Skraceno OMK. Predlazem da se uvede u cilju borbe protiv nadrilekarstva. U ovom narodu je postalo popularno omalovazavati modernu medicinu i potpuno se prepustati carima alternativne verzije, a sve pod sloganom 'Jebes penicilin, jebes ve-me-a, ziveli djed Vukan i magicna zelenila' (jedini izuzetak su lekovi za smirenje).
Zanemaruje se cinjenica da je moderna medicina dovela do istrebljenja mnogih bolesti, do dupliranja zivotnog veka, i da se lekari godinama obucavaju kako bi dobili to zvanje; okrece se izvesnim babama i dedama iz nekih zabiti, a princip je sto obskurnije mesto i sto arhaicnije ime doticne osobe, to vise bolesti moze da leci. Cesto im se slava siri putem zenskih casopisa, ili slavnog 'Treceg oka'. E sad, ajde da je to bezazleno, pa neka bacaju pare, ko im kriv, ali time se zapravo truju, a cesto i svoju decu i rodbinu.
Zakljucak je da ovakav narod ne moze sebi da dopusti trovanje populacije zbog opsteg neznanja (kao da mortalitet vec nije dovoljno velik), pa u tom cilju treba podici svest u narodu o vaznosti prave medicine. Posto su penzioneri i stariji ljudi vec preduboko zaglibili, predlazem da se pocne od mladjeg dela populacije... A sada sledi primer predavanja za decu (jezik prilagodjen modernim vremenima):

Mnozina u juznom Srpskom dijalektu od izraza Furunka a dolazi od imenice Furuna vrela pec za pecenje hleba i koristi se za opis mlade tesne vrele pickice.Ciji su nosioci ,Pubertetlike,Siparice,Tinejdzerke.Furunka je deminutiv od Furuna,naravno u juznom dijalektu.

Entiteti koji celog zivota nisu radili nista, jer su to metafizicki obdarena stvorenja kojima je ispod casti da zavrnu rukave. Svi ostali su glupi, a njima je ovaj nepravedni zivot dodelio toliki IQ, da je grehota upotrebiti ga na bilo sta drugo osim na kritikovanje i kukanje. Zivot ih nije mazio i mnogo su puta u istom bili povredjeni, zato ostatak moraju da provedu u sazaljevanju sebe i drugih, to je, eto, njihova sudbina, da su prokleti i da ih niko ne razume. Najradije bi se uvalili nekom ko ce ih izdrzavati, da bi mu drzali predavanja kako je plitak i kako nije shvatio sustinu dubine. Imaju ca jedno "umetnicko delo" koje su zapoceli pre X godina i nikada ga nece zavrsiti, jer, kad bi ga zavrsili, verovatno bi izgubili status umetnika. Ne smeju da rade, jer ce institucije savremenog sistema ubiti njihovu individualnost, a i, ne zele da ljudima nabijaju komplekse, jer znaju sve bolje od svih. Uvek su protiv, i jako im je zao sto moraju da gube vreme na neke stvari koje su samo za obicne ljude- tipa pisanja, sranja, tusiranja, rado bi i za to vreme sedeli i razmisljali o uzvisenijim nekim stvarima- ali zivot nije fer.

Na youtube-u se može videti svašta - i korisne i lepe stvari se daju pogledati i poslušati, ali isto tako možeš da se sretneš sa finom gomilicom budala koje nemaju pametnija posla nego da, pored kačenja glupih klipova, ostavljaju suvišne komentare i daju palčeve gore na iste ili vrlo slične sopstvenima.

Rečenica kojom su vaspitacice iz vrtića pokušavale da nas navedu da priznamo počinjeno delo.

Ljudi koji su 24h dnevno uključeni na fejsbuku ili sličnim mrežama.

Nema te škole koja vas može ovome naučiti bolje od Miroslava Ilića.

Reč, čije postojanje još uvek nije utvrđeno i koja prkosi svim pravilima srpskog jezika, ali prirasta za srce svojom neoborivom logičnošću.

