По неписаном правилу, исто или још веће срање од претходне. Нов је фенси дизајн и начин да вам саопште да је пуна (плаћена) верзија програма појефтинила за 99,9%, понекад и начин на који ће вас нови програм јебати у току рада.

Jebem im majku globalističku. Od svega su morali da naprave svoju verziju.
Sjebaše mi Sedam samuraja, sjebaše mi demokratiju, sjebaše i nas - imaju one svoje pravoslavce u Džeksonu. Ljudi pucaju iz bokerica sa mecima za vježbanje - katastrofa. Napravili i svog Žigola. Počeli su čak da prave američkije američke verzije. Nije im dosta što imaju nekog Kapetana Ameriku, al đe on naš'o da komaduje jednom Toru - to je bog leptejebo!!!

Riba pre ugradnje silikona.

Upgrejdovan do nivoa sveca.

Većina zna da se beta verzija nekog programa odnosi na neki program koji se može instalirati i isprobati kako radi, ali da zajebava i da nije sigurna i stabilna i da može da utiče na operativni sistem ako se čačka po delovima programa koji nisu za svakoga (odnosno nisu za one koji ne znaju šta rade, ne znaju strani jezik baš najbolje). Takvi programi se koriste kao način da programerska kuća otkrije šta može da sredi i unapredi dok ne objavi program kao kompetan i spreman za prodaju.
Eh, a beta beta verzija je "nedovršeno frankenštajnsko programersko koplie", odnosno, uopšte ne radi ili radi ono što ne želite. Ako ikada i radi, to radi veoma kratko i veoma loše. Postoje ljudi koji u inat koriste takve programe, veoma često iz neznanih pobuda, sa željom da se razlikuju bez preke potrebe. Kao "to je freeware (slobodan prevod: besplatna aplikacija/proizviod) pa šta ćeš bolje" - to je glavni razlog. Zajebite to. Bolje dobar krek ili patch, nego reinstalacija sistema (po hiljaditi put).
Ali, svaka čast onima koji to rade za više dobro - onima koji isprobavaju sve to i dele sa nama korisne informacije, tako da ne moramo svi da isprobavamo svakakve "sumnjive" programčiće.

Uvek imate utisak da ste to vi. Dokazuju vam to svaki dan. Kao da niko drugi nema ruke u kuci, uvek ste vi zaduzeni za podrum, kantu, drva itd...

Dobro utanačena priča kojom kolege,mahom ženjeni ljudi,opravdavaju svoje kašnjenje sa posla.

Bled k'o krpa.

Zasto je bolje opstiti sa devojkama nego sa zenama koje su imale decu.
Odgovor je vrlo prost a nalazi se i u jednoj srpskoj izreci...

gde decija glava prodje tu posla kurcu nema....

napunis kadu, sipas sampon, pustis muziku, slikas se, stavis na facebook i napises "LYYYYYYYYYDNICAAAAAAAAAAAAA OCY O5"

Djevojcice od 15+ godina,koje se pale na kosarkase,a dolaze na fudbalske utakmice lokalnog kluba,furajuci se da su navijacice i gledaju da li ce se neki "ljepotan" smilovati da ih pogleda.

Иритантна појава да иста песма једног те истог извођача може да се нађе у мали милион верзија, ремикса, римејкова; што најобичнијем човеку-слушаоцу ствара пролив када хоће да пронађе песму коју је чуо а успео је некако да сазна име извођача и назив песме.

Deo Marfijevog zakona glasi - sve što može da krene po zlu, krenuće.

Srpska reforma tog zakona glasi (pitamo li se zašto):

- Čak i ono što ne može da krene po zlu će ipak kad-tad krenuti po zlu.

