-Ja nisam fenser, ja ne slušam fensi tuc-tuc muziku, ja se razlikujem, ja sam metalac! Metal is a way of life!
Posledica: Milioni i milioni jednobrazno obučenih metalaca koji liče kao jaje jajetu.

-Ja sam emo, ovaj svet je surov, seći ću vene kada pas lutalica pokisne na kiši...
Posledica: Milioni klinaca sa šiškama preko jednog oka, kariranim patikama i ostalim simbolima koji su prepoznatljivi širom sveta.

-Ja sam boem, rođen sam u pogrešno vreme, odbaciću sve i biti svoj!
Posledica: Isti si kao i milioni ostalih "boema" samo nemaš prave prijatelje za razliku od velikog broja ljudi.

-Ja sam žensko, nisam glupa, završiću faks, biću direktorka banke, biću guverner, diviće mi se...
Posledica: Još jedna od miliona žena koje užurbano jure svakog dana na stresan posao od kojeg im počinju prve sede vlasi.

Састојци:
- 1 омањи гумени дечији базен до 200 литара
- 1 узвриштели клошар у пуној опреми (рите и прње)
- 3 промрзла клошара
- 2 литре белог вина
- 2 литре сока од цвекле
Припрема:
- Напунити базен до врха и ставити на већ угрејани бетон на 60 степени. Убацити једног узвриштелог у претходно угрејану воду и мешати га летвом док не отпусти своје сокове. Додати 2 литре вина да не би дошло до распадања. Тако припремљено скинути са бетона, додати сок од цвекле ради боје. Прохладити и након тога убацити 3 промрзла клошара. Засладити по жељи.

Тако припремљеним коктелом орошавати врео бетон ради бољег ефекта испарења.

* ako je devojka siromašna a spava sa više momaka - zovu je kurva, a ako je bogata - party girl.
* ako je neko alkoholičar, a visoko obrazovan - boem, a ako je neobrazovan - pijanac.
* ako neko ima prase, a siromašan je - seljak, a ako je bogat - Jelena Karleuša, Džordž Kluni, Džesika Simpson.
* ako neko ima poderane pantalone, a siromašan je - beda, a ako je bogat - pratilac trendova, retro lik.
* ako neko sluša kod kuće narodnjake - seljačina, a ako neko sluša narodnjake na splavovima ili Guči - kul lik.
* ako počastiš nekog, a siromašan si - dobar si čovek, a ako si bogat i nekog počastiš - folirant i duvadžija.
* kada je neko debeo a bogat - medo, a kada je siromašan i debeo - svinja (strari primer, ali vredan da se uvrsti).
* ako neka devojka uzme pare za seks - kurva, a ako se pojavljuje na tv-u i uzima MNOGOOO veće pare - starleta.
* kada neko ide na biciklu, a siromašan - beda, nema para za gorivo, a kada bogat vozi biciklo - rekreativac.

Kuranović: Gde si krenuo sine?
Sin: Evo, idem da kupim sebi jaknu...
Kuranović: Ali, ja sam ti nudio da uzmeš moju, 30 godina me je služila...
Sin: Ćale... Svaka čast tvojoj jakni, ali treba mi moja i treba mi nova...
Kuranović: Dobro, dobro... Vidim ja da vi mladi danas menjate vindjakne ko gaće. Ideš u Pančevo ili na Novi Beograd?
Sin: Na Novi Beograd, u "Ušće" verovatno...
Kuranović: Kakvo, bre, "Ušće"? Ko da te nisam vaspitavao... Znaš li ti da ljudi koji prodaju na buvljoj pijaci umiru od gladi zato što vi mladi idete na ta mesta za buržuje!
Sin: Ćale, prođi me se. Ne moram do kraja svog života da brinem o žrtvama tranzicije. U našoj familiji je, bogu hvala, to tvoje zaduženje...
Kuranović: Beži da te moje oči ne vide! Kako je vas mlade pojeo kapitalizam, samo ste legli na rudu. Sva sreća, pa postoje i odgovorni mladi ljudi, poput onih što su u "Anonimusima"...

