Kada je dete niskog rasta dobronamerni saveti komsija i rodbine su pomalo glupava konstatacija `posalji ga na kosarku`
Da bi smo neke predrasude razbili a i nesto naucili iznosim sledece:
Telesna visina je genetski determinisana 97%
Znaci 3% ima uticaj spoljasnje sredine.
Selekcija u kosarci krece jako rano.
Npr. Od 20000 polaznika jedne generacije , selekcijom UVEK OSTAJE ONAJ KOJI JE VISI.
Tako posle milion selekcija dobijate na kraju 20 decaka GIGANTSKOG rasta.
Sto naravno znaci da oni nisu visoki od kosarke,vec genetski predodredjeni na tu visinu.
99% decaka koji su ispali selektiranjem imaju normalnu visinu,ili su cak niski.
Tako da nemojte forsirati decu koja imaju dara za druge stvari da idu na kosarku da bi porasli!!!!!!!!

Zbrčkani matori Kinez skromnih fizičkih karakteristika, ali velike duhovne prosvetljenosti, koja ga, pored zdravog tibetanskog vazduha, još održava u životu.
Sensei je učitelj koji je u blentavom američkom tinejdžeru ili bivšem marincu uspeo da pronađe nešto zbog čega će on biti "the chosen one", tj. odabrani. Tako on uspeva da za dve nedelje, uz veru u Sidarta Gautamu, običnog američkog duduka pretvori u vrhunskog nindža ratnika, koji će i vrlo brzo nadmašiti učitelja.
Sensei u 99% filmova biva ubijen od strane zlikovaca i umire na rukama odabranog. To je momenat kada negatvci prave najveću grešku, jer će im se odabrani svima redom najebati mame, a pogotovo glavnom sa kojim se, po pravilu, uvek bori na kraju.
I tako isti šablon ide već 25 godina u Holivudu, počev od "Američkog Nindže" '85. do "Kung-fu Pande" iz 2008., američka javnost jedva čeka da vidi "novi film"...

Fin način da se prostitutka pita koliko naplaćuje svoje usluge.

Фудбалски жаргон. Један од назива за многе специјалности врхунских играча
фудбалске игре.
Мерна јединица за прецизност навођења лопте ка својим саиграчима.
Специјалност ласерског навођења апгрејдованог до максимума имали су само неки
од многобројних играча фудбалске игре.
нпр: Ronaldinho, Pirlo, Ivan de la Pena, Beckham, Xavi, Scholes, Zidan, Riquelme...

Situacija u svakom akcionom filmu americke produkcije koja se odvija nakon svih pucnjava i jurnjava automobilima, sto je negde posle dve trecine filma i predstavlja u isto vreme i kulminaciju i rasplet. Iako se istovremeno vodi rat, padaju bombe, plafoni i ostalo, dva lika imaju konacni obracun "jedan na jedan". Uvek su tu jedan dobar momak (koji od miloste dobija nadimak "nas" i za koga navija 99 procenata publike) i jedan zlikovac koga svi mrze jer je zao, ali je obavezno bar 3 puta jaci od ovog "naseg". Najveci deo scene "nas" trpi batine, medjutim na samom kraju on se priseca svog mrtvog caleta, kolege ili devojke, i upravo to secanje mu daje nadljudsku snagu da nekako ubije negativca, najcesce uz neki duhovit komentar. Kada se cela makljaza zavrsi, on odlazi kuci u zagrljaju voljene mu drage.

Онај ***(65 погрдинх назива) што вас ујутру у 7:29:59:99 часова чека испред капије, јер радите од пола 8. Онај који вам уништава први гутљај јутарње кафе. Онај од којег вам преседне први дим прве јутарње цигартете. Онај што вам пазари од сваке ситнице по 100 грама. Онај што вам за 75 динара рачуна вади хиљадарку. Онај што је устао 4 сата пре вас у цик зоре и пробудио све петлове у крају, па је више од свега разположен за причу са вама. И наравно, то је онај што не види ваше црвене очи испресецане испуцалим капиларима, које му говоре да сваког тренутка можете скочити на њега и одгристи му парче увета. Јер је то једна ...гррррр...#%*!"##..особа којој поврх свега на крају морате да кажете "Довиђења, пријатно!!!", иако би радо тестирао бацач пламена на њему.

Jedna od najpopularnijih diskoteka na svetu, smeštena na Ibici. Poznata po tome što unutra vlada moderna Sodoma i Gomora. Baš iz tog razloga je unošenje mobilnih telefona i fotoaparata zabranjeno, pa se sa ambijentom možemo upoznati samo putem promotivnog videa u trajanju od pola sata, čijih 99% sadržaja podseća na porno film. Golih igračica (i igrača) svuda, pene do grla (da se ne vidi šta se ispod dešava), nebom lete ekseri, rufiji i ostale tabletice za bolji provod. Ljudi društveni, otvoreni, ne stide se sebe i svog tela, pa se vata s kim ko stigne, ali drogiranoj masi to je normalno. Policije nema da uznemirava, ozvučenje vrhunsko, prostor ko pola mog grada, posetiocima ostaje samo da uživaju a gledaocima da balave kući za kompjuterom gledajući promotivni video i maštajući o tome kako će jednoga dana skupiti 3000 jevreja da provedu ludu noć u Amneziji.

