Ujedno najkorisnija i najnekorisnija stvar na Fejsbuku. Nemam ništa protiv dopisivanja i ćaskanja ali ne mogu da shvatim ljude koji samo četuju. Još kad konverzaciju započinju ljudi koje ne znaš nego su ti oni poslali zahtjev za prijateljstvo, i samo što si upalio čet lik te spopada "E đe si, što radiš, odakle si, šta voliš(!?)"a vi mu istinito odgovarate što cijelu priču čini još glupljom. Možda je htio da izdrka a nije našao nijednu aktivnu ribu pa je dopisivanjem mnome ubijao vrijeme do ubijanja kurca virtuelnom pičkom. A ti si uključio čet da bi ako zatrebaš kome taj neko vidio da si aktivan i rekao ti nešto što ima ati mu odgovorio a ne da razmjenjuješ životopise sa ljudima koje ne znaš. Zbog toga mi je čet uvijek isključen, tako da pošalji poruku, i ako mi išta u životu značiš pisaće ti "seen" a ako sam baš dobar s tobom pisaće ti svašta nešto sa sve smajlijem na kraju.

Isto što i brat, braćala, brale, buraz.

Osoba koja pruža seksualne usluge za simboličnu sumu novca.

Potpuno izgubljeno vreme provedeno na jednom mestu.

Muški nasljednik, jedinac u deset kuća.

Čovek, Beograđanin, lingvista, pisac, umetnik, jedan od prvih koji je imao dovoljno hrabrosti da ukaže na sve kontroverze, nameštaljke i spletke vezane za B92 i Drugu Srbiju. To je učinio najpre svojim filmom Slobo-Klintone (1999), zatim angažmanom u prvom srpskom web-zinu "Krompir" (1999 - 2005) i sve to krunisao alegorijsko-satiričnim romanom "Leposava" (Kornet, 2007) kojim je uzburkao strasti u redovima Druge Srbije i za svaki slučaj od strane najuticajnijih njihovih predstavnika (Teofila Pančića i Nataše Kandić) proglašen za fašistu. Ovaj roman nominovan je za NIN-ovu nagradu, a Ćosić posle toga više nije pisao romane, ali je objavio kapitalni "Rečnik sinonima" ("Kornet", 2008.) koji predstavlja ogroman korak u savremenoj srpskoj leksikografiji. Koliko je moguće saznati danas, bavi se pisanjem svog drugog romana za koji se nada da će, kako navodi u intervjuu za srpsku Wikipediju, dostići jednak uspeh u Srbiji i Hrvatskoj i time ponovo po nečemu postati PRVI.
Inače, Pavle Ćosić je delovao u umetničkim trupama "Pipi kola", "Talent Factory" i "Ilegalni poslastičari". I dalje predstavlja deo srpske andergraund, avangardne umetničke scene.

Nekada su skrndelji mogli biti lepi samo uz pomoc znacajne kolicine alkohola, a onda je dosao Facebook...

Onaj što garderobu nabavlja za džabe.

Govoriti mnogo, reći ništa.

Vremenski period za koji konobar koji pati od amnezije treba da stigne od šanka do našeg stola.

1. najadekvatniji ikad tl internet domen za jednu državu: B&H

2. skraćena forma najčesće uzrečice u državi sa istim tl domenom: bolan.

"bolan" je inače skraćenica od "bolan ne bio", što ima slično značenje kao srpsko "da si mi ti živ i zdrav".
Ovo se opet u nekim krajevima Srbije sreće i kao "živ mi ti".

Seoski žargon za popričati, pozdraviti se, ili na kratko porazgovarati s nekim.

Ili kvasna glava. Jedan od najopasnijih izazivača najopakijih bolesti. Vuče isto porijeklo kao i promaja. Tek kada se jave u paru, nastaje haos. Ludilo. Kašalj, grip, bronhitis, unutrašnje krvarenje, leukemija, rak, zloćudni tumori, sida. Bolest je prenosiva, manifestuje se i kod bližnjih ženskih osoba tipa majke i babe, u vidu psihičkih poremećaja, kao što je manična depresija("sineee, ne kvasne glave na ulicu, prošišaće te vjetar k'o Ljuba berberin, probošće ti kosti, sjedi meso ti ne sjelo, kukala ja đe te rodih takvoga!!") ili barem anksioznost(zatvaranje svih vrata, prozora, i drugih otvora kao što su mišje rupe iz kojih dopire dašak vazduha uz stalnu pripravnost da ne izađemo napolje). Istrebiti se ne može, spasa nema. Uz sve to glavni je uzročnik bijele kuge, jer se mokre glave ne smije u krevet, tada dolazi do upale mozga i izlivanja krvi u isti. Smatra se da su nam ovog prenosioca svih bolesti uvezli strani plaćenici preko domaćih izdajnika, koje nikako ne možemo da iskorijenimo.

Najeb'o si! Dosta sam te bre više trpeo! Doći ćeš mi kući pa ću te istembesati za sve ovo što me brukaš pred prijateljima. Ja te nisam rodio da bi mi se na glavu popeo! Naravno, prvo sleduju upozorenja, koja se kasnije pretvore u naredbe, a na kraju se upravo završava biranjem pruta. Tu je kraj, prekardašio si sve granice, da se pretvoriš u maminog Anđela, izmisliš toplu vodu, i pomogneš ćalu za posek, ne bi ti pomoglo. Šta je bilo bilo je, sad trpiš posledice. Svakako, postoji mogućnost da izabereš prut po izboru, ali ako nekim slučajem izabereš truo, koji će manje da boli, a ubrzo i da pukne, onda će ćale da bira prut, a tad, drž se dobro.

Na youtube-u se može videti svašta - i korisne i lepe stvari se daju pogledati i poslušati, ali isto tako možeš da se sretneš sa finom gomilicom budala koje nemaju pametnija posla nego da, pored kačenja glupih klipova, ostavljaju suvišne komentare i daju palčeve gore na iste ili vrlo slične sopstvenima.

Oznaka alkosa za dug vremenski period, najčešće za nikad.

prigovarati

Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Ljudi koji su 24h dnevno uključeni na fejsbuku ili sličnim mrežama.

Buksna u mraku.