Vratiće se Sleng, vaskrsnuće (to je sigurica), jebeno je žilav i vekovečit taj naš dragi Pantelija, kažem vam da znate samo! Biće to brzo, pre nego što se nadate. Šta kažeš, stigla radža već? Da bataljujem ja ovo lupanje polako? A sad svi podignimo čaše i odvalimo se zajedno, kako dolikuje ovom velikolepnom događaju (sahrani); i huligani i B92 ulizice, i četnici i ustaše, i Krcun i Draža, i Džedaji i Sith Imperija, i Gandalf i Sauron, i Murat i Lazar, i Tinki i Majstor Bob,i Džimi i plagijatori - svi zajedno kažemo:
Hvala ti puno, Žargoniću! Za dušu Slenga Žargončića! Živeli!

- Brate, da nemaš možda 200 kinti, vodim Maju večeras na ćepi, a nemam ni za žvake?
- Evo tebra, ne moraš ni da mi vraćaš, samo nek se isplati.
- E baš ti hvala, a jel mozeš da mi pozajmiš i kola da ne idem peške, ionako već misli da sam klošar?
- Ajd' daću ti i auto, ali nemoj da svršavas po sedištima, ščuo?
- Brate, znao sam na koga da računam, još kad bi mi samo dao jedno 300 kinti za...
- Ma more mrš u pičku materinu, nisam ja Crveni krst! Vraćaj pare i ključeve, sledeći put i za pljugu ima da me moliš.

Seoski nastavnik mangup (pali cigaru, povuče jedan dim, izdahne, nakašlje se): E, djeco moja, danas ćemo učiti zemlje Južne Amerike. Tako sam ja davni' dana bio u Brazilu, Brazil to je jedna prelijepa zemlja. I sjedim ja tako na balkonu i sunčam zube, kad neko zviždi odozdo, zove me: "Ajde Stevo, silazi dolje, idemo nešto popiti!" Kad ja pogleda dolje, ono Pele. I upozna ja tako slavnog Peleta. Jest' mangup bio...eh, slavni Pele, što je znao igrati fudbala, djeco moja.

Jednom prilikom, kad smo učili planine po Srbiji, sklepao je neke rime, gde smo se pokidali od smeha, ali zato nikada nismo zaboravili ni planinu a ni pjesnika: Eee, djeco, Fruška Gora vam je planina u Vojvodini, gdje je slavni srpski pjesnik mangup i boem Đura Jakšić često odlazio i inspiraciju pronalazio. (uvlači dim, nakašljava se, zagledan u obližnju krošnju Jabuke, pa kaže): "Na prelijepoj Fruškoj Gori, gdje potočić tiho dere, Đura Jakšić, srpski pjesnik iza grma sere!"

Otac: " Pogledaj ga,pogledaj govedo! Kakav je ovo primerak??? Ništa na mene nije povukao! 25 godina je sprcao u guzicu, ne radi ništa, samo mi se vuče po kući ko prebijena mačka, pije za 5- oricu i samo priča DAJ, DAJ, DAJ! Dam ti kurac pička ti materina! "

Majka: " Ajde,ajde. . .pa nije baš tako, eto jutros je kupio hleb."

Otac: " Jeste,jeste srce mamino. . .al mu je zato trebalo 3 SATA da ga donese, pošto je u povratku morao da okvasi grlo! Ne mogu bre više da gledam, kako mi potomak izumire ko mamut! "
( Sin se u tom trenutku budi ) "Tata, ja nisam alkoholičar, ja sam boem čovek." ( I potom se vraća balavljenju i spavanju na podu. )

Majka: " Eto, vidiš šta ti dete lepo kaže, a ti vičeš."

