stari tekst
Evo banke cigane moj, cigane moj sviraj mi ti.
Ja ću tebi platiti, ti ćeš meni svirati.
evo banke cigane moj, cigane moj sviraj mi ti.
.......
novi tekst(politički korektan u skladu s normama EU)
Evo banke pripadniče romske populacije sviraj mi ti
Ja ću tebi uplatiti, ti ćeš meni izdati fiskalni...
Evo banke pripadniče romske populacije, sviraj mi ti

- Sine, 'ajde iznesi đubre da se mama ne muči.
- Za sat vremena, mrzi me sad.

- 'Ajd časkom trkni do prodavnice. Nestalo nam je kafe.
- Mrzi me, kasnije ću.

- Večeras u 6 basket. Dolaziš?
- Neću, mrzi me.

Dete je otac čoveka - S. Frojd

Ha, ha druze Bond cg sam ve ufatija, i cg ce umrete. A sd moram diskocim iz sobu na pet minuta onak' bezveze.

Moj stari i ja u misiji završavanja ovog čuda od fakulteta...

Debeli reci mi jel su ukusne te paprike sa belim lukom?
Odlične su , sad mogu sa vampirima da se svadjam celu noć i neće mi biti ništa!!!
Zezaš?
Ja-ma ne, čim nadjem papriku u ovom silnom belom luku javljam ti kakvog je ukusa...

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

Ако те ишта буде у животу осрамотило и издало, то ће бити "пнеуматска детонација" из твог ануса.
"Пусти ме кад си сам, а ја ћу тебе кад је СРАМ." - рече прдеж и изађе.
-Е прдежу, прдежу, баш си смрад.

Tata : Ajde sine potraži u kući onu dizalicu što mi je drug posudio.
Ja:(posle 10 sekundi) nema sve sam pretražio,
Tata: Ako ti sad dođem kući i nađem je kukala ti majka.
Ja: Evo je ima ima.