Upotrebljava se kada hoćete da na fin i kulturan način date nekom do znanja da je šupak.

Aj' da ga više ne zovemo Nejaki...naš je čo'ek!

Komšija Mile, bivša super-teška kategorija, sa izrazito kratkim fitiljem.

Jedini nabildovani deo tela web zavisnika.

Poslednji pozdrav aparata za održavanje ćivota u vidu dugog piska. Game over, no lives left!

Uzrok sve manjeg broja recki po studentskim sobama, razlog zatvaranja velikog broja kafana u kojima ostavih najlepše dane svog života i glavni krivac za podrigušu i polu beli 'leb na astalu. Ujedno to je i opis 80% novčanika u Srbiji.

Univerzalan naziv za sve kineske radnje u Srbiji. Neki vlasnici su shvatili koliko ljudi zanemaruju njihove prave nazive, Chi Cho, Son Jam itd. (bilo koje dve reči, od po dva do tri slova, koje vam zvuče onako "kineski"), pa svojim radnjama daju maštovit naziv "Kineski butik/Kineska robna kuća".

Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.

Kada zbog jebenog banera za Telenor, ne mogu da k'o čo'ek stisnem plus!

Čo'ek koji zna da umeće i kasete, i cedeove, i ploče, i diskete u predviđene uređaje.

Iz perspektive čo`eka višeg od 210 santima.

Израз који се користи за огромно испаљивање које се граничи са понижавањем. Екстремно неиспуњавање датих обећања, поспрдавање са твојим ликом и дјелом.

Наиме, Роберт Џордан је неки тамо писац епске фантастике, творац Точка времена, књиге са једанаест дијелова и хиљаде страна. Човјек је одлучио да своје фанове почасти огромним уживањем, па им је намијенио дванаест књига. Написао је првих једанаест, до зла бога заплео радњу, разрадио причу, довео до самог расплета.

Али авај, све би то било добро да није умро прије него што је стигао да напише последњу књигу, од неке болести са запетљаним именом и тако оставио своје фанове огорчене, кивне и надасве тужне.

Јебига брате, могао си сачекати са умирањем бар док не напишеш и ту последњу...

To je 5 minuta rebusa u koji ću uvek upasti...
Pored toga što ni ne očekujem da će se one iskreno nasmejati mom smislu za humor, još mi dodatno dignu pritisak svojim reakcijama i komentarima nakon ispričanog vica...
Obično je u pitanju sažaljevanje protagoniste vica uz blago teleći izraz lica... kao da sam im ispričao šta sam pročitao jutros u "Večernjim novostima", a ne vic ili fazon...

Prosječan srpski mužjak, domaćin čo'ek, kada stane pred policu sa omekšivačima za rublje.

Kakao-krem u tabli, sa famoznom vevericom na omotu, koja je devedesetih na svakih 15 minuta iskakala na tv-ekranu i nervirala nas, gladne i slinave klince. Proizvodi(o) centroproizvod.
Song:

Web stranica koja umanjuje čar gledanja pornića.

Tri aktivnosti koje nas dovode do apsolutnog kosmičkog optimuma, ekstaze, nirvane, zadovoljavaju naše potrebe i karmu, čine nas ispunjenim iznutra i izvana. Prema svim religijama, kao i teoretskom dijelu joge i tai-chija, ove tri aktivnosti su ono zbog čega život postoji kao takav.

"Smatram da smaraju ovakve definicije, ali verujem da će nekome biti korisna" - autor
E pa ovako. Stara lična karta je istekla, a nova je obavezna jer jebi ga, ne možete više da je koristite prilikom sklapanja ugovora sa npr. bankama u vezi sa kreditima pa ste prinuđeni da vadite novu.
Odlazite u stanicu milicije, negde oko 16h, tamo vas čeka nasmejano lice dežurnog policajca kojeg najiskrenije i od srca bole đoka zbog čega ste tu. Njegovo je da bleji i gleda da li je sve u redu i da li je neko ne daj bože parkirao auto na mesto rezervisano za pandurska kola. Prilazite šalterima, gurate se sa masom zadovoljnih i srećnih sugrađana, dolazite do vrata na kojima čitko piše "nove lične karte". Hm, mora da je to, pomislićete. Upadate unutra onako bez kucanja, velite dobar dan i pomoz bog, može li lična karta ali ... vaši snovi počinju da se ruše usled odgovora: Imate li broj? Kakav bre broj? Pa gospodine ne možete doći bez broja, bla bla, truć truć, mrš u pizdu materinu (ovo naravno ne govori, jbg, ali volela bi da može i to da kaže). Vraćate se natrag savladani i skrhani bolom i tugom jerbo vađenje nove lične karte nije tako jednostavno kao što ste zamišljali, odlazite k dragom licu dežurnog pandura koji vam podrobno objašnjava da se svake noći preko puta stanice organizuje sektaški ritual potpisivanja na sveti spisak koji se ujutru u 8 uručuje gospođici koja vas je pre par minuta izbacila iz ofisa, i obaveštava da potpisivanje počinje u ponoć (!?) i traje sve do 8 kada se i poslednji potpisanik upiše. Prevaziđe li broj tih potpisa 64 (kakva slučajnost) možete samo da ga popušite i pokušate sutra.
Elem nekako se i to uspe, ne prospava se jedna noć, zakačite broj u sredini sa terminom za kasno podne, vratite se sa karticom u stanicu mupa uđete kod prijatne gospođice, metne vam kažiprst na skener napravi dve tri fotke, skenira neke papire i voila, kraj postupka. Kroz sedam dana je samo podignete i eto ga. Vaša sim kartica je kod vas.
Naravno ako ste tražilličnu kartu sa čipom. Znajući naš narod koji ne veruje u te moderne zapadno gejvropske tehničke stvarčice, malo ko se odlučio da uzima ličnu kartu sa čipom jer to zrači, mogu tako da vas špijuniraju preko satelita i tako dalje i tako dalje, u svakom slučaju smaranje je žešće i preporučujem da je ne vadite ako ne morate. Isto važi i za pasoš.

Učiniti pogrešnu stvar gledano sa moralnog aspekta. Nešto što sagovornika ili vas baca u težak dakbe.

Svaka polupismena osoba koja je u životu savladala korišćenje opcije copy/paste.