- Jebote šta je sa vama trojicom? Bledi ste k’o krpe.
- Ma idi bre, jedva mogu da govorim. Ko me natera budalu da poslušam. Osedeću do ujutru.
- Šta vam je bre? Stvarno delujete loše?
- Evo neka ti pametnjaković priča, njegova je ideja bila. Reci mu Đole.
- Au. Pa ne znam kako da počnem. Istripovao sam nešto da siđemo u one tunele, ispod one zgrade što nije završena nikada. Pored parka.
- Ona što je trebala škola da bude?
- Da. I naoružali se mi, poneli prangije i baterijske lampe, pa smo sišli dole.
- Samo si zaboravio da kažeš da smo se naduvali sva trojica k’o konji.
- Dobro, da, naduvali smo se k’o konji. Ceo ket smo spurnjali. Čim smo zakoračili u prvu prostoriju, videli smo par krugova od uredno poslaganog perja nekih golubova i tubu kečapa.
- Pa to je neki klošar dole jeo garant.
- To smo i mi pretpostavili, pa smo krenuli dalje. Idemo mi tako, a ne znam kako da ti opišem, sve je nekako sablasno dole, kao da će iz zida nešto da iskoči i da te zadavi. Odjednom smo skapirali da idemo već dugo napred i da smo odavno napustili taj reon gde je škola. Verovatno smo negde bili tamo ispod puta, što spaja auto-put i stari drum.
- A jeste, znaš gde je to, dva kilometra od škole.
- Ozbiljno ti kažem, dugo smo išli. Odjednom smo u nekoj većoj prostoriji i svuda, gde god uperimo svetlo vidimo krv po zidovima, a Sale je video neke stepenice za dole. Kada nam je pokazao gde su, mi pogledamo, nema ih. Počela frka da nas hvata i mi šta ćemo, krenuli nazad da skupimo veću ekipu kad odjednom nastade haos. Ovaj konj počeo da puca i da beži, meni ispala lampa i ugasila se, a ovaj kreten stoji i urla. Sva sreća da je Sale makar ostao sa mnom inače bi ostao sam u mrklom mraku u podzemnoj sobi sa krvavim zidovima. Brate usr’o sam se.
- Nisam kreten, pucao sam u neku babu koja se odjednom pojavila ispred mene i pretila mi prstom. I Sale mi reče kada smo izašli da je video.
- Pa dobro, nisam baš siguran, sada kad razmislim malo, nisam siguran ni za one stepenice, možda sam istripovao jer je bilo slabo svetlo od lampi.
- A da se niste malo previše naduvali vas trojica, pa nije bilo ni babe ni stepenica tamo a?
- Pa dobro, moguće je to, ali krvavi zidovi?
- Možda je onaj klošar ili narkoman što je jeo golubove malo poremećen, pa je prskao kečap po zidovima a?
- Vi’š moguće. Možda je narkoman ustvari baba.
- To bi značilo da ste vas tri junaka bežali od babe, a ti se je još plus najverovatnije ubio iz pištolja.
- U jebote.

- Ej, Bleksi, jel ovo tvoj peškir? Mojne s njim da se brišeš...
- Što da se ne brišem, Duksi, reci, što da se ne brišem?
- Ma noćas sam ga dovatio posle svrša sa onom malom sa plaže...
- Pa jebote, jel' imamo ovde zavese, čoveče, što mojim peškirom?
- Ajde ne kukaj, vid'o si malu...
- Ali bre mojim peškirom?!?
- Pa uzmi drugi peškir, opraćemo ga... JA ću ti ga operem.
- Nemam, bre, drugi peškir, poneo sam ovaj jedan! Što nisi bre o zavesu lepo te pitam?!
- Samo jedan peškir nosiš na more?!? Ccc, koji si klošar...
- Ma jebi se, ko mi kaže: briše kitu ortakovim peškirom...
- Bleksi?
- A?
- Soba nema zavese...

FRANCUZ: Vlasnik najskupljeg dijamenta na svetu, brkati gazda javne kuće ili depilirani žigolo sa kvarnim anglosaksonskim naglaskom...

