Iš sotone, kvazi duhovite pajdomanke, koje ne mogu da dočekaju a da ne ubace u dijalog neki dukatlijski komentar Vesne Trivalić ekej Cakane, očekujući, kao i sam lik serijala, da bivaju primećene i prihvaćene u društvu. To bezrazumno nadglašavanje u propaloj neurotičnoj porodici, obliveno neoriginalnim tekstovima dobro poznate Biljane Srbljanović sa "ja se razumem u politiku pojednako kao i umetnost, ali zaista" nerealnim uverenjem, odiše kolosalnom nеdojebicom. Preplitanje realnosti i apsurda, i trećerazredne političke satire, za koje razumem u potpunosti da su palile javnost devedesetih, ali devedesetih, pale i usplahuju nesigurne himene i otromboljene materice i dan danas. Kao da su čitav život čekale ovu seriju, da su rođene kako bi se pronašle u istoj. Dominacija bučnih ženskih likova, verovatno jedina serija domaće radinostu u kojoj ne osećaju dozu patrijarhalnosti, i oslobađanje lanaca submisivnosti, suptilna emancipacija.

Besisnice.

Daskare level pro, koje čak ne furaju ni brus-plus, ubeđene da izrazito golišavim levim, ili desnim potezom od vrata do ramena skreću pažnju sa svih manjkavosti. S obzirom na usiljeno ispoljenu žgolj, vrlo verovatno da im ni dupe ne krasi bogznakakva udobnost.

One koje će ti uskoro dati da ih spavaš. Šta god uradio ili rekao, one ne prestaju da se smejulje dok uvrću kosu i šutiraju imaginarni kamen na podu, oborenog, stidljivog pogleda.

Posebna ženska vrsta koja svoj istraživački duh ume da primeni na računaru. Iako je retorika(svađalačke sposobnosti) dobro razvijena, ispitivanje istorije muškarca sa kojim počinje da se zabavlja čuva za sajber aktivnosti. Zanat je izučila na večernjim kursevima "Kako provaliti da li je vaš dečko pritajeni gej" i "Dabl-klik for damiz". Izvanredan prosek. Svog potencijalnog partnera će lako namamiti u dobro poznatu zamku "idemo malo kod tebe,m?", zatim će ga uveriti da smrdi kao građevinac posle osmočasovnog rada, i oterati ga na detaljno ribanje. Onda će svojim nalakiranim šapicama prodžarati po kompjuteru - najboljem savezniku u borbi protiv dokolice, uređaju koji u sebi skriva čari porno industrije i par pucačina u trenucima kad skoči nivo testosterona.

Ova podela postoji i ljudi znaju po njoj šta da očekuju od ribe, ako gleda mnogo je otvorenija i zna šta treba da radi u krevetu ako ne gleda porniće jer je to FUJ onda je zatucana ko da je sa međedima odrasla

За почетак: Цукенберже, јеб'о те пас асоцијалног!

Шта сам оно 'тео... А да! Фесјуље.

Штоно кажу стари људи: фали им неки курац. Или што би аутомеханичари рекли: фали им гедора. Има их разних. Од баба-девојки, до оних су које су тек престале да се пењу на прсте да би дохватиле прекидач. Фејсуље живе на Фејсу, уствари живе за Фејс. Мото им је: Live for like! Like is a life. Не, нису то обичне фејсубукашице, то је свака девојка која има ФБ профил, фејсуља је прави назив за овакве девојке.

Лајкују све живо, у нади да ће им лајкови бити узвраћени. Може се рећи да су то старлете, манекенке, фото-модели, певачице и глумице у покушају, а неке од њих имају и своје блогове. То су девојке које се непрестано труде да постану чувене по томе што су познате. Циљ је наравно удаја за неког ловатора по узору на трендсетерке којима се диве.

Њихове објаве су увек јавне (Public), тако да тек неколико милијарди људи може да зна шта су јеле, пиле, шта их мучи, где су биле, где се тренутно налазе, с ким се јебу, с ким су се јебале, па их је сад срамота. Додуше још увек не каче узорке урина и столице, мада какво је време дошло... Елем, фејсуље имају ненормалну потребу да сваки минут свог живота поделе са другима.

