Koristan gadget za Operu koji će vam pokazati koliko vremena ste mogli da jebete, a niste.

Smajli koji internet sise ostavljaju na kraju uvrede, da ne bi popili ban.

Интернет смејање је могуће класификовати по искрености у неколико група:
1. хаха - фора ти је безвезе и немам времена да изигравам лудило
2. хахахаха - фора ти је безвезе, али нећу да будем непристојан и оставим "хаха"
3. хихихихихи - подмукло смејање
4. хехехехе - осмех упућен некоме након прозивке истог (чисто да се не би увредио)
5. хохохохохо - осмех упућен тобом, особи која те је управо "пецнула" илити мало зајебавала....
6. АХАХАХХАХАХАХАХАХАХАХАХАХХАХА АААААААААААААААААААААААААААААААААААААААА ЦАРЕ!!! АХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХА ЈЕБОТЕ НИСИ НОРМАЛАН - искрен интернет осмех који упућујеш ако је нешто заиста смешно.

Колатерална штета у рату за стабилну везу са интернетом

Obično članovi sekti koji dobijaju zadatak da vrbuju nove članove. Istančani psiholozi. Vijetnamci bi jebali kevu Amerima da su imali njih da rade sa zarobljenicima. Ponavljaju prepoznatljive fraze i ne slušaju sagovornika, tako da imate utisak kao da razgovarate sa verglom. Prvo su fini, a kad vide da niste zainteresovani, kreće operacija Poslednji Mohikanac. Uspevaju da prezrivo izvređaju vas i sve u šta vi verujete - paralelno propagirajući ljubav i toleranciju prema bližnjem, a na vaše opravdano negodovanje pretvaraju se u žrtveno jagnješce. Kada je procenio da ste dovoljno popizdeli što razgovarate sa farisejskim modelom B92, dotični primerak IRF-a obavezno završava razgovor biblijskom izrekom punom ljubavi. Vi naravno ispadate the bitch, a on dobrica mučenik, još izgleda kako ste vi njega napali, i uopšte, poželite da imate najnoviji broj "Kule stražara" i da mu zabijete u čmar, onako neurolan, ukoliko niste već razlupali monitor glavom od udaranja. Ovoliki stepen iznerviranosti je apstrakcija ljudima koji sa IRF-om još nisu imali posla.

Projekat stranih obaveštajnih službi s ciljem analize ponašanja srpske omladine u društvu prosečne srpske domaćice XXI veka. Iako veoma skup, projekat ima za cilj prikupljanje dokaza za početak novog otvorenog sukoba sa Srbijom i još jednu agresiju svetskih moćnika na malu i miroljubivu zemlju.

Kao što verovatno i znate, Srbi već više od deset godina nisu počinili nijedan zločin koji može predstavljati povod za bilo kakav vid vojne intervencije, te su se moćnici setili veoma perfidnog načina za nabijanje krivice već napaćenom narodu Srbije. Projekat ima za cilj dokazivanje narušavanje prava prosečne domaćice i njene nemoći kao manjine u virtuelnom svetu. Naredni napad na Srbiju predstavljaće "preventivu daljeg ugnjetavanja žena u virtuelnom prostoru", što će konačno predstavljati otvaranje novih puteva razvoja istinske demokratije, u kojoj su domaćice ravnopravne s ostalim socijalnim subjektima.

