Најбљутавији бућкуриш српског и енглеског језика, нешто чега би се и сам Тарзан постидео. Говорници сринглиша живе у убеђењу да ће тако испасти отменији и оставити утисак на оне којима се обраћају.

Сринглиш користе покондирене тикве, емиграција (више ова новија, економска, него она ранија, политичка) када се из Америке и осталих англофоних земаља јављају у завичај, и самопрокламована НВО и слична "елита". Што због тога што им је тај copy/paste метод лакши него да се муче да траже одговарајући српски израз, што због очигледне чињенице да не знају тај језик са кога преводе (а питање је и да ли су икада свој сопствени матерњи научили бар донекле како треба). А толико су бар свесни, мукице, да је незнање језика велики блам, па морају некако да се довијају. Е, тако је настао сринглиш.

(Напомена: има када је оправдано и неизбежно усвајати енглеске речи /као, уосталом, латинске или својевремено немачке/, али само ако тако налаже нечија струка: техника, медицина, или, ето, ИТ: даунлоудовати, анзиповати, конвертовати, абгрејдовати... За свакодневни говор, оправдања - нема.)

Nepobitni argument sveže zaposlene mlade osobe, kada otac, majka, baba, deda i ostala rodbina i komšiluk, poput šakala, nagrnu na jedva zarađenu, omalovažavajuću, platu. Trudio si se, učio, završio. Muka je tek tada počela! Poltronisao gde si stigao, slušao gluplje od sebe i sve tako redom. Došlo je i tvojih pet minuta. Posao je tu. Istina, treba raditi bar jedno dve godine da se vrate dugovi i dugići. Plata je svakako ponižavajuća, ali iz ove kože se ne može. Sedi di si...Sve bi to bilo super, skrpio bi se i stisao kako sam znaš i umeš i preživljavao, možda bi i na more otišao, ali tu su ONI. Pružili su ti, kako kažu, sve! Otac je i vikendom radio da ti plati školarinu onomad kad si obnovio godinu. Majka te rađala osamnaest sati jer ti glava bila poput ekspres lonca. Baba ti je uvek kuvala slatko od šumskih jagoda, a deda te šetao po parku. I ti sada sebičnjaku jedan nećeš da im se odužiš?! Stidi se! I gde ti uopšte možeš da potrošiš tih trijes 'iljada mesečno?

Znak da je pacijent u kritičnoj situaciji. Ili lokalni dom zdravlja nema uslove da sanira.

Jedan od glavnih motiva novije krajiške pjesme, odmah poslije rakije, žene i rodnog kraja.
Utočište za sve seoske srcelomce koji su igrom sudbine ostali slomljenog srca, suvog kurca a mokrih opanaka. Kad žena izda, rakija pojede,a mati i ćaća istjeraju iz kuće ne preostaje ništa drugo nego rad na pilani, žestok rad i odricanje od svih materijalnih dobara, i pojedinih dijelova tijela. Voljtajući balvane, voljta svoja sjećanja prepuštajući se radu da ga usavrši, i napravi od njega mašinu koja će u sebi da nosi kištru pive i litar rakije, a na sebi pijanog druga i kafansku pjevaljku.Pilana krajišnika čini boljim čovjekom. Kao što narkomani imaju komune, bludnici manastire, krajišnik ima pilanu. Ona mu je i majka i maćeha.

Sarkastično pitanjce upućeno nepopravljivim brbljivcima koji u društvu ne prestaju da klepeću među sobom, navlačeći time na sebe gnev ostatka ekipe. Sprdnja je veća ukoliko su golupčići istog pola.

Rođak. Može i bilo koja draga osoba koja nije u krvnom srodstvu.

na jugu Srbije znači:"Da idem".

Kuraženje da se izađe na kijamet.

Čovek koji bez sumnje ulaže određenu dozu truda kako bi se sa više ili manje uspeha uklopio u novu sredinu. Ipak, koliko god se trudio i koliko god vremena uložio, u manirima mu vazda provejava opojni miris zavičaja i žulja ga zrno rodne grude... ili čitava gruda.

