најчешће вам нису потребне услуге маркетинших агенција да би направили добру рекламу. довољно је брате да сликаш познатог земљака, успешног у свом послу, окачиш га на билборд, смислиш слоган што се лако памти и успех је загарантован.

Poslednji modni krik, verovatno umirući, srpske kinematografije. Gledali ste domaće filmove o Narodnoj lutriji Srbije, Renoovim autosalonima i Sawa- gumama, zašto mislite da ne treba da očekujemo bizarnije stvari.

Česta pojava na radijskom programu, koji po pravilu nikada nije kratak, a reklame poseduju trećerazrednu sadržinu kompjuterski ili samostalno deformisanog glasa voditelja. Posebu notu idiotizma dobijaju pred Novu Godinu kada se najavljuju kojekakve sale(magcin), hale(magacin), restorani(bircuz), klubovi(birciz) i kafići(bircuz). Obavezan dodatak su delovi pesama "Hajmo na sto drugarice" i "Moje najmilije".

Pokazatelj neverovatne tolerancije američkih roditelja za razliku od njihovih srpskih kolega. Svaki sličan pokušaj u Srbiji je osuđen na propast uz mogućnost smrtne kazne.

Реклама трајања од око 30 до 45 секунди, некад и дуже. Карактеристична је по томе што је позадинска музика уникатна творевина, то јест, уникатан микс. Од Цецине песме нпр, преко Smooth Criminal-a, али оне обраде од Alien Ant Farm-a, па затим нека амбијентална класика, да би се ритам опет успоставио музиком из Титаника, а епилог је обично нека модерна песма која је тренутно актуелна.
Рекламирају се мале радње, стоваришта, подруми пића, продавнице одеће и обуће, дечије играонице...
Рекламу почиње карактеристичан женски глас са изговарањем основних података радње, слично као читање визит карте на глас. Након назива радње, исти назив понавља дубоки мушки глас, обрађен кроз компјутер, са карактеристичним ехом који дође иза. Затим класично представљање шта радња нуди, уз понављање адресе на сваких неколико реченица, а реклама се завршава исто као што је почела.

Uvertira u dobro poslovanje stovarišta.

Stanje koje odlikuje neverovatna količina sreće, bezbrižnosti i radosti svih ljudi. To osmeh osmeh stiže. Čak se i u gradskom busu osećas blaženo.
Istinito koliko i utopija.
Trajno koliko i vreme do pristignuća prve rate.

Neverovatno smešne i pomalo zastrašujuće reklame u vidu kostima hamburgera, paste za zube ili neke monstruozne hibridne životinje. Primerci istih mogu se sve češće videti po gradu i tržnim centrima.

Omekšivač je jako bitan u životu svakog čoveka, i neophodno je bar 46589 puta dnevno podsetiti ljude da ga kupe.

Екранизација лика и дела краљевића Марка.

Прави фестивал ширења заблда, неистина и свега осталог, нарочито о мушком роду, јер су разговори и ситуације тако јебено геј да су и Џорџу Мајклу вероватно дегутантне.
Пази овамо, ситуација следећа...
Два најбоља ортака стоје у тржном центру(?), прилази убер јебозовна риба, тамног тена, без шминке а лепа ко сан, и у црној хаљини, наравно, ноге се не виде, ал' за то нема ни потребе, саме њихобе силуете прокључају крв (не у мозгу наравно, већ да извинете у будали, јер без крви нема дизања), радња се одвија по сада већ устаљеном сценарију.

Kada se svaka domaća investicija, bilo da se radi o asfaltiranju ulice ili otvaranju trafike, predstavi kao istorijski uspeh za naciju. Istovremeno, niko ne sme da postavi pitanje koliko je to koštalo i ko će to na kraju da plati.

Pored podataka o vremenu i mestu održavanje pomenute manifestacije, glavna karakteristika ovog sredstva informisanja je stilizovani prikaz motiva koji će zaintrigirati potencijalne interesente muškog pola i navesti ih da odluče da prisustvuju dotičnoj.
Tu najčešće spadaju slike sa oskudno odevenim ženama u izazovnim pozama, kako poznatim tako i nepoznatim. U poslednje vreme je postalo popularno stavljati i razne devojke u anime/manga fazonu kojima su primetno istaknuti glavni atributi (crte lica, kosa, oči i sl.).

Osnovna poruka koja se šalje je da će se na žurci sigurno dešavati nešto slično i da to nikako ne sme da se propusti, što i nije daleko od istine jer su kvalitet pića i njegova cena više nego dovoljni da vidite ne samo razgolićenu Pamelu, već i Godzilu i Zupermena kako igraju viktorije...

Jedino mesto gde cete videti da je otac srecan zato sto mu sin ima jedinicu iz vladanja.

Jutrošnji izraz lica J. McCain-a

Neophodna stvar u svakom domu, upijaju sve od plave ljigave tecnosti do motornog ulja. Polažu ispite umesto vas, spremaju kuću i peru veliki veš. Menjaju vašeg mehaničara u slčaju kvara na kolima, i to sve za duplo manje para u duplo većem pakovanju.

Увек почиње са девојком, која додирује своју косу и прави фацу која показује колико је она забринута за исту. На први поглед изгледа као да је ставила распалу перику, или није опрала косу 4 месеца. Онда долази чудотворан шампон за косу који је претвара у лепотицу, са чистом и лепом косом која сјаји толико колико је потребно да те заболе очи. Углавном, она после срећна и задовољна што је опрала косу, пролази улицом и наравно сваки дечко се окреће за њом, док њена коса благо таласа на ветру и обасјава цео екран.На крају рекламе заврши са једним од горепоменутих момака који су се заносно окретали за њом, што доказује да она напокон, пуна самопоуздања може шетати улицом, јер је опрала косу!

Велики део нас се слаже да Јелен већ 5 година прави шаблонске рекламе, са акцентом на период тишине и јеленовски карактеристичним "Ааааааааа" урликом, пропраћеним скакањем рекламних пивопија и ненормалним радовањем...

И гледам нас данас. Гол ком је претходила тишина, благо-нагло устајање са столица, потом скок и... Као из јебене рекламе, сви у кафани дивљачки вриште, потпуно разјапљених уста, нешто попут средњовековних ратника који су на тај начин кретали у бој и манијакално урликали, не би ли подигли морал саборцима својим.

U reklamiranju banke koja daje kredite, najvažnije je sakriti sve negativne aspekte upuštanja u ovakvu avanturu. Najveću negativan aspekt je vraćanje kredita. Toga u reklami nema i ne sme ga biti. Banka je jedna humanitarna insittucija koja postoji da bi šakom i kapom podelila sve što ima našoj sirotinji željnoj svega.

Високобуџетни економско-пропагандни спектакл који утерује конкуренцији страх у кости, а народу жеђ за дотичним напитком.

По гледању ове маркетиншке магије, с' опроштењем, утерује се и убеђење да је Балкан прејебао Провансу, Тоскану и Шампањ заједно, када Сергеј Ћетковић замишљено подиже чашу у романтичном подруму, окружен бурадима, а препичка у улози виле Равиојле уз помоћ паранормалних сила плеше са сопственом црвеном хаљинчином.

Ако томе, онако космополитски, додамо могућност наратора чије лупетање на француском превазилази читаву еру романтизма, успех је загарантован. Свако, од дебелих бизнисмена у "Франшу" који однедавно дркају на Тиквеш, до металаца у Студењаку који цепају вранчугу, вероваће да пије нектаре са Олимпа, животни успех и срећу синтетизовану у модро-црвену течност.