Израз за цигарету који су промовисали момци из групе "Bad Copy",и уствари представља искварен облик жаргона "пљуга".Први пут употребљен у песми "Домаћине забаци" из 1996. на мелодију "Gangster's Paradise" aмеричког репера Кулија.

Koristan program karakterističan po tome što se gotovo nikada ne vodi na vaše ime.

To su komentari koji uglavnom nemaju nikakve veze sa muzikom, oni koji pisu te komentare se dele na vise grupa:

- Kvazifanovi (45 posto) - ljudi koji pisu kratke komentare poput "Yeah, this is my fav song" ili "I LOVE ________", komentari im vise sluze kao reklama, da bi i drugi ljudi gledali njihove klipove.
- Hejteri (30 posto) - Oni koji u svojim komentarima pricaju kako je to najgora pesma od najgoreg izodjaca na svetu. Ostavljaju 4-5 komentara i posle se ne pojavljuju na klipu. Njihovi hejtevi su verovatno njihova teznja da ispadnu mudo.
- Predatori (10 posto) - Oni nikad ne dolaze na neki klip osim ako taj klip nije okacio neko ko se nalazi na njihovoj "listi za odstrel". Ubrzo nakon kacenja predatorovog prvog komentara, nastaje epska bitka izmedju njega i svih ostalih "fanova", koja moze da se razvuce i po 3 strane.
- Seratori (10 posto) - Ljudi koji, omesto da pisu nesto normalno oni postuju sazetu biografiju Copy/pasteovanu sa Wikipedie. Ponekad se upustaju u manje svadje koje se uglavnom svede na to ko je bio u vreme kad je izvodjac sa klipa imao vrhunac svoje karijere. Najveci seratori imaju preko 40 godina.
I na kraju ostalih pet posto pripada pravim fanovima, koji ce samo da uzivaju u muzici i nece pisati komentare.

Upoznah se sa likom 2011. ili 2010. godine i mogu Vam reć' da mi se tada učinjelo da je baš baš ono. A kako tad WOW nijesam ni znao da igram pa mi čo'ek objasni masu toga učinio mi se toliko dobar momak, a čega dobar, strašan momak za ne vjerovat'.

I tako, počinjemo Doticu malo ovo, malo ono, i garili smo tu WOW jer u Dotu je bio nub prevelikih razmjera, družili smo se baš baš ono skorosvaki dan. Igrali i tako.

Onda me upoznao tu sa njegovim drugom sigurno najboljim Dovijem. Počesmo sa njim onda WOW da igramo sigurno svaki dan, znači svaki dan, odlično nam bilo svaki dan, kad god mi nešto trebalo, neki torrent, tu je bio Cupara, kad god mi je bio potreban neki crtani, tu je bio Cupara da bez pogovora pomogne. U WOW nije bio nešto ali se trudio, u Dotu je bio ništa i nije se trudio ali nije to bitno sad za priču.

No, kako to obično biva, dođe mu fakultet nekakav i ode čo'ek, ka' da je u zemlju propa', ode, tu smo se nešto isprekidano čuli i svi vi mislite dobar momak, strašan momak, i ja sam to mislio ali jednu noć riješili Dovi, drug mu, i ja, drug mu, da krenemo mu put kuće i ono šćeli da ga iznenadimo, odemo mu od pozorišta onamo u centar do kuće mu, pješke, a on živi u Tološe mrtve, i dođemo mu do kuće, četiri sata hoda, i ovaj Dovi, drug mu, ga zove na telefon da izađe, a ovaj veli da je sad legao i mi nalijevo krug i kući i eto kakav je čo'ek, eto kolika je to ubazda od čo'eka.

Lik koji je lišen socijalnih vrlina i ne zna kako bi prišao devojci uživo, ali zato u virtualnom svetu skuplja i copy/paste forice sa blogova; postavlja slike iz photoshopa; i smatra sebe veoma privlačnim.

Део телефона предвиђен за списак за куповину, дефиницију коју планираш да објавиш на Вукајлији, пушкице за контролни, поруке које нисте имали храбрости да пошаљете, вицеве или неку романтичну copy/paste поруку...

Rečenica koja nam, iz plejade kolektivno podsvjesnih opšteprihvaćenih formi, iskače iz usta kad poslije prisnog pozdrava pri prvom susretu, blagog smješkanja uz prijateljsko dobacivanje pri drugom suretu, treći put naletimo na nekoga koga baš i nebismo da iskuliramo i da od njega upadljivo pobjegnemo prelazeći na drugu stranu ulice a nije baš i da nam se nešto naročito kafeniše, pa uz dobro osmišljenu doskočicu, dobijamo na vremenu da usvojimo drugu liniju kretanja sa minimalnom vjerovatnoćom susreta.

