
Онај ***(65 погрдинх назива) што вас ујутру у 7:29:59:99 часова чека испред капије, јер радите од пола 8. Онај који вам уништава први гутљај јутарње кафе. Онај од којег вам преседне први дим прве јутарње цигартете. Онај што вам пазари од сваке ситнице по 100 грама. Онај што вам за 75 динара рачуна вади хиљадарку. Онај што је устао 4 сата пре вас у цик зоре и пробудио све петлове у крају, па је више од свега разположен за причу са вама. И наравно, то је онај што не види ваше црвене очи испресецане испуцалим капиларима, које му говоре да сваког тренутка можете скочити на њега и одгристи му парче увета. Јер је то једна ...гррррр...#%*!"##..особа којој поврх свега на крају морате да кажете "Довиђења, пријатно!!!", иако би радо тестирао бацач пламена на њему.
Не, нисам НЕРВОЗАН, баш се СУПЕР осећам......да, СУПЕР СЕ ОСЕЋАМ. Баш ми је један такав јутрос био.... и ја сам остао НОРМАЛАН....само се мало ДЕРЕМ с времена на време.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
potreban je dug oporavak posle toga,poznato mi je to sve......pluscina
++++++++++++++++++
penzosi...puni elana u 5 ujutru...:)
+++ Da viš' tek kad mu mamuran dođeš sa ekipom u 9 ujutru da ugradiš kablovsku, a on te ispita sve od Edisona i Tesle, preko Pupina do Bila Gejtsa.