Изађу из куће - статус, песма или слика.
Уђу у кућу - статус, песма или слика.
Изађу у парк - статус, песма или слика.
Оду у шопинг - статус, песма или слика.
Спремају се за излзак - статус, песма или слика.
Оду у локалну биртију - статус, песма или слика.
Врате се кући - статус, песма или слика.
Депилирају се, кувају ајвар, окопавају кукуруз - статус, песма или слика.

Једва чекају лето да могу да стављају своје слике са базена или са мора. Кад се врате са мора, обавезно ставе статус: “Што је било у Турској, то остаје у Турској.“, само да би цео свет зна да су се јебале с неким Турчином, магационером, у вешерници хотела у Кушадасију. Уколико не оду на море, онда слепачки каче слике са ранијих летовања и накаче у опису како се лудо проводе у Паралији, док у позадини слике стоје натписи на турском, а оне жуљају дупе на столици у својој кући у некој припздини или у неком од солитера.

Фесјуље манијачки додају сваког јер се воде логиком: што више пријатеља, то ће бити више лајкова. Чим виде да мета њихових интересовања лајкује слику неке друге девојке, оне у року од одма' стављају своју слику на којима се пуће или усиљено кезе као да су жвакале трњине, неке стављају слике у купаћем костиму, флафичасто-шареним хеланакама, кратким сукњама и хаљинама копљеним код шанера или у секонд хенд шоповима, само да би добиле тај толико лајк од дотичног од кога им живот значи. Уколико добију лајк, креће затрпавање зида најзиљавијим изливима љубави од којих би и Балашевић добио пролив. Али уколико дотични не лајкује неку њихову слику, обавезно крећу статуси типа: “Не осуђуј ме, не знаш моју причу, не знаш кроз шта сам све прошла.“, или они пркосни: “За добрим коњем се увек прашина диже.“, или “Пси лају, каравани пролазе.“

Фејсуље пате од селективне меморије. Чак и оно што је било и пре месец дана, то је прошлост, не рачуна се, то се није десило.

Некима фејсуљама кад се приближи лето тридесето (код неких и кад прође лето дваеспето), манијачки бришу слике на којима су у полутами сепераеа неког клуба јахале Бакија Б3, Ђуса, Бобана Рајовића или редом чланове групе 187, или су се ваћариле са локалним кримосом кога већ неколико година прекрива зелена трава заборава.

Ове млађе при упису на факс или неку вишу школу манијачки бришу слике и статусе које имају везе са локалним пропалитетима који сада туцају камен у Забели, који су садили башту код оца Бранислава или коју су сада непреспективни портири фирми чији газда има симпатичног сина. И оне врло брзо заборављају и поричу своје грехе младости, па чак иако је у питању генг-бенг са целим одељењем на екскурзији у Лепенском Виру у првом разреду средње који је већ постао урбана легенда у крају или редаљака са механичарима у радњи у којој је радио њен бивши дечко као шегрт. Оне су сад фине девојке које шурнаест пута дневно цитирају Балашевића.

Ове најмлађе једног дана воле Перу, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. Сутрадан воле Мику, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. Прекосутра воле до бола Лазу, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. И све то мора да се објави по неколико пута дневно.

Између два јурења лајка, лајкују објаве певаљки и старлета, а такође и прате (лажне) профиле разноразних познатих батица и кримоса. Неке између два чедновања на Фејсу се и даље крешу са локалним дрипцима о којима стално пишу како им се гаде.

Уколико виде своју мету да се мува (или се смувао) са неком девојком или их дотични обрише са Фејса, ниво хистерије толико расте да се од наивне девојке типа Луче из Касидола која чека да јој драги дође кроз шљивике и ливаде, претварају у Миру Шкорић која ће обоје да одлежи.

Фејсуље! Смориле сте међеда, децхко! Пуца му глоова од вас!

Ипак, хвала Цукенбергу што сада зарад одржавања добрих фамилијарних, добросуседских и свих осталих односа постоје опције: Сакриј (Hide) и Престани да пратиш (Unfollow).

Kravetine koje misle da će doterati liniju samo zato što određeni deo dana neće puniti gubicu svakojakom 'ranom. Da bre ćero, 'oće to, al' juče. Činjenica da si jutros preživala kilo 'leba sa pola kila pečenice, ajvarom i pola kantice pavlake nije bitna, jer će ti se akumulirani kilogrami nakon 18 ha otopiti sami od sebe. Lagano odmahuješ rukom na sam pomen hrane, jer si karakter. A ideš i na pilates.

