Živeo je sa početka dvadesetog veka na prostorima bivše Jugoslavije, počeo da izumire oko sedamdesetih godina, a danas se pokoji primerak, već ostareo može prepoznati u vidu visprenog i živahnog čiče, koji i pored toga što dobrano gazi svoju sedmu deceniju života, se otvoreno vašoj devojci/ženi smeška u svakoj situaciji dostupnoj mu, dok mu oči sjaje kao žar ispod seoskog kazana u septembarskoj noći... On nikada nije mogao pobeći od svoje krvi, od svoje prirode, iako ga je to ne malo puta skoro koštalo glave.

U naponu snage, kada je bio mlad, on je bio visok, tanak, ne mrcina od čoveka kao preldžija. Crne kose i očiju kao gar, uredno potšišane brčiče je imao i dobro prepoznatljiv kez sa zlatnim zubom dvojkom na koji su seljančice vlažile silovito, kao oblaci kumulonimbusi kada selo ošinu letnjim pljuskovima. Većinom je nosio crne lakirane cipele, crni kaiš, crni kaputić, i nakrivljeno šeširče ispod kojeg bi šmekao jedre guzove seljančica, vruće poput krofnica kad se seljanke zajapure tokom kopanja kukuruza. Imao je crni bicikl marke Rog, sa ogromnim kormanom širokim kao krila albatrosa, i staru violinu koju bi potezao kad sukne par rakijica na prelu, uz čije bi strastvene melodije seljančice zaigrale u kolu, dok im se dojke treskaju poput zrelih plodova breskvi na povetarcu. Seoski jebač nije nosio harmoniku, to nije bio njegov instrument - jerbo kad bi ga uhvatili u švaleranciji, violinu bi gurao pod mišku i hitrim korakom preskakao tarabe, već mnogo puta uigranim, dobro uvežbanim manevrima. Retko kada je imao stalni posao, njegova krv je vrela, ključa pri pomisli na jedra međunožja seljančica, a um dovoljno britak da shvati ironiju života, od koga je uzimao najbolje, a ništa mu davao. Uz tvrd komadić proje, kad bi se u sitne sate vraćao sa prela, nakon sobaljivanja gazda Mitrove žene u senjak, bio je najrećniji čovek na svetu.

On je dobro poznavao ironiju života, i znao da uživa u trenutku. Na kraju svi mi mandrknemo, a ono što je najlepše što nam se može desiti momenat kad se nalazimo u žaru strasti, klinču sa lepuškastom sočnom seljančicom. A život kao život, ostaje nam nedokučiv i prolazan ma kakve goleme škole završtili, i ma kakvo materijalno bogatsvo stekli...

Krucijalni dokaz toga da je nivo svesti u Srba na nivou srednjovekovnoga plebsa, onog, za tadašnje pojmove moralno ispravnog i duhovno zdravog dela istog, koji je, zarad očuvanja gore navedenih vrednosti, blisko sarađujući sa inkvizicijom, optuživao ljude za jeres i veštičarenje zbog bogohulnih tvrdnji da je, recimo, Zemlja okrugla. Srbi nisu daleko odmakli od verovanja da su crne mačke zapravo transformersi koji se ušunjaju domaćinu u kuću u obliku bezazlene mace, a onda se pretvore u vešticu, pa svašta rade, samo su zipovali ovo u verovanje da crne mačke donose nesreću, kako bi se klica sujeverja očuvala u kolektivnoj svesti i da jednog dana, kada se opet crkva bude pitala, sujeverje doživi ekspanziju. Naime, u večitoj borbi Srblja sa praktičnošću, decenijama trovani teorijama svetske zavere protiv Srba, pritom neopravdano pridavajući značaj svojoj sorti na globalnoj geopolitičkoj sceni, Srbi uvek odnose pobedu. Poslednji meč odigrali su na šalterima SUP, gde su, ubedljivo porazivši tu novotariju- ličnu kartu sa čipom, odabravši isto to malo parče plastike, samo bez čipa, pokazali da nebeski narod ne može niko kontrolisati, pratiti, a kamo li čipovati, majku im zavereničku jebem svima! I britanskoj kraljici, i papi, i judeomasonima, i Americi! Sa druge strane, hipokrizija, iliti licemerje, ta stara srpska boljka, još jednom dolazi do izražaja kupovinom najmodernijih tač skrin telefona, gps uređaja, tableta i razne druge tehnologije, kačenjem hiljada privatnih fotografija na fejzbuke i internete, statusima u kojima se navodi boravak u tom i tom mestu, tada i tada, i naravski, šta se tu radi- provod, sa kim, gde itd. Logikom plitkog srpskog cajtgajst mozga, dolazimo do zaključka da je sve to daleko manje opasno negoli čipovana lična, taj žig zveri, ta zapadnjačka zavera protivu najstarijeg naroda na svetu, koji je još 1389 trampio zemaljsko carstvo za nebesko- Srba! Neš ga majci, zli Amerikanče!

