Uglavnom izuzetno loše odrađen pokušaj da se mladima skrene pažnja na ovaj problem. Počinje uz mnogo faktografije, završava se deljenjem nekvalitetnih kondoma koji će ionako verovatno da puknu. Umesto da ukažu na prevencije i ohrabre ljude da imaju SIGURAN seks, najčešće izazivaju dva efekta:
1) (uglavnom kod devojaka) da NIKAD ne poželi da ima odnose;
2) (uglavnom kod momaka) da poželi da baci kondom i kaže:"Jebeš ga, po ovome što oni kažu, zaradiću je svakako."

Danas u 21 veku sloboda stampe je savrseno normalna pojava. Mac sa dve ostrice.
Ako postavite nekom pitanje ko je Nole, logicno je da pomislite na Novaka Djokovica.
Valjda iz poriva da uvedu reforme poceli su da prave skracenice koje treba da asociraju na neki pojam.
Ko od vas zna ko je Vica? Sta je MKS itd u nedogled. Da li sloboda stampe znaci da svako mora da zna sve gluposti koje nekom padnu na pamet? (Ako i dalje ne mozete da se setite Vica je Viktor Troicki a MKS medjunarodna kosmicka stanica (logicno zar ne?))
Zasto u nasim novinama unapred znate sve sto se nalazi na drugoj polovini (zabava saveti... Verovatno zato sto je copy/paste sa interneta, a mozda cak i iz prethodne sedmice, tu je i nezaboravni kupite srecku horoskop, sponzor horoskopa drzavna lutrija Srbije). Dokle cemo slusati price o licnostima preko bare? Valjda smo svi do sad ukapirali da je zakonom zabranjen sex sa mrtvim ribama.
Zakljucak novinarska kreativnost = 0.

Seljački sleng za veoma jaku ljudinu.

U crnogorsko-maternjoj grupi jezika pradstavlja oznaku za HEJ! Jedna od najzastupljenijih reči.

Најбљутавији бућкуриш српског и енглеског језика, нешто чега би се и сам Тарзан постидео. Говорници сринглиша живе у убеђењу да ће тако испасти отменији и оставити утисак на оне којима се обраћају.

Сринглиш користе покондирене тикве, емиграција (више ова новија, економска, него она ранија, политичка) када се из Америке и осталих англофоних земаља јављају у завичај, и самопрокламована НВО и слична "елита". Што због тога што им је тај copy/paste метод лакши него да се муче да траже одговарајући српски израз, што због очигледне чињенице да не знају тај језик са кога преводе (а питање је и да ли су икада свој сопствени матерњи научили бар донекле како треба). А толико су бар свесни, мукице, да је незнање језика велики блам, па морају некако да се довијају. Е, тако је настао сринглиш.

(Напомена: има када је оправдано и неизбежно усвајати енглеске речи /као, уосталом, латинске или својевремено немачке/, али само ако тако налаже нечија струка: техника, медицина, или, ето, ИТ: даунлоудовати, анзиповати, конвертовати, абгрејдовати... За свакодневни говор, оправдања - нема.)

Jedan od glavnih motiva novije krajiške pjesme, odmah poslije rakije, žene i rodnog kraja.
Utočište za sve seoske srcelomce koji su igrom sudbine ostali slomljenog srca, suvog kurca a mokrih opanaka. Kad žena izda, rakija pojede,a mati i ćaća istjeraju iz kuće ne preostaje ništa drugo nego rad na pilani, žestok rad i odricanje od svih materijalnih dobara, i pojedinih dijelova tijela. Voljtajući balvane, voljta svoja sjećanja prepuštajući se radu da ga usavrši, i napravi od njega mašinu koja će u sebi da nosi kištru pive i litar rakije, a na sebi pijanog druga i kafansku pjevaljku.Pilana krajišnika čini boljim čovjekom. Kao što narkomani imaju komune, bludnici manastire, krajišnik ima pilanu. Ona mu je i majka i maćeha.

Rođak. Može i bilo koja draga osoba koja nije u krvnom srodstvu.

