Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.

Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.

Pojava nedostatka zadovoljavajućeg seksualnog života. Postoje dve osnovne vrste

1. Duža apstinencija (tzv nejebica)
2. Dugotrajna izloženost nekvalitetnom seksu (kad naletite, shvatićete)

U oba slučaja pojava se manifestuje isto i blago se razlikuje između polova.

Muški na prvi pogled ne pokazuju neku preteranu promenu iako im se ustvari prag tolerancije na apsolutno sve drastično snižava dok pri prelasku gorepomenutog praga nastaju omanje katastrofe.
Kod ženskog pola gorepomenuta pojava se manifestuje kraćim periodima čangrizavosti, netrepeljivosti, odjebi-ujedam raspoloženja uglavnom propraćenima jakom navalom "znaš da nisam tako mislila". Razliku je se od PMSa po dužini trajanja odjebi-ujedam faze i učestalosti smenjivanja dve gorepomenute.

Standard, školski primer.

Interesantan grad iz prespektive nas Brođana. Ima ženski, ima sve! Mada, i dan danas stari Brođani kažu da je Derventa za nas prije rata bila kasaba, a sad je obrnuto. Uglavnom, je'an čo'ek živi tamo pa e'o.

Neracionalan strah za koji znamo da je neosnovan ali i dalje ne možemo da se oslobodimo neprijatnog osjećaja koji se u određenim situacijama javlja.

Bolestan čo'ek.

Mjesto đe mrtvi žive.

Telefon (!) koji definitivno nije za nase trziste, prije svega - stvari koji podrzava (da bi bile realizovale u ovoj zemlji) iziskuju mnogo dodatnih troskova (sto je direktna posledica nerazvijenosti nekih oblasti).

A i ako bi krenuli od pretpostavke(!) da smo tehnoloski napredni da uspesno realizujemo sve sto telefon pruza - to bi bilo neizvodivo jer bi se tada ogranicili na mentalne sposobnosti (ogranicenost?!) samog vlasnika.

Šoferska fora kojom se kazuje da ne postoji mašina kojom dotični ne ume upravljati i za koju nema položeno.

Odbojkašica - Rek'o bi čo'ek zgodna,a ono pička 2 metra.

Kaže se ne samo za onog ko voli da troši, već i za onog ko dosta zarađuje ali nikad ne zna đe mu se pare "đedoše".

Upotrebljava se kada hoćete da na fin i kulturan način date nekom do znanja da je šupak.

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

Aj' da ga više ne zovemo Nejaki...naš je čo'ek!

Tamo đe nema trave.

Legendarni duo izvođača čiste, izvorne krajiške muzike. Kontraverzni zbog stihova "Da zna bula kakva je slanina, nikad ne bi ljubila Turčina" i same pesme "Ja sam rođen đe džamije nema". Ali opet famozni i prepoznatljivi po nizu hitovu poput: "Sama pala, sama se ubila", "Evo brata", "Oj djevojko oja oja oja", "Nova Gara", "Đe si brate đe si imenjače", "Hajdučka vremena", "Zadnja piva" itd. Sve njihove pesme su čisti biseri, od kojih su najlepše uvrštene u "Antologiju modernog krajiškog zvuka".

Žare i Goci zabavljaju raju od Vankuvera do Melburbrna. Prepoznaćete ih po stasu i glasu, primetnoj muzikalnosti, širokom osmehu (fali im samo zlatan zub) i krasnoj narodnoj no[nji.

Univerzalan naziv za sve kineske radnje u Srbiji. Neki vlasnici su shvatili koliko ljudi zanemaruju njihove prave nazive, Chi Cho, Son Jam itd. (bilo koje dve reči, od po dva do tri slova, koje vam zvuče onako "kineski"), pa svojim radnjama daju maštovit naziv "Kineski butik/Kineska robna kuća".

Parče zemlje koje ima VIP mesto u srcu svakog gastarbajtera.
To je mesto đe staramajka živi sama i đe se oseća miris toplog kruva. Mesto na kom su jutra rosna, polja zelena, a sijeno kao dukat žuto... sijeno đe je mala prvi puta dala.
Tuđina je kao bedem teška, kao pelin gorka... Džaba novci i mercedes, džaba svila i kadifa. Džaba vruća kućna pomoćnica i njezina zanosna gu'ica.
Kad ne može ocu na grobu sveću zapaliti, kad ne može s' majkom slavu proslaviti.
Istrošen, ispijen, umoran... Ispunio je svima hiljadu i jednu želju. Ostao mu je samo još jedan kome nije ništa ispunio, jedan koga je najviše zapostavio...
Došlo je vreme... pemzija, ilegala, rodna gruda i... mrak.

Kada zbog jebenog banera za Telenor, ne mogu da k'o čo'ek stisnem plus!

Čo'ek koji zna da umeće i kasete, i cedeove, i ploče, i diskete u predviđene uređaje.