jos jedan u nizu filmova o kraju sveta na foru "jebacemo mu kevu busilicom i petardom". Radnja se fino razvija, a onda neko na pola filma dobije izliv pameti na mozak i seti se da ubaci stereotipnog(citaj: pijanog, nesposobnog) Rusa u ekipu.
Film zanimljive sadrzine, ali ono sto ga najvise izdvaja od slicnih sranja je luda glumacka ekipa i nezaboravne dosetke i kometari likova.

dvije ili više muških osoba koje zajedno odlaze na wc kako bi konzumirali narkotike

Prostor u kome se dešava sve sem đuskanja kod današnje omladine.Mesto služi da ,,ribe'' (devojčice do 14 god.) prošetaju svoj nov minić,da se slikaju sa drugaricama i da se nadaju da će neko da ih primeti (iako ništa ne rade celo veče,samo bleje).U muškoj varijanti,mesto služi samo da se popije par (desetina) pića,popuši koja (stotina) cigara i za tuču sa drugim zajebanim ,,frajerom'' (dečaci do 14 god.),u nadi da će neka da ih primeti u tom izlivu muškosti,iako ni muda nisu počela da im vise (ništa ne radeći celo veče,samo bleja).Muzika,ako se tako može nazvati,izlazi iz kompjutera nekog ,,di-džeja'' natovarenog narodnjacima,repom,popom i njihovim hibridima,jer je muzika nedefinisana,baš kao i ljudi koji dolaze tu.Možda se ponekad čuje neki ex-yu rock,ali samo par pesama koje su postale cliche i uz pomoć kojih dečurlija može da se hvali znanjem srpske muzike.Sve se ritualno završava vozićem i pesmom ,,Moji su drugovi'' našeg dragog Bajage,a posle se oformljavaju čopori za povratak kući.

Uglavnom izuzetno loše odrađen pokušaj da se mladima skrene pažnja na ovaj problem. Počinje uz mnogo faktografije, završava se deljenjem nekvalitetnih kondoma koji će ionako verovatno da puknu. Umesto da ukažu na prevencije i ohrabre ljude da imaju SIGURAN seks, najčešće izazivaju dva efekta:
1) (uglavnom kod devojaka) da NIKAD ne poželi da ima odnose;
2) (uglavnom kod momaka) da poželi da baci kondom i kaže:"Jebeš ga, po ovome što oni kažu, zaradiću je svakako."

Ironična predpostavka najčešće profesora-zajebanta kada neko podigne ruku sa željom da poseti vecu.

Danas u 21 veku sloboda stampe je savrseno normalna pojava. Mac sa dve ostrice.
Ako postavite nekom pitanje ko je Nole, logicno je da pomislite na Novaka Djokovica.
Valjda iz poriva da uvedu reforme poceli su da prave skracenice koje treba da asociraju na neki pojam.
Ko od vas zna ko je Vica? Sta je MKS itd u nedogled. Da li sloboda stampe znaci da svako mora da zna sve gluposti koje nekom padnu na pamet? (Ako i dalje ne mozete da se setite Vica je Viktor Troicki a MKS medjunarodna kosmicka stanica (logicno zar ne?))
Zasto u nasim novinama unapred znate sve sto se nalazi na drugoj polovini (zabava saveti... Verovatno zato sto je copy/paste sa interneta, a mozda cak i iz prethodne sedmice, tu je i nezaboravni kupite srecku horoskop, sponzor horoskopa drzavna lutrija Srbije). Dokle cemo slusati price o licnostima preko bare? Valjda smo svi do sad ukapirali da je zakonom zabranjen sex sa mrtvim ribama.
Zakljucak novinarska kreativnost = 0.

Uobicajeni izraz kojim se zitelji Srema medjusobno pozdravljaju.

To obavezno kazemo onome ko polomi prst.

Kada odlučite da više ne odlučujete o svom životu.
Kada počnete slušati isključivo JUŽNI VETAR.
Kunete se u vokalne sposobnosti Kemala Malovčića i nosite utrpane majice sa Sinanovim likom i bez rukava.
Šišate se isključivo 'a la Tarzan' i nosite oker mokasinke na bijele čarape.
Zlatan zub je egzibicija ali ako se dočepate para i to dolazi u obzir.
Zlatni pečatnjak na malom prstu sa znakom MERCED'SA.
Prodate svoj mini moris i kupite nadasve raspalu askonu ili kadeta-suzu-trula-višnja iz koga će da trešti isključivo JU-VE komerc.
Pijete zidarsko i istresate sline po ulicama.
Rokćete na svako iole dobro žensko a zviždite na svako žensko koje ima guzicu.
Preko ljeta hvatate crne rukave na građevini u Obensmajnskustenkirhenu ili kod strica u zadrugu kopajući kanale za telefon ili vam tetka jednostavno pošalje koju paru da se ne mučite.
Ne žalite se jer vam je dovoljno ono što imate.
Više ne brinete o poslu, magistarskom radu, ženi, djeci, plati...
Bitno vam je samo ono zidarsko pivo, drugovi sličnih razmišljanja i kafanska tuča uz zvuke zurli.
Dokazano je da zurle bude ratnika u čovjeku.
Više ne odlučujete jer ste odlučili.
I ne trošite živce.