Čovek koji bez sumnje ulaže određenu dozu truda kako bi se sa više ili manje uspeha uklopio u novu sredinu. Ipak, koliko god se trudio i koliko god vremena uložio, u manirima mu vazda provejava opojni miris zavičaja i žulja ga zrno rodne grude... ili čitava gruda.

Još jedan radni dan na poslu završen. Pedeset godina života, još nekoliko godina koje nisu vredne pominjanja do penzije. Psuje sve po spisku dok se užurbano vozika do kuće. Žena odveć spremila ručak, rana se hladi.
Deca se razišla, starija se udala nuna dete, ova mlađa studira. Sati njegovog biološkog sata su ispunjeni, za druge se ne brine.
Iako mu je žena tu ne konstatuje je. Nemo gleda u TV kao da mu je mozak ispran. Opijen mirisom sopstvenog znoja dešava se to. Shut down, crnilo. Da li je umro? Nije. Sedi u kancelariji. Kuca poslednji predmet za danas. Kao manijak kada kuca poruke maloletnicama na sajtovima za upoznavanje. Tako on žestoko lupa tipke, računa, pičkara grafikone neprave.... Glasovi su svuda oko njega
- "Peroviću oćeš li više završiti?"
"Dokle si stigao!?"
"Zašto još nije gotovo!?"
"Peroviću stranke čekaju, nemoj da se šegačiš, radi!" -
>"Nanu vam onu nezasitu koliko ja od sebe treba da dajem?!"
"Na evo vam ga predmet pojedite u slašću pragnjetinu na moj račun!"
"Kad će plata jebena?"
"Godilo bi pecanje posle ovoga..."
Polako se utihnjuje sve, prašina se spušta, letnja kiša pada, Sunce mu sija u lice. Diže pogled, pokušava od silnog bljeska da pogleda preda se....
shvatio je da se budi zavaljen u fotelji pred televizorom....

Crnac koji je dobar k'o 'lebac.

Vremenski oblik u izražavanju Proevropskih političara, koji svaki put kada treba da predje u prezent, postaje opet futur...Kratak opis, daleko nedostižno vreme...

Uzvik desnog krila jednog prosečnog šumadijskog betonligaša nakon što pređe krkana iz protivničke odbrane. Takođe, koriste ga i navijači domaće ekipe kada centarhalf gostiju promaši loptu ili se oklizne o džombu na pašnjaku. Izraz sam po sebi nema nikakvo značenje, al' štaš, takvi smo ti mi Šumadinci, to ludo pa bog.

čita se: bestgor

krvava web stranica o negativnim audio i video vijestima koju ne bi trebali gledati ljudi osjetljivi na nasilje, koji se boje trajnih mentalnih/emocionalnih/psiholoških/duhovnih traumatskih posljedica

jedina bolesnija stvar od samih vijesti su komentari

takođe ne može se lahko naći na google i nekim search engine-ima zbog cenzure

neke od sadržaja koje nudi su:
smrt, uključujući klanja, izvršenja, samoubistva, ubistva, pogubljenje električnom strujom, kamenovanje, spaljivanje, davljenje (gušenje)
incidenti, uključujuću slupavanje auta i motora, incidenti na radnom mjestu, seksualni incidenti, napadi životinja
rat, uključujući žrtve bombi često sa djecom, napadi bijelog fosfora, klanje zatvorenika rata, masovna izvršenja, biološki rat, genocid, etničko čišćenje, tortura
bolesti, uključujući trovanje, srčani udari, pacijenti terminalnih bolesti, drogiranje i predoziranje
čudni fetiši, uključujući fetiš igala, fetiš krvi, unakaženost genitalija
izmjena izgleda tijela, uključujući samounakaženost

Rupa je rupa, i jes' da kurac nema oči, jes' da je u carice k'o u magarice, i da od birača nema jebača, ali linija prosto neđe mora da se povuče. Ona povlači tu liniju, ruši sve standarde. Nema tog junaka koji bi se s njom u megdan uhvatio. Nema te količine alkohola koja može da je izgura u kategeoriju ''jebljivih'', nema te nejebice koja opciju jebanja tog stvora kategoriše kao prihvatljivu. Radije kurac pod sjekiru neg' u njenu vulvu.

