Kljucni izraz koji obavezno pali kod sponzorusa, kad im se nabacuje tip sa BMW-a i zlatni lanac oko vrata.

Rečenica kojom kulturne osobe stavljaju do znanja nekulturnim da imaju propuste u ophođenju i ponašanju.

Leto je, Beograd, devetnaest časova i tridesetosam minuta. Vrućinčina koja je tokom celog dana pekla gradske ulice konačno se spustila ispod granica izdržljivosti i izvukla ljude iz klimatizovanosti stambenih objekata.

A i subota je, pa nema "Slagalice" da možeš kvalitetno provesti veče unutra.

I dok oni stariji sugrađani mahom koračaju pored dveju reka tragajući za tim neuhvatljivim večernjim daškom svežeg vazduha koji bi im doneo olakšanje i iznivelisao pritisak, u glavama mlađih populacija pulsira jedna singularna misao umotana u rešenost levela Hilari Klinton da postane predsednicom - IZAĆI. Bilo gde, bilo kako, bilo s kim, samo izaći i iskoristiti noć. Jer leto je prilika da se ona tokom godine zapostavljena kolona muvanja, petinga i koitusa statistički popravi...ili barem vrati na pozitivnu nulu tj. ako si student Građevine ili Muzike, stvarno je svejedno.

Među tim optimističnim življem si i ti, tvoj seksualni život željan lajka neke blagonaklone devojčice i hiljadutristapedeset dingera sa kojih si ojadio lokalnu kladionicu, u četvrtak. Stojiš na pešačkom kod Trga Republike i prepipavaš svoje bušne džepove u nadi da ćeš odatle iskopati još pola flaše malog "Zaječarca" i dva griza pice kod "Bucka", ali ta potraga je osuđena na neuspeh k'o pokušaj novopečene mlade da animira olešenog đuvegiju prve bračne noći.

I dok se spremaš da konstatuješ kako je, jebiga, verovatno bilo bolje da si turio još jedan par sa 1,34 kvotom na tvoj dobitni tiket od pre neki dan, komentar "Izvali ove ljankese..." tvog ortaka-sekundanta ti skreće pažnju na obližnji kabriolet marke Mercedes-Benz i tri ribića od 18-ak leta u njemu. Egzaltirani osmeh, majičica na bretele i naočare za nepostojeće Sunce na svakoj od njih, neki lagani haus piči sa CD plejera - ceo pejzaž neodoljivo evocirajući na scenu sa snimanja reklamnog spota o nečem tako urbanom da mu Ašok Murti tepa "Urbano moje" pre nego ga spava u plinaru na svom vodenom krevetu od eukaliptusa. Ono što gospodin Murti, pak, ne može nikako da zna jeste da u tom trenutku i ti nekome želiš da frkneš u dvojku a u vezi sa pomenutim fensimobilom renomiranog nemačkog proizvođača. Ipak, tvoj gornji mozak preuzima proces racionalizacije - jer nešto ipak mora da stane u odbranu toga što si sirotinja i studentsko govno - i ti gotovo u sekundi nalaziš 108 validnih razloga zašto ni mrtav ne bi eksploatisao međunožja u tom kabrioletu (što će kasnije iskoristiti kreativni tim na Tarzanija.com, ali to je neka druga priča). Tako jedna od njih dobija ćelavog tatu biznismena-sponzora narečenog četvorotočkaša, druga dečka-sitnog krimosa iz Blokova po imenu Žarko (zvanog Kiza...i kojem guta), a treća kupljenu diplomu na Bokoniju za godinu, dve. Nju, fazon, ni govnjivom motkom karao ne bi.

I dok ti se faca oblikuje u ciničan osmeh a usne u rendom pogrdnu reč za žene, iz kabria počinju da biju prvi taktovi "Beograda" Svetlane Ražnjatović, pali se zeleno i tri devojke u kabrioletu cičeći proleću pored tebe i tvog ortaka, ostavljajući vas da se kiselite u jari letnje večeri.

Upućuješ zahvalan pogled u ciklama nebo nad Beogradom i prelaziš ulicu pun nekog novostečenog samopouzdanja. Samopouzdanja koje, bajdvej, neće umanjiti ni kasnije krljanje sa članicom srpske juniorske reprezentacije u šahu...

Pojava poznata kao gubitak pornografskog pamćenja.