Вино пије Краљевићу Марко
С побратимом Топлицом Миланом,
А када се вина понапили,
Проговара Топлица Милане:
Побратиме, Краљевићу Марко,
Добро тебе јесте ово вино,
Још да нам је стамболског хашиша,
Би веома нама добро било!
Знадем једног старога дервиша,
Арнаута Хаџима Љимаја,
Што за један перпер оку даје.
Одговара Краљевићу Марко:
Не будали, Топлица Милане,
О каквоме Арнауту збориш?
Кад подвикнем из грла бијела,
Долетеће Равијојла вила,
И донеће горских трава разних,
Биће нама до зоре весеља!
Што велио, тако учинио,
Виче Марко из грла бијела:
Посестримо, Равијојла вило,
Де помози побратиму своме,
Јербо нама досадило вина,
Па би пили вилинскијех трава,
А тако ми срећа не помогла,
Хоћу теби дати товар блага!
Откликује са планине вила:
Није злато ни сребро ни злато,
Већ је драго што је срцу благо,
Ево теби биља свакаквога,
Али немој ове гљиве јести,
Јербо можеш настрадати љуто.
Насмеја се Краљевићу Марко,
Насмеја се из грла бијела,
Па он узе вилинскога биља,
И што узе у десницу руку,
Све у грло он сасу бијело,
А Топлица Милан не смијаше,
Већ сокола посла Арнауту,
Да му овај хашиша донесе.
Гледа Марко, све му дошло мило,
Разних боја свуда по чадору,
Шарац људским гласом попијева,
Топлица се у хрта премеће,
Два му Сунца зашла пред очима,
Два Мјесеца млађана изашла,
А по њима коло од Турака,
Циче зурле, бију таламбаси,
А на Турком главе ни једноме!
Ту се Марко обрадов'о јако:
Мили Боже, ја добријех трава,
Да ме јуче Муса погубио,
Не бих знао шта пропуштам јадан!
Утом му се нешто наоблачи,
Неста виле, неста и Шарина,
Неста бјела свилена чадора,
И Топлице, њему побратима,
Неста Марка, ал остаде Марко,
И то Марку врло чудно беше:
Да га има, а и да га нема.
Кано да је без снаге остао
И без снаге и јуначког тјела,
И постаде Краљевићу Марко
Ситна књига коју пише други,
Чита себе Краљевићу Марко,
Не може се чудом начудити:
Не пише га онај по хартији,
Нит по чему другом што се пише,
Већ по нечем кано огледалу,
Ил шареном зиду некаквоме,
А у плочу некакву тукући,
Са стотином све ситнијех слова.
Па све чита Марко Краљевићу:
Ој јуначе, Вукашинов сине,
Што у моју ситну књигу дође,
Књигу ситну, али о јунаку,
Хоћу тебе сада да проводам
Кано ти што добра Шарца водиш,
Кроз будуће оно што ће доћи,
И будуће ти видети можеш,
Јербо доста појео си трава,
И још ситну гљиву неједицу,
Од које је многи јунак страдо.
Ту се Марко зачудио јако,
Ал је крено куд га овај води
Као сламка међу вихорове,
Толико је остао без снаге.
У чудну је вилајету Марко:
Као да је у дворима неким,
А ко мрежа зидани су двори,
У одаје некакве удара,
Али то су канда стране неке,
Не могаше јадан разумети.
Удараше и десно и лјево,
Док га онај гласом не упути:
Море, Марко, прибери се малко,
Пробај ући у какву одају,
Те ми причај шта си угледао.
Намери се Марко на одају
Са дверима од разнијех боја,
Канда су унутра паунови.
На дверима Фејсбук написано,
А унутра, чудо и несрећа!
Не може се дисат у одаји,
У њој седи и женa и људи,
Колко има у гори дрвећа,
Па још више да је петсто пута.
Ал да седе, ни по муке томе,
Већ о себи свако штошта збори,
Ставља слике некакве пред себе,
Ил од других исте преузима,
Па их неким даје, другим крије.
Ту ни лица сваки други нема,
Већ сви носе неке образине,
Неки јесу у гори дрвеће,
Неки јесу из пјесме јунаци,
Неки јесу кано горске звери,
А за неке не мож' ни казати,
Јер брат брату ни на шта не личе,
А сваки се дере да га чују,
Кано Турци кад одеру јарца,
