледа горе. Уколико нешто није страдало, а могло је, учини тако да изгледа да јесте; На пример, ако ти је ветар однео пола црепа с куће, а ти скини и другу половину и сакриј то лепо у амбар, па од општине наплати све црепове, пола стави на кућу, а пола продај да би могао себе да частиш разним згодама, нпр. може да падне неко лавче за капију. Ако ти је вода дошла до улаза у подрум, а ти узми црево и напуни подрум водом, можда се огребеш за још који динар од осигурања. Уколико су ти се сви чланови породице извукли живи и здрави, а ти узми и чукни деду каменом по глави, па кажи да га је погодио град величине јајета.

Неке ТВ станице се труде да имају квалитетан програм, неке трпају све и свашта само да би било гледано, док неке фурају увек исти фазон.
Већи део дана чине репризе тако да то не треба посебно именовати. Субјективно је ту и тамо ал' јбг. Ево шта се све ту нуди:

РТС 1:
Јутрањи програм, репризе серија и филмова, неизоставна дебилна емисије о кувању, БГ хроника. Милка Цанић и "Слагалица", Дневник 2 (сви пуштају дневник ал' је највећи мерак гледати га на РТС-у). Онда креће нека домаћа серија типа Бољи живот, Срећни људи, Породично благо...кад се заврши направе паузу од 2 дана дана па пуштају опет. После тога иде нешто рекордне гледаности: Рањени Орао, Мој рођак са села, још нека серија са тематиком села (јебеш га не могу да се сетим како се зове), Грлом у јагоде итд. Обавезна форензичарска серија (ЦСИ, Боунс... ) и неки филм. У зависности од дана, убацује се у програм и Жикина шареница, 48 сати са'рана, Балканском улицом...

РТС2:
Имају неке трип емисије, преносе обично спортске манифестације, осим већих мечева који обично иду на РТС1, јбг нема њима славе. Филм, серија, филм, трезор, филм, реприза нечег и тако...углавном разноврсно, за сваког по нешто.

Пинк:
ЈП, шпанска серија, вести, мексичка серија, сити, Испирање мозга - "Леа Киш, гомила гостију и иритирајући смех". Све тако иде до Националног дневника, после тога креће прави шоу и то буквално. Небулозе као што су Мењам жену, Тренутак истине или Немогућа мисија, емисије са познатим гостима (Шоу Браво шоу, Ами Џ шоу) и након тога неки филм(може бити добар) и нека серија после поноћи(тренутно - Ало, ало). И наравно, петак, 21:00 - Гранд шоу!

Хепи/Кошава:
Две телевизије на истој фрекфенцији. На једној пуштају цртаће и дечије серије, а на другој муфљуз емисије и цртаће за одрасле.

Авала:
.... па .... све до "Милица на квадрат" (не знам о чему се ту ради, ал' једна од те две Милице је екстра риба). ...серије, филмови, углавном све глупаво, убоду добар филм и то једном у годину дана. Увече цепају "Сви воле Рејмонда" и Глас Америке за крај. Сутра репризирују то исто све до Милице.

Фокс:
ЈП, вести, репризе, репризе, репризе, до увече ништа, тад почињу Нинџа ратници и луди водитељи. Након тога вести, филм, вести и после 00:00 креће Ноћни програм(ту буде све и свашта). Треба издвојати и Фајронт републику као и филмове "Кад порастем бићу кенгур" и "Убиство у Мидсомеру" који се редовно врте.

Б92
Дизањеее, вести, серије, серије и само серије...
Серије: Вил и Грејс, Секс и Град и Соут Парк у ударном термину после 02:00. Падну ту и документарци типа "Срби су говна", као и емисије Бранкица Инсајдер, Полиграф, Утисак недеље...

РТВ1 и РТВ2:
.... бла, бла, бла... дневник....мађарски дневник...па опет нешто за мањине...вести...

Сленг за рибу која зна оне ствари. Није неопходно да буде нека секс бомба, битно је да има добре бутке и још које атрибуте. У главном се говори за неку која је фина, мирна, јавља се старијим комшијама, иде недељом да помаже у старачком дому и још много тога што показује да је цура за пример. Али зато када је у кревету не зна ни за манире ни за пристојност. Постаје дивља, зна разне форе, физички изглед јој се тотално мења и не можеш да верујеш да је то иста она девојка што је ишла на републичко из физике. Оргазам који се доживљава је нешто најјаче на свету! Сеизмолози увек добијају лажне дојаве када је она активна. После једне ноћи са њом, која се памти док је света и века, сви остали односи постају лоши и досадни, тако да доста њих жали што је осетило рај на само један тренутак јер им је одузет.

Има посебно место у свету кинематографије. Не зна се тачно у који жанр спада. Са дозом комичности, невероватним заплетима к'о у старим крими филмовима раних '80-их година и минималном одликом порњави, српска порнографија заузима јако велико место у егалу филмова.

Филмови се одликују лошом резолуцијом (јер су најчешће снимани ВГА камером), неискусним глумцима, преваљаном сценографијом, али и јако интересантним текстом. Понекад се може догодити да су глумци сами своји режисери. У текстовима у српским порњавама можемо чути непрепоручену дневну дозу вулгарности, те речи за које верујем да никада нисте и нећете чути, осим ако не одете на курве у неко село у Шумадији.