Sve bivše ribe našeg poznatog glumca.

Lepa je. Ima dečka. Fin momak, naravno. Duga veza. Neke dve-tri godine, nešto tako. On prati fudbal, ona lakira nokte. Voli decu. Drži (uspešnu!) dijetu. Karakter joj je jači od upornosti Bore Drljače, tako da ni pod kojim uslovima neće jesti posle šest popodne. Možda se ne udubljuje u avanturističke crtica ljubavne romane, niti ih čita nešto mnogo, ali zato, brate mili cepa ekonomije i te neke finansijske nauke na ekonomskom fakultetu u Novom Sadu. Ne šali se nešto mnogo, ali ume uvek da prepozna kada da se nasmeje, a mama joj puca od ponosa. Naravno, voli more. I sunce i školjke i to sve. Sve jebeno ide kako treba! S-V-E! Skroz po pravilu. Baš onako kako je neko preterano smoren nekada davno napisao napisao iz ko zna kog razloga. Mislim da se taj samo zajebavao, iskreno. Ono, kontam, ajde da ugradimo neke standarde koje niko neće moći da poštuje, pa onda da gledam ljude kako padaju u depresiju, hehe, ALI PRC, ZA'EBO SI SE, CURA SVE TO POSTIGLA, nadam se ne na račun mentOlnog zdravlja.

Još samo posuti šljokicama, u pozadini pustiti Sergeja i umotati obojenim celofanom iz Turske i dobijete tipičan primer alfa ženstvenosti. Simpli febjulus.

Najveći superheroji današnje Srbije. Možda i jedino u šta možemo da se nadamo da će spasiti Srbiju.

Mucaju.

Tajlandske trandže.

U roze plišanu trenerku utegnuta ljupka guzičasta bića koja redovno trčkaraju gradom vezana povocem za živahnog kera, promenljivih gabarita. Viđaju se gotovo isključivo u društvu datog lajavog krznenog stvora, te ostavljaju malo prostora za ulaz jedan-na-jedan.
"Tja, ljudi koji ne vole životinje, ne vole ni ljude, te ova simpatična kerovoditeljka mora biti da je raspoložena za druženje", mogao bi neiskusno pomisliti i krenuti put početka uzice, srljajući u žitki zajeb.
Jer, pas je najbolji čovekov prijatelj, ali ti nisi taj čovek. Džukela je konstantno tu, spremna da ti zaskoči nogu i, zavisno od rase i tipa ishrane: zapiša je, pojede ili pojebe, čim se približiš. Ako te nekim slučajem izignoriše i uspeš da pristupiš, na vidiku je šizoidni dijalog, isprekidan pauzama za razdvajanje od drugih ratobornih džukela, odvlačenje od mesara i sakupljanje psećeg fecesa, tzv. dogomna™.

Nešto što nikako ne bi trebalo voditi u šetnju planinom gde bi moglo da bude opasnih životinja, recimo na Jahorinu.

Ne žive uBosni.

Тип девојака које воле искључиво ружне мушкарце. Овај тип девојака је изузетно редак. На целој земљи постоји само око 000.1%.

Хахахахахахахахахахаха!

Zajedničko ime za sve devojke koje vam se jako sviđaju.

На први поглед, неко ко је у друштву овакве девојке може да помисли свашта, нпр. да су ово јако добре и миле особе које ником не би наудиле, или да проваљује много добре фазоне који су им смешни, или да им је много мило ем драго што га виде. Права истина је да није нормално све време се смејати и да се иза те маске крију психијатријски случајеви, којима ко зна шта се мота по глави док причају с тобом и какве им идеје падају на памет.

Život je za njih oda kotilištu, mrestilištu. Nije bitan seks, nego prosto proširena reprodukcija. Serijska proizvodnja bato. Važno je da ima ko da brani, ubuduće!
Dani im prolaze podignutih nogu. Ko parkira? Nije ni važno, samo nek ide! Bilo je važno čiji su prvo dvoje, a ostali su državni, odraniće se.
I tako dok vek prolazi, a pizda u širinu odlazi, bora na čelo dolazi, ona stane, s pogledom u suton, desnom rukom držeći češagiju za olinjali stidni šaš, a levom cigaretu marke Bond, konstatuje: "Bože, al sam ih se najebala!"