Најбљутавији бућкуриш српског и енглеског језика, нешто чега би се и сам Тарзан постидео. Говорници сринглиша живе у убеђењу да ће тако испасти отменији и оставити утисак на оне којима се обраћају.

Сринглиш користе покондирене тикве, емиграција (више ова новија, економска, него она ранија, политичка) када се из Америке и осталих англофоних земаља јављају у завичај, и самопрокламована НВО и слична "елита". Што због тога што им је тај copy/paste метод лакши него да се муче да траже одговарајући српски израз, што због очигледне чињенице да не знају тај језик са кога преводе (а питање је и да ли су икада свој сопствени матерњи научили бар донекле како треба). А толико су бар свесни, мукице, да је незнање језика велики блам, па морају некако да се довијају. Е, тако је настао сринглиш.

(Напомена: има када је оправдано и неизбежно усвајати енглеске речи /као, уосталом, латинске или својевремено немачке/, али само ако тако налаже нечија струка: техника, медицина, или, ето, ИТ: даунлоудовати, анзиповати, конвертовати, абгрејдовати... За свакодневни говор, оправдања - нема.)

Nepobitni argument sveže zaposlene mlade osobe, kada otac, majka, baba, deda i ostala rodbina i komšiluk, poput šakala, nagrnu na jedva zarađenu, omalovažavajuću, platu. Trudio si se, učio, završio. Muka je tek tada počela! Poltronisao gde si stigao, slušao gluplje od sebe i sve tako redom. Došlo je i tvojih pet minuta. Posao je tu. Istina, treba raditi bar jedno dve godine da se vrate dugovi i dugići. Plata je svakako ponižavajuća, ali iz ove kože se ne može. Sedi di si...Sve bi to bilo super, skrpio bi se i stisao kako sam znaš i umeš i preživljavao, možda bi i na more otišao, ali tu su ONI. Pružili su ti, kako kažu, sve! Otac je i vikendom radio da ti plati školarinu onomad kad si obnovio godinu. Majka te rađala osamnaest sati jer ti glava bila poput ekspres lonca. Baba ti je uvek kuvala slatko od šumskih jagoda, a deda te šetao po parku. I ti sada sebičnjaku jedan nećeš da im se odužiš?! Stidi se! I gde ti uopšte možeš da potrošiš tih trijes 'iljada mesečno?

Znak da je pacijent u kritičnoj situaciji. Ili lokalni dom zdravlja nema uslove da sanira.

Sarkastično pitanjce upućeno nepopravljivim brbljivcima koji u društvu ne prestaju da klepeću među sobom, navlačeći time na sebe gnev ostatka ekipe. Sprdnja je veća ukoliko su golupčići istog pola.

na jugu Srbije znači:"Da idem".

Kuraženje da se izađe na kijamet.

Lutati kojekude, bilo besciljno ili sa ciljem.

Ljuti protivnici seljacizma u Srbalja.

Vremenski oblik u izražavanju Proevropskih političara, koji svaki put kada treba da predje u prezent, postaje opet futur...Kratak opis, daleko nedostižno vreme...

Osoba koja ostavlja odjeću gdje god stigne.

Tokom ranih 60ih godina prošlog veka kada su televizori bili skupi, a samim tim i retki, obično je postojao jedan te-ve prijemnik u celoj mesnoj zajednici ili selu koji je bio u vlasništvu najimućnijeg člana iste (čitaj: najveća komunjara). Pošto je postojao sam jedan od ovih aparata celo selo bi se sjatilo u tu jednu kuću da se prati Dnevnik ili neka utakmica, a gazda bi uredno svima naplatio gledanje - iliti gledarinu. Početkom 70ih su već počeli masovnije da se prodaju, te je ovaj vid uslužne delatnosti iskorenjen...

... Ili ipak ne?!

Mesto u kom se još uvek naplaćuje gledarina je mesto gde kad vide auto donose vode da ga napoje, a lekar stiže na 40 dana. Toliko zaostali da imaju jedan televizor, koji je neki gasterbajter poslao svojim matorcima koji ubiraju prihode ovako.

Mesto do kojeg ne vozi ni jedan bus. Mesto koje nije na karti. Mesto koje je bogu iza kosmodiska. Mesto gde Tito nikada nije umro.

Mesto gde se još naplaćuje gledarina.