Potpuna snuždenost.
Vraćaš se sa žurke, krenula si kao neka princeza sa velikim osmehom na licu, a od svega toga ostala je jedna polu-zalepljena veštačka trepavica.
Na žurci obično očekuju da napraviš neko sranje, malu grešku koja će jasno vikati u njihovim glavama da ste svi vi tako složni i da se mnogo volite, da ste zajedno promašaji, ne samo pojedinačno.
Da li si htela da se napiješ?!
Verovatno ne, ali poturali su ti šarene koktele pod nos, uz veseo osmeh, kako im samo odoleti?
A šta je sa onim cigarama?
Pa, ni njih nisi baš želela,a nisu ti ni bile potrebne.
Da li je išta vredelo?
Da se smeješ ciničnim licima, da posmatraš raširene zenice u ogledalu ispod neonskog svetla, dok ti noge klecaju?
Da se ispovraćaš kao stoka i vratiš se blistavija nego ikad, iako se osećaš kao zgažena mačka na putu?

Ono što je za sportistu vitrina sa peharima, za lovca preparirane glave lovine, to je za preosečnu srpsku porodicu vitrina sa posuđem. Pokazatelj staleža i moći kuće. U njoj ima svega, od kristalnih čaša i porcelanskih tanjira koje su naši roditelji/baba i deda kupili u ono vreme sa onom platom, preko čorbaluka i čajnika, tanjira koje koristimo samo za posebne prilike, pa do kineskog seta za kafu koji smo dobili za slavu. Uz vitrinu se mogu naći ikona krsne slave, slike pokojnih članova porodice, slike za ličnu kartu, pasoš ili koji litar "mučenice", one najbolje.
Eh, ali tako je bilo ranije, danas vitrina služi samo za ukras ili kao štek za priznanice plaćenih računa i kinte za crne dane.

Hit muška obuća prošlog veka. Uglavnom crne boje, bez pertli i uglavnom se nosila na bele čarape i duge zulufe. Bile su "Must Have" stvar svakog seoskog frajera, harmonikaša, gastarbajtera... Bile su popularne iz više "praktičnih" razloga :
Prednja strana je pletena od kožnih trakica pa uz malo imalina se pokrivaju tragovi višedecenijskog nošenja i savijanja.
Lako se obuvaju i kad si trezan i kad si pijan.
Idu i uz svečanu i uz opuštenu varijantu.
Kad se totalno unište samo se zgazi deo kod pete i dobijaš papuče za po kući koje nosiš još celu deceniju.

Opet se vraćaju u modu u malo prefinjenijoj varijanti od izvrnute kože i filca, ali retko ko se osmeli da ih nosi jer podsećaju na cipele koje nosi vaš otac ili deda

U stvari, već sama činjenica da ste rođeni u "zemlji nebeskog naroda" pruža vam neslućene mogućnosti da se svrstate u armiju životnih marginalaca.
Ipak, i dalje imate minimalne šanse da postanete neko mudo, ali se one rapidno smanjuju ako ste:
- pošteni
- kulturni
- iskreni
- lepo vaspitani
- odgovorni
- tihi
- nesebični
- marljivi
- učtivi
- saosećajni
- pravdoljubivi
- obzirni
- pametni, ali nenametljivi
- požrtvovani
- velikodušni
- humani
- razumni
- normalni
- mirni
- bez "pedigrea"
- bez "zaleđine"
- politički neaktivni
- niski
- mršavi
- debeli
- ružni
- dete seljaka, radnika, vojnog lica, prosvetara, policajca, neosuđivanog lica...

Pojam čije se značenje i svrha primene menja tokom odrastanja.

U školi su nas učili raznim definicijama. Definicija citoplazme. Defincija reljefa. Definicija praznog skupa. Definicija fabule. Definicija crne rupe. Defincija endokrinih žlezda.