И гуслари некакви се чују,
Јал су српски, јал су можда турски,
Јали саски, јали су арапски,
Јали неко мачке наке коље.
Прекрсти се Краљевићу Марко,
Дозва Бога и Свету Неђељу,
Па изиђе из тог гадилишта,
Своју да би не запрљо душу,
Закорачи некаквим лагумом.
Глас му рече: линк си изабрао
Који води у чудну одају,
Ту посматрај, Краљевићу Марко,
Па опричај шта си угледао.
Осврну се око себе Марко,
Око њега љепоте ђевојке,
Ја свака је кано Равијојла,
У свакој су зуби од бисера,
Обрвице морске пијавице,
Милина их било погледати,
И од српске вере, и од турске,
И црнијех колко иште душа,
А и жутих ту помало бјеше,
Свака стоји за својим пенџером,
А пенџери нису ко у Срба,
Већ кроз пенџер сву одају видиш.
Загледа се Краљевићу Марко
У пенџере једне цуре младе,
Једва има осамнаест љета,
А тако јој и на пенџер пише.
Ал уђоше до два Арапина,
Црни врази кано ђаволови,
А она се стаде увијати
Ко бештија сотонска некаква,
Па хаљине скидати са себе,
Оста гола међу Арапима.
Све је ово разумео Марко,
Љубио је и он Арапкиње,
Ал кад Арап седло на се стави,
Клече земљи кано коњиц врани,
А она га ђевојка зајаши,
Стаде бичем да га гони црна,
Па је њега пјена попанула.
Кад се она мало издовољи,
Тада приђе другом Арапину
(А овај се веће разгаћио)
Те му поче устима чинити
Што крштена никад не би душа,
А Арап је све за косу вуче
И говори само оу бич јее.
То се беше огадило Марку,
Те се Марко растужио љуто,
Не зна куд ће, не зна ни како ће,
Кад на двери од једне одаје
Он угледа икону од злата
Слику Светог Саве и Исуса
И другијех слатких светитеља.
Глас му рече: Ту је чет о Цркви,
Добро пази шта ћеш угледати.
Тамо уђе Краљевићу Марко,
И срце му Сунце огријало:
Тамо виђе лепу Грачаницу,
Раваницу, а и Сопоћане,
И још цркву Пресветога Саве,
На Врачару, усред Биограда,
Којино смо отели од Угра!
Стаде Марко од среће плакати,
Кад угледа: празне стоје цркве,
Око њију урлају гомиле,
Сви урличу ко враг да их гања,
Све би они затрли Турчина
И срушили танке минарете
Све одавде па до Цариграда,
Ал нит знају светог Оченаша,
Нити српски кано људи зборе,
Нити јесу за оштро сјечиво,
Ил за ата ил за копље љуто,
Већ ко стока штоно само блеји,
Тако они њему изгледају.
Посрами се потомака Марко,
Рече себи: дјеце не имати,
То је срећа српска понајвећа.
Па кад виде оца чрнорисца
Како другог чрнорисца јаше,
И угледа пресветог владику,
Како с момком ко дјевојка леже,
И угледа другога владику,
Како леже са децом нејаком,
И мудрога оца Патријарха,
Наследника српске славе Саве,
Како од тог све окреће главу,
Нешто пуче у грудима Марку,
Нешто му се у очима смрачи,
Па он крену куда не видећи,
Ал га вихор ухвати некакав,
Носаше га, њему се чинило,
Три године и неколко дана,
А када је себи дошо мало,
Над њиме је била Равијојла,
И побратим Топлица Милане,
Са очима кано крв јуначка,
Све пушећи из луле хашиша.
Проговара Краљевићу Марко:
Е тако ми Бога и живота,
Посестримо, вило Равијојло,
Нећу више пробат твојих трава,
Већ с Топлицом пушити хашиша
Заливати хашиш рујним вином.
Него мени једно реци право:
Чудан санак ја сам сада снио,
Не могу га теби ни испричат,
Већ исповест дати свештенику;
Јесте л' у њем ишта заистину?
Гледа њега Равијојла вила,
Гледа њега, па све сузе рони,
И не хтеде одговорит Марку.
Неста вила у гори зеленој,
Оста Марко за њом гледајући,
А тешко му беше у грудима,
Па он досу пехар хладна вина
И повуче из луле хашиша.
Те ноћице није спаво Марко.

