Који курац? Не, стварно, који курац?! Зашто ме зовеш? Да се видимо? Ај сиктер.

Савршено ме не интересује како живиш и чиме се бавиш. Не желим да пијемо продужени са млеком и кока колу и причамо испричане приче. Чуо сам случајно са ким си била после мене, мада нисам морао, и право да ти кажем заболе ме. Не занима ме ни што имаш услов за четврту годину, ни мој факултет ме није интересовао, ни како је у Турској. Балије ко Балије.

Да будемо ријунајтед не пада ми напамет. Добра си пичка ал има вас још. Уосталом и ако немам девојку дркање је милина а курве су ок. Ако ми кажеш да си сада схватила како сам био добар схватићу као увреду, значи да је неко био више мушко од мене па ти није одговарао. Или више њих. Или цео фудбалски клуб са све управом.

Стварно ме не занима шта имаш да ми кажеш и немам шта да ти кажем јер смо бивши. Мада...

Odgovor na ortakovo vrdanje prilikom nekog dogovaranja..

Čuvari Konačnog Odgovora.

Kakav hadronski kolajder, kakav Habl i ostale trice, one su te koje znaju tajnu života, Vaseljene i crne rupe u međunožju Suzane Mančić. I, pogađate, kriju je u torbi.

Na prvi pogled krhke i nježne, sa lakoćom nose ogromnu torbu, koja, ukoliko napusti njihovu ruku, nepažljivom rukovaocu iznenađenom njenom tonažom može da polomi sve i jednu metatarzalnu kost u stopalu. Ova anomalija nastaje zbog zipa koji ima programsku funkciju. Naime, sve što može da uđe u torbu automatski se kompresuje i postaje dio unutrašnjeg mikrokosmosa gubeći svoju zapreminu, ali zadržavajući masu. Tako, djeva iz torbe može da izvuče maskaru, parfem, kilo pudera, vlažne maramice, šal, presvlaku za njivu, ogledalo njene veličine, majzlu, fanglu, ključ 27 okasti, tučak za meso koji je podsjeća na baku i sendvič ako ogladni.

Po pravilu, što veća torba - to bolja treba. I veća tajna koju krije i ljubomorno čuva u unutrašnjosti. A, spremna je na sve. Da je zgrabi i ne pušta, da viče "lopov" i "silovanje", da skreće pažnju, zamajava, zavarava, pa čak i da te uljudno ponudi pičkom iako joj to nije bila namjera, ako se pokažeš previše upornim, ali ti neće dati ni da virneš unutra i otkriješ misteriozni sadržaj.

Koji moj više vucaraju u njima?

Kada si mladji, obicno te svi zapamte po nekim dronjama koje si nosio po kuci i oko kuce, jer se nove stvari cuvaju za "poci" negde. To isto "polazenje" se desi jednom u godini dana ili se ni tad ne desi. Samim tim te stvari, za kojima si zudeo da obuces, ti omale i nevoljno moras da ih poklonis mladjem rodjaku.

Onaj osjecaj kad vidite neku dobru ribu sa debelim gaborom

Jedan od univerzalnih odgovora

Šta te briga

U jednoj rečenici opisan onaj ko je do nedavno radio kao pomoćno osoblje u lokalnoj kafani. Iznenada ga krenulo u životu ( Loto, nasledstvo, snašao se, akcije i sl. ) i sve što je znao uraditi sa parama kupio je ionako propalu kafanu. Pa sad jede iz tanjira koje je prao. Prijatno mu bilo...