Još jedan radni dan na poslu završen. Pedeset godina života, još nekoliko godina koje nisu vredne pominjanja do penzije. Psuje sve po spisku dok se užurbano vozika do kuće. Žena odveć spremila ručak, rana se hladi.
Deca se razišla, starija se udala nuna dete, ova mlađa studira. Sati njegovog biološkog sata su ispunjeni, za druge se ne brine.
Iako mu je žena tu ne konstatuje je. Nemo gleda u TV kao da mu je mozak ispran. Opijen mirisom sopstvenog znoja dešava se to. Shut down, crnilo. Da li je umro? Nije. Sedi u kancelariji. Kuca poslednji predmet za danas. Kao manijak kada kuca poruke maloletnicama na sajtovima za upoznavanje. Tako on žestoko lupa tipke, računa, pičkara grafikone neprave.... Glasovi su svuda oko njega
- "Peroviću oćeš li više završiti?"
"Dokle si stigao!?"
"Zašto još nije gotovo!?"
"Peroviću stranke čekaju, nemoj da se šegačiš, radi!" -
>"Nanu vam onu nezasitu koliko ja od sebe treba da dajem?!"
"Na evo vam ga predmet pojedite u slašću pragnjetinu na moj račun!"
"Kad će plata jebena?"
"Godilo bi pecanje posle ovoga..."
Polako se utihnjuje sve, prašina se spušta, letnja kiša pada, Sunce mu sija u lice. Diže pogled, pokušava od silnog bljeska da pogleda preda se....
shvatio je da se budi zavaljen u fotelji pred televizorom....

Crnac koji je dobar k'o 'lebac.

Lutati kojekude, bilo besciljno ili sa ciljem.

Ljuti protivnici seljacizma u Srbalja.

Vremenski oblik u izražavanju Proevropskih političara, koji svaki put kada treba da predje u prezent, postaje opet futur...Kratak opis, daleko nedostižno vreme...

Osoba koja ostavlja odjeću gdje god stigne.

Uzvik desnog krila jednog prosečnog šumadijskog betonligaša nakon što pređe krkana iz protivničke odbrane. Takođe, koriste ga i navijači domaće ekipe kada centarhalf gostiju promaši loptu ili se oklizne o džombu na pašnjaku. Izraz sam po sebi nema nikakvo značenje, al' štaš, takvi smo ti mi Šumadinci, to ludo pa bog.

Obično, trenutak u kome se trudiš da uradiš nešto, mada ni sam nisi siguran da ćes uspeti načinom koji trenutno koristiš.
I tako, češce sa optimizmom, radnju privodiš kraju, kad ono, neočekivano zasereš, i čekaš da ti se tlo otvori pod nogama...

Rupa je rupa, i jes' da kurac nema oči, jes' da je u carice k'o u magarice, i da od birača nema jebača, ali linija prosto neđe mora da se povuče. Ona povlači tu liniju, ruši sve standarde. Nema tog junaka koji bi se s njom u megdan uhvatio. Nema te količine alkohola koja može da je izgura u kategeoriju ''jebljivih'', nema te nejebice koja opciju jebanja tog stvora kategoriše kao prihvatljivu. Radije kurac pod sjekiru neg' u njenu vulvu.

Nebirači obično iskopaju neku dobru karakteristiku kod svake prikaze, ali ovaj stvor nema ništa. Ni najbolesniji japanski fetišari ne bi na njoj našli izvor seksualne fantazije.
Ona je ispod kriterijuma čak i kad kriterijuma nema. Na skali od 1-10 ona je minus 16. Skrndelj i grob joj se rugaju na velikom odmoru.
Ubica erekcije. Istrebljivač potentnosti. Bijela kuga. Kurčev dušmanin.

Sve češće mislim da se radi o blindiranim vratima.
Kad me presretnu dežurni učenici i dočekaju nadrndani profani, pomislim da ulazim u zatvor, a ne u školu.
Lakne mi i kad izadjem.

Gomila suglasnika koje svako malo američki voditelji deklamuju, lomeći jezični mišić. Jebote, zar nije jednostavnije nasloviti radio ”Es”, ”Soliter”, ”202” ili čak ”Dženarika”, nego poslagati neke nehumane suglasnike?
Glupi jenkiji.