Omiljeno pitanje svakog notornog alkosa na koje se ne očekuje odgovor. Da li je neko nekada i odgovorio na postavljeno pitanje, to niko sa sigurnošću ne može da kaže. A, realno - i šta odgovoriti?

Naime, svaki alkos voli da pije, a još više voli da pije sa nekim kompanjonom, bio on stari borac ili novajlija. Ma, i slučajni prolaznik je dobar za čavrljanje uz po koju čašicu. E, sad, ako krenete da mu pravite društvo dolazi do jedne najbitnije začkoljice: vi, jednostavno, ne smete da prestanete da pijete. Ma, ni pod tačkom razno. Nema, kraj rasprave.

Uostalom, kakav je to način da krenete da pijete i da se zadržite samo na jednoj ili dve čašice (gledano iz ugla jednog prosečnog uživaoca žestine i ostalih brljnih brendova). Zato, ili ste čovek, ljudina, car - pa, da lepo nastavite da pijete dok ne popadate obojica ili ste rđa, izrod, jeretičar - pa ćete se lepo da odete dok je pijanstvo u onom najboljem obliku: kada vam je sve lepo, ali kada vas ipak niko ne gazi po rukama dok idete ulicom kući.

Nadimak koji je naš narod iz potpuno nepoznatih razloga dodelio Adolfu Hitleru, s obzirom da zvuči izuzetno umilno, a mi nismo baš imali neke do jaja odnose sa njim.

Promašiti, pogrešiti, loše uraditi.

Postavlja se uglavnom posle nečeg uspešnog, usled povišene doze samopouzdanja.

Žurke, ceremonije, kulturna dešavanja - bilo koji događaj. Naravno, naziv ima svoju simboliku za određene socijalne grupe.

Ime albuma sa slikama koji svaka zgodna Srpkinja na internetu treba da poseduje. Bog nas je pogledao, pa je zgodnih Srpkinja koliko voliš. Onda nas je ošamario, jer ga nikad ne poseduje baš ona Srpkinja koja nas zanima.

Ciao (čitaj: ćao; ci>a = ća) pozdrav u neformalnim situacija koji je iz talijanskog idioma ušao u mnoge jezike. Koriste ga govornici zaista velikog broja svjetskih jezika. Ćao se kao pozdrav može upotrijebiti umjesto: zdravo, bog, bok, doviđenja, dobar dan, dobro veče, laku noć, vidimo se, pa čak i umjesto zbogom. Važna je napomena da se radi o neformalnim situacijama, da nam osoba kojoj kažemo ćao mora biti bliska: prijatelj, rođak, bliski kolega.

Riječ je venecijanskog porijekla, razvila se od riječi „schiavo“.
otprilike ovako: schiavo – schiao – sciao – ciao

Riječ schiavo znači rob, odnosno sluga. U Veneciji (još u 18. stoljeću) njome su se služile sluge da bi pozdravile i izrazile poniznost i poštovanje svome gospodaru: „vaš sam sluga, sluga sam pokoran, vama na usluzi“.

Pozdrav koji je prvobitno, u svom izvornom značenju, imao zadaću strogo pokazati razliku na društvenoj ljestvicu dviju izrazito udaljenih klasa, nekoliko stoljeća kasnije postaje pozdrav među prijateljima i bliskim osobama.

Pozdraviti s „ciao“ stariju osobu, osobito nekoga kome se obraćamo sa „vi“ smatra se nepristojnim.

P.S.
Daljnje kopanje dovelo bi nas do riječi „esclaus“ koja je provansalskog porijekla, pa do latinske riječi „sclavus“, ali to je neka druga priča.