Opšte je poznato da devojka, jednom kad se opeče, ne veruje apsolutno nijednom muškarcu više. To je daleko više izraženo ako je dotična nekad naletela na nekog napasnika, ili pak, započela nešto sa nekim za koga se ispostavilo kasnije da je nasilnik u pravom smislu te reči.
Prema tome, opreza nikad dosta, što doprinosi povećanju mera preventive kao i čitavog aksesoara 'oružja' koje devojka ima pri sebi. (To je mnogo više od improvizovanog suzavca koji ima u torbici, koju će, uzgred baciti čim se smesti za sto)
Dakle,
-Pri polasku na određenu destinaciju glava je okrenuta 45 stepeni ulevo/udesno, kako bi perifernim vidom primetila potencijalnog napadača, a pritom i hoda koracima od sedam milja.
-Na jačoj ruci ima 2-3 prstena, ne radi mode ili čega već, nego zato što je svesna činjenice da pesnica sigurno mnogo jače boli potpomognuta pomenutim, XXl veličine.
-Kosu je (svak' će pomisliti, slučajno) podigla sa ogoromnom šnalom na principu štipaljke, sa zašiljenim (i hmmmm, opasnim) vrhom. Za svaki slučaj.
-Automatski odbija bilo kog dečka koji joj se obrati iz kakve god namere bilo.
-Uvek je sa čergom drugarica oko sebe, i pogleda li je neko, uzvraća sa mrkim 'odjebi od mene' pogledom.
-Pri povratku kući, u stisnutoj pesnici ima i pride, između kažiprsta i srednjeg prsta ključ, pa priđe li joj neko zabošće ga gde stigne, pa će onda lako pobeći.

Fraza koja se koristi kada ne znamo kako da rešimo neki problem, kada ne znamo odgovor na sagovornikovo pitanje.

Dve glavne životinje koje su igrale važnu ulogu kad smo bili deca bile su: Pače & Ribica. Zbunjenost nas kao mališana - zbog čega na našem telu parazitiraju te dve životinje - bila je opravdana.
Zatim su došle na red sve te bajke o Zlatnoj ribici i Ružnom pačetu, da bi nas naučili ko to ima moć da ispunjava naše želje ali i da bi nam dali utehu da će se naše ružno pače jednoga dana razviti u lepog labuda sa prelepim dugim vratom.
Ali ne zaboravite da se na kraju uvek pojavi neka zla maćeha ili veštica, dok od tri kraljeva sina preživi samo najmlađi.

ovim izrazom se označava neko teško sranje, neko užasno razočarenje.

Retoričko pitanje kojim se prekida silazna putanja konverzacije. Sprečavanje nastupajuće čamotinje za stolom. Preokret koji može da dovede do iznenađujućih rezultata.

Serija ko serija. Sranje. Dobija smisao tek kada neki plavušan arči Samantu u guzicu.
Četiri gistro urbane Njujorčanke, koje misle da su popile svu pamet ovog sveta idu gradom i jebanišu se sa matorcima, sa mlađima od sebe, uspešnim biznismenima, neke od njih taslači ko stigne i onaj kome nije otišao autobus.

E sad. Ribe u Srbiji. Toliko naložene na junakinje ove serije da su se i same počele nositi kao one ne bi li imaginarno pobegle iz svojih ruralnih sredina i barem na tren bile Njujorčanjke u svom selu. Visok stepen imbecilnosti, manjak samopuzdanja dovode do toga, da one počinju čak i da razmišljaju kao likovi iz gore pomenute serije, pažljivo skupljaju, upijaju, rečenice izgovorene u seriji i kasnije ih dele sa svojim drugaricama ne bi li bile urbane i svidele se momcima iz sela. Samo citiranje tih dijaloga iz serije nam govori mnogo o devojkama koje to čine i samim tim nam govore da bežimo od takvih riba koliko nas noge nose.

Razočaranje i bijes sadržani u psovci kad ti mala saopšti da je dobila. A ti mislio da kecaš...

Leskovačka poslovica u kojoj samouvereno dokazujemo da smo bolji u nečemu.

Koriste ih samo oni koji uopšte imaju rečnik dovoljan da pokrije ovako komplikovan vid smaranja, i koriste ih i oni koji uopšte nisu smarači, mada bi želeli da budu pošto je to nekima poslednja, ono, umiruća želja da probude u nekome makar jedno osećanje i tako potvrde svoje postojanje, o Bože koliko mrzim rečenice koje su predugačke i nemaju smisla, i mnogo mi se jede sladoled.

Studenstki žal nad sopstvenom sudbom i pogled u bogatiju budućnost.

Jedan od načina da kažeš devojci (koja ima ime poput nekog voća: Dunja, Jagoda, Višnja...) da nemate ista interesovanja.

One koje nemaju ama baš ni malo talenta za bilo šta. Treba sam da se zabriju ispod pazuha dok dižu onu prokletu tablu sa brojem i da se smeše. I da, veoma je nezgodno ako im je jedna noga kraća.