Opaka boljka i sindrom danasnjice koji se pretvara u pandemiju sutrasnjice.
Zbog surovosti sveta i tezine zivota ljudi traze utociste begom u neki drugi na oko bolji svet te zbog lepljivosti tastature i magije svetla monitora oboljevaju od Hronicnog Onlajnitisa.
Sede mirno u svojim foteljama dok im palac viri kroz poderanu carapu a gomoljice pamuka im se crne ispod nokta i to je ok,prihvatljivo je jer ko mari za to kad duznost zove i kad je u pitanju Call of Duty?
Ko vidi uopste tvoje klimave dvojke na diplomi...pa ovde imas Google znanje i definitivno si citao Carobni Breg u tim godinama.
Jedini onlajn koji sa zivotom osecas je kontraktura vrata,kazirsta i atrofija guza te peckanje u ocima nakon dana provedenog zureci u monitor.Sindrom jeste opak al' kad se mora nije tesko.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ti to meni nesto?
:* +