JAPANAC: Ortak glavnom heroju (Ameru), zna sve borilačke veštine, da puca zatvorenih očiju, vozi automobilsku šasiju bez volana i iskače sa vrha stospranice...

ITALIJAN: Tragična ličnost. Ili je mafijaš koji gine od strane američkih detektiva ili sladoledžija koji gine od udarca automobila u sceni gradske jurnjave...

LATINOAMER: Klošar iz kraja koji u svom kontaminiranom stanu ima 100000 dolara i 60 kila kokaina...

NEMAC: Student na razmeni u Americi...obavezno opali neku hot gimnazijalku i vodja staudentskih pobuna...

RUS: Terorista,ludak, arheneprijatelj Zapada,štrokav, pijan, pogan...

SRBIN: Zlo , haos, pravoslavni Bin Ladenov regrut, opasniji od Rusa, ludji od Talibana, naoružan kao Kolumbijac... uvek gine na kraju filma

Izlazim nasmijan iz „Bonela“ i kroz zadovoljan osmjeh pjevušim „Saki Saki Sale kupi mi sandale“ dok gledam novu akviziciju na mojim stopalima kako mi namiguju Bemine cipele od 64 konvertibilne marke i u tom trenutku presječe me ljupka faca žene koja mi je strah od odbijanja dovela u stanje gej aktiviste na saboru Krajiške pjesme u Drvaru, praviću se da je ne vidim ipak sam joj bio nebitan poput Brakusove emisije, nece skontati ...

-Ljubo, Ljubo! Zar me ne prepoznaješ, stani ej, to sam ja, Milijana!
-Mrš! Odabi oda me.
-'Aj bolan Ljubo, nemoj biti na kraj srca, nije sve tako crno.
-Kojeg srca, aždajo, srce si mi pojela uz kavu umjesto ratluka. I nije sve crno, naravno da nije, vidiš da se na meni vijori plava košulja k'o dres Lacija na Fernandu Koutu. Postao sam upravnik pošte i sad me zovu Ljupče, od milošte. Aaaa nije Ljubo više na šalteru...

-Svaka čast, drago mi je zbog tebe baš.
-Ne seri nije ti drago, boli te pička za mnom. Znaš da sam zbog tebe pokušao izvršiti samoubistvo pečatom, svu sam glavu izraubov'o, i sad imam ožiljke po glavi piše 70267 ZADNJA POŠTA BARAĆI. Jedva sam preživio kad si se poigrala sa mnom, pjesmu sam ti napis'o bio. Kravo jedna.
-Nemoj me vrijeđati, nisam to zaslužila, i kakvu pjesmu nedilje ti?
-Finu, u tri strofe, sve se rimuje, i sad je držim u fioci kad god mi je teško pročitam da vidim da može gore uvijek.

-Pa dobro, vidim preživio si, hehe.
-Jesam, i to Mileva mi donoslila krompirušu, na kockice krompir rezan, u med se stvara.
-A ko je Mileva, eto vidiš da si se snašao, nadam se da je bolja od mene, da te utješila.
-Nebitno ko je, bolje od tebe poljevalo za pitu pravi, a u svemu ste iste, i ona me sjebala načisto, postao sam alkoholičar, nisam za gaće na guzici imao koliko me sjebala. Pitu nisam mogao prežaliti.
-Ajooj pa nije valjda, a nisi ti alkoholičar ti si boem, to je nešto drugo.
-Srećo, boem se ne upišava u gaće koje nema, bio sam na dnu.

-Pa dobro, izvukao si se, oprem dobro.
-Jesam, našao sam Miru, mala k'o violina, ekonomiju završava, radi tu u kafani kod Brzog, neće bude roditeljima na teretu. Skačem na nju ko Adam Mališ, u dvije serije po 45 minuta, nekad i u sudijsku nadoknadu uđem. Šta je, ne vjeruješ? Skačem skačem. A ti kako si?
- A tebe kao interesuje?
-Tako sam odgojen , da brinem za druge.
- Pa dobro ni meni ne cvjetaju ruže, znaš bila sam...
- Zapravo ne interesuje me, ali nastavi pokušavati, ko se dimom ne nadimi ni vatrom se ne ogrije, aj dug ti uz put...