Osoba koju poseduje svako selo. Kao model sela uzećemo zloglasnu Omarsku pored Prijedora u zapadnom delu RS. U Omarskoj živi osoba koju ćemo nazvati Dragan i koja je glavni jebač u selu (atar od cirka 5000 stanovnika). Dragan je srednje visine, rumen u licu (seosko rumenilo) i ošišan na neku primitivnu tarzanku. Vozi nabudžen beli golf II iz 1987. i njime čini čuda na seoskim igrankama (svaka će se snaša upecati na njega). Dragan po danu radi šumske poslove (uglavnom na pilani, ređe kao vozač) a naveče pije u kafani 'Kod veselog brke' sa svojim drugarima sličnog profila (traktorista, zemljoradnik/stočar, lugar itd.) Vikendom Dragan i njegove lole gostuju u diskoteci 'Maximum' u centru Omarske, i tu pred snašama i drugim seoskim lolama pokazuju svoje umeće ispijanja enormnih količina alkohola. Naravno, Dragan je glavni u društvu, jer on poznaje sve konobare, izbacivače i viđenije domaćine u Omarskoj. To ga uzdiže u očima seoskih snaša koje u njemu vide idealnog muža ('vide širokije ramena jebo te kuruzna mrva... ju kako je seksi ovaj Dragan... kako mi je šljatka njegova frizur'ca...' itd.). U slučaju nekog nesporazuma, Dragan će bez ramišljanja da potegne prvu flašu piva od po litre koja mu se nađe u okruženju i njome da lupi bezobraznika po glavudži, time dokazujući da je još uvek glavni jebač u selu (seoski autoritet).

Od kad je sveta i veka, najbitniji događaj u društvenom životu svakog muškarca. Muško veče počinje okupljanjem tipičnog muškog čopora, tj. ekipe. Može biti organizovano kod kuće, u igraonici, kladži, kafani ili klubu, pa i u parku ili ispred lokalnog dragstora a često se zaredi od jedne do druge lokacije. Nezaobilazni pratilac svake muške večeri je alkohol. Takođe su nezaobilazni i muški razgovori - o fudbalu, kolima, seksu, dobrim ribama u gradu ili iz sveta šou biznisa, pecanju, politici, muzici, životu, vasioni i svemu ostalom. Pokušaji da se uspostavi kontakt sa suprotnim polom su opcioni, najčešće kada je u pitanju mlađa ekipa i kada se izađe u klub ili diskoteku. U toku svake muške večeri obavezno dolazi i o diskusije o tome ko ima veći (auto, stan, račun u banci, skil u Kaunteru, broj recki...). Tu dolaze do izražaja oni ekstrovertniji i dominantniji a niži po hijerarhiji u ekipi obično budu zajebavani. Ako najveći frajer u ekipi bar 45 minuta ne prepričava svoje najsočnije seksualne podvige, pri tom se trudeći da što više vadi mast zagorelijima u ekipi, muško veče kao da se nije ni desilo.
Dan posle uspele muške večeri obično se provede sa gadnim mamurlukom.

To su one linije u Beogradu čija se trasa ili linija kretanja nalazi tj. svodi na okolinu raznih sportskih objekata. Najčešće su to linije 33, 48 , a ponekad i 25. Pošto su autobusi na tim linijama česti kao kiša u Atakami, znaju da se jave ogromne bujice ljudi koji idu na stadion, te nakon toga i gužve. Gužva u njima je natprosečna, jer se tolike mogu okusiti samo tada, kada u krcat autobus na stanici pokušavaju ući još petoro-šestoro ljudi.

- primer zasnovan na istinitom događaju ( Partizan - Jagodina ) -

Faza u razvoju govora djeteta koja dolazi posle c-3po i r2-d2 faze.
Dijete već razumljivo izgovara riječi, ali ih trpa u rečenicu bez ikakvog redoslijeda i slaganja po rodu, broju i padežu.
Majka je i dalje glavni prevodilac, mada i okolina uz dodatne napore može razumjeti o čemu klinac priča.

Ono što ima da vam ispriča drugarica koju niste videli u dužem vremenskom periodu.