Pojam nastao u JNA (Jugoslovenska Narodna Armija)
u vreme SFRJ (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija).
Označava broj dana koji je preostao do skidanja (uniforme),
odnosno do kraja služenja vojnog roka, kada ima manje od sto dana.
Ko ima cifru sa trojkom, on je gušter. Ko ima cifru sa nulom, on je džomba.

Посебна подврста подгрупе врсте групе људи. Он носи све маркирано, има све најбоље. Иако одећу купује у "Све за 99" или на бувљаку, нико то не зна. Он има најскупље парфеме. Вероватно их је купио на улазу у Сан Марино, код оних ликова што су квази Срби и продају ваљане парфеме за по 5 еврића. Вози зајебан ауто, вероватно који је добио за осамнести од ћалета и кеве и није битно што је сад његова породица у говнима до гуше и што неће имати да врате шест кредита која су подигли јер им плата касни већ четири месеца. Важно је да он испадне фаца пред друштвом. Баш као и истоимене цигаре. Скуп је, сви га воле ал' уствари је највеће срање које је мајка природа изнела на тржиште.

Strašno dobra rečenica.

Kad postaviš to pitanje dobiješ prosto odgovor DA ili NE, a koji god da dobiješ imaš puno pravo da proveriš je li istina. Naravno ne zanima te je li neko golicljiv, jer 99 posto ljudi jeste a samo ti je na umu da nekog onako sadistički čačneš (smeh žrtve čini stvar neuporedivo zanimljivijom).

Izuzeci: 1. Odgovor ,,NEMOJ!" posle koga se neki humaniji pokolebaju ili zbune a pokvarene baca u trans.
2.Osoba nije golicljiva pa probaš redom sve tačke dok ne ukapiraš da si ispao.

Specijalna svojstva: Bez izuzetka učinkovita u situaciji gde nam se sviđa neka cura pa je jasno da ukoliko je posle ove rečenice izgolicamo neće ukapirati šta smo stvarno nameravali a moguć je i trip da smo je zasmejali dobrom forom.
Ako nije golicljiva, uf, ova rečenica je još strašnija.
Dozvoljava duže isprobavanje tačaka a kad ispadnemo onda otvara prostor da kažemo ,,jao što sam glup, u pravu si" a to joj itekako imponuje.

To je onaj osjećaj koji bi željela da ima većina studenata, a to je da mogu dan pred ispit da ništa ne rade, da cijeli dan čitaju definicije, daju iz dobre volje pluseve čak i na lošu definiciju. Taj imaginarni osjećaj može se javiti samo u ekstremnom slučaju, a to je onda kada smo deset dana prije ispita spremni i 99% šanse su da ćemo položiti. Uvijek nastupi onaj realni osjećaj u kojem smo shvatili da dan pred ispit ne možemo ništa naučiti i da možemo samo da imamo veliku nadu da će nam doći nešto od onih 10% što smo naučili. Posljedice se manifestuju u onom vremenu kada smo odlučili da se malo odmorimo od mukotrpnog učenja od dva sata kroz davanjem minusa redom, prepucavnja na forumima, pljuvanjem svega i svačega.

Оно шарено, чупаво и необријано што нон-стоп блеји и пије пиво иза споменика Његошу на Платоу. Доступни су у разним бојама, облицима и величинама, а заједнички им је вокабулар. Увек се своди на исто: ''нешто, нешто... студентски парламент... нешто... анархо-синдикалисти... нешто... бодови... нешто, нешто... буџет... нешто... студентски протест... нешто... пленум... нешто, нешто... анархо-синдикалисти...''

Пошто им се план и програм на факултету своди на блејање, паламуђење и читање теорије у паузама, а студенте трансформише у згубидане, па они тако већи део студија проведу испред факултета, дискутујући о важним животним питањима, а не у њему (осим кад је зима - тад се завуку у оближње кафане, мада се зна да они који су хард-кор никада не напуштају клупе иза Његоша), они су једини студенти којима је студентски парламент тако битан у животу, па морају да зову и новинаре да објаве како им се не свиђа његов састав.

Интересантно је да сваки студентски протест чине 99% студенти Филозофског факултета, док остале факултете боли пимпек за протесте (имају људи паре да плаћају школарине и неће да се буне), а филозофи изнова и изнова, као Торндајкове мачке, организују протесте, иако знају да је сваки осуђен на пропаст и негодовање пучанства због блокаде улица.

Након тога следи повратак пиву на клупицама и степеницама иза Његошевог споменика. Експерти који се баве студијама понашања студената Филозофског факултета верују и да је то покушај да се одагна будући душевни бол проузрокован недостатком перспективе и немогућношћу запошљавања.

Фјодор Достојевски (1821-1881) је руски писац и један од највећих писаца свих времена, а не центархалф Луч Енергије, децо драга. У најбољем случају, то је онај што је рокнуо бабу јер је ова зло. Али то је, заправо, госн Родион.