Глумци улоге у оваквим филмовима прихватају врло ретко, али због тога настају гомиле "кућних" видео-филмова. У појединима су се појављивали и селебрити личности попут Сузане Манчић, која је постала експерт за порно филмове, Северина Вучковић, која је објаснила реч секс и још пар "звездица"

Израз особа која живе у некој забити. Онда ти причају где је то и ти постајеш све више збуњен. Често се од тога касније праве озбиљни комплекси. Слично је ономе из околине Београда, али много већих размера. Овде се ради о подручју целе Србије. Области које још нису истражене. Где чак ни Жика са својом Шареницом ногом крочио није.

У савременом свету жене купују из фотеље, пред телевизором или додају шта им се допада у корпу на интернету. Оне мање савремене које иду у продавницу купљену робу носе кући у пластичним, најлонским кесама за једнократну употребу које касније заврше на некој депонији а чешће на грани неког дрвета или у неком хаустору...
За разлику од савремене жене, некадaшње су жене лепо за сваку прилику користиле котарице. Било да је у питању одлазак на посело или на бабине, на славу или у град, оне су све своје потрепштине носиле у котарици...
Котарица је практично неуништива, ручно прављена од прућа...
Треба се добро помучити да се направи једна котарица... И увек је у моди, јер може да буде веома корисна као и пригодна за све прилике...
А не неке тамо торбе за пословне и друге жене: Прада, Версаће, Долче и Габана, које су у моди само једну сезону, па после мораш да купујеш другу...

Вагина или ти пичка.

Збуњенка је као што знате стање збуњености. Али овај израз се проширио кроз уобичајени говор, углавном због тога што нико неће да призна и каже "збунио сам се, погрешио сам" јер обично поцрвени, него му је лакше да каже збуњенка!

Песма групе Галија, чији текст вуче људе да га испоштују пригодном кореографијом, такорећи, доказ како један садистички текстописац може да ти згади излазак у град.
Кад он каже "Ма дигни руку" ка небу похрле горњи екстремитети х 1. Осетиш воњ како се шири свуда око тебе, а оно једно јадно пиво почне да се мигољи по стомаку. Убрзо затим, долази на ред "ма дигни обадве", где сви испруже руке у вис по систему "бери-јабуке-бери-јабуке". Коначно ти постане јасно да оне мрље под пазухом нису ни упола наивне као што изгледају. Дрогиран испаравањима која су те запахнула са свих страна, бауљаш ка излазу или макар неком прозору да удахнеш мало свежег ваздуха и задржиш садржај стомака у стомаку. Обесхрабрен драматичношћу ситуације, иако си по опредељењу заклети анти-фолкер, молиш се у себи да крене Нада Топчагић са оним "ручице доле, ногице горе".

Руке му се тресу више но Касијусу Клеју и Хитлеру четерестреће. Углавном је секс необавезна разбибрига и експлозија задовољства, осим ако нисте силоватељ, педофил или Ера Ојданић. Дакле не загреба површ звану савест. Ако сте јебали сироче, ту већ имамо проблем јер су влашка наука, народни песник и вероватно Васа Пелагић непобитно доказали да јебање сирочета изазива рукотрешњ. Дакле, ако вам се тресу руке, проверите пре свега да ли су ваше бивше партнерке имале биографију сличну Јасни из филма "Тито и ја", јер вас сазнање такве чињенице може спасити од задовољства познанства господина Паркинсона, дивног једног човека.

Ако ваш рукотрешњ потиче од којтуса са девојком из сиротишта, Васа Пелагић препоручује као лек и даљу превенцију јебање друге девојке сличног порекла и по могућству спавање у педу, ради јачег ефекта.

Мало културнији израз који се користи када хоћемо да дамо некоме до знања да је досадан и да нас његова прича ич не занима. Настало од фразе варниче ми јаја.

Имаш 15 година, изашао си у град са ортацима. Ниси отишао ни у један локал, него седиш на степеницама. И то на ладном бетону, само зато што си дрски бунтовник који се оглушио о упозорења старијих. Сад си толико порастао да се разумеш у политику боље од пола матораца који увек заподену ту тему на слави/свадби/рендом прослави, али си још увек млад и зелен да би се убацио у конверзацију и изрекао своје мишљење а да не добијеш пацку од неког старијег и да изазовеш "како си ти сладак мали" смех. Пијеш алкохол, тачније ракију коју је један од другова узео из регала са поклонима за форвардовање и размишљаш када ћеш опет да јебеш нешто, онај последњи (уједно и први) пут и није било баш феноменално. Мисли те одвуку на сасвим другу тему, размишљаш о сисама професорке српског. Јебо би је. У друштву влада тајац, који одједном бива прекинут:

Бахато говно без трунке емпатије.

Једна од тежих (не)логичких замки из којих сваки мушкарац мора да се извуче а да притом остане на ногама, на путу ка полагању испита званог "Љубавне везе". У чему је ствар? У томе да млад, неискусан, некаљен момак/дечко често наилази на ситуације када његова драга тражи нешто од њега...а у ствари не тражи НИШТА, осим стрпљења да њена јача половина истрпи слушање свих, али баш свих њених проблема, било реалних било оних умишљених.
Тако се слабо искусни ђувегија среће са притужбама његове лепше половине на посао, факултет, људе, град, државу, народ, Бога, ПМС, новац, најбољу пријатељицу и у првим временима свог партнерског стажа, првим километрима озбиљније везе то доживљава јако озбиљно, покушава да извуче ситуацију, орасположи драгу, помогне јој али ПРЦ! Не може, њој помоћ није потребна, она је и не тражи. Она само тражи да неко (ко други него он) све то лепо саслуша без и једне речи.