Besmisleno, a neophodno prazno polje kod raznih registracija, čija se svrha dovodi u pitanje od nastanka iste. Jedna od najistaknutijih teorija tvrdi da se ona tu nalazi kako bi ljudi vežbali copy/paste.

Karakterna osobina, odlika odabranih genija ali i onih manje genijalnih, gde je zastupljena u obrnuto proporcionalnom odnosu sa intelektom, kompenzujući nedostatak istog. Lik čelične volje obično bude nezgodno-zajeban i za saradnju a tek kao protivnik. Upornost je njegovo srednje ime, uvek je spreman i daje maksimum, opaki takmičar, pa makar se iz dosade igrali tablića ili mica. On je mašina, radilica, borac... jebeni Kareljin što ulaže nadljudske napore. Poster Gatuza visi mu na zidu, Roki II na vratima, mit o Sizifu omiljeno štivo, al' sa uglavljenim kamenom na vrhu. Ne mogu kao opcija ne postoji, poraz ne dolazi u obzir... Talenat, šta je to, jel' nešto bitno? Rad je osnova svega... potrebna je samo veća lopata.

Umetnost pozarevackih boja i copy/paste tehnike. Jedan on najmodernijih i vremenski najblizih nam pravaca. Ova "umetnost" pruza mnogo mogucnosti i nacina da zadovoljite svoju dusicu dozom "kvaliteta". Tako na primer, mozete da gledate 3 americke zastave, od najvece ka najmanjoj i 3 sata razmisljate o smislu slike, izvlacite neku pouku ili sta god. Mozete piljiti i u zanosnu Merlinku i stotine verzija njene face u cvetu mladosti (ovo je mozda bolja opcija, jer je ipak bila neka riba). Mozete se diviti konzervama supe, nareska, limenkama Koka - Kole, copy/paste kipu slobode, smekerici Marlon Brandu i tako dalje. Predstavnik ove popuplarne umetnosti je svakako ranjivi i neshvaceni Endi Varhol sa jos par kolega komercijalista, ciji rad poznavaoci umetnosti u pokusaju izuzeeeetno postuju (iako blage veze nemaju sta brane i cemu se dive).

Kad u 21. veku moras raditi seminarski rad od 15ak stranica pisano, rukom, jer profesora u poznim godinama mrzi (citaj = ne zna!) da proverava da li je neko uradio copy-paste sa Neta na zadatu temu.

Usporio do zla Boga. Mrcvari se s volanom, tačno bi' ga konjskom zapregom pretek'o. Taman na ide na ručak s taštom, ne bi' ga razumeo. Poštuje ograničenje tako što ide najmanjom ugraviranom brzinom na autu. Normalan čo'ek bi brže u rikverc iš'o.

Ne, nije metar i kusur. Već ono što bi u Crnoj Gori nazvali ništa-čo`ek. Ništarija, pokvarenjak, nema čoveka ni do podne. Najčešće onu razliku do punog čoveka pokušava da nadoknadi novcem, položajem, delegiranim autoritetom tuđe moći i uticaja, ali to samo još više ističe njegovu mizernost.

Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Seoski baraba je momak koji sve moze i sve ima! Svu svoju moc pokazuje u picu - sto vise moze popiti jaci je čo'ek! Omiljene zene su mu crnke! Ima jedan stari auto iz osamdesetih, koji je po obicaju "napucan"!

Kuvarski festival u Šajkašu. Na festivalu se kuvari nadmeću u spremanju specijaliteta od belih bubrega (beli bubrezi). Za narednu godinu najavili su da će skuvati jajca od kengura. Da ne bi bilo mnogo copy/paste pogledajte sajt:
http://www.ballcup.com/

Riba koja se mnogo trese za vreme bambusanja, ako me razumeš. Ponekad mi se čini da je epileptičar, kakva strast kakvi bakrači... Malo malo pa gledam da joj belo ne izlazi iz usta, ne računajući sok života naravno... S njom nikad nisi načisto, al' šta ćeš radi radnju!

Lud čo'ek. Taj samo uključi brisače kada naiđe na pešački prelaz. Crveno svetlu na semaforu ne postoji. On uvek ima prednost i niko ne može da mu kaže da je njegova vožnja loša. Može kroz centar da prođe i sa 120 km/ h ako hoće.

Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.

Uzaludna radnja. Niko ti ne brani da ti pokušavaš da promeniš nešto, al' tako je, i ne'aš ti tu šta! Kao da pokušavaš da se izvlačiš iz živog blata, što se više budeš kobeljao, to ćeš pre potonuti. Budi čo'ek, idi nizvodno Savom i Dunavom, uživaj u tome što imaš, jer ionako za bolje ne znaš, a ti, kao pojedinac, ne možeš promeniti svet. Pa nisi ti Severn Suzuki majku mu. A i ona je uspela na jedno 6 minuta. Uzmi popij pivo, iskuliraj, a već za pola sata će te proći da spašavaš svet.