Пошли смо по део за хладњак од старог трактора. Пут нас је одвео до Аранђеловца где смо свратили на ручак. У кафани смо рачун хтели да платимо нашом супер-мега-гига картицом ''Отимамо-вам-паре'' банке. Конобар нас је погледао у стилу Бате Животиње кад стоји на бедемима неког упоришта а Немци наваљују. Срећом, нашли смо нешто мало кеша и платили му. Продужили смо ка Тополи, но пукла нам је гума. Вулканизер је посао обавио у рекордном року (док нас је пронашао + две паузе за ручак + пиш пауза + пуш пауза + поподневна дремка). Пружили смо му горе поменуту картицу, а он нам ја ''пружио'' пајсер за гуме. Дали смо му последње остатке кеша. Наставили смо до Г. Милановца, где смо ожеднели па стадосмо да попијемо по кока колу. Изненадили смо се када смо схватили да пушка музејски експонат још увек ради, а да локални продавац одлично нишани док мрмља ''Је л' ви то мене зајебавате? Јебала вас та америчка говна!''

Veoma iritantna, nažalost neretka pojava. Amerikancima predstavlja toliki problem čitanje titlova da njihova filmska industrija radije snimi taj film u svojoj režiji i na svom jeziku jer izračunaju da im se tako više isplati pošto znaju da niko neće doći da gleda titlovan film. Moraju da sažvaću priču kako bi narod razumeo radnju, da ubace svoje fazone koje smo videli sto puta u američkim filmovima jer znaju da to prolazi kod domaće publike.

Krekovana verzija čoveka.

Bila bi fina pop pesmica, da je 30 godina pre nje nisu napisali i objavili Stones-i, i koja je tako postala legenda. Ovako je samo majaukanje/stenjanje/dahtanje u MTV fazonu.

Grupa diplomatskih eksperata i činovnika ( konzul & vicekonzul &... ) je mirno živela i savesno radila u kući velikog brata i krckala svoj mandat, kad eto ti neprilike, zaigra neka mečka ili grizli, ko će ga znati, pred njihovom kućom.U jednom trenutku stanovnik kuće iz druge sobe, usamljeni jahač, Miladin Jr. je nešto debelo zabrljao – ponašao se ko šerif umesto šerifa, na pogrešnom mestu i sa potpuno pogrešnim likom-ukomirao ga.
Konzulijum se pokaza kao revnosni poštovalac nepisanog kodeksa časti usamljenih jahača-naravno, odrasli su samo na stripovima i donese konzilijumski, zajedničku odluku da iz kuće velikog brata uz pomoć falš papira „izbace“ usamljenog jahača, inače pravdoljubivog, snažnog momka , sportistu-košarkaša, koji će, verovatno, dalje moći sam da se snađe.
Veliki brat otkrije konzulijumsku varku i naljuti se. Njegov bes je začas stigao u rodno selo usamljenog jahača kao velika oluja. Konzulijum se isprepadao, zabrinuo i-izgubio pamćenje, naučili su šta je tornado. Nisu sigurni ni da bi prepoznali jahačev lik na poternici, a ko ga je ustvari gurnuo kroz prozor-stvarno, još uvek ne mogu da se sete-kao da veliki brat nema drogu koja vraća pamćenje.
Sad žale što tog dana kad im se usamljeni jahač obratio za pomoć nisu otišli u diplomatski lov, pa makar morali tamo i da siluju i grizlija, i Japanku, i da upucaju Jevreja-nekako bi se izvukli...
Naravoučenije:Ako ti mečka zaigra pred kućom, nemoj još i da je čačkaš...

Pojava čiji se nastanak vezuje za afro-amerikance, njihov stil života i ljubav prema rep muzici. Sastoji se od takmičenja dva ili više repera koji se nadmeću "izbacujući" stihove iz glave a sve sa ciljem intelektualne rep pobede nad protivnicima.
Kod nas, shodno tome da još uvek nemamo afro-amerikanaca, ova pojava je zastupljena na uličnim i gradskim pijacama i svodi se na nadmetanje i urlikanje prodavaca u stihu a sve sa ciljem isticanja superiornosti njihove sveže prošvercovane robe.

Kada na nekom veselju uzmeš flašu Jelenka i gurneš usta pa bez ruku popiješ celu flašu naiskap i sjebeš sve prisutne.