Песма написана за такмичење
http://vukajlija.com/forum/teme/67825-bolje-rob-nego

Nekada davno, pričaonica Krstarice je bila veoma popularna u nedostatku boljih sajtova za druženje. Danas je ona manje-više prevaziđena i njeni korisnici se svode uglavnom na one koji mogu da čestim menjanjem nadimka osiguraju svoju anonimnost i u najvećem broju slučajeva ubijaju dosadu smarajući druge korisnike, svađajući se ili pričajući o stvarima o kojima najčešće ne bi smeli u javnosti da pričaju. Naravno, onda tu nastupaju i moderatori da dele "banane" i šakom i kapom, ukoliko se to radi na javnom četu.

Recept za skoro pa savrsen brak.

Бивша дјевојка са којом сте били прије сто година, била је добра и остали сте у добрим односима.
Данас вам служи и користите је само у тренуцима када немате рибу да би вам набацила своје другарице.

Lajači ali samo iza tastature.

ja sam spazila ova dva:

-zamisli_da_se_zoves_Novica
-necu_zvaku_ocu_kusur
a o onim nikovima slatka_mala_plavusica ili frajer_88 illi nadarena_lutkica i ta sranja da ne govorim....naravno iza takvih nickova se krije celavi masni debeli pedofil koji ga drka na klinkice koje tek sto se uce kako da koriste tastaturu

Чест узрок "жутог напред, а браон позади" на гаћама сајбер залуђеника!

Ljudi koje slobodno vreme trose na vredjanje tudjih misljenja,obicno po sajtovima na kojima ima jako puno clanova.Ubedjeni su kako BAS ONI znaju sve i da su modeli za ostale clanove sajta.

To su vam osobe (bilo muškog bilo ženskog pola) koje se sa što većim stilsko-eksperimentalnim figurama svog fonda reči trude da iskažu svoj veoma veliki patriotizam i ljubav prema svojoj zemlji. Najčešće to iskazuju najsočnijim vređanjem prvo susednih a odmah zatim i svih ostalih naroda. Kasnije svoj narod dižu na pijedastal nelogičnosti i time i one pozitivne osobine svojih sunarodnika skrnave jer ubacuju psovke kojima ponovo vređaju sve oko sebe. Svi bi oni sve muškarce poslali u vojsku po 5 godina, spremili za rat protiv celog sveta a u svojoj zemlji bi se jednom za svagda razračunali sa domaćim izdajnicima. A da dođe do nekog žešćeg problematičnog stanja koje bi dovelo do rata prvi bi pobegli. Nigde ih ne bi bilo.

dodatak: Ovom definicijom NE vređam iskrene i prave patriote, ljude koji svoju zemlju vole iznad svega a pritom poštuju ostale. Ko pogrešno shvati definiciju i pomisli da ona vređa sve patriote (iliti rodoljube) - puno greši. Definicija opisuje modernu pojavu da je na rečima svako jak a na delima je veoma slab.

Особа која носи све своје дигиталне и мобилне уређаје, укључујући чак и лаптоп где год да иде.
Постује инстант слике из Катара на свој фејсбук налог, четује из неког random места било где у свету, чита поруке и све то без интернет кафића, негде у некој забити...
Он цео интернет кафић носи са собом...

To je mesto na internetu gde se skuplja najpametnija intelektualna elita. Sve sami stručnjaci iz oblasti: ekonomije, prava, politike, diplomatije, bezbednosti.

Zanimljivosti:
1. Forumaši na političkim forumima borave preko 12 sati na forumu, iako su svi "uspešni studenti i biznismeni".
2. Niko neće da sagleda činjenice, svi su zadojeni i zatucani nekom svojom ideologijom koja nije utemeljena činjenicama.

U primeru je opisana inteligentna disusija, puna "argumenata" na političkom forumu krstarice.

Re-kreativno leglo depresije i očaja. Vise emosi po ceo dan...

Показатељ степена развијености неке регије или било које друге територијалне јединице.

Poruke tipa “Čestitamo! Osvojili ste X hiljada dolara kao milioniti posetilac”, “Dobili ste najnoviji iPhone. Kliknite ovde da preuzmete nagradu” ili “Uradi IQ test” dok pored njega stoji test za daltonizam koje viđamo po raznim sajtovima..
Test funkcioniše jako prosto; ako klikneš na nešto od toga – pao si. Kao i sistem na kompjuteru.