Део телефона предвиђен за списак за куповину, дефиницију коју планираш да објавиш на Вукајлији, пушкице за контролни, поруке које нисте имали храбрости да пошаљете, вицеве или неку романтичну copy/paste поруку...

Momak od 50 i više godina koji uglavnom živi sam jer voli da piša đe stigne, a dane provodi u nekoj kafančugi gdje obično potroši sve svoje prihode.

Rečenica koja nam, iz plejade kolektivno podsvjesnih opšteprihvaćenih formi, iskače iz usta kad poslije prisnog pozdrava pri prvom susretu, blagog smješkanja uz prijateljsko dobacivanje pri drugom suretu, treći put naletimo na nekoga koga baš i nebismo da iskuliramo i da od njega upadljivo pobjegnemo prelazeći na drugu stranu ulice a nije baš i da nam se nešto naročito kafeniše, pa uz dobro osmišljenu doskočicu, dobijamo na vremenu da usvojimo drugu liniju kretanja sa minimalnom vjerovatnoćom susreta.

Besmisleno, a neophodno prazno polje kod raznih registracija, čija se svrha dovodi u pitanje od nastanka iste. Jedna od najistaknutijih teorija tvrdi da se ona tu nalazi kako bi ljudi vežbali copy/paste.

Najveći mogući stepen srodnosti.

Tijelom nabildanim od višednevnog iznošenja ćutuka iz šume sa jedne, te znanjem biranja riječi sa druge strane, ovaj muškarac uzdrma mlađana srca rasnih i spremnih ženki olako k'o krava Šarulja kad uleti u komšijine ku'ruze. Za njega se može reći da pripada grupi velikih seoskih jebača, muškarca koji kad se pojavi na prelima uz kazan izazove kod obdarenih seljančica poremećaj u glavi i enormnu želju za koitusom koju žele da utale beskrupulozno lomeći njegovu nabreklu stožinu.

On je mačo muškarac kojeg svaka žena, vidjevši ga na prvi pogled, želi za sebe. Nikada nije bio ženskobara, niti se vodio idealima društva zapadnih zemalja koji furaju stil feminiziranih, bledunjavih muškaraca, nego je kao pravi domaćinski čo'jek žario i palio ženskim srcima i neumorno ih uzgonio k'o beduin svoje kamile uz pustinjske dine. Za njega postoje tri glavna cilja: dobro pojesti, dobro popiti i dobro otrsiti. Ne koristi kabanicu, jer se nikada neće prevariti, pa napuniti neku razuzdanu provincijalku koja vapi za krutim sredstvom. Ne, on se ne pali previše, svejedno mu je ko leži ispod njega, bitno je samo da je mesnata i da se može uhvatiti za bolju dojku, te iz tog razloga često mijenja žene k'o svjećice na protrulom Stojadinu.

Umetnost pozarevackih boja i copy/paste tehnike. Jedan on najmodernijih i vremenski najblizih nam pravaca. Ova "umetnost" pruza mnogo mogucnosti i nacina da zadovoljite svoju dusicu dozom "kvaliteta". Tako na primer, mozete da gledate 3 americke zastave, od najvece ka najmanjoj i 3 sata razmisljate o smislu slike, izvlacite neku pouku ili sta god. Mozete piljiti i u zanosnu Merlinku i stotine verzija njene face u cvetu mladosti (ovo je mozda bolja opcija, jer je ipak bila neka riba). Mozete se diviti konzervama supe, nareska, limenkama Koka - Kole, copy/paste kipu slobode, smekerici Marlon Brandu i tako dalje. Predstavnik ove popuplarne umetnosti je svakako ranjivi i neshvaceni Endi Varhol sa jos par kolega komercijalista, ciji rad poznavaoci umetnosti u pokusaju izuzeeeetno postuju (iako blage veze nemaju sta brane i cemu se dive).

Kad u 21. veku moras raditi seminarski rad od 15ak stranica pisano, rukom, jer profesora u poznim godinama mrzi (citaj = ne zna!) da proverava da li je neko uradio copy-paste sa Neta na zadatu temu.

Osvetlati lice ribi displejom od telefona koja oće da ti puši al ti ne vidiš đe da joj ga staviš jer je mračna soba.