Nemam dovoljno opširan vokabular niti sam rečit u tolikoj meri da mogu da opišem kako i koliko ove reklame utiču na mozak. Možda čak i gore od niskobudžetnih reklama na pinku (Zdravko Herbi & co), koje kraće traju, pa se trude da na brzinu i što efikasnije moguće unesu u našu podsvest subliminalne poruke što dovodi do nusefekata, kategoričnog izazivanja pojačane želje da nekoga nasilno jebete kod odraslih, a kod dece mlađe od 12 godina nagon za lizanjem sopstvenih genitalija. Skrenuh s teme u pičku materinu, ovde se priča o onim reklamama koje dođu jednom godišnje i opustoše nervni sistem svakog ko odgleda više od dve. Elem, jeste li gledajući reklame koje prikazuju grupu ljudi za stolom kako se goste i pevaju, sa radošću u očima i naratorom čiji glas vibrira dok priča, a koga boli kurac šta priča dok kamera zumira sva ona jela i prase na sred stola pa onda pređe u krupni plan Knjaz Miloša ili Zaječarskog, dakle jeste li se osetili nekako smešno? Kao da vas neko dira po srcu ili vam lagano liže stidne dlačice, udara tamo gde ste najslabiji. Znate da je reklama sentimentalno mnogo značajnija od pišljive vode, jer vas zvuk harmonike u njoj podseća na onomad kad je stari kum mrtav pijan zasvirao užičko. Atmosfera je idilična i osećaj koji izaziva je toliko domaći da vas boli duša kad na kraju reklame vidite debelog lika koji drži flašu piva kao da mu je rođeni sin kojim se ponosi i diči. Neoprostiv osećaj koji sjebe mozak. Ove reklame jedine imaju tu moć da ti skenjaju dan i upravo zbog toga predstavljaju direktan atak na sivu masu.

Tvrdnja kako ste nad nečijom majkom vršili akt bambusanja u toku bremenitosti, i da ste pritom izvršili penetraciju nad fetusom subjekta. Only in Serbia.

tako se na jugu izrazava odusevljenje kada se sretnu dva stara prijatelja, koji su se jedan drugog (ocigledno) jako pozeleli

Ovde pevač pati za nekom savrsenom devojkom koja ga je mnogo volela i koja mu je srce celo dala. Sa dva srca ga je ljubila, u krevetu mu se cela predala.
Ali, jebiga, on ju je prevario jer je bio švalerčina, kako i sam priznaje... nesvestan greške koju čini.
Posle sedme, osme ribe- taj jedan vikend mu je bio dovoljan da shvati šta je izgubio.
I dok on tako pati, i traži utehu u horizontalnim i vertikalnim usnama bezbroj devojaka koje su, usput, mnogo lepše od nje, sećanje na pravu ljubav ga ubija. Dok on tako menja jedanaestu ili koju bese, ne zna tačno jer je od muke prestao da broji, oči njegove (ne)sudjene mu nedaju mira.
Sve te strastvene ribe koje su mu se cele predale, dušu dale, samo su mu krevet grejale i kredu trošile. Ne znače mu ni pola koliko samo jedan zagrljaj svoje jedine ljubavi, koja je sada, kako se priča, srećna sa drugim... Eh...

Ono sto kazemo posle nekoliko sati mukotrpnog i bezuspesnog pokusavanja,kad shvatimo da ili je nemoguce,ili mi ne znamo to da uradimo.Naravno,onda se sasvim slucajno pojavi neko ko ce za mnogo kraci vremenski period da odradi posao.

Uobičajena psovka kada pokušavaš da skarabudžiš nešto.

Pojava poznata kao pornografsko paмćenje.

Izjava muškarca koji ne može da se pohvali nekim zavidnim brojem recki pored kreveta.

Još jedan primer autoironije u Srba - kada nam padne mrak na oči, psujemo sunce.

Prvi korak u muvanju apstraktnno ružne devojke tj. groba...

misao koja se danima mota po glavi nakon odstranjivanja raznih karakondžula koje si zapatio od neke male prošlog vikenda.

1. izraz koji nije toliko pogrdan i koji ne odrazava neprijateljski stav psovača prema psovanom, vec eto tako čisto da se malo psuje...
2. ponekad se upotrebi kao upozorenje da će neko da nadrlja u sledećih desetak sekundi...

Valjda.

У данашње време, брзина ове радње је између брзине скидања слике од око 2кб (0,2 сек.) до брзине скидања нумере од око 2мб (2 мин.) код интернета са просечном конекцијом, такође постоје и врсте девојака које финансирају вашу везу, до душе од ваших пара, брзина скидања истих је приближнија брзини светлости (300000 км/с).

Uvijen način da se za neku devojku kaže da ima velike grudi.

Сувишна "ствар" на свакој посној слави.