Nebirači obično iskopaju neku dobru karakteristiku kod svake prikaze, ali ovaj stvor nema ništa. Ni najbolesniji japanski fetišari ne bi na njoj našli izvor seksualne fantazije.
Ona je ispod kriterijuma čak i kad kriterijuma nema. Na skali od 1-10 ona je minus 16. Skrndelj i grob joj se rugaju na velikom odmoru.
Ubica erekcije. Istrebljivač potentnosti. Bijela kuga. Kurčev dušmanin.

Žalopojka iskrenog ljubitelja dobre rakije za prosipanjem iste od strane nekog nemača pojma o njenoj vrijednosti!

Rečenica iz reklame za čips koja budi maštu jer je upućena opasno dobroj ribi... U krajnjem slučaju može se shvatiti na razne bezobrazne načine..

Neizbežna peckanja simpatizera Partizana i Crvene Zvezde posle derbija.
U 21. veku se ta provociranja uglavnom odvijaju na globalnoj mreži.

Kibnuti, šturnuti, podbrusiti pete. Uglavnom znači prekinuti svoju prisutnost na nekom mestu.

Utopi se da ne potoneš .

Živeti istetoviran maskirnim šarama. Sent Kamelona slaviti a svom Svetom Georgiju reći: Jebiga Đoko, mor'o sam, ne znaš ti kakve su ove aždaje ovde.

Nije da ne znaš ko si, ali brzo provališ i ko su i kak'i su i ti međ' koje si doš'o i da baš ne mirišu tak'e ko ti. I trudiš se, al' baš se trudiš da budeš kao oni, da prekrojiš svoj pazl po njihovom šnitu, da te ni rečenica, ma kakva rečenica, reč jedna jedina, ni pogrešno akcentovano slovo u njoj, ne odaju.

Kada se ringla ispod bosanskog lonca usijala, jebo je i onaj ko je uključio i onaj ko je zaboravio, i kad je po po rahmetli avnojevskoj materici krenulo da se koka, razleteli se Bosanci ko kokice. Po Srbiji, Šokačkoj, Deželi, Alemanji, Beneluksima... Do Australije, ma šta do Australije, do Ognjene zemlje poneki zemo frknuo.
Posle početne đe ste pičke, stigo Boske, štaće pičke popit faze, opora realnost polako i u tvrdu lobanju ugura svest da ništa ne uspeva da rastera druge kao neuspeh, a da dijagnoza izbeglica nosi i neizrečeno: neizlečivo i preporuku: smestiti ili u izbeglički centar ili na društvenu periferiju.

E ne’š ga majci, ja da sam donji hteo biti, ja bi ost'o pod balijama/ustašama/ćetnicima. Nema tu kako mora, nego kako treba. Monako je mog'o doć u moje selo, a mom selu u Monaku mesta nema? E nećemo tako Dino! Ako je tako neću ni ja u monahe, odo u Monašane... Ekavac, ikavac, špreha, ženi pegice crta da se ne razlikuje od pirgavih kona... Sve radnje radi... Jebe mu se sa čim je burek, neki kurac moraš jest'. Slađu sanja, Katrin zove darling. Na karoserijema prefarbanih TAS Golfova zasijaše znakovi mercedesa, fiata, audija...

Čunu moju će provalit' da nisam odavle. Što mi rodženi Odavlani kažemo: Oj živote, čudni algoritme.

I taman uspeš, kad sa uspehom dođe i poražavajuće saznanje: u toj priči tebe više nema.
Plakao bi kad pogledaš đe čoek. Plakao bi, al nema ko da plače. Nema čoveka. Niđe ga, ispario u havu.

Jedina osoba u celoj grupi koja sigurno zna gde su toaleti, najjeftinije prodavnice suvenira, pijace sa robom za švercovanje i točeno pivo. Često znaju i dosta o istoriji i kulturi mesta u kojem se nalazimo, ali ih to niko nije pitao.