Класичан представник руске школе, са опширним романима који су, из угла исте драге деце, погодни да послуже као компензација камена за купус. На саму помисао његовог имена, ђацима се преврће све у стомаку. Јер ко ће нормалан да чита кило страна, служећи се паролом "Боље да одгледам филм, него да губим време на књигу". Ипак, није то исто.

Nevidljiva vizit-karta savremenog kočijaša, tog neumornog pregaoca za volanom duboko ogrezlog u profiterstvo sopstvenog zanata.

A kako i da ne bude na ove cene registracija, benzina, mirišljavih jelkica...

Vicevi koji su uvek na istu foru - idu tri lika koji se skupljaju jedan po jedan na najsmorniji mogući način, uz najsmornije dijaloge, ponekad se eksponentno šireći na još po tri neka pojma svaki i onda dođu najzad tamo gde su krenuli, što je provalija ili most koji moraju da preskoče ili pređu i onda jedan po jedan upadaju i ne uspevaju, dok na kraju ne ostane samo jedan, onaj najmanji i taj preskoči. Zašto? Zato što je imao ciciban cipelice ili najke er-maks.

99% vica je predugačko i smaranje, a foru uvek svi znaju od početka. I kažu da znaju: "Ma znaaaam...c..."
Zamišljam, dok ih slušam, kako smarača koji priča ove viceve zatvaraju u kontejner, onda udara njih 10 po kontejneru bejzbolkama pet minuta i onda ga tako unezverenog zapale i gurnu niz ulicu.

Pozdrav koji se čuje odmah nakon tvog halo, a u 99% slučajeva znači samo jednu od dve stvari. Prva je da neka firma želi da odradi prezentaciju, smara te dva sata o uređaju koji vredi pedeset, a košta dve hiljade evra i da ti uvali to sranje ili ti šatro da neku nagradu koju si osvojio i tako to, a druga je neka banka, mobilni operater ili bilo koja druga ustanova kojoj već pola godine nisi platio reket.

U oba slučaja, najbolje je odmah nakon dobar dan spustiti slušalicu i ne javljati se, jer ako čuju da postoji samo sekund oklevanja i osete krv, pretvaraju se u ajkule i kidišu na tebe svom snagom, dok ti potpuno ne slome volju i zakažu prezentaciju ili nateraju te da im obećaš kako ćeš platiti makar, ukoliko su one krvopije iz slučaja dva.

Онај осећај када једноставно знате да ће се нешто десити, поучени дугогодишњим искуством, што својим, што туђим.

Прелаз који убадају само најсрећнији млади јебачи. Оно кад клињи од 17-18 лета, младом, свежем трситељу, пође за руком оно што код његових 99% вршњака не пође. Ситуација кад после вишемесечног мучења, плаћања пића, праћења кући, слања порука скине мрак некој средњошколки, и после пар месеци обичног вагиналног таслачења своје затупеле младе, нафтне мрље, која зна само да легне, рашири ноге и стење к'о да јој кољу рођеног буразера, дође до преокрета. Из неког небитног разлога, можда услед алкохола, можда услед радозналости, мала фуфица попусти и дозволи младом, неуморивом јахачу, да је зајаше и да га муне у двојку.

Creep je engleski (il` americki - `bem ga?) izraz koji oznacava nekoga koga se ostali gnusaju, ili plase. Ovaj izraz najcesce cujemo u tinejdzerskim horor filmovima, gde je radnja od prilike sledeca. Grupica studenata dolazi na selo (gde nema nikoga osim radnika benziske pumpe, koji izgleda strasno, ali kasnije najebe), postara i jednog pandura. Sve u svemu u tom selu, se desavaju razna sranja i svi izginu (kao i najbolja riba, za koju se vi non stop molite da prezivi), naravno osim glavnog lika koji na kraju izlazi iz uklete kuce ili sela sav izgreban ali citav. Cesto mu drustvo pravi i jos jedna prezivela riba (mada retko).

1: Neprepotentni ulazak
ne seljačite se, budite prirodni

2: Merkanje stola
juriti literaturu sa medicinskog, ekonomskog, filološkog, pravnog i mog omiljenog-defektološkog(prva godina!!!).

3: Jurite roze i žute markere

4: Sedite

5: Počnite da čitate
Ne dižite glavu narednih 30 min(u stanju ste visoke koncentracije, pogled podignite samo na kratko kad devojka dodje da nastavi sa učenjem(da vidite šta ste to veče izvukli na kocki)).

Zbog koraka preuzetih ranije u 99% slučajeva se radi o ribi, ako pak omanete, jbg u čitaonici ste da biste učili....to veče....

6: Nakon 30min ispustite poluglasan uzdah(UH ili HU), ovo treba da čuje docimerka(i po nekoliko puta ako je to potrebno, sve dok se pažnja dotične ne skrene u vašem smeru :naravno ne zvučati kao priploni konj, nego ovo raditi sa merom:).

7: Obično sledi pitanje docimerke "Je l' teško" ili "Šta to čitaš" ili nešto slično...

8: To je to, prvi kontakt uspostavljen, preuzmite kormilo i krenite, budite zanimljivi i uspeh je zagarantovan...

SREĆNO!