Aprilsko popodne na tribinama ispred ekonomskog fakulteta. Studenti sede, odmaraju, smiruju živce cigaretama, komentarišu bitne stvari studentskog života kad odjednom nailazi Piksi. Usled nedostatka frule, čovek počinje da zviždi, da govori ko zna šta, da se smeje onako kako samo on ume. Jedino što se moglo razaznati u tom trabunjanju je: "Oću cigaru, daj mi cigaru".
U tom trenutku, na licima studenata su se mogla videti dva izraza: čudjenje tipa "šta je ovo", "ko je ovo", "vidi ovog" i osmeh usled prepoznavanja. Zna se ko ga je prepoznao. Dovoljno je reći da je Piksi uspeo da sakupi bar dve paklice cigareta.
Svaki grad ima svoju pojavu ovog tipa, karakterističnu i prepoznatljivu žiteljima, al samo u Beogradu je ta pojava poznata kao "Piksi"

-E je l će biti mala Ana u kafiću?
-Ma eskponiraće ona tamo svoje dupence. Gde jedno veče da omaši da ne dođe. Ona ti je kao kao Keltsi na BeerFestu.

- Kako ćemo? Kao i obično?
- Ma jok, bre. Idu vrućine. Daj kao Arkan Cecu.

Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato

Primer #1

a: Hoćemo na klopu?
b: 'Ajmo kod "Bucka", smotaću onu picu kao klinac slinac.

Primer #2 (fudbal, u balonu)

a: Kakvi su ovi sa Zvezdare?
b: Ma neki klinci, poješćemo ih kao klinac slinac.

Odlazak u kafanu: Oblači mi kaput. Izvodi me iz kuće, otvara vrata taksija, i unosi me unutra. Izlazi iz taksija, otvara mi vrata i izvodi me iz njega. Vrata su jedna od težih prepreka za mene (prim.aut.). Naravno, otvara mi vrata od kafane, skida kaput i vodi do stola, jer sam u međuvremenu oslepela. Izvlači mi stolicu, pomaže mi da sednem, ugurava me taman koliko treba pod sto, stavlja mi krpu u krilo i nekako mi se nežno smeška. Nema tu trunčice sažaljenja na moj invaliditet. Čita mi jelovnik, jer sam slepa ako je neko zboravio, bira jelo za mene, jer mi se čulo ukusa odavno raspalo, pa se tripujem da jedem tufahije kad naručim minjone na žaru. Kao i svaki invalid, i ja pokušavam ponekad da nešto sama odradim, kao što je paljenje cigarete, ali moj anđeo je tu i on sve vidi. On bre i komšijama za susednim stolom zapali cigaretu kada ja krenem ka paklici. Toliko je brz i uviđajan. Isključivo smo komunicirali na fransuskom, jer je taj jezik najbolje išao uz nas. Koga zabole kurac što smo znali da kažemo samo francusko r. I to se Računa. Jao wc. Pa tu nekako trpim dok ne krene niz uši da mi curi, al' kad dođe do toga da ću obeležiti restoran, ja šapnem onaki više za sebe da mi se ide do toaleta. (naglasak na LE) To je sve što stignem da uradim. Već me je odneo tamo. Ali, uspela sam da se izborim da sama skinem gaću. To se zove doslednost bre!
Dva meseca kasnije: ALOOOO, aj didemo na neku pljedžu i lukaru, da se useremo od klope. Znaš kako ćemo od leskovačke da kenjamo i prdimo po kući i okučnici. Ima da zalivamo pivom, i da podrigujemo na mesečini.
Idem ja u kuhinju odmah. Jebeš predigru.

- Tebra, vidi ga onaj smešni, građen k'o Kvrga, što šeta međ' peškirima.
- Jebote, jadničak, srušiće se na neku cuši, jedva se drži na onim nogicama.

- Jebo te, došao i Guzi, ko je njega zvao na fudbal?
- Ko bi zvao Guzija, života ti, da nam ne treba možda za rezervnog golmana? Došao je sam, načuo valjda negde. Falio nam je ko prdež u seksu!

"Kako ti je bilo kod dede?"
"Ma beži bre! Smorio sam se kao Stiven Hoking na Singidunumu!"
"Hahaha! Što?"
"Ono dedino društvo, sve moron do morona! Ja studiram međunardone odnose, a pijani čiča bez osam razreda osnovne, mene ubeđuje da je Kenedi hteo da uvede komunizam u Americi i da su ga zato ubili! Još on meni priča da ja nemam pojma!"
"Pa i ja sam to čuo!"
"Još ćeš da mi kažeš da je Kurt Kobejn bio Hrvat?"
"I ti si za to čuo?"
"Idem ja nazad kod dede!"

Rada: I sada gde smo mi posle ovog dana. Da li smo na početku ili je početak iza nas. I sve to čemu? Ali oni su tu za nas, vatrogasci Beograda, i šta je početak uopšte, pukla cev u Borči.

-Alo, Aki, kuj ti kurac? De si dobio dozvolu za ultu? Smiri se malo.
-U Niš, sine, 2 meseca juče sam izašao, pusti me u pičku materinu.

1)
Laki:”Ovde se skreće za Krletov plac, ali put je malo lošiji pa bi možda mogao da se parkiraš.”
Neša:”Batice, nema potrebe, auto mi je kao koza!”

2)
Ljuba:”Brate, pazi ivičnjak je visok pola metra!”
Srki:”Ma ništa ne brini, vidiš da mi je "makina" kao koza.”

"Predsedništvo Jugoslovenske Levice je donelo uredbu prema kojoj je od danas Desimir Stanojević glumac, i shodno tome, mora mu se dodeliti uloga, i to u domaćoj TV seriji koja ide u udarnom terminu"
u potpisu: Mirjana Marković, predsednica (precednica)