- Šta ja to čujem da si nalupao šamare Stevici Lemuru sinoć u kafani. Gde će ti duša, dechko, nema u njemu 50 kila zajedno s naočarima i CD-om Sare Jo.
- Beži u kurac i ti i Stevica. Posvađo se ja s Majom juče, napucala me nakon sedam godina. Sedam godina, ej. Ja pravo u kafanu. On kreten dođe da me podprckuje, već čuo, pohvalila se kurva preko instagrama da je slobodna i neovisna ko Kosovo. Ja ga lepo zamolim da prestane, on jok. Ja mu zapretim fizičkim nasiljem neviđenih razmera ako se ne odmakne, a znaš šta mi je rekao na to?
- Šta?
- Jel znaš ti ko sam ja? E tad mi je pao mrak na oči. Klošar mali, Zagoru bi dokurčio. Još je dobro prošao.

Novinar: Gospodine, ako nije indiskretno, kako ste završili ovde?
Klošar: Mislite tu na betonu, da prosim? Pa eto, loša priča iz porodice, otac bio alkoholočar i to me ubilo.
●
Novinar: Gospodine, kako ste postigli toliki uspeh na polju neurohirurgije?
Veljko: Radio sam jako puno, nije se imalo pa sam uvek morao biti najbolji da bih dobio stipendiju i dom, i da završim na vreme. Posle me bace na biro, posla nema, ja išao svaki dan u privatnu ordinaciju da volontiram, kuvao im kafe, jeo ostatke njihovog rucka, spavao u podrumu, dok me na kraju nisu tu i primili prvo na stažiranje pa potom i na specijalizaciju. U suštini eto, loša priča iz porodice, otac bio alkoholičar i to me motivisalo.

Televizija "Turbe folk sat". Kasni večernji časovi. Radnja se odvija u donjem delu malog ekrana, ispod golih pevaljki u vidu trčećih slova. Gledalac kome je dosadila nova mladalačka muzika, koju izvode gole i sumnjivog morala pevačice, rešio je da potroši malo kredita (50 din+porezi+cena osnovnog SMS-a, prim. aut.) da bi čuo malo stare dobre narodne muzike.
Naivni gledalac: Cao jer moze pesma uvjenuce narcis bijeli boro iz austrije
DJ Troll: Može mala pomoć? Od koga je pesma?
Naivni gledalac: Kako neznas od koga je od sabana je najveceg cara pozdrav boro iz austrije
DJ Troll: Nažalost, nemamo tu pesmu, može li neka druga? :trlja ruke:
Naivni gledalac: Kako nema jer moze onda poslednji boem cao boro iz austrije
DJ Troll: Niste mi opet napisali ko peva.
itd.
Naivni gledalac se frapira na kraju meseca kad se upozna sa računom za mobilni dobijenim od lokalnog provajdera i shvati da će morati da pozajmi od svojih kolega gastarbajtera za sledeću ratu za novog BMW-a.

U zavisnosti od položaja stola za kojim sedi, kao i stolice za tim stolom, saznajemo da li je tu otkad kafana postoji ili se kasnije priključio aktivnostima. Ako je u ćošku do šanka odakle može da vidi celu kafanu, tu je od izlivanja ploče. Boem sto posto.

Ako mu kelner stalno odnosi flaše i čaše koje menja svežim instalacijama, onda ima višegodišnji staž (voli da zavara zlonamernike koji zloupotrebljavaju pijane goste, kao i da se obezbedi od iznenadnog uletanja supruge). S druge strane, ako voli da gomila minuli rad na stolu, ili je klinac ili je pijandura vulgaris.

