Milan: Jurio sam je cele ove godine, ona mene odbija u facu. Što mi ne kaže samo da sam debilčina, onako, što me ne otera u kurac pred celom školom?! Ali ja nju i dalje jurim... Zato što sam bio zaljubljen kao tele u šarena vrata, znači nisam znao šta znači ne. Sutra je zovem na kafu, prekosutra joj donesem milku i svaki put sam dobio 'alo pomeri se, ne smaraj' i to što mi na face-u ne odgovara po pola sata kad je nešto pitam... SAD BIH JE UBIO DA JE VIDIM.

Ja: Milka se ne odbija.

Milan: Ni kafa. A nije imala dečka...A trudio sam se za kučku više nego za wow i lol zajedno.

- Pero, što ne upišeš ti ETF? Jebote, matematika i fizika ti od osnovne idu od ruke, profesorke su lučile vlagu na tebe kad si se bavio polinomima i integralima.
- Daj, Savo, koji ti je kurac? Pa nisam lud da toliko učim i vežbam zadatke po čitavu noć. Morao bih biti pijan k'o duduk da odem tamo na prijemni.
- E, moja budalo...

-----------

- Đole, imam jedan predlog za tebe.
- Brate, ako misliš da ću da idem na Sergejev koncert sa tobom, zajebi me! Ne pada mi na pamet da plaćam za dvosatno plakanje. Da mi je do toga, ucmekao bih svoju dosadnu babu, pa bih tu gledao kukanje i zapomaganje. M'rš!
- Ma ne to, moronu. Razmišljao sam, mislim da bi trebao da kažeš onoj svojoj drugarici iz razreda da si zacopan u nju. Čoveče, samo o njoj pričaš od prvog srednje. Četiri jebene godine, ej!! Pa takve tripove ne prikazuju više ni u Holivudu. Jebote, imao si nekoliko devojaka od tad, a opet si samo o njoj srao. Daj, probaj, pa kud puklo da puklo. Makar ćeš znati na čemu si. Ovako samo grizeš muda sam sebi i patiš za njom. Izludećeš jebote. Pretvaraš se u Oblakomatorog.
- Rođo, ne prdi. Moram biti pijan da bih to uradio. Ko ga jebe, navikao sam se već na takvo stanje stvari. Cenim da ne bih mogao da podnesem da me odjebe nakon što joj to kažem. Znaš da ta emotivna sranja nisu za mene.
- Kurac nisu... Ništa manji paćenik od Sergeja nisi. Ko te jebe, umri sam!

NJIIIIIIIIIIIIII GUBIMO GAAAA! POVEĆAJ NAPON! NJIIIIIIIIIIIIIIIII!

Sad Ti objasni Milici,da je papagaj kriv za sve.

-I šta kažeš, ova tvoja otišla sa Darkom na more...pa ti nisi normalan!
-Što bre, znaju se od kad su bili ovoliki (pokazuje rukom), imam ja poverenja.
-Sve je to lepo brate, ali ne jebe kurac nego situacija...Bolje doplati pa kreni i ti dok nije kasno.

Teško je poverovati ali prvo pitanje koje sam postavio sebi kada sam iz mog malog provincijskog grada provirio nos u neku evropsku metropolu bilo je baš to: šta bi se desilo da ujutru osvane leš crknute krave u parku svetskog imena? Znam šta se događalo u mojoj provinciji, bila je to vest dana, prava senzacija. Ljudi su se masovno okupljali, tužno gledali u leš krave i pravili bezbroj teorija o tome šta joj se desilo, zbog čega baš njoj a ne njima, šta dalje sa kravom i sa sopstvenim životom? Nametala su se stvarno dramatična pitanja i dilime, neki su stigli i do pitanja smisla samog života sa ili bez krave. Nije izostala ni rasprava o tome šta će biti sa, sada već neizvesnom, sudbinom teleta (bogu hvala, to tele je proživelo jedan lep kravlji život). I taman se roj ljudi privremeno udaljio radi organizovanja mehanizacije i ukopa krave, u ne manjem broju kravlji leš bi zaposeo roj muva. Nedugo zatim roj ljudi bi rasterao roj muva i odvukao leš na ničiju zemlju i tamo ga upokojio zauvek, a rasprava o mrtvoj kravi se odigravala malo kraće od večnosti.

Dosta kasnije, hodajući nekim velikim gradovima fascinirao me je staklasti i ukočeni pogled prolaznika koji ‘ladno zaobiđu nepokretnog pijanca na ulici i ne pitajući se da li je živ i treba li mu kakva ljudska pomoć. Prvih dana sam, nekako tajno i uporno, proveravao da li su ti ljudi zaista živi ali, bogu hvala, nisam otkrio nijednog mrtvaca.

Danas i ja, onako ležerno i sa oprezom punim nekog gađenja i pažnjom da ih slučajno ne dodirnem, zaobilazim ljude koji nepokretno leže na ulici, čak i bez provere da li imaju puls. Oholo zaobilazeći možda čak i umiruće ljude, uvek se setim dana kada je u mom mestu osvanuo leš mrtve krave i još uvek se pitam šta bi se desilo da jednog jutra pronađu crknutu kravu u Hajd parku, ali zato znam šta bi se desilo da na ulici (npr. Londona) osvane ljudski leš: ne bi ni znali da je čovek mrtav, satima.

-------------------------------------------------

Da li će zakočiti neko
Na drumu leži zgažen pas
Svi će proći on će ostati
Daleko negde iza nas

Neki su plakali uz ove stihove, ali to je bilo pre Generacija 5.

- E, da čuješ novu pesmu od Slipknot-a!
- Slipknot? E moj ti... I nisi za bolje.

- 'De ćemo večeras?
- Ma ja ću ovamo, na trens-žurku...
- More i nisi za bolje.

Jer je ipak bolje prosuti malo natočenog, nego zaboraviti da natočiš.

- Gledaj ti onog Mićka! Doš'o ovdje meni da se kurči, nabio Ray-Ban cvikere, žilet izbacio na po' prsa i napućio usne k'o pavijan ćelavu guzicu. Volio bi' ga prebit nego hljeba se najest'.
- Pusti kraju, bio na konkursu za "Ja imam talenat", prikazali ga na TV i on se umislio.
- Idem da ga tražim da mi se potpiše na sisu, lololo.

======================================================

Uf, što je Milica danas rasna bila. Nisam je nikad vidio u onom izdanju, uvijek sam mislio da je muškobara i nisam je primjećivao, ali danas... Slučajno je polio vodom, ocrtale se bradavice k'o ventil od bicikla. Volio bi' je naguzit nego hljeba se najesti.
- Šta, ti nisi čuo?
- Šta ću čuti?
- Pa znaš zašto ti je bila muškobara? Zato što je muško, brate. Ispostavilo se da je promijenila pol. Tj. promijenio. Obična trandža.
- PU!