Pošto smo malo odrasli, spopali su nas nekim definicijama i u teretani. Proteini za definiciju. Šejkovi za definiciju. Tabletice za definiciju.

Onda su neki od nas došli na Vukajliju. Definicija kol'ko ti duša ište, al' nijedna ne odgovara prototipu koji smo usvajali svih ovih godina. Odjednom su definicije postale simpatične, šaljive, interesantne. Shvatili smo da su od nas napravili knjiške moljce čija se kreativnost svela na odabir boje markera za podvlačenje gradiva. Tu smo zastali, pobunili smo se, naoružali humorom, dosetljivošću i potegli malo inspiracije. I evo nas, bijemo bitku za definicije kojima nas niko neće podučavati, već koje ćemo sami stvarati.

Opaka boljka i sindrom danasnjice koji se pretvara u pandemiju sutrasnjice.
Zbog surovosti sveta i tezine zivota ljudi traze utociste begom u neki drugi na oko bolji svet te zbog lepljivosti tastature i magije svetla monitora oboljevaju od Hronicnog Onlajnitisa.
Sede mirno u svojim foteljama dok im palac viri kroz poderanu carapu a gomoljice pamuka im se crne ispod nokta i to je ok,prihvatljivo je jer ko mari za to kad duznost zove i kad je u pitanju Call of Duty?
Ko vidi uopste tvoje klimave dvojke na diplomi...pa ovde imas Google znanje i definitivno si citao Carobni Breg u tim godinama.
Jedini onlajn koji sa zivotom osecas je kontraktura vrata,kazirsta i atrofija guza te peckanje u ocima nakon dana provedenog zureci u monitor.Sindrom jeste opak al' kad se mora nije tesko.

Bilo je to jednog sumornog, jesenjeg jutra. Sunce se tek provuklo kroz mutne, kišne oblake. Krenuo sam na posao. Jako sam žurio. Na brzinu sam prebacio šal preko ramena i navukao kaput. Potrčao sam ka stanici jer sam video da se autobus približava. Tada sam je ugledao. Dah mi je zastao na tren. Bila je poput cveta među običnim travkama. Crna, duga kosa joj se vijorila na vetru, a crne krupne oči su blistale kao biseri. Delovala je kao san. Ne znam zašto, ali taj žuti kišobran koji je nosila ne mogu da zaboravim. Prošla je pored mene, a ja sam ostao ukupan u mestu. Više je nikada nisam video. A sinoć sam sanjao žuti kišobran...

Ultimativni odjeb za mudonje u pokušaju, koji bi želeli svojim megakul potezom da kupe pažnju svih prisutnih, opravdano i neopravdano odsutnih, živih i mrtvih. Mafijaši koji su do juče nosili crne majice sa nalepljenim "MARIJUANA" sada pokušavaju da istegnu muda do poda u stilu "Da se zna ko puca, a ko kupi čaure". Ali ne ide, brate, muda su skupljena ko smokve u oktobru, skupljena jer je vrhunac zajebanosti bilo podizanje tri prsta u Kan-kanu i bežanje sa časa fizičkog u trećem srednje. Ovom rečenicom ego se zabija na minimum ko nojeva glava u vreli pesak, jer znaju da nemaju ni b od bicepsa, da su alergični i na tetovaže iz žvaki i da će pre Karleuša kupiti "Petkanu" Ljiljane Habjanović-Đurović nego što će neko pasti na njihove tričave fore.

Dati nekom još jedan iz duge devetke (duga devetka) nakon 30 iz kalašnjikova, za svaki slučaj.

Reč koju naši sportski komentatori koriste u širokom spektaru značenja:
1. "Izvinite zajebao sam se" značenje.
2. "I" značenje.
3. "Takoreći" zhačenje.

Radnja karakteristična za ekonomije socijalističkih zemalja, kakva je bila SFRJ. Keš kredit ne možeš da dobiješ jer, zaboga, šta će tebi keš u državi u kojoj može da se lepo živi od plate i svi su srećni i zadovoljni. Možeš da dobiješ jedino kredit za kupovinu bele tehnike, građevinskog materijala ili mašina jer socijalistički čovek uvek teži da je modernizovan, urban i da nešto gradi.
U realnosti, taj isti socijalistički čovek mora negde naći dodatni keš za odlazak na more, kupovinu svinjčeta na pijaci ili prosto za crne dane jer banke nisu pouzdane. Zato su preduzimljivi trgovci smislili varijantu po kojoj doneseš svoju potvrdu o potrošačkom kreditu, oni ti daju keš umanjen za njihovu proviziju, a banka njima uplati tvoj kredit na račun. I vuk sit i ovca prebrojana.