Na osnovu položaja kelnera i usmeravanja pažnje u odnosu na njegov sto, zaključujemo da li je u pitanju VIP gost ili situacioni prolaznik (pijandura occasionalis). VIP-ovcima je sto uvek čist, a stolnjak taze (čak se odmah menja u slučaju prosipanja tečnosti ili povraćanja).

Na kraju, ako svaki naredni posetilac priđe prvo njemu da ga pozdravi, pa tek onda pita kelnera ima li mesta, onda je to VIB (Very Important Bohemian). Oni koji ga ne pozdrave su nebitni, raspala stoka pijana (pijandura disasteria accidentum).

U pola 3 ujutru u polu praznoj diskoteci u nekoj zabacenoj selendri,momak u dresu Radnickog iz Nisa sedi za sankom i ispija jos jednu casu najjeftinije votke.Prilazi mu devojka koja misli da bi on mogao biti boem koji pati zbog ljubavi ili neceg slicnog i pruza mu ruku: Cao,ja sam Marija.Tiho joj odgovara i ne pogledavsi je: Dejan.
Marija: Pa Dejane,sta radis ovde ovako kasno?
Dejan: Cale me isterao iz kuce,nemam gde da spavam,pa polako pijem ovu votku jer nemam love da narucim novu.
Marija: Pa dobro nije valjda sve tako crno.Verovatno imas dobar posao
Dejan: Ma da, utovarujem ugalj.Doduse zaboravio sam.Najurili su me jutros zato sto sam udario poslovodju lopatom.Bezveze.
Marija: Tako lep momak,mora da imas srece u ljubavi?
Dejan: Apsolutno,vole me devojke k'o mater ludu kcer.
Marija: Pa ti se jos dobro i drzis za nekog kome u zivotu nista ne ide od ruke.
Dejan: To ti samo mislis,cim zavrsimo ovaj razgovor idem da se obesim.

- Momci nadam se da niko neće saznati za moj slučaj koji se dogodio sinoć. Malo sam više popio iiii.... Najbolji smo drugovi i u vas imam puno poverenje.
- Plašim se da tvoj nesrećan slučaj neće ostati samo medju nama.
- Kako?!
- Snimak kako šetaš go po sobi i mrtav pijan kenjaš ispred mog hodnika, već je svima podeljen.
- Koji debil je to snimio?
- Pa Stanislav, ko bi drugi.
- Ovaaaajjjj....idem ja lepo kući u WC da iz vodokotlića izvadim ćaletov pištolj..
- ŠTAAA?
- Ništa ništa momci, odo ja kući da se malo umijem...

Prosečni životni put prosečnog pretka ,,ludog Milojka'':

Rodio bi se tokom sedme ili osme dekade 19.-og veka, od obrazovanja bi imao četvorogodišnju osnovnu školu ili bi ga obrazovao pismeni rođak.
Oženio bi se u proseku u 22. godini starosti, posle odsluženja vojnog roka.
On beše pošten, inteligentan, vispren i vredan čovek sa sela.
On beše drugarčina, lafčina, beše boem veseljak, lumper i gurman...
Znatan deo njih je bio i borac iz Vel. rata...

Imao je u proseku petoro dece, od kojih bi makar jedan bio sin, očev naslednik, koji bi verovatno bio borac Vel. rata...
Deo njih bi postali udovci u dvadesetim godinama, zbog postporođajnih komplikacija, tuberkuloze, boginja itd., ili u srednjim godinama, zbog istih i sl. razloga...
Znatan deo njih bi se ponovo oženio i nastavio život dalje...

Nasledili bi imanje od oca i svojim radom, trudom, ali i nasleđem, uvećali bi imetak...
Ti su ljudi obično umirali u 70.-im i 80.-im godinama starosti, a bilo je i onih, koji su umrli kao petostruko punoletni...
Ostavili bi iza sebe (relativno) brojno potomstvo, dobro ime i dobar imetak...