Čovek, Beograđanin, lingvista, pisac, umetnik, jedan od prvih koji je imao dovoljno hrabrosti da ukaže na sve kontroverze, nameštaljke i spletke vezane za B92 i Drugu Srbiju. To je učinio najpre svojim filmom Slobo-Klintone (1999), zatim angažmanom u prvom srpskom web-zinu "Krompir" (1999 - 2005) i sve to krunisao alegorijsko-satiričnim romanom "Leposava" (Kornet, 2007) kojim je uzburkao strasti u redovima Druge Srbije i za svaki slučaj od strane najuticajnijih njihovih predstavnika (Teofila Pančića i Nataše Kandić) proglašen za fašistu. Ovaj roman nominovan je za NIN-ovu nagradu, a Ćosić posle toga više nije pisao romane, ali je objavio kapitalni "Rečnik sinonima" ("Kornet", 2008.) koji predstavlja ogroman korak u savremenoj srpskoj leksikografiji. Koliko je moguće saznati danas, bavi se pisanjem svog drugog romana za koji se nada da će, kako navodi u intervjuu za srpsku Wikipediju, dostići jednak uspeh u Srbiji i Hrvatskoj i time ponovo po nečemu postati PRVI.
Inače, Pavle Ćosić je delovao u umetničkim trupama "Pipi kola", "Talent Factory" i "Ilegalni poslastičari". I dalje predstavlja deo srpske andergraund, avangardne umetničke scene.

Drevna tehnika u sexu ako vam je seksualni partner/ka viši ili viša od vas....

Govoriti mnogo, reći ništa.

Draga gospođice, možeš se ti dijevati po metropolama vaskolikog nam svijeta. Ali upamti jedno, niđe te bolje neće jebati, niti ćeš đe džabe dobiti kurca kao ovde - u svojoj otadžbini.

Najgore moguće stanje pijanstva. Gore i od pola-pola. Tačnije, faza između pola-pola i totalnog pijanstva. Moć rasuđivanja svedena na minimum, a motorne funkcije još u normali.
U toj fazi se čine najveće budaleštine, pazari robija, zaprosi šoder, posvađa sa naj ortakom, pljuju panduri, piješ bez kinte, a i boli te kurac šta piješ ili čije piće si uzeo.
''Na tričetvrt'' je stanje koje će te sprečiti da uradiš nešto normalno, a na glupost uvek i bez blama podstaknuti.

Maksima koja kaže da svakom treba reći đe mu je mjesto, a naš narod je se beskompromisno drži, u dijelu koji se odnosi na bob.

Imao brkove ili ne, lik koji priča dok jede. Ne zaustavlja se. Ni u jelu, ni u priči. Aj da priča normalno, pa i nekako, ali ne. On pršti k'o vatromet za novu godinu, vrišti kad se smije i otvori usta ko one rupe u Sibiru. Iznenada. Onda, pored toga što mu vidiš zube, resicu, jednjak i skoro pola želuca, saspe na te sitne komadićie hrane iz istih.

Bolja je fora ako lik ima brkove. I to guste. Crne.

Izrazi lica poput bivših predsednika SAD uklesanih na planini Rašmor.

Osoba koja pruža seksualne usluge za simboličnu sumu novca.

Za razliku od facebook prijatelja, koga si dodao na face-u, a u stvarnom životu se nikada ne pozdravljate, kao i za razliku od pravog prijatelja s kojim si u normalnom odnosu i u stvarnom životu i na face-u, nefejs prijatelj ti je onaj s kim se u stvarnom životu uvijek pozdraviš i ispričaš pri susretu, čak i sa lažnim izlivom emocija "Đe si, legendo" , "Đe si kućo stara?" i sl. ali se NIKADA ne dopisujete na face-u, iako ste se međusobno dodali u prijatelje. Na face-u se ne dopisujete jer nemate baš nikakvu zajedničku temu, niti ste se ikada družili, a svi oni izlivi emocija potiču samo od toga što se dugo poznajete, npr. išli ste zajedno u školu, ali niste bili dobri ortaci.

Oznaka alkosa za dug vremenski period, najčešće za nikad.