Izdrkotina. Duboko razočarana u posao koji ima, kao Srbi posle fudbalske utakmice. U muža koji pije i u kuma koji je dizač rampe na pružnom prelazu, a ne neki diša na visokom položaju sa gomilom vezica. Mrzi ceo svet. Svemir i crne rupe. Kengure i plavi patlidžan. A najviše tebe koji hoćeš da pazariš nešto. Jer, koji kurac si se sad ti našao tu da prekidaš njeno sanjarenje o kupanju u brdu para, posle povratka sa Havaja. Koji kurac? Iz koje pičke si ti izašao da ometaš njen spokoj u 2 ipo smrdljiva kvadrata lima? Čim te vidi ustreli te sa sad ću ti jebem kevu pogledom. Samo gleda da te otrese kao seljak pivo ispred zadruge.

Do pojave Martina Lutera Kinga i bijele tehnike - glavna proizvođačko-uslužna snaga u Americi.

Termin kojim zamenjujemo reč "sise" kada je nepristojno da ih tako nazovemo, ali rečenicu konstruišemo tako da izgleda kao da je nismo zamenili.

Čuvari Konačnog Odgovora.

Kakav hadronski kolajder, kakav Habl i ostale trice, one su te koje znaju tajnu života, Vaseljene i crne rupe u međunožju Suzane Mančić. I, pogađate, kriju je u torbi.

Na prvi pogled krhke i nježne, sa lakoćom nose ogromnu torbu, koja, ukoliko napusti njihovu ruku, nepažljivom rukovaocu iznenađenom njenom tonažom može da polomi sve i jednu metatarzalnu kost u stopalu. Ova anomalija nastaje zbog zipa koji ima programsku funkciju. Naime, sve što može da uđe u torbu automatski se kompresuje i postaje dio unutrašnjeg mikrokosmosa gubeći svoju zapreminu, ali zadržavajući masu. Tako, djeva iz torbe može da izvuče maskaru, parfem, kilo pudera, vlažne maramice, šal, presvlaku za njivu, ogledalo njene veličine, majzlu, fanglu, ključ 27 okasti, tučak za meso koji je podsjeća na baku i sendvič ako ogladni.

Po pravilu, što veća torba - to bolja treba. I veća tajna koju krije i ljubomorno čuva u unutrašnjosti. A, spremna je na sve. Da je zgrabi i ne pušta, da viče "lopov" i "silovanje", da skreće pažnju, zamajava, zavarava, pa čak i da te uljudno ponudi pičkom iako joj to nije bila namjera, ako se pokažeš previše upornim, ali ti neće dati ni da virneš unutra i otkriješ misteriozni sadržaj.

Koji moj više vucaraju u njima?

Ne, nisu vanzemaljci, kao bića sa druge planete, ovo su vanzemljaci, ljudi ili stvari koji nisu iste nacionalnosti kao mi. Nije uvreda, to je samo lakši način da kažemo da nije iz naše države.

Podvrsta hirurški zahvaćene ženske osobe za čiji današnji izgled su zaslužne sumnjive klinike estetske hirurgije, kod kojih bejzik paket neumerenog unakažnjavanja lica možeš zakazati lepšoj polovini i na KupujemProdajem dok tražiš crne alu felne za trijes godina staru Alfu. Kalup po kojem se štancuju nastao je kada se grupa mladih plastičnih hirurga na letovanju u Tajlandu grupno zaljubila u ribu koja ih je krajem večeri jebala u dupe.

Upareno sa silikonskim loptama napumpanim do tačke pucanja na mestima gde su nekad bile sise, preplanulo u najbližem i najjeftinijem salonu sa solarijumom, neodoljivo od glave do pete asocira na one velike naduvane kineske flamingose koje cela familija jaše u plićaku u Paraliji.

Za jahanje i služe, doduše samo fudbalerima kojima je ideal lepote lopta, a ne da jednog dana ne daj bože sede u skupštini.

Vapaj srpskog seljaka kad se seti koliko se ''ceni'' ona trava